Сергеј Јесењин - убиство или самоубиство

филмови, књижевност, сликарство, фотографија, наука, технологије, филозофирања, видарство, квизови, кућни љубимци, доживљаји, искуства, животни стилови, хобији, весеља, здравице, музика, игра, песма, и све друго што машта допушта

Сергеј Јесењин - убиство или самоубиство

Порукаод Svetovid » Сре Апр 14, 2010 7:07 pm

Слика
Исидора Данкан и Сергеј Јесењин

Убијен по наређењу

Да ли је Јесењин заиста извршио самоубиство, како гласи званична верзија, или је убијен, како тврди писац његове биографије Виталиј Безруков, који је стигао у Београд на “Дане Сергеја Јесењина"


Убиство Сергеја Јесењина наручио је Лав Троцки! Том тврдњом је Виталиј Безруков, аутор романсиране песникове биографије, изазвао праву малу сензацију. Иронија судбине – скандал мајстор Јесењин поново “скандали” у Москви. Откако се однедавно у продаји појавила књига, страсти се не смирују. Стручњаци и они који то нису, анализирају сваку реч у роману и процењују колико је аутентична. Постало је веома важно да ли је царица уручила великом песнику златан сат, или је само написала указ да се то ради; да ли јој је рецитовао своје стихове у Царском Селу или их је говорио у некој болници коју је царица посетила, да и не говоримо о тако важним питањима као што је да ли је Јесењин заиста извршио самоубиство, како гласи званична верзија, или је убијен, како тврди писац његове биографије... Почетак приказивања серије снимљене по књизи само је подгрејао срасти. Питања има толико да је Сергеј Безруков, глумац који игра песника, морао да поручи гледаоцима да се историја ипак не учи из филмова и да ако желе тачне податке, треба да се обрате архивима.

А архивима се служио и његов отац, писац Безруков. Пуних петнаест година он је сакупљао податке, разговарао са свима који би на неки начин могли бити сведоци песниковог живота и смрти. Резултат тих истраживања је књига од 650 страница у којој су постављена сва питања везана за превремену песникову смрт на која ни до данашњег дана, 110 година после тог догађаја, нема одговора.



- Истрага која је вођена после Јесењинове смрти је врхунац непрофесионализма или намерно искривљавање чињеница. Има се утисак да су је водили аматери, или крајње незаинтересовани људи. Или су били превише заинтересовани... говори за НИН Виталиј Безруков и додаје:

- Ја сматрам да је у питању ово последње. Као прво, није требало да га скину с конопца пре него што су дошли сведоци. Нико од сведока није видео обешеног Сергеја Јесењина! Поред тога, на његовој глави види се удубљење које би могло бити од ударца – дакле, постоји могућност да га је неко прво убио ударцем у главу, или чак метком – на фотографији се види и тамна мрља код ока, која би могла бити од метка, а потом су га обесили. И даље – његова рука је неприродно савијена – руке обешеног увек висе низ тело... Има још много детаља које сам набројао у књизи, укључујући и неке који руше митове – као што је онај да је песму “Довиђења, друже, довиђења,” написао крвљу у ноћи пре него што се обесио.



У роману тврдите да ни данас неко не жели да се зна истина о Јесењиновој смрти. Вашу верзију оповргавају многи сручњаци – и из судске медицине и познаваоци песниковог живота.



- Наравно да оповргавају – колико је њих стекло славу па и новац на том “познавању”! По инерцији, или зато што су морали живећи у тоталитарном систему, они су се слагали са званичном верзијом догађаја. Како данас да кажу – лагали смо? Ја ништа нисам измислио, прегледао сам гомилу папира, доказа... све што сам написао су чињенице.



Па ипак, зашто искључујете могућност да је то био јавашлук, била су тешка времена, власт није волела Јесењина, можда једноставно никоме није било важно како је умро?



- Апсолутно искључујем, зато што су га дуго пратили, стално га увлачили у политичке игре, покушавали да привуку на ову или ону страну. Натерали су га да оде у тај хотел којим је управљала тајна полиција. Настрадао је онда када је постао монета за поткусуривање. То је било за време Четрнаестог конгреса партије који је заиста био антисемитски. Тада су полетеле главе Камењева, Зиновјева и бројних других високих државних функционера. Троцки је управо изгубио власт и живео је у великом страху од Стаљина. Постоји верзија да је Јесењин поседовао некакав телеграм који је могао да компромитује Стаљинове противнике. Сергеј Јесењин је убијен по наређењу. У совјетско време се све радило по наређењу. Мој син Сергеј, који у серији игра Јесењина, написао је заједно са Јесењиновом рођаком Светланом, писмо Путину у коме га моли да се заузме да се поново покрене истрага о смрти песника. Сигуран сам да то писмо није стигло до председника. Дошло је до његове администрације, али они су погледали, закључили да на то треба да одговори тужилаштво, послали им и тако смо добили одговор којим се потврђује ранија верзија.



