Школство, професори, ученици и сл.

филмови, књижевност, сликарство, фотографија, наука, технологије, филозофирања, видарство, квизови, кућни љубимци, доживљаји, искуства, животни стилови, хобији, весеља, здравице, музика, игра, песма, и све друго што машта допушта

Re: Школство, професори, ученици и сл.

Порукаод Svetovid » Чет Јул 11, 2013 11:41 pm

:mjaumjau

Њуз.нет као релевантни извор у уџбенику?

11. јул 2013. | Танјуг

Слика

Милан Коцић (Фото: Танјуг)

Крагујевац – У једном уџбенику крагујевачког Економског факултета као релевантан извор, судећи по слици садржине књиге објављеној у среду на друштвеним мрежама, помиње се сатирични портал њуз.нет, на чију су веродстојност информација раније „наседали“ медији.

Аутор књиге професор крагујевачког Економског факултета Милан Коцић рекао је Танјугу да „нема потребе“ да коментарише како се у академском уџбенику нашао део измишљене вести сатиричног портала о томе да је компанија Фејсбук донела одлуку да забрани посећивање те друштвене мреже у току радног времена.

Студент факултета из Крагујевца Марко Лазаревић, који је, највероватније први, у четвртак рано ујутру објавио на свом Твитер налогу слику спорне стране уџбеника, написао је на тој друштвеној мрежи: „Немам намеру да правим од тога неку причу“.

Лазаревић је слику „спорне“ садржине уџбеника објавио, очито први, око четири сата изјутра 10. јула на Твитеру, а касније у току дана додао: „А, сад сви мислите да је то безвезна књига и да је све глупо, једноставно је човек погрешио, мени је то било занимљиво“.

„Професор је сасвим компетентан и књига је добро написана, осим те грешке“, твитовао је поново Лазаревић, око 16 сати.

Фотографисана је 302. стране уџбеника, у којој се цитира сатирични портал и у којој је дат и линк за њуз.нет са чијег портала је преузета садржина текста о одлуци компаније Фејсбук.

Према објављеној слици „спорне“ стране уџбеника у поглављу „Утицај друштвених мрежа на продуктивност запослених“, између осталог пише „Поред многих примера, можда је све највише запрепастила одлука власника компаније Фејсбук да крајем 2011. године, забрани посећивање ове друштвене мреже у току радног времена“.

Реч је о тексту „њузоваца“ објављеном 20. децембра 2011. године.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Школство, професори, ученици и сл.

Порукаод Aнa » Чет Јул 18, 2013 10:41 am

Слика
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Школство, професори, ученици и сл.

Порукаод Svetovid » Чет Јул 18, 2013 7:16 pm

Хумор 21. века

До јуче су га знали само његови пријатељи и рођаци, студенти и колеге са факултета, а већ данас је медијска звезда. Професор крагујевачког Економског факултета доктор Милан Коцић постао је синоним за „директни маркетинг” у Шумадији, Србији, на Балкану, а и шире, пошто је његова истоимена књига, путем интернета, за мање од 24 сата „опловила” цео свет.

Било је то прошле среде, када је један од његових студената, на свом фејсбук-профилу и твитер-налогу, обзнанио да је професор др Коцић у свом уџбенику „Директни маркетинг”, као релевантну информацију навео шаљиву вест која се појавила у „огледалу” сатиричног портала „Њузнет”. Укратко, Марк Зукерберг, оснивач компаније „Фејсбук”, намеравао је радницима да забрани посећивање ове друштвене мреже док су на послу, пошто тако губе драгоцено време, а фирми опада ефикасност.

На 302. страни свог уџбеника, који се на Економском факултету у Крагујевцу може купити за 1. 200 динара, доцент Коцић није навео о чему се заправо ради. Без контекста и објашњења, он је једну измишљену вест, чија је једина сврха била да засмеје кориснике друштвених мрежа на интернету, представио као кредибилну чињеницу.

