❤ ♥ Планинарство у Србији

филмови, књижевност, сликарство, фотографија, наука, технологије, филозофирања, видарство, квизови, кућни љубимци, доживљаји, искуства, животни стилови, хобији, весеља, здравице, музика, игра, песма, и све друго што машта допушта

❤ ♥ Планинарство у Србији

Порукаод Svetovid » Нед Јун 05, 2011 9:56 am

СРБИЈА, РАЈ ЗА ПЛАНИНАРЕ

Добре ципеле и штап „под обавезно”

Бање, пећине, манастири – све се то налази на нашим не превисоким, већ благим и питомим планинама које походе љубитељи природе и из иностранства. Није их мало, у чак 150 планинарских друштава учлањено је око 17.000 људи, који редовно плаћају чланарину

Слика

Пуно питомих пропланака у Србији на којима се често сусретну интересантне цркве и манастири, извори, лековито биље, све то делује опуштајуће за оне којима је неопходан краткотрајан мир. Ходање, дружење, враћање позитивне енергије – није случајно да међу планинарима има прилично интелектуалаца, лекара, правника, банкарских службеника.

Источну и западну Србију, Шумадију, Фрушку гору, вршачка брда откривају и странци, али и наше комшије из региона, посебно Босне, Хрватске па и Словеније. И за оне који нису претерано вични пентрању, или због година или болести не смеју да се упуштају у захтевне подухвате има доста места где могу лагано шетати – без напрезања. Наша многобројна планинарска друштва често организују једнодневне или викенд излете, ређе и вишедневне, који се обавезно зачине и посетом неком етно-селу, цркви или манастиру, проласком кроз какву пећину, обиласком важног историјског локалитета…

– У Босни, Црној Гори, Словенији планине су више, али у Србији су боље за обичне људе, препуне су правих драгуља природе, и нуде више уживања. Пећине Церемошња, Равништарка, Ресавска пећина, бање, манастири Лелић, Ћелије, Јовање, па толико манастира на Фрушкој гори, где има и највише планинарских домова – набраја планинарски водич Бранислав Макљеновић и напомиње како планинари обично почну као деца и тинејџери, затим нестану док стварају породицу, да би се опет вратили младалачком хобију као педесетогодишњаци.

Змије за преживљавање

–Увек сам срећан када одем у планине, а посебно волим источну Србију, Хомоље и Стару планину и Бесну кобилу због пећина, клисура, увала. Пролеће је време када се највише планинари, за зиму је потребна и боља кондиција и боља опрема. Са водоотпорном и лаганом одећом зимско уживање уме да буде и лепше него у ово доба – каже Макљеновић.

У Србији има чак 150 планинарских друштава са укупно око петнаест до седамнаест хиљада чланова који редовно плаћају чланарину. Она је на годишњем нивоу око 500 динара, за децу око 300 динара. Најмасовнија планинарска друштва су „Победа” и „Железничар”, са око 2500 чланова, али пуно је и мањих друштава на целој територији Србије: „Авала”, „Пензионер”, „Занатлија”, „Балкан”, „Медицинар”, „Јухор”.... Наравно, има и оних који више воле да самостално одлазе на излете, и они су изван ове статистике.

Мада, искусни планинари упозоравају да се у природу не одлази сам, пожељно је да на окупу буду најмање три особе, јер ако се једној нешто деси, ако јој изненада позли, повреди се, уједе је змија једна особа одлази да тражи помоћ, а друга остаје са повређеним. То је посебно важно ако се деси на месту које је изван домета мобилних телефона, који данас, свакако знатно олакшавају превазилажење нежељених момената. Наравно са водичем је много лакше и безбедније јер је прошао обуку по међународним стандардима која садржи упознавање са основама метеорологије, прве помоћи, оријентацијом у природи, исхраном у шумским условима...

У војном планинарском друштву „Копаоник” баве се и едукацијом својих чланова, уче их преживљавању у природи, исхрани, припремању хране од јестивих печурака, змија, жаба, уче их да препознају лековите траве и како се оне суше и припремају...