Хоћете ли се на томе зауставити?



- Не, поново пишемо писмо лично Путину. Кад-тад ће то стићи до њега. У то верујем јер је државна телевизија снимила филм по мојој књизи. То се не би могло десити да нису добили благослов “с врха”. Али наш циљ је већ скоро остварен. Ја сам бавећи се уметношћу схватио да је она јача од документаристике коју нико не чита осим историчара. Зато хоћу да на уметнички начин овековечим те злочинце. Отуда и оволика бука око књиге. А све што сам написао, објављено је одавно и много пута је приказано на телевизији. И фотографије, и како су га убијали... Једино је ново што ја тврдим да је наручилац убиства Троцки. Помогао ми је и пуковник Хлисталов који у књизи води истрагу. Он је стварна личност. Годинама је истраживао “случај Јесењин” и написао књигу у којој су сабрани сви резултати његовог истраживања. Судбина нас је спојила. Он је 1995. дошао у позориште на премијеру представе у којој је мој син играо Јесењина и био је одушевљен представом. Тада сам га питао зашто је тако сигуран да је реч о убиству. Поклонио ми је своју књигу да видим. Кад сам писао роман, та књига била је за мене оно што је сценарио за филм. Све до његове смрти консултовали смо се. Он ми је говорио – не бој се, кажи њихова имена, ја сам их објавио.



Значи, он је мислио да је Троцки наручио убиство иако многи сматрају да је то било немогуће јер је он тада морао да брине о својој судбини, Стаљин је преузимао власт а он је као део тог система знао шта га чека...



- Није он мислио, он је то доказао.



Какав је био интерес Троцког да организује убиство песника кад се већ спремао да побегне из Русије?



- То је велика филозофија. Власт је врло чудна појава. Замислите шта значи владати милионима људи, одређивати њихову судбину! А живот пролази. Још за време Лењина су размишљали о вечности, тражили начин за подмлађивање. Ми смо богови на земљи, а морамо да умремо, мислили су они. Треба да останемо запамћени у историји...



По томе што ће убити песника?



- Не, не убити песника. Овековечити себе у његовим стиховима. И зато му Троцки предлаже да има сопствени часопис – само пиши о мени, мисли он. Као што је Стаљин очекивао од Горког да напише роман о њему. Па и поред свега што је Горки написао, то није дочекао. Знали су они да нису историчари прославили Русију по свету, него Толстој и Достојевски. Троцки му је једном понудио, други пут понудио, а он из иностранства пише – ја се нећу вратити у Русију док Лејба Бронштејн (право име Троцког) влада Русијом. А Јесењин је вођа целе хришћанске поезије. Хришћанско и сељачко су у том тренутку синоними. И сви који су писали такву поезију били су стрељани – Гањин, Кљујев, Орешин.. Штавише, пред Јесењинов одлазак у Америку Троцки му директно каже – пазите како пишете, иначе ћете се угушити! А он га је у “Земљи лупежа”, заувек овековечио као лупежа. И није само Троцког разобличио, него и чувени антоновски бунт који је назван бандитским. Никави то бандити нису били, били су то јадни сељаци који су умирали од глади јер им је све отето. Армија Тухачевског је стрељала сељаке наоружане само вилама... Wих 50 хиљада. Јесењин је и то описао у “Пугачову”. Тако нешто се не опрашта. Шта је за њих било да “уклоне” човека? Кога све код нас нису “уклањали”! Довољно је да неко покаже прстом – и готово. И Зинаиду Рајх, његову прву жену, убили су. До данашњег дана се не зна ко и зашто. Убити човека, то значи убити душу. Душу Русије су убили. Било је довољно “мајстора” за такве послове. Дакле, Троцки је убио Јесењина из освете. И још – убијајући Јесењина, он се светио и оним својим политичким противницима који су волели песника и штитили га. Такав је био Киров, на пример.



Откуд толико интересовање за Јесењина?