Дан пошто се „прославио”, он је на конференцији за новинаре покушао да се одбрани, поручивши да је све то био „маркетиншки трик”, осмишљен зарад студената којима је, како је објаснио, оставио могућност да препознају шта је права академска, а шта лажна информација. И уопште му није јасно зашто су медији направили толику „галаму”.

Да ли се овај крагујевачки професор избламирао и уплео као „пиле у кучине”, у мрежу масмедијалних комуникација или је, можда, желео да изрекламира и себе и свој уџбеник?

Декан Економског факултета у Крагујевцу професорка др Верица Бабић сматра да је њен колега „на најбољи могућни начин показао шта је то „директни маркетинг”. Студенти су, такође, стали у одбрану свог „омиљеног професора”, уз опаску да, као припадник старије генерације, не разуме „хумор 21. века”.

Ако је професор Коцић заиста хтео да се вине у медијске и научне орбите, онда је у томе свакако успео. Aли по коју цену, имајући у виду да је постао предмет подсмеха најшире јавности? Тешко је веровати да је посреди „маркетиншки трик”, пре ће бити да је у питању кардинална грешка која покреће многа питања.

Ко све ради на нашим факултетима, како се пишу уџбеници, да ли неко контролише њихов квалитет, па до тога шта се уопште дешава са нашом академском сценом која се под навалом сумњивих факултета, лажних магистара и доктора наука, полако али сигурно претвара у својеврсну естраду звања и знања. Није реч само о актерима афере „Индекс”, који још предају и руководе Правним факултетом у Крагујевцу.

Ха, ха, како сте наивни. Професор Коцић, заправо, не постоји. Све је ово измишљено да бисмо вас насмејали до суза.

Бране Карталовић
објављено: 16.07.2013.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Школство, професори, ученици и сл.

Порукаод Aнa » Уто Јул 30, 2013 3:02 pm

http://www.youtube.com/watch?v=VxkHM4DU ... ture=share
Some Study That I Used to Know (Gotye Parody)
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Школство, професори, ученици и сл.

Порукаод Svetovid » Нед Авг 25, 2013 7:35 am



Svetomir Bojanin - Tajna Škole

TRAGEDIJA PEDAGOGIJE U TOTALITARNIM REŽIMIMA

„Nije bilo državne ili partijske svečanosti koja se ne bi ukrašavala školskom omladinom ni zakletvi u istinitost različitih „napredaka“ kojima bi se takav režim hvalio, a da se nije pozivalo na školstvo i na talentovane pojedince, kojima se kontrolisano dozvoljavalo da se „iskažu“ i „istaknu“. Dnevna politika je određivala kultove poštovanja, uobličavala likove koji će deci i mladima biti uzor. To je i samu školu dodatno učinilo beživotnom, lažnom, a time i dosadnom. Pedagogija totalitarnih je jedino tome i služila i jedino tome služi.“


„Po načinu izbora ciljeva, pedagoška nauka je sve manje zasnovana na naučnim činjenicama, a sve više na političkim teorijama, izvan svakog oslonca na bilo koji segment realnosti. Sve više se javlja kao sredstvo u funkciji policijskog nasilja ili tzv. ispiranja mozgova čitavim generacijama.
Radeći sa mentalno zdravom decom, sa nalogom da ih otme porodici i da, u odnosu na nju, od dece stvori janičare tekućih režima, pedagogija u totalitarnim državnim uređenjima bilo koje provenijencije nije imala šansu.“

„Pedagoška nauka je u isto vreme na „demokratskom Zapadu“ bila pod pritiskom psihoanalize, čiji nosioci, svojim prozelitskim stavom, zahtevaju da se ova naučno nedokazana teorijska pretpostavka prihvati kao jedino mogući tumač sveta, ljudske prirode i istorije čoveka na zemlji.
Srpska pedagogija se danas nalazi u teškoj situaciji jer mora da traži nove puteve ostvarivanja sopstvenih ciljeva i zadataka, a iza sebe ima šezdesetogodišnju pustoš nastalu sputavanjem kreativnosti stručnog sveta u ovoj oblasti, dok sa druge strane, sa Zapada, nema osvežavajućih tonova.“


„Kada sam, posle dužeg odsustvovanja sa svog socijalno-psihijatrijskog sektora, ponovo sreo školskog psihologa, svog bivšeg saradnika na tom polju, hvalila mi se kako cele godine pravi grafikon ocena iz matematike za neke razrede svoje škole i uveravala me je da je to veoma interesantno kako u odnosu na decu, tako i u odnosu na nastavnike. Tu se jasno vidi kako se kriterijum ocenjivanja koleba tokom godine, a jasno se uočavaju i faze „kampanjskog učenja“. Pitao sam je šta za to vreme radi pedagog… šta je ostalo od brige za decu koja:

- trpe zbog teškog uklapanja u razredni kolektiv,
- teško podnose frustrantnu frontalnu nastavu,
- sa teškoćama se uklapaju u ritam i disciplinu škole…

Odgovor je glasio: „Da, ali to je bilo pre moje specijalizacije. Tokom specijalizacije morali smo da prihvatimo doktrinu da škola nije klinika i da sve što je kliničko nije za školu. Škola je za zdravu decu – govorili su. Tome smo morali da se priklonimo.“

ŠKOLI SU SE OTELI I OBRAZOVANJE I VASPITANJE

“Sredstva javnog informisanja, puna šarenih slika, događaja koji bude radoznalost, sasvim usput, na primer, uz gledanje filma, uz odgonetanje stripa, otkrivaju detetu čitav niz pojmova koji bi se u školi učili s naporom i – dosadom.
… Uz jednog dokonog roditelja, ili obrazovanijeg dedu koji je u penziji ili uz studentkinju iz servisa za čuvanje dece može se steći sjajno obrazovanje, a da se škola i ne vidi.”

… Škola i dalje insistira na stvaranju “radne navike”, što je postalo kultnim pojmom kako u školi, tako i u porodicama dece koja su postala učenici. Škola kao da ne zna da na početku uvek mora da se javi motiv zbog kog će se bez negodovanja, i čak rado odgoditi trenutno ukazano zadovoljstvo, motiv zbog koga bi se nešto novo saznalo – naučilo ili vešto izvelo i korisno uradilo. I to motiv iz pukog dečijeg subjektiviteta. … Ali ako se detetu motiv ne otvori putem njegove primarne radoznalosti i zadovoljstva koje tu radoznalost prati, bičem nećemo moći da stvorimo razlog za odlaganje zadovoljenja radi pukog rada, pukog učenja, a to je ono što smo navikli da zovemo “radnom navikom”. Bičem se ne stvara ni ljubav za otkrivanje tajni života ni za mudrost. Bičem se bude gnev, mržnja, želja za osvetom…

Bičem se dete izgoni iz svake potrebe za misaonim odnosom prema životu.

“Radna navika” je izmišljotina duhovno lenjih vaspitača, koji su ovladali školstvom i njome razgone decu po ulicama, po privatnim časovima ili kursevima uživajući u svom gnevu nad tim “novim generacijama”, koje su uvek “nemoguće”. Dobro dođe i kult “sukoba generacija”, koji je, kao obavezna pojava u razvoju mladih, i izgovor i opravdanje za sve naše civilizacijski date besmislice i samoživosti kako u odnosima u porodici, tako i u državi.”

“Školski ljudi se obično pozivaju na Komenskog, pri čemu zaboravljaju njegov stav da se deci mora pružiti ono čemu su dorasla, ali i samo ono što ona žele. Za šta su motivisana. Za šta su duhovno probuđena.”

“I roditelji mogu sami da otkriju da je obrazovanje preko mas-medija, putovanja i boravaka u inostranstvu ekonomičnije nego ono u školi, u kojoj (…) deca ne nauče, na primer, ni strani jezik, niti da sviraju klavir ili violinu niti uistinu ovladaju nekim sportom. Ne nauče ništa što im je bitno za život?!? Boravak u školi, koji takođe zahteva sredstva iz porodičnog budžeta, pokazuje se kao puko gubljenje vremena… Već danas, samo uz nešto spretnije organizovanje obrazovanja putem mas-medija, škola kakvu mi danas vidimo bi postala zaista smešna. Ona već sada deluje sumorno i beznadno.”

Kursevi i poslediplomsko usavršavanje


“Sama diploma bilo koje srednje škole ili fakulteta je, sve češće, nedovoljna za neposredni rad u struci za koju ta škola i taj fakultet pripremaju kadrove. Gde je tu uloga školstva u pripremi kadrova za stručne aktivnosti i u pripremi ljudi za život?”

“Svođenje kriterijuma na samo ekonomski interes i tržišnu konkurenciju može dovesti do svođenja celokupnog života na puko zarađivanje novca i razvijanje kulta spretnosti rukovanja mašinama i činovničkim sistemima u institucijama države. Tako postajemo bića koja samo proizvode i kupuju ispunjavajući time svaki svoj dan i nalazeći u tome smisao života.”


ČOVEK KAO PRIVEZAK MAŠINA

“Zna se, otprilike, koliko će lekara za godinu dana da ode u penziju, eventualno i da pomre, i koliko novih lekara treba da ih zameni. Zna se i za inženjere i za mašiniste bilo koje vrste. To znači da moramo da znamo koliko ljudi za određeni vremenski period koje mašine ili proizvodni programi troše kako bismo prema tome formirali škole i fakultete. Jednog dana ćemo i rađanje dece planirati prema zahtevima tih mašina i njihovom, očekivanom i tačno izračunatom, predviđenom trendu usavršavanja.

U takvim uslovima

- kada školu ne shvatamo kao podsticaj produženju razvoja ličnosti do njene pune produhovljenosti,
- kada učenje shvatamo kao učenje pukog zanata kojim se bolje zarađuje novac,
- kada sebe doživljavamo kao biće rođeno da svoj život provede u radu kao načinu zarađivanja novca, a ne načinu zadovoljavanja ljudske radoznalosti i samosaznavanja, gubi se, postepeno, smisao življenja kao težnja za ličnim samousavršavanjem.”
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

provjera znanja

Порукаод Aнa » Чет Сеп 12, 2013 2:32 pm

Direktor KC Niš: Samo me Vučić i Dačić nisu zvali da urgiraju!



Primio sam 280 urgencija za devet radnih mesta za doktore i, ako nastave s pritiskom, objaviću njihova imena na Fejsbuku

Tačno 170 svršenih medicinara borilo se juče za jedno od devet radnih mesta u niškom Kliničkom centru polažući test znanja, jer prosečna ocena na fakultetu prvi put nije bila dovoljna za posao u ovoj zdravstvenoj ustanovi.

Razlog za to je namera uprave Kliničkog centra Niš da stane na put višegodišnjoj praksi da deca profesora Medicinskog fakulteta studije završavaju s desetkama i automatski dobijaju posao u niškoj bolnici.

Međutim, kako je saopštio Zoran Radovanović, direktor niškog Kliničkog centra, i ovoga puta je bilo pokušaja zapošljavanja „ispod žita“.

- Primio sam 280 urgencija za devet radnih mesta (po jedan vaskularni hirurg, neurolog, grudni hirurg i po dva neurohirurga, ginekologa i urologa), samo me Vučić i Dačić nisu zvali! Upozoravam vas da, ukoliko se s pritiscima nastavi, postaviću na Fejsbuk profil imena onih koji za vas budu intervenisali - upozorio je buduće kolege Radovanović.

U amfiteatru Klinike za patologiju postavljene su nadzorne kamere, instalirani ometači prijema elektronskog signala, a polaganje je obezbeđivalo osoblje Kliničkog centra.

Direktor Zoran Radovanović je izvlačio pitanja, a kandidati su odgovore i svoje podatke stavljali u dve koverte, kako komisija ne bi znala čiji test gleda.

Čak su i članovi komisije bili pod prismotrom, pa su mogli da imaju samo crvene olovke kako ne bi slučajno nekom od favorita zaokružili odgovor koji nedostaje.



Na konkurs za prijem devet lekara prijavilo se čak 243 kandidata. Međutim, uslove, među kojima je najvažniji prosečna ocena studiranja preko 8,50, ispunilo je njih 173. Na testiranju se nije pojavilo troje lekara, koji su, prema rečima Radovanovića, uredno pozvani. Dvoje je opravdalo izostanak obavezama, a treći se nije javljao.
kurir-info.rs
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Школство, професори, ученици и сл.

Порукаод Svetovid » Уто Окт 22, 2013 12:22 am

:hoho
http://www.medias.rs/najnovije-vesti/sr ... miravanje/


Srpski naučnik u centru skandala u SAD: Saradnice ga optužuju za seksualno uznemiravanje

20.10.2013, 13:42, Vesti

Medijski seks skandal uzburkao je početkom ove nedelje američku naučnu javnost, a u centru bure se našao Bora Živković, naučnik koji je u SAD emigrirao iz Beograda, pre više od 20 godina. Živkovića, inače urednika uglednih naučnih časopisa, nekoliko saradnica je optužilo za seksualno uznemiravanje.

Слика

Početkom nedelje Monica Birn, saradnica u naučnom časopisu “Scientific American”, u kom je Živković urednik, objavila je da je on u susretu s njom pre godinu dana naveo razgovor na seks, tako što joj je nekoliko puta napomenuo kako je on “vrlo seksualna osoba”.


Na svom blogu Živković je priznao krivicu u ovom incidentu i izvinio se, napisavši kako ga je “sramota zbog ovoga”, ali i da se sličan incident “nije ponovio nakon toga“.

Međutim, nekoliko dana nakon istupa Monike Birn, sa svojim svedočanstvom se javila i Hana Voters, još jedna blogerka istog časopisa, koja je imala iskustva sa urednikom Živkovićem. Ona je napisala da bi ga “prepoznala po ponašanju čak i da ga Birne nije imenovala, jer je i sama prošla kroz istu stvar s njim.

Naime, kako piše blogerka, nakon iskazivanja prvog interesovanja za njezin rad, Živković bi brzo usmerio razgovor na seks, pa ju je jednom prilikom nakon što su proveli veče u baru, pozvao da ga otprati do hotela. Seksa ili neprimerenog dodirivanja nije bilo, napominje ona, već je sve bilo “između redova”. Skandal je toliko uzbudio američke naučne krugove da je Živković sredinom ove nedelje “dobrovoljno dao ostavku” na mestu člana uprave ScienceOnline.com, gde je jedan od osnivača. Što se tiče pomenutog magazina, mediji prenose kako je taj časopis istraživao prvu optužbu još pre godinu dana, ali nisu objavili nameru otpuštanja Živkovića.


No need to defend me. Kudos to @monicabyrne13 and @hannahjwaters for having the courage to speak up. I was wrong. I am sorry. I am learning.

— Bora Zivkovic (@BoraZ) October 16, 2013


Na dan kada je dao ostavku, na svom Tviter profilu Živković je napisao: “Nema potrebe da se branim. Svaka čast Moniki Birn i Hani Voters što su imale hrabrosti da istupe. Žao mi je. Učim.”

Dan ranije prijateljima koje je izbneverio poručio je na ovoj društvenoj mreži: “Razumem zašto, žao mi je, nedostajaćete mi”.


To friends I let down and perhaps lost today: I understand why. I am sorry. I will miss you.

— Bora Zivkovic (@BoraZ) October 15, 2013

Dan ranije prijateljima koje je izbneverio poručio je na ovoj društvenoj mreži: “Razumem zašto, žao mi je, nedostajaćete mi”.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Школство, професори, ученици и сл.

Порукаод Aнa » Нед Окт 27, 2013 6:38 pm

26 zadivljujućih činjenica o finskom sistemu obrazovanja



Nakon što je napravljena velika edukacijska reforma prije 40-ak godina, finski školski sistem dosljedno zasjeda na vrh internacionalnih lista edukacijskih sistema.Kako to uspijevaju? Jednostavno - idu protiv stalnog ocjenjivanja i centralizovanog modela kojeg koriste Zapadne zemlje, piše Business Insider.


1. Finska djeca kreću u školu tek sa sedam godina.

2. Rijetko dobivaju ispite ili rade zadaće sve dok dobo ne zađu u tinejdžerske godine.

3. Djeca se ne mjere ni na koji način prvih šest godina svoje edukacije.

4. Postoji samo jedan obavezan standardizovan ispit u Finskoj tek kad djeca napune 16 godina.

5. Sva djeca, pametna ili ne, pohađaju i uče u istim razredima.

6. Finska troši oko 30 posto manje po studentu nego SAD.

7. 30 posto djece prima dodatnu pomoć tokom njihovih prvih devet godina školovanja.

8. 66 posto srednjoškolaca odlazi na studij (najviše u Evropi).

9. Razlika između najslabijih i najboljih studenata najmanja je u svijetu.

10. Naučni razredi ograničeni su na 16 učenika kako bi svaki čas mogli raditi praktične eksperimente.

11. 93 posto Finaca završi srednju školu (17.5 posto više nego u SAD-u).

12. 43 posto finskih srednjoškolaca odlaze u strukovne škole.

13. Finski osnovnoškolci imaju ukupno 75 minuta pauze dnevno, dok je prosjek u SAD-u 27 minuta.

14. Učitelji provode samo četiri časa dnevno u razredu, a dva časa sedmično potroše na profesionalno usavršavanje.

15. Finska ima isti broj učitelja kao i New York City, ali daleko manje učenika (600,000 učenika u usporedbi s 1.1 miliona u NYC-u).

16. Školski sistem u potpunosti financira država.

17. Svi profesori moraju imati magisterij koji je u potpunosti subvencioniran.

18. Nacionalni kurikulum sadrži samo osnovne smjernice.

19. Učitelji se biraju iz top 10 posto najboljih studenata.

20. U 2010. godini 6.600 prijava predano je za 660 mjesta za obrazovanje učitelja u osnovnim školama.

21. Prosječna početnička plata finskog učitelja iznosi 29.000 dolara u 2008. (u SAD-u 36.000 dolara)

22. ...dok srednjoškolski učitelji u 15 godina iskustva ostvare 102 posto primanja u odnosu na ostatak svojih kolega sa završenim fakultetom (u SAD-u taj broj je 62 posto).

23. Učitelji se ne plaćaju po uspješnosti.

24. Učitelji imaju isti status u društvu kao doktori i advokati.

25. Međunarodna standardizirana mjerenja u 2001. pokazala su da su finska djeca na vrhu ili vrlo blizu vrhu u prirodnim naukama, čitanju i matematici. (Od tada pa do danas dosljedno i dalje zauzimaju prva ili blizu prvog mjesta).

26. Uprkos svim razlikama između Finske i SAD-a, Finska lako pobjeđuje i zemlje sa sličnom demografijom. (Npr. susjedna Norveška ima stanovništvo slične veličine i homogene kulture kao Finska, a obrazovni sistem sličan SAD-u s kojim dijeli i rezultate na međunarodnim rangiranjima).

Tekst je preuzet sa Danas.hr
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Школство, професори, ученици и сл.

Порукаод Aнa » Нед Дец 15, 2013 12:11 pm


Kada se nastavnik slomi...


Južno od Minhena, nalazi se klinika specijalizovana za pomoć nastavnicima sa psihološkim problemima. Uzroci njihovih stanja nisu uvek ono što bi se očekivalo

Mihael Glokner počeo je da liči na svoje učenike: kako stigne kući, baca se na kauč i bulji u TV. Prestao je da izlazi vikendom i da se bavi sportom. Subotom i nedeljom bi se po ceo dan razvlačio u krevetu sve dok ne padne mrak. Ali ovaj nastavnik nije lenj – on je bolestan. Mihael Glokner (čije je pravo ime za potrebe teksta promenjeno) pati od sindroma pregorevanja.

Ovaj četrdesetjednogodišnjak sedi na drvenoj stolici u lekarskoj ordinaciji i priča svoju priču. Na sebi ima modernu ešarpu, košulju na plavo-bele pruge i tamne farmerke. Povremeno se nasmeje i, sve u svemu, ostavlja utisak energične osobe. Tek povremeno, njegov izraz lica je zabrinut. U poslednje četiri nedelje nije predavao – bio je pacijent. On se nalazi na lečenju od depresije u Klinici "Šon Rozenek" u Prinu, jugoistočno od Minhena. Ova klinika je specijalizovana za lečenje nastavnika sa psihosomatskim stanjima.

Svake godine, između 400 i 500 nastavnika javi se za pomoć, što je više nego u bilo kojoj drugoj profesiji. Posle nastavnika, druga najveća grupa koja se javlja za psihološku pomoć su policajci, kojih je stotinak godišnje. Prema podacima Ministarstva prosvete i kulture nemačke pokrajine Bavarija, tokom školske 2010/11. godine, oko trećina nastavnika u ovoj pokrajini otišla je u prevremenu penziju, mnogi među njima upravo zbog problema sa mentalnim zdravljem. Stručnjaci procenjuju da značajan broj nastavnika koji još uvek rade ima problema sa mentalnim zdravljem, ali nekako uspevaju da se odvuku na posao.

Kako je moguće da su nastavnici tako ranjivi? Prema klišeu, reč je o grupi koja ima kratko radno vreme, ide kući ranije i uživa u dugačkom godišnjem odmoru. Andreas Hilert, načelnik Klinike "Šon", istraživao je stres u nastavničkoj profesiji čitavu deceniju i za sada je jedini naučnik u Nemačkoj koji se time bavi. "Nastavnici su izloženi ogromnom psihosocijalnom pritisku", kaže on: "Oni stalno moraju da donose odluke i da prave izbore između beskonačnog broja mogućnosti."

Kako bi ilustrovao o čemu govori, doktor Hilert navodi primere: "Treba li da prekinem predavanje i kažem detetu koje priča da zaćuti? I ako to uradim, koji pristup da odaberem?" Osim toga, nastavnici konstantno imaju osećaj da nemaju slobodno vreme, jer kod kuće pripremaju časove, pregledaju radove... Mnogi od njih gube sposobnost da se isključe i distanciraju od posla i onda im se jednog dana, naprosto, istroše baterije, kao što se dogodilo Mihaelu Glokneru.

Dvanaest godina Glokner je predavao latinski i katoličku religiju u jednoj školi u Hesenu, a takođe je radio i kao savetnik u školskoj upravi. "Dobro sam funkcionisao dvanaest godina", kaže. Njegova radna nedelja trajala je 80 sati. Čak ni na pauzama nije mogao da se odmori, jer su kolege baš u tim trenucima dolazile kod njega na konsultacije. Najčešće nije imao vremena ni da ruča.

Još jedan problem bio je i to što zbornica u Gloknerovoj školi može da primi 10 ljudi, ali tamo ih je najčešće radilo mnogo više, pa su žamor i buka bili uvek prisutni. Stišavanje kolega naprosto nije bila opcija. Dodatno opterećenje za Gloknera bilo je i to što je upravo prolazio kroz bolan raskid višegodišnje veze. Postajalo mu je sve teže i teže da ujutru ustane iz kreveta. U početku je pribegavao raznim priručnim rešenjima dok nije čuo da postoji klinika u Prinu – i spakovao je torbe.

Hilert kaže da je Glokner "izuzetan slučaj" jer se javio za pomoć svega par nedelja nakon što je doživeo slom. Većina nastavnika nastavlja da radi između pet i sedam godina, dok ne shvate da im je potrebna pomoć. Situacija je komplikovanija nego što se čini, jer, kada nastavnik ima problem, posledice trpe i njegovi učenici: nastavnik ne uspeva da se dobro pripremi za čas, ima teškoće sa koncentracijom, a kvalitet nastave opada.

Miranda List (ime takođe promenjeno) u istoj je terapijskoj grupi u kojoj je i Glokner. Ova pedesetogodišnja srednjoškolska profesorka je razvedena i odgaja tinejdžera kog teško drži pod kontrolom. Kako bi izbegla teškoće kod kuće, fokusirala se isključivo na posao. To joj je donosilo osećaj da je cenjena i poštovana. Međutim, počela je da se oseća izolovano, ali je verovala da će biti loš nastavnik ako smanji broj obaveza i više se posveti sebi. Došla je u Prin kako bi radila na rešenju svog problema uz pomoć lekara.

Kada doktor Hilert skine beli mantil, zbog brade, naočara i živahnih očiju, lako ga je zameniti sa nekim od nastavnika. Otkud baš interesovanje za stres kod nastavnika? "Moja majka i kumovi su bili nastavnici, a moja žena je pijanista, ali takođe podučava mlade muzičare", kaže Hilert. Ovaj lekar voli da priča o svom polju interesovanja, uz jedan izuzetak: ne voli reč "pregorevanje". Po njegovom mišljenju, pravilniji naziv za stanje njegovih pacijenata jeste depresija ili anksiozni napad.

Njegovi pacijenti na klinici ostaju oko dva meseca. Za to vreme prođu kroz tridesetak terapeutskih seansi, od kojih su neke "skrojene" upravo za nastavnike, dok su ostale primenljive i na druge pacijente. Osim toga, pohađaju kurseve na kojima uče tehnike opuštanja mišića, kako da odbiju dodatni posao i kako da nađu i osmisle slobodno vreme. Na raspolaganju su im i konsultacije sa terapeutima, na kojima mogu da pričaju o ličnim problemima.

Hilert smatra da problemi koji su karakteristični za nastavničku profesiju treba da budu deo obrazovanja nastavnika: "Redovni pregledi takođe treba da bude obavezni. U mnogim profesijama jesu, pa bi tako trebalo da bude i za nastavnike." Nažalost, za to nema dovoljno novca, ali pojedine škole u Nemačkoj primenjuju mentorske programe zasnovane na Hilertovim istraživanjima.

Mihael Glokner je uveren da su i drugi nastavnici u njegovoj školi preplavljeni svakodnevnim obavezama i pritiscima i da će se i oni slomiti. On navodi da je to jedan od razloga što vrlo otvoreno govori o onome što mu se desilo. Bez okolišanja je rekao svojim kolegama zašto neće raditi osam nedelja i gde će biti za to vreme. Jedini koji neće saznati celu priču jesu njegovi učenici. Za četiri nedelje, Glokner će ponovo stati pred tablu. Već se oporavio dovoljno da ga povratak u učionicu raduje: "Ne postoji plemenitiji posao nego što je podučavanje", kaže.
vreme
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Школство, професори, ученици и сл.

Порукаод Svetovid » Нед Дец 15, 2013 1:07 pm

То би и требао да буде један од најтежих послова, ако човек даје себе максимално. Моја учитељица из основне је стално кукала како јој је посао "тежи од рударског", али нисам имао утисак да се сатире од посла. :vamp У свом школовању од основне до факултета, не могу да се сетим неког светлог примера у наставничком кадру, некога за кога бих у својим мемоарима написао: е овај човек је дао све од себе да ме нешто корисно научи. Пардон, један асистент је рекао нама студентима: "ви сте овде уписани јер друштво нема где да вас запосли у наредним годинама"... И био је човек у праву. Потпуно. :vamp Иако сам у то време мислио да је реалистични асистент убица љубави према науци, сада јасно видим да је покушао да нам каже истину и да нас суочи са реалним животом.

"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

ПретходниСледећа

Повратак на НАУКА, УМЕТНОСТ, ЉУБАВ, ЗДРАВЉЕ, ЗАБАВА

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Google [Bot], Google Adsense [Bot] и 6 госта