Од Хоргоша до Дукат планине

– Планинарски савез Србије је члан Светске планинарске организације и Европске пешачке организације – каже Борис Мићић, председник нашег Савеза. У разговору за наш лист он посебно истиче да је Европа премрежена пешачким путевима, а да је наш регион дуго био црна рупа на интернационалним мапама. Међутим, у последње време се и то мења, од 12 европских траса две пролазе и кроз нашу земљу и то деоница Е4 која преко Мађарске источним делом земље преко Кикинде, Зрењанина, Неготина, Зајечара, Старе планине, Пирота, Димитровграда скреће у Бугарску, а друга Е7 од Хоргоша, Дунавом, Фрушком гором, западном Србијом стиже до Пријепоља, а затим скреће ка Јастрепцу и Нишу до Дукат планине где улази у Македонију. Обе трасе су укупне дужине око три и по хиљаде километара.

Борис Мићић наводи податак да је два милиона и шесто хиљада људи учлањено у међународне пешачке организације, претпоставља се да их изван организација има много више.

Разни људи, разне ћуди, тако је прошле године кроз Србију прошла Францускиња са магарцем у жељу да у Јерусалим стигне као и Исус Христ, занимљив је пример и Турчина који је четири месеца пешачио од немачке до родног Истанбула. На планинским стазама могу се срести и богатији људи који имају довољно новца да на тако далеким путевима изнајмљују хотеле, да се хране по ресторанима и да своја искушеничка вишемесечна пешачења зачине неопходним комфором.

Шта са онима који нису у кондицији, а и немају толико новца?

– Програм се може свакоме прилагодити, ако је реч о срчаним болесницима или старијим људима, направићемо краћу стазу, са мање успона, доћи ће минибус да их врати у планинарски дом. Рајац, Фрушка гора, Авала, Космај су терени где се може ићи и са мање физичке снаге, планинарска кондиција ће се стећи временом – каже Бранислав Макљеновић.

Како почети?

Наш саговорник каже да је обућа најбитнија, добре планинарске ципеле су неопходне, изузев у сувим, летњим месецима када могу да послуже и патике. Планинарске ципеле или чизме морају бити квалитетне и цена им се креће око петнаест, двадесет па и више хиљада динара, али могу се наћи и за пет хиљада на некој распродаји у тржним центрима. Неопходни су и штапови јер смањују притисак на колена и зглобове за петину, они коштају од две до десет хиљада динара, а на списку гардеробе су и панталоне, јакна, дукс.

За љубитеље високогорског планинарења Миланка Арсић из друштва „Балкан” током целе године организује излете у иностранство, најчешће у у Чешку где су посебан феномен Адршпаршко Тепличке стене, Пирин у Бугарској, а једно од већих атракција је и острво Корзика са својим речицама и потоцима на високим надморским висинама, па Монтерозе у Италији који ма 20 врхова на висини већој од две хиљаде метара.

Рајац или Монтерозо, планинари су стално на путу.

------------------------------------------------

ИЗ ДНЕВНИКА ЈЕДНОГ ПЛАНИНАРА

Извештај са Каблара

Какав дан! Само десет срећника је имало привилегију и извукло „бинго” по имену Каблар. Лепо време, занимљива група. Кренули смо ујутро у седам сати из Београда а већ нешто после десет стигли на почетак стазе. Пењали се, лаганом, дужом стазом. Мало кроз шуму, мало преко пропланака и поред засеока... Врх Каблара(889м) окупан сунцем кезио се шиљатим стенама. Затекосмо неколико планинара из Чачка. Један посебно љубазан, др Зоран Матијевић, нам посвети велику пажњу. Подели са нама велику количину информација о локалним крајолицима и стазама. Чак се понудио да буде на челу екипе, да би се спустили краћом али много стрмијом стазом. Тако и би. Лагано, опрезно али уживајући, сиђосмо до испоснице Светог Саве. Уз пут видесмо доста пећина и јама. Било је право задовољство ходати, одлично, маркираним стазама. Захвалисмо Зорану, који је журио кући, а ми,мало, наша чула окреписмо, испред испоснице.

Лакши део стазе ка дому, одакле смо и кренули, одскакутасмо живахним корацима. Испред дома се добрано опустисмо. Чак је и конобар био љубазан. Екипа врло расположена. Клизили су гутљаји различитих напитака, низ грла добрих људских бића.