- За мене је Јесењин постао, за цео живот, вера у Русију. Роман који сам написао је резултат полувековног поклоњења пред светлим генијем земље руске... Јесењин, то није оно што смо ми учили у школи. За мене је он руски Хамлет, први руски дисидент. Желео сам да покажем да скандали и пијанство по којима је он познат, нису оно главно у његовом животу.


А оптужују вас да сте га представили као кафанског песника, алкохоличара, мангупа, пропалицу.



- Да, Јесењин је пио. Али треба знати зашто је он пио. Па он никад кад је трезан никога није вређао. Пијан човек у Русији може да ради шта год хоће. Сви обично кажу, ма пусти га он је пијан...То је олакшавајућа околност. Сада је супротно, сада је отежавајућа. Али у Јесењиново време било је тако. Као пијан, он је могао да каже све што је хтео. А после се извињавао – “не знам шта сам говорио”. У суштини, био је то лукав сељак. Све је то радио намерно. Зашто је пио – па он то сам каже: “заливам очи вином, да не видим”. Он није био патолошки пијаница. Кад је писао, увек је био трезан. Осећао је бол због уништавања Русије, то није свакоме дато.

Ја то нисам урадио због себе. Није мени било важно да се у својој шездесетој години прославим као писац. Сачувај боже! Да сам то хтео, могао сам врло лако написати кримић који би се продавао у огромним тиражима. И не смета ми што све то говоре. То је добро, да сам направио бледо дело, нико га не би приметио. Овако, са оволико пажње коју је привукао, можда ће се коначно испунити захтев његовог сина Константина, који се управо вратио из Америке, да се ексхумира његово тело и докаже истина. Тада ће сигурно с њега бити скинут печат самоубице.

Па, ипак, зашто је то толико важно?

- Знате, Јесењин је био православни хришћанин. У хришћанској религији самоубиство је недопустиво. Мучили су га, пратили, увлачили у замке, кидали су му душу током његовог кратког живота. Мислим да не треба да тријумфују толико дуго после његове смрти. Јесењина треба прогласити за мученика, а Црква то не може да уради ако се он заиста убио.


Љубинка Милинчић

-НИН
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Сергеј Јесењин - убиство или самоубиство

Порукаод wild colonial » Пет Апр 16, 2010 1:11 pm

Jesnin je bio genius,to shto je bio pijanac,shta ima sada veze :detel

I meni je chudna da je prvo presekao vene,napisao pjesmu,pa se objesio ,po sjechanju pishem.


Mislim da se je i pet puta zenijo,i ima sina u NY.


:detel
Passion is the element in which we live; without it, we hardly vegetate.
--Lord Byron
wild colonial
 
Поруке: 786
Придружен: Пет Дец 04, 2009 3:46 pm

Re: Сергеј Јесењин - убиство или самоубиство

Порукаод Ruzica » Нед Мар 27, 2011 7:08 pm

На руску жалост и светску - многи великани руске књижевности су убијени!
И Мајаковски, и Јесењин, и Горки... и други.
Једино је ПУШКИН опстао и остао свој!!! Разлог... навешћу једног Руса који је упознат са дешавањима:



- Uzmite bilo kog talentovanog čoveka. Oko njega se uvek obrazuje grupa uticaja, koja teži da iskoristi talenat toga čoveka u svojim ciljevima. Na koji način se vrši nestrukturno upravljanje? Kod nestrukturnog upravljanja niko nikome ne kaže, šta treba raditi. Nestrukturno upravljanje se vrši tako što onaj ko upravlja u prisustvu onoga kojim upravlja ozvučava određene moderne i navodno progresivne ideje. To jest zahvaljujući stvaranju određenog informacionog polja oko čoveka.
Najbolji primer je V.V.Majakovski. Nesumnjivo, talentovani pesnik. I kako se njegov talenat našao u kandžama komunara? Veoma prosto. Standardna ispitana jevrejska metoda – to su jevrejske žene. Postojao je takav Jevrej – Osim Brik. On ne samo da je jednostavno dao svoju ženu Ljilju Brik kao ljubavnicu Majakovskome. On je pošao još dalje. Novator. On je pustio svoju ženu Ljilju na zajedničko seksualno korišćenje. Tako su oni mnogo godina živeli utroje – dva muškarca, jedna žena (Majakovski, Osip i Ljilja Brik). Ujedno su proveravali komunističku ideju o zajedništvu žena i muževa. O tom zajedničkom životu istraživači Majakovskog ne vole posebno da rasuđuju. Ali nisu ni uspeli da zatvore tu informaciju.
Živela je ta »sveta« trojica i nije se dosađivala. Osip i Ljilja su bili agenti OGPU. U to vreme rukovodstvo OGPU je bilo potpuno jevrejsko. Osja je bio okoreli Jevrej (Ljilja, naravno, takođe Jevrejka). A ako je Jevrej, znači da je »levi«. Osip je, naravno, bio »progresivan« čovek – marksistički komunista. I uz večernji čaj, posle zajedničkih seksualnih vežbi, Osja je pričao Majskovskome o osnovnim idejama komunizma.
On nije govorio: »Hajde, piši o komunizmu«. Zašto tako grubo? On je jednostavno pričao, a Majakovski je samo slušao. I to je sve. Ali zahvaljujući svim tim pričama, Majakovski je, nalazeći se u tom informacionom polju, upio u svoj mozak trulu ideju komunizma.
Osip je pričao Majakovskome o »čudesnoj« ideji komunizma, kada će sve biti zajedničko, svi će biti jednaki i svi će misliti i raditi kao jedan. A zatim je Majakovski pisao svoje drvene boljševističke leve pesme u stilu »Ko tamo korača desnom? Leva! Leva! Leva!« Majakovskog su, naravno, hvalili, oduševljavali su se njegovim genijem, klanjali mu se. I Majakovskom nije moglo doći u glavu da to ne piše pesme on, već neko preko njega, preko njegovih pesama propoveda svoju komunističku lažnu religiju.
Kada je nastala potreba stvaranja novog boga u liku Lenjina, Majakovski je prvi počeo da liže zadnje noge Lenjina. U svojoj poemi »V.I.Lenjin« on se izjasnio za stvaranje kulta novog boga: »Mi kažemo Lenjin, podrazumevamo partija, mi kažemo partija – podrazumevamo Lenjin«. Majakovski je otvorio vrata i novi svet »svete« umetnosti – svet »komunističkog sluganstva«, kuda je posle njega pohrlila masa drugih sluga od umetnosti.
Ipak iza sve te trule komunističke poezije Majakovskog stoje ideje onog ko ga je programirao (Osip Brik), a iza Osipa stoji onaj ko je njega programirao (Marks), a iza Marksa jevrejski rabinat, a iza njega drevni Jeseji i tako dalje sve do satane – glavnog programera judohrišćanskog sveta.
Kada je vremenom Majakovski počeo da se razočarava idejama komunizma i kada je njime postalo nemoguće upravljati, njega su jednostavno ubili njegovi najbolji jevrejski prijatelji. Treba pažljivije birati prijatelje.


Hvala ruskim Bogovima, što je kod Aleksandra Sergejeviča Puškina situacija bila suprotna. On je od detinjstva pao pod uticaj potomka ruskih mnogobožačkih sveštenika – njegove dadilje Arine Rodionovne. Ta neobična žena nije slučajno ponikla pored Puškina, koji je sam bio potomak etiopskih sveštenika. Nije slučajno Petar Prvi oteo njegovog pretka. Arina Rodionovna, baveći se vaspitavanjem mladog Puškina, ispričala mu je beskonačan broj starih ruskih bajki, legendi, priča, pesama, poslovica, izreka. Njen mozak je čuvao nezamislive količine sećanja predaka i ruskih Bogova.
Mladi Puškin je sa zanosom slušao priče i bajke čoveka mnogobožačke kulture. Puškin je bio opčinjen, pokoren i zaprepašćen tim pričama. Taj raskošan mnogobožački svet oduševio je mladu Puškinovu dušu i ostavio dubok otisak na čitavo njegovo buduće stvaralaštvo. Puškin je upio i zauvek sačuvao beskrajnu lepotu ruske mnogobožačke religije. Čitava njegova buduća poezija je ispunjena mnogobožačkim likovima, paganskim doživljavanjem sveta. Upravo zbog toga je ona tako divna i privlačna za ruskog čoveka.
Nikada više u zrelom uzrastu tmuro, tužno i mučno hrišćanstvo nije moglo da ugasi u Puškinu radostan mnogobožački plamen strasti i žeđ za realnim životom.
Arina Rodionovna ne samo da je programirala Puškina. Ona ga je dovela u vezu sa ruskim kosmičkim Bogovima. Od njih je Puškin dobijao božanstveno osvetljenje. Puškin – nije samo ruski pesnik. To je prorok. Njegova poezija – nije samo poezija. Ona nosi mističan karakter, čiji istinski smisao nije bio jasan čak ni samome Puškinu. U stanju ozarenja, crpeći informaciju iz kosmosa, genije je samo provodnik te informacije, nesvestan njene dubine u punom obimu.
Interesantni su pokušaji grupe »Ka Božanstvenoj državnosti« (šifra »Mrtva voda«) da interpretira Puškina (35, 36). Te interpretacije ostavljaju dobar utisak, ali ipak su prilagođene koncepciji »Mrtve vode«. A sama koncepcija »Mrtve vode«, na žalost, u celini je poročna zbog svoje komunističke ideje, odsustva ruske nacionalne religije i ekonomske nepismenosti.
Pošto umetnost, kao sredstvo upravljanja, zauzima veoma visok 4.pripritet uopštenih sredstava upravljanja, koji veoma snažno deluje na svest i podsvest naroda, oko talentovanih ljudi se uvek muvaju nekakve ličnosti, koje nastoje da izvrše uticaj na talentovanog čoveka.


U naše vreme, kada se pojavio takav svetao talentovani pevač, kakav je bio Igor Taljkov, oko njega su odmah počeli da se pojavljuju ljudi, koji su nastojali da upravljaju njime. Jedan od njih, neki Šljafman, učvrstio je svoju poziciju, stekao njegovo poverenje i postao skoro najbolji prijatelj Taljkova. Taj Jevrej Šljafman dugo je nastojao da programira Taljkova i upravlja njime, ali mu to nije polazilo za rukom. On je pokušavao da usadi u Taljkova židovsku propagandističku ideju o tome da je Rusija – zemlja ludaka. Ali Taljkov je u svojim veličanstvenim pesmama provodio potpuno suprotnu misao, da Rusija – nije zemlja ludaka, već zemlja genija. Patriotske i ruske nacionalne pesme Taljkova imale su ogroman uticaj, posebno na omladinu. Nemoguće je preceniti stepen njihovog delovanja na narod. Šljafman je bio nemoćan, i rabinat mu je dao komandu da ubije Taljkova, što je Šljafman i uradio. Posle toga Šljafman je spokojno otišao u Izrael i od jevrejske finansijske oligarhije za to dobio nekoliko miliona dolara.
Večnaja pamjat i večna slava heroju Rusije Igoru Taljkovu!
Neka budu prokleti i kažnjeni Jevreji celoga sveta za to ubistvo!
Svi pokušaji ruskih patriota da utiču na rusku vladu sa ciljem da zahteva izručenje Šljafmana, nisu dali rezultata. Ova jevrejska vlada koja danas upravlja Rusijom, ne samo da se ne trudi da ostvari izručenje Šljafmana, ona nastoji da ugasi sećanje na to ubistvo, da savim zatvori tu temu. A grob Taljkova Jevreji sistematski skrnave. Važno je istaći da su zakoni Izraela takvi, da Izrael ne predaje svoje zločince svetskoj zajednici, ako su oni državljani Izraela.


Sličan je bio cilj ubistva velikog pesnika Rusije Sergeja Jesenjina. Njega je ubio Židov Jakov Bljumkin, jedan od izvršilaca prljavih naloga Trockog. A sam Trocki je mrzeo Jesenjina ljutom mržnjom – »tog preteranog nacionalistu« (list »Ruski Vesnik«, br. 52, 1996.).
Staljin je dugo otezao sa Maksimom Gorkim i hteo je da ga Gorki opeva i uzdiže u svojoj književnosti. Ali ta Staljinova igra nije uspela i Gorkog su ubili.
Корисников грб
Ruzica
 
Поруке: 830
Придружен: Суб Мај 01, 2010 8:01 pm
Место: Београд

Re: Сергеј Јесењин - убиство или самоубиство

Порукаод Svetovid » Нед Мар 27, 2011 8:08 pm

Ruzica пише: Mladi Puškin je sa zanosom slušao priče i bajke čoveka mnogobožačke kulture. Puškin je bio opčinjen, pokoren i zaprepašćen tim pričama. Taj raskošan mnogobožački svet oduševio je mladu Puškinovu dušu i ostavio dubok otisak na čitavo njegovo buduće stvaralaštvo. Puškin je upio i zauvek sačuvao beskrajnu lepotu ruske mnogobožačke religije. Čitava njegova buduća poezija je ispunjena mnogobožačkim likovima, paganskim doživljavanjem sveta. Upravo zbog toga je ona tako divna i privlačna za ruskog čoveka.


Лепо речено. :detel
Погледај теме:
Пушкин и Србија
Александар Пушкин - