Школство, професори, ученици и сл.

филмови, књижевност, сликарство, фотографија, наука, технологије, филозофирања, видарство, квизови, кућни љубимци, доживљаји, искуства, животни стилови, хобији, весеља, здравице, музика, игра, песма, и све друго што машта допушта

Re: Школство, професори, ученици и сл.

Порукаод Aнa » Нед Дец 15, 2013 2:24 pm

да, обично се каже да су факултети обданишта за незапослене
сви отаљавају посао, мада је стање у друштву толико лоше да се да оцјена ученику да би се имало што мање проблема
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4089
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Школство, професори, ученици и сл.

Порукаод Svetovid » Нед Дец 15, 2013 11:04 pm

:vamp
http://www.tarzanija.com/kako-odabrati- ... -zasto-ne/
MATEMATIKA, GEOGRAFIJA, BIOLOGIJA, HEMIJA I OSTALI PROSVETNI FAKULTETI

Ovi fakulteti donose pare koje su nikakve, ali zato sigurne, spokoj rano ozbiljnoj i sazreloj omladini koja počinje da se brine za zdravstveno, doprinose, staž i penziju u trećoj godini života, kao i izuzetnu priliku za lečenje kompleksa sadizmom sa one strane klupe. To znači da ćeš uvek biti samo prosvetni radnik, ništa bolje i ništa gore, sa tikovima u tridesetoj, pritiskom u četrdesetoj, aritmijom u pedesetoj i totalnom demencijom u šezdesetoj, sa klincima na drugoj strani učionice koje savršeno zabole kurac za kosinuse i privredu jugoistočne Azije, sa pretnjama batinanjem na mrtvo od strane nervoznih roditelja, mizernom kintom od privatnih časova i prokletstvom da te nikad niko ne doživi kao ozbiljnog čoveka, čak ni u starosti jer ćeš i tad ostati samo profesor. Ko ti je kriv kad se baviš glupostima koje nikad nikom neće trebati u životu.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Школство, професори, ученици и сл.

Порукаод Aнa » Сре Јан 08, 2014 2:38 pm

KRIVA BOLONJA: Do 10 u indeksu danas lakše nego nekada do 8


Uz reforme nastave, „Bolonja“ je donela i hiperprodukciju najviših ocena na univerzitetima u našoj zemlji. Za deset godina 15 puta povećan broj studenata sa prosekom iznad 8,5




BEOGRAD - Moda štancovanja Vukovih diploma proteklih godina preselila se i na univerzitete, gde je danas desetke lakše zaraditi nego osmice pre jedne decenije. Na svim državnim univerzitetima, 2001. godine bilo je ukupno 1.147 akademaca sa prosečnom ocenom višom od 8,5, a danas ih je oko 17.500. To su samo studenti prijavljeni za stipendije i kredite Ministarstva prosvete, a ako se uračunaju i oni koji nisu tražili ove dotacije, onda ih je daleko više.

Razloga za spuštanje kriterijuma je nekoliko. Od kada je uvedena „bolonja“, profesori pokušavaju da se uklope u njene standarde gde prosečna ocena svih akademaca treba da bude oko osam. Lakše polaganje ispita, bar na fakultetima koji kubure sa brojem studenata, garantuje i to što, ako izgube budžetske akademce, fakulteti ostaju i bez dela novca koji im daje država. Ima i onih fakulteta koji kriterijume snižavaju da bi bili slični ostalima, tj. da njihovi studenti ne bi bili oštećeni kada konkurišu za stipendije.

"Od vremena kada sam ja studirao, prosečna ocena povećala se za jedan bod. Nekada je na nivou fakulteta prosek bio oko 7,5, a danas je oko 8,5", objašnjava prof. dr Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.

"Profesori nisu dobili nikakvo uputstvo da treba da daju više ocene, ali valjda svako za sebe, trudeći se da prati trendove „bolonje“, snižava kriterijume. Sve to je na tragu hiperprodukcije vukovaca. Tako u školama imamo sve više petica, a na fakultetima je petica sve manje, a desetke u indeksima su sve brojnije".

Profesor Kovačević objašnjava da visoke ocene ne garantuju kvalitet, koji je ranije bio mnogo veći.

"Kriterijumi na našem fakultetu bili su strogi i prosečne ocene niže nego na drugim", napominje prof. Kovačević.

"Onda smo shvatili da naši studenti, iako su odlični, nemaju nikakve šanse na konkursima za stipendije. U Fondu za mlade talente ne prolaze ni sa prosekom od 9,5. Verovatno su i zato profesori počeli da pomalo gledaju kroz prste".

Postoji još jedan razlog za veću prolaznost, koji je došao sa „bolonjom“. Prisustvo na predavanjima i vežbama, seminarski radovi i kolokvijumi učestvuju u konačnoj oceni.

"Kada student ispuni sve te obaveze, gotovo da je već obezbedio šesticu, čak i ako na ispitu ne zna ništa", objašnjava prof. dr Petar Bulat, prodekan za nastavu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

"Većim prosekom doprinelo je sigurno i to što deca imaju svest da moraju da se bore za bolji uspeh, ali verovatno i sniženi kriterijumi. Naš fakultet je i ranije bio poznat po visokom proseku, jer kod nas i dolaze najbolji đaci. Tako da se nije mnogo promenilo. Jedino gde smo im malo „popustili“ je veliki broj ispitnih rokova".

A i tamo gde „bolonja“ ima neke kriterijume, naš sistem ih još više snižava. Tako je još jednom izmenjen Zakon o visokom obrazovanju i povećan broj rokova za polaganje ispita. Istim izmenama granica za budžet još jednom je vraćena na 48 ESPB, iako je odavno trebalo da se na budžet upisuju samo akademci sa svim položenim ispitima i maksimalnih 60 ESPB.

A da indeksi puni desetki snižavaju kvalitet visokog obrazovanja slaže se i prof. dr Branislav Boričić, dekan Ekonomskog fakulteta. On dodaje da su aršini na ovom fakultetu godinama isti i da se broj diplomiranih i broj akademaca sa visokim prosecima ne menja.

"Godišnje ih diplomira oko 950, a na master studijama svake godine imamo oko 40 naših studenata sa prosekom iznad devet. Prosečna dužina studiranja je 5,5 godina", otkriva prof. Boričić dodajući da kada postoje brojni pritisci i spolja i iznutra, to samo šteti kvalitetu.

Jedan od uticaja „bolonje“ jeste i tendencija da se ukinu „uska grla“ na fakultetima. Tako postoji prećutno utrkivanje konkurentskih visokoškolskih ustanova ko će imati veću prolaznost, mali broj predmeta zbog kojih se „gubi godina“ i još manje nezadovoljnih akademaca. Često ih i uprave univerziteta upozoravaju da moraju da povećaju efikasnost, što se ponekad očigledno tumači kao preporuka za snižavanje kriterijuma.
Kurir
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4089
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Школство, професори, ученици и сл.

Порукаод Svetovid » Сре Јан 08, 2014 3:12 pm

Што се тиче критеријума на државним факултетима, између шестице и десетке одувек су одлучивале нијансе. Исто суштинско знање су морали да покажу и онај са шестицом и онај са десетком, једина је разлика била у томе што студент са десетком мало сигурније одговара и нешто мало боље "везе" причу.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Школство, професори, ученици и сл.

Порукаод Aнa » Пет Јан 17, 2014 5:06 pm

Непозната Студеница

Када је др Јелена Мргић, доцент на Oдељењу за историју Филозофског факултета у Београду, упитала групу студената прве године за који град треба да купе аутобуску карту, ако хоће да путују за Студеницу, ниједан бруцош није знао одговор на то питање. Потом је једног од својих студената извела пред географску карту и затражила од њега да јој покаже где се налази Пећка патријаршија. Он је само слегнуо раменима
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/ ... ja.sr.html
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4089
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Школство, професори, ученици и сл.

Порукаод Svetovid » Уто Јун 10, 2014 10:38 pm

Читам... и не верујем... :kafa

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/ ... og.lt.html

Kako je Mića rektor postao kosmolog

Blizanci Igor i Griška Bogdanov, sa kojima rektor Megatrenda sarađuje, glavni su akteri afere koja izaziva oštre polemike u svetskoj naučnoj zajednici

Слика

Uvid u biografiju Miće Jovanovića, na koju su ukazali srpski naučnici iz Engleske, Marko Milanović i Miljana Radivojević, prava je riznica saznanja o vlasniku i rektoru Megatrend univerziteta. Milanović i Radivojević, koji dokazuju da Jovanović nikada nije doktorirao na Londonskom univerzitetu, pominju još jednu zanimljivost iz njegove biografije koja je objavljena na sajtu ove privatne institucije.

Jovanović se, naime, predstavlja kao predsednik Istraživačke laboratorije za generalnu kosmologiju u Parizu.

Kakve veze ima Jovanović sa kosmologijom?

Odgovor se krije u još jednom biografskom podatku koji navodi. Pored „više od 80 naučnih i stručnih radova objavljenih u zemlji i inostranstvu i knjiga” (prva koja se navodi je „Sociologija samoupravljanja” iz 1980, a poslednja, „Um caruje: istorija Megatrend univerziteta” iz 2010), piše da je i koautor knjige „Pre Velikog praska”, sa Igorom i Griškom Bogdanovim, koju je Megatrend objavio 2006. godine.

Braća Bogdanov su, na osnovu istog izvora, od 2005. godine profesori na Megatrend univerzitetu, gde drže katedru kosmologije, usmeravaju rad laboratorije kosmologije i nastavljaju svoja istraživanja.

Blizanci bizarnog izgleda (oni sami kažu da izgledaju kao vanzemaljci, ali ne otkrivaju uzrok facijalne transformacije), glavni su akteri afere „Bogdanov” koja poslednjih desetak godina izaziva oštre polemike u svetskoj naučnoj zajednici.

Sumnja u naučnu utemeljenost njihovih radova pojavila se još u jesen 2002. godine, kada su naučnici u Francuskoj ukazali na neosnovanost njihovih naučnih teza o istoriji kosmosa. Blizanci, koji su u članku „Njujork tajmsa” nazvani „naučnim klovnovima”, odbacili su optužbe kao glasine i upustili se u obračun sa naučnicima koji su ih kritikovali, koristeći svoju medijsku popularnost kao štit.

Braća su se, naime, u Francuskoj proslavila kao voditelji popularne serije o naučnoj fantastici, „Vreme iks”.

U raspravu su se uključili i njihovi mentori koji su potvrdili da je nivo radova koje su predstavili izuzetno niskog kvaliteta.

Kao reakcija na ovu epizodu Bogdanovi su 2004. godine objavili knjigu „Pre Velikog praska”, (bez pomena rektora Miće), u kojoj su izneli svoju verziju polemike.

Ovo delo je naišlo na snažne osude u svetskoj naučnoj zajednici. Američki i francuski naučnici su ukazivali na elementarne propuste u matematici i fizici i na brojne činjenične greške u knjizi, kao i na brojne citate čiji je smisao izmenjen kako bi im išao u korist.

U oktobru 2010. godine, nedeljnik „Marijan” je objavio izveštaj komisije Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS) iz 2003. godine, o tezama iz doktorata i članaka braće Bogdanov, čiji je zaključak da ovi radovi nemaju nikakvu naučnu vrednost. Igor i Griška, koji su za doktorate koje su odbranili 1999. i 2002. godine dobili najniže ocene, pozivali su se na njih i pre nego što su ih napisali – u intervjuu za „Pari Mač” 1985. godine i na koricama knjige „Bog i nauka” (Dieu et la Science) iz 1991. godine.

Po objavljivanju ove knjige blizanci su optuženi za plagijat. Astronom sa Univerziteta u Virdžiniji, Trin Ksan Tuan, tvrdio je da su kopirali delove iz njegove knjige „Tajna melodija, i čovek stvori univerzum” iz 1988. godine. Bogdanovi su ga napali tvrdeći da je on, u stvari, njih plagirao. Slučaj je rešen vansudskim dogovorom četiri godine kasnije, sudeći prema dokumentima koje su blizanci dali na uvid medijima.

U novembru 2005. godine Igor i Griška su se predstavili francuskoj javnosti kao šefovi „katedre za generalnu kosmologiju” na Univerzitetu „Megatrend” u Beogradu. Pet godina kasnije list „Marijan” je doveo u pitanje njihovu tvrdnju, objašnjavajući da Megatrend nije univerzitet posvećen nauci, već menadžmentu i organizaciji. Mesec dana po objavljivanju teksta, u emisiji na radiju Frans enter posvećenoj ovoj aferi, braća Bogdanov su još jednom odbacila „klevete” čiji je uzrok, kako su objasnili, ljubomora jednog dela naučne javnosti koja ne može da im oprosti što su u isto vreme javne ličnosti i naučnici.

Igor i Griška su u toj emisiji rekli da je Megatrend najvažniji univerzitet na Balkanu i da ima najbolje profesore na svetu, iz Evrope sigurno, ali i iz Amerike, da je to univerzitet specijalizovan za ekonomske nauke i da među 16 fakulteta ima jedan koji je posvećen egzaktnim naukama, na kome predaju od 2005. godine. Objasnili su i da na Megatrend dolaze

tri, četiri puta godišnje i da drže predavanja pred nekoliko stotina studenata. Na pitanje novinara da li imaju doktorande, odgovorili su negativno, objašnjavajući da se radi o „inicijaciji u kosmologiju”. „Mi im dajemo bazu”, rekli su Bogdanovi.

Pitanjem Megatrenda se bavio i stručnjak za kosmologiju sa nacionalnog instituta CNRS, Alen Rijazuelo, jedan od francuskih naučnika koji o teorijama braće Bogdanov govori kao o naučnoj prevari. Rijazuelo je tvrdio da oni nisu profesori na Megatrendu i da ovaj univerzitet nema katedru za kosmologiju. Kao odgovor na to Igor i Griška su objavili na njihovom blogu papire „akademskih autoriteta” sa Megatrend univerziteta koji potvrđuju njihovu verziju.

Ova polemika je dobila težinu utoliko što se ticala akademske karijere braće Bogdanov. „Jedino što im je nedostajalo jeste da uz titulu doktora dodaju i titulu profesora i da to potvrdi neki sekundarni izvor (u ovom slučaju tekst u listu „Parizijen”), pa da ova polemika postane polemika između dva profesora doktora sa jedne strane i jednog doktora sa druge strane”, komentarisao je jedan od učesnika žustre rasprave koja se vodila na sajtu „Vikipedije”.

Rijazuelo je primetio da se iz njihovog objašnjenja može zaključiti da povremeno drže predavanja iz opšte kulture. „U svakom slučaju ne vidim kako može da se predaje kosmologija studentima ekonomije”, napisao je u polemici na internetu.

On se pita i kako su braća Bogdanov dobili mesto predavača na Megatrendu, pošto nije pronašao oglas o otvaranju radnog mesta niti trag o njihovoj kandidaturi, kao ni trag o institucionalnom postojanju Laboratorije za generalnu kosmologiju (navodi da je jedan Griškin prijatelj osnovao asocijaciju pod ovim imenom), izveštaj o aktivnostima laboratorije i program predavanja.

„Sve ovo liči na protivuslugu: tip koji ih je zaposlio, Mića Jovanović, napisao je predgovor za srpsko izdanje njihove knjige, na osnovu čega je dobio nagradu. Sve to miriše na sukob interesa, zar ne?”, napisao je francuski naučnik u martu 2011. godine.

Ana Otašević
objavljeno: 10.06.2014.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Школство, професори, ученици и сл.

Порукаод Aнa » Сре Авг 13, 2014 10:54 am

ПОРАЖАВАЈУЋЕ Антонијевић: 40 одсто грађана нема завршену средњу школу!


Танјуг | 13. август 2014.

Помоћник министра просвете Љубиша Антонијевић изјавио је да је у нашој земљи 17 одсто становништва неписмено и 23 одсто са завршеном основном школом


БЕОГРАД - Помоћник министра просвете Љубиша Антонијевић изјавио је данас да у Србији 40 одсто грађана нема завршену средњу школу, односно никакву радну квалификацију.

Антонијевић је гостујући на РТС-у нагласио да је у нашој земљи 17 одсто становништва неписмено и 23 одсто са завршеном основном школом, што значи да 40 одсто грађана нема радну квалификацију.

Помоћник министра је указао да је Влада Србије прошле године усвојила нови зуакон о образовању одраслих, који је ступио на снагу од 1. јануара ове године.

Закон предвиђа да основно образовање за одрасле траје три године- за годину дана савлада се циклус од првог до четвртог разреда, другу годину пети и шести разред, а трећу седми и осми разред.

"Тренд је свуда у свету, па и код нас, да писменост мора да се подигне. Један од основних услова за запошљавање је најмање завршена основна школа", наглашава Антонијевић.

Он каже да у Србији има 13 школа за основно образовање одраслих, а да је пројекат "Друга шанса" предвидео наставу за одрасле у 70 редовних школа.

Школовање за одрасле је бесплатно, подсетио је он и додао да неки од полазника када заврше основну школу наставе школовање и заврше средњу и занат.

Говорећи о опремање школа у поплављеним подручјима Антонијевић је рекао да ће све основне школе и вртићи бити спремни 1. септембра и да ће једна или две средње школе бити измештене, али да ће и оне од јесени почети са радом.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4089
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Школство, професори, ученици и сл.

Порукаод Svetovid » Уто Окт 28, 2014 12:12 pm

:kafa
http://blog.b92.net/text/24792/Nastavnici-umiru/
Nastavnici umiru
nurudin RSS / 22.10.2014. u 01:02

Данас је преминуо мој некадашњи одељењски старешина. Предавао ми је математику, сагоревао је на часу – није штедео ни себе, ни нас. Није ми био један од омиљенијих наставника, јер ми ни математика није била омиљени предмет. Једном сам плакао, толико ме је разљутио да сам плакао све време на путу од једне до друге школе, јер нисам имао стрпљења да сачекам педагога који је био у другој школи. Хтео сам истог часа да тужим наставника. Био сам седми разред, идем путем – а суза сузу стиже, јецам. Ево, сећам се тих суза и данас, али правог и ваљаног разлога за моје хистерично понашање и излив беса не успевам да се сетим. Још увек памтим његове рецепте исписане након неуспелих домаћих задатака: 3x1 вежбање дневно, пре оброка. Био је бескомпромисан. Забранио нам је да му ма какве поклоне доносимо. На крају осмог разреда, када смо изразили жељу да му поклонимо нешто за успомену, рекао је: ,,Мени је највећи поклон да положите пријемне испите и упишете жељене школе.“ Тако је и било. Донео је преко сто ружа из сопственог ружичњака како бисмо сами направили букете за наставнице и другарице. Био је духовит. Био је посвећен свом послу. Били смо му последња генерација. Радио је са нама као да је био на почетку свог радног века – пун ентузијазма, наде, енергије. Тада нисам успевао да разумем његове методе – а из данашње перспективе бивају ми све јасније. Човек је покушавао да изгради систем који није постојао. Био је један од највећих радника које сам имао прилике да упознам. Сад разумем. Човек се читав свој радни век борио са ветрењачама. Недавно сам га срео. Рекао сам му да радим у школи, да сам сад са оне стране катедре. Само што није заплакао. Потапшао ме је по рамену, и готово посрамљено, али одлучно, посаветовао: ,,Молим те, штеди се, штеди се колико год можеш. Не вреди, не вреди...“

Наш образовни систем стимулише нераднике и лоше ученике.

Наш образовни систем демотивише раднике и добре ученике.

У нашем образовном систему ваљани су ученици који пишу, ћуте и декламују написано.

У нашем образовном систему ваљани су наставници који диктирају и траже само оно што су издиктирали.

Нашем образовном систему одговарају послушни и подобни ученици и наставници.

Нашем образовном систему одговарају они који штеде себе и ученике.

У нашем образовном систему знање и успех су инцидент, никако свакодневна појава.

У нашем образовном систему другу шансу добијају само најгори, никако најбољи – било ученици, било наставници.

Наш образовни систем бави се само формом, никако суштином.

Наш образовни систем је дијаметрално супротан животу.

У нашем образовном систему цени се сналажљивост (читај: забушавање).

У нашем образовном систему 1 + 1 јесу 2.

Наш образовни систем је недоречен.

Наш образовни систем је произвољан: све се може, кад се хоће.

Наш образовни систем налик је дијабетесу – последица је поремећеног друштвеног метаболизма; суштински и не постоји, јер нас витално не угрожава. Неизлечив је. Хронични поремећај. И ништа, само једног дана умреш.

Слава му!
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Школство, професори, ученици и сл.

Порукаод Svetovid » Пон Нов 10, 2014 12:16 pm

:kafa

Културни додатак
МЕРА ЗА МЕРУ

Ми пуцамо из пушкица

Предавао сам и у Америци, немам илузија о њима, поготову о садашњим процесима на универзитетима, али сам сваки пут за време писмених испита могао да пијем кафу и читам новине

Слика



Недавно је објављена ужасна вест: 83 одсто студената Електротехничког факултета, једног од најбољих факултета у Србији, сматра да не треба да потпишу обавезу којом ће се обавезати да неће варати током студија. Само једна ствар је од тога страшнија – на то нико није реаговао.

Најбоља деца Србије, студенти, од којих се надамо да ће поправити ову несрећну земљу, не желе да се оптерећују чашћу и поштењем. Они знају да ће варати, да се мора варати, толико су већ научили о животу овде.

На многим универзитетима овакав обичај постоји још од 1779. године. Ради се о кодексу части (Code of Honor), низу правила којих се држи нека средина. која чине часно понашање унутар те групе. Они који их не поштују, могу да буду кажњени и искључени из групе. То је обично изјава, једна реченица која каже: „Обавезујем се да током студија нећу лагати, варати, красти нити толерисати друге који то чине.” Такву изјаву дају на почетку студија бруцоши, а онда се таква потврда понавља на свим радовима током студија.

Оно што је у Србији непојмљиво јесте да иницијативу за доношење таквог обичаја по правилу покрећу студенти и да је одбор који одлучује о прекршајима састављен искључиво од студената. Свако може да пријави прекршај, али само они одлучују, јер је то у њиховом интересу. Млади људи хоће да им се верује, траже да се професори (и не само они) према њима понашају као према часним особама и професори су обавезни да их тако виде. Студенти се обавезују на кодекс, јер хоће да буду поштовани.

Увек сам се у свом професорском веку гадио када морам на писмени испит. Када сам приморан да их распоређујем тако да не могу да преписују, када морам и себе и њих да понижавам контролишући их док раде и никада се није десило да испит прође без бар неколико опомена. Вирење у туђи рад, шаптање, пушкице… Ја пандур, а они потенцијалне варалице. Дно!

Једног лепог дана пошао сам у Принстон да се видим са мојим сином. Затекао сам га како седи на трави и нешто пише. „Шта радиш?” „Полажем испит.” На сваком раду принстонски студент напише изјаву: „Гарантујем својом чашћу да током овог испита нисам прекршио кодекс части.”

На том универзитету студенти су успоставили правило поштења 1893. и они дан-данас одржавају тај обичај. Администрација и професори немају са тим ништа, одбор који решава прекршаје поштења чине студенти, који после разматрања препоручују факултету како да се поступи. Од 5.000 студената прошле године имали су 12 прекршилаца.

Од школе до школе правила се незнатно разликују. У суштини, студент се увек обавезује да током студија неће да лаже, вара и краде, понегде и изван зидова универзитета. Када су у питању испити то значи да неће преписивати, користити помоћ са стране, нити толерисати оне које то раде. Леп пример је порука студентима некадашњег ректора Универзитета Вандербилт, бронзана плоча на студентском центру: „Данас полажете два испита, из тригонометрије и из поштења. Надам се да ћете оба положити, али ако морате да паднете из једног, нека то буде тригонометрија зато што има много добрих људи на свету који не могу да положе тригонометрију, али нема ниједног доброг човека који не би положио испит из поштења.”

На Гетисбурк колеџу кажу: „Потврђујем да ћу се држати највиших принципа части и интегритета у свом раду и доприносити атмосфери узајамног поштовања унутар и изван учионице.” Од многих кодекса које можете наћи на Интернету, бирам Харвардски: „На свим мојим радовима, име потврђује моју част.”

Предавао сам и у Америци, немам илузија о њима, поготову о садашњим процесима на универзитетима, али сам сваки пут за време писмених испита могао да пијем кафу и читам новине. Веома сам ретко наилазио на нешто што је могло да личи на преписивање. Што је најважније, када нешто не знају, био сам одговоран ја, зато што их нисам научио.

Недостатак самопоштовања, понижавања кроз која наша земља пролази, без примера је у модерној Европи. То што су наше власти током деценија допустиле, донело нам је самопрезир, у коме је онда могуће чинити било шта нечасно. То не само да неће бити необично, већ нико неће бити ни оптужен. Напротив, биће то као нека врста позитивне сналажљивости:„Браво мајсторе!” Зашто бити поштен, када ме и онако сви доживљавају као ништарију?

Наша несрећна земља не зна шта јој је најпрече. За ту одлуку је потребан храбар државник на челу државе. Ако се појави, нека у општој какофонији не заборави Мандићев аксиом: не може се створити напредна и успешна земља без бар једног одличног универзитета.

Таква не постоји.

Александар Мандић
објављено: 30.10.2011.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Школство, професори, ученици и сл.

Порукаод Svetovid » Сре Дец 10, 2014 3:02 pm

:kafa

Šešelj doneo 10 diploma Tomislavu Nikoliću
L. Gedošević | 10. 12. 2014. - 12:07h cat_icn_more.png 13:16h | Foto: V.Lalić | Komentara: 37

Srpska radikalna stranka (SRS) nije uspela da danas na javnom skupu ispred zgrade Predsedništva, simbolično dodeli deset novih diploma predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću.

Слика
Lider radikala sa deset diploma

Oko 200 radikala među kojima su i lider Vojisalv Šešelj, Vjerica Radeta, Milorad Mirčić i Nemanja Šarović, okupilo se na Andrićevom vencu, ispred zgrade Predsedništva.

Oni su pokušali da na pisarnicu Predsedništva predaju Nikoliću deset novih diploma.

- Asocijacija privatnih fakulteta ovlastila me je da danas budem rektor i dodelim Tomisalvu Nikoliću ne samo jednu, nego deset novih diploma. Predaću mu diplomu izdajničkog fakulteta, poltronskog, podaničkog, prevarantskog, instituta tajkunskih jataka. fakulteta Dragice Nikolić, pokvarenjačkog fakulteta, hohšaplerskog i diplomu počasnog doktora nauka univerziteta u Bajčetini. Nemojte neko da kaže da ove diplome nisu zaslužene. One se nigde ne mogu osporavati - rekao je Šešelj.

Deset diploma je umesto Šešelja trebalo da preda njegov izaslanik Nemanja Šarović, međutim od kordona policije zgradi Predsedništva nije bilo moguće prići. Obrazloženje koje su predstavnici SRS dobili od policije bilo je da pisarnica Predsedništva ne radi zbog renoviranja zgrade Predsedništva.

- Imate čin, možete da preuzmete diplome za predsednika Nikolića stečene na regularan način - rekao je Šešelj policajcima sa kojima je razgovarao.

On se upitao i šta se renovira na zgradi Predsedništva, uz opasku da izgleda da se dižu spratovi.

- Nikolić je svoju suprugu udomio u zgradi, ali da nema mesta za svu ostalu rodbinu - rekao je Šešelj.

Šešelj je kazao i da mu je jasno što policija ne sme da primi diplome jer će "im Vučić za kaznu smanjiti platu još deset odsto".

Dok je kolona pristalica SRS prilazila zgradi Predsedništva, sa razglasa se slušala muzika, pesme "Spremte, se spremte, četnici" i numere posvećene Vojisalvu Šešelju.

Ovaj performans je, u neuobičajeno velikom broju, obezbeđivala i policija i pripadnici Žandarmerije. Najmanje pet autobusa, od kojih su neki i na sprat, dovezli su pripadnike javnog reda i mira.

Potpredsednik SRS Nemanja Šarović kaže da je toliki broj policajaca na skupu zapravo čast za Vojislava Šešelja, "jer se tako dočekuje četnički vojvoda".

- Očekujemo da će ih sledeći put biti još više, i da će nas sačekati uz masnu gibanicu - kazao je Šarović, istakavši da SRS neće odustati od predaje diploma predsedniku Nikoliću.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

ПретходниСледећа

Повратак на НАУКА, УМЕТНОСТ, ЉУБАВ, ЗДРАВЉЕ, ЗАБАВА

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 3 госта

cron