Сумрак изнад Мораве, са погледом на Овчар и његове манастире!!! Узели смо од овог дана све лепо што нам је понудио. Узвратили смо му, тихом, захвалношћу. Наш возач, у наспаваном издању, докотрља нас до Скерлићеве, живе и здраве. Ако следећа радна недеља,буде свима обележена нагледаним лепотама, значи да смо постигли циљ: загрљај са мајком природом! (Из дневника Бранислава Макљеновића)

-------------------------------------------------------------------------------

Почело је још 1901. године

Ове године планинари Србије обележиће 110 година постојања. Још 1901. године основали су удружење на чије чело је изабран академик Јован Жујовић. После Другог светског рата рад је обновљен 1949. године кроз формирање Планинарског савеза Србије.

Поводом обележавања овог јубилеја у Коларчевом народном универзитету већ је одржано неколико предавања о историјату планинарења у Србији а у другој половини године биће уприличена свечана академија која ће представљати и централни догађај овогодишње прославе.

-----------------------------------------------

Природа у школе

У планинарске дисциплине спадају и рафтинг, спелеологија, алпинизам и оријентиринг.

– У неким школама земаља у региону, као на пример у Бугарској оријентација у природи је обавезан предмет у школама. Деца се од малих ногу уче да се сналазе у природи, да поставе шатор, оријентишу се помоћу мапе и бусоле, да спремају храну, перу судове, уче се да се друже. Не каже се без разлога ако хоћеш да видиш какав је ко човек поведи га у планину, каже Миланка Арсић, председница планинарског друштва „Балкан” из Београда.

Она каже да је таква практична настава неопходна и у нашим школама, а за почетак би требало омогућити планинарима да одрже предавања у учионицама и заинтересују младе за овај, врло користан спорт, каже наша саговорница која је водила децу на међународна такмичења, а једно од највећих је било у Шведској где се у оријентирингу такмичило 25.000 учесника.

----------------------------------------------------

Излети

Куда можете отићи већ овог месеца? Примера ради, „Победа” организује викенд излет од 10. до 12. јуна на румунске Карпате, а једнодневни 12. јуна на Велики Повлен са обиласком манастира Пустиња. Истог дана је и пут на Хомољске планине до Лукиног камена са посетом врелу Крупаје. У другој половини месеца друштво планира одласке на Динару, на Кавказ, Јавор, Рајац, Јабланик... „Балкан” следећег викенда води излетнике у Пирин (Бугарска), а у другој половини јуна на Кајмакчалан, у Царску бару, на Дурмитор, Маглић... По рачуници Бориса Мићића који је и председник друштва „Победа”, седам дана на Рајцу преко овог друштва кошта 9900 динара, а у ту цену урачуната су преноћишта са три оброка дневно и услугама водича. Доста конкретнијих информација као и списак друштава могу се наћи на Интернету, преко сајта Планинарског савеза Србије.

----------------------------------------------------

Преноћишта од 300 до 1000 динара

Један од најрепрезентативнијих планинарских домова је „Дом Чика Душко Јовановић” на Рајцу са 50 кревета и двокреветним, трокреветним и четворокреветним собама. Купатила су на сваком спрату по једно, реновирана пре три године, уведено је и парно грејање, а у поткровљу је простор за спавање у врећама за око 35 особа.

Планинарски домови се налазе на Церу, Авали, на Фрушкој гори их има неколико, Старој планини, Јастрепцу, Гочу, Руднику... Доручак је око 150 динара, ручак 400 динара, а преноћишта од 500 динара до хиљаду динара.

Најпростији вид планинарског коначишта су такозвани биваци, склепани од дрвета, затим склоништа или бачије који могу да приме до 20 људи, у планинарским кућама има до педесет места, а у домовима преко педесет.

---------------------------------------------------

Једном годишње код лекара

Будући да је планинарење напорно због пешачења, ова врста рекреације подразумева и лекарски преглед да не би било непријатних изненађења на путу. За оне који бирају високе планине, изнад две хиљаде метара, обавезан је бар једном годишње преглед код лекара а за остале, који „освајају ниже врхове” пожељно је да повремено ураде тестове физичког оптерећења и преконтролишу своје здравље.
Драгољуб Стевановић
објављено: 05.06.2011.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: ❤ ♥ Планинарство у Србији

Порукаод Hildur » Чет Јун 09, 2011 1:47 pm

ma ne mora neka extra skupa oprema, dovoljno je da čovek ima volju i da nosi sa sobom par neophodnih stvari. što bi kupovao štapove ako možeš da ih nabaviš u prirodi?dovoljno je da budu odgovarajuće dužine i da se ne savijaju, leska je, recimo, odlična za planinarenje.što se patika tiče, neke kvalitetne patike su sasvim dovoljne (ja sam svoje Pumine patike našla za 3000 din i nemam zamerke na njih).zimi ili po kiši su dovoljne gumene čizme.na opremu se lože oni lovatori koji žele da deluju kao profi planinari, jednom rečju, koji žele da iskopiraju taj planinarski imidž...baš sam skoro gledala neke debele Austrijance koji su svi imali fensi opremu a šetuckali su se po skoro ravnom terenu.drugo je, bre, kad ideš na neke visoke vrhove tipa Himalaji...za penjanje na visinu manju od 2000m nije potrebno nište od skupe opreme...
SOL.VERITAS.LUX.
Корисников грб
Hildur
 
Поруке: 297
Придружен: Чет Дец 17, 2009 5:18 pm
Место: Beograd

Re: ❤ ♥ Планинарство у Србији

Порукаод Hildur » Чет Јун 09, 2011 2:04 pm

Inače, nisam se mnogo pentrala po Srbiji, Frušku Goru ne računam pošto je skoro ravna haha.U Makedoniji sam se pela na Pelister (iznad Bitolja, vrh na kome sam bila je visok otprilike 1800m) i Lisec koji je blizu mog rodnog sela.Evo par sličica Pelistera da vidite kako izgleda:

Слика

Слика
SOL.VERITAS.LUX.
Корисников грб
Hildur
 
Поруке: 297
Придружен: Чет Дец 17, 2009 5:18 pm
Место: Beograd

Re: ❤ ♥ Планинарство у Србији

Порукаод Hildur » Чет Јун 09, 2011 2:20 pm

inače mi je velika želja da se popnem na Rujan u Bugarskoj, koji je visok oko 2200m, pa ako neko hoće s mnom haha.Na ovom vrhu se nalaze karaule iz Drugog svetskog rata tako da je zanimljivo videti sve to.evo i fotke Rujna:


Слика
SOL.VERITAS.LUX.
Корисников грб
Hildur
 
Поруке: 297
Придружен: Чет Дец 17, 2009 5:18 pm
Место: Beograd

Re: ❤ ♥ Планинарство у Србији

Порукаод Svetovid » Чет Јун 09, 2011 9:40 pm

Hildur пише:što bi kupovao štapove ako možeš da ih nabaviš u prirodi?dovoljno je da budu odgovarajuće dužine i da se ne savijaju, leska je, recimo, odlična za planinarenje.


Из више практичних разлога, можеш да их подесиш према својој висини, можеш да им мењаш висину (кад се пењеш треба да су краћи него кад се спушташ), можеш да их "спакујеш" и убациш у ранац када ти не требају, имају рукохват и каишеве који омогућавају да ослободиш руке да би држала рецимо фотоапарат или нешто друго.... Ја сам први за то да се уштеди на сваком месту где је то могуће, али код штапова стварно нема разлога за то, јер се феноменални штапови могу наћи за око 2000 динара. (а кад их једном купиш служе годинама и годинама)

Hildur пише:što se patika tiče, neke kvalitetne patike su sasvim dovoljne (ja sam svoje Pumine patike našla za 3000 din i nemam zamerke na njih).zimi ili po kiši su dovoljne gumene čizme.na opremu se lože oni lovatori koji žele da deluju kao profi planinari, jednom rečju, koji žele da iskopiraju taj planinarski imidž...baš sam skoro gledala neke debele Austrijance koji su svi imali fensi opremu a šetuckali su se po skoro ravnom terenu.drugo je, bre, kad ideš na neke visoke vrhove tipa Himalaji


Овде се категорички не слажем.
Све може да се импровизује, али КВАЛИТЕТНА ПЛАНИНАРСКА ЦИПЕЛА је нешто нај нај нај најважније.
Један дан по кршевима Дурмитора и сваке те јефтине патике би се распале.
Само да објасним, планинарске ципеле се зову ципеле, али по свему личе на патике (по удобности, дизајну...) једина је разлика што су водонепропусне, треба бирати оне на којима на ђону пише: ВИБРАМ (ово жуто на слици)
(распон цена је велики, од 10000 па до преко 50000 динара, не треба бирати ни најјефтиније ни прескупе)

Слика

Hildur пише:...za penjanje na visinu manju od 2000m nije potrebno nište od skupe opreme...


У основи се слажем. Ево шта је потребно:
ранац - било какав (мада најбољи су они што пребацују тежину на кукове)
ципеле - планинарске
кабаница - да стоји у ранцу за случај кише
штапови - за нас са вишком килограма да би смањили притисак у коленима и леђима
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: ❤ ♥ Планинарство у Србији

Порукаод Hildur » Пет Јун 10, 2011 10:21 am

haha, vidim da se ti i ja ne razlikujemo u stavovima već u kilaži.eto, nekom trebaju štapovi, a nekog sam vetar nosi na vr' planine :-D
šta ga ja znam, skupo mi deluju te cipele, mada, ako mogu da dam isto toliko za martinke, valjda mogu i za njih...
e da, još jedan savet: pre planinarenja vežbajte neko vreme na onim sparavama u teretani za nordijsko hodanje i nordijsko penjanje (Vertical Climber). čuda čine za planinarsku kondiciju...
SOL.VERITAS.LUX.
Корисников грб
Hildur
 
Поруке: 297
Придружен: Чет Дец 17, 2009 5:18 pm
Место: Beograd

Re: ❤ ♥ Планинарство у Србији

Порукаод Svetovid » Пет Јун 10, 2011 10:48 am

Можеш ти и обичне патике да понесеш на планинарење, али ћеш да их уништиш, па тако ништа ниси уштедела.
+ ноге ће да ти буду мокре, а има ли шта непријатније од тога.
На пример, замисли да треба да прегазиш дугачку блатњаву стазу (а то се често дешава) у обичним патикама.

Да би човек вежбао у теретани потребан је "гонич робова" да те мотивише бичем да "радиш" на себи.
(мада има и оних Нарциса који вежбају ради дивљења сопственим плочицама)
Са друге стране, планинарима је мотив да освоје врх, и ради тога они су спремни да се до максимума физички исцрпе (често на планинама можете видети натпис: планинар тај и тај, умро од срчаног удара) да чак надмаше своју кондициону спрему, само да би дотакли врх. То ме подсећа на древна времена када се вежбало не ради себе већ ради неког јуначког подвига, Марко Краљевић није вежбао да би био леп и позерисао већ да би тукао Турке, јунаци су ишли преко 7 гора и вода да би се обрачунали са Баш Челиком, аждајом, дивом... и слично.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: ❤ ♥ Планинарство у Србији

Порукаод talican » Пет Јун 10, 2011 10:55 am

Svetovid пише:Да би човек вежбао у теретани потребан је "гонич робова" да те мотивише бичем да "радиш" на себи.
(мада има и оних Нарциса који вежбају ради дивљења сопственим плочицама)

:hoho :kiki
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: ❤ ♥ Планинарство у Србији

Порукаод talican » Пет Јун 10, 2011 9:55 pm

Препорука за све планинаре (духовне и физичке)

Слика
Иако стари (народи, нап.) нису практиковали планинарење, изузимајући неколико рудиментарних изузетака, они су ипак имали веома жив осећај о светости и симболизму планине. Такође су сматрали - и ово је пре истина - да је успињање на планине и живљење на њима била повластица хероја и иницираних, другим речима, оних бића за која се веровало да су прешла границу обичног и просечног живота у равници.
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: ❤ ♥ Планинарство у Србији

Порукаод Hildur » Нед Јун 12, 2011 6:11 pm

nisam to čitala od njega, daj link za download...
SOL.VERITAS.LUX.
Корисников грб
Hildur
 
Поруке: 297
Придружен: Чет Дец 17, 2009 5:18 pm
Место: Beograd

Следећа

Повратак на НАУКА, УМЕТНОСТ, ЉУБАВ, ЗДРАВЉЕ, ЗАБАВА

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 5 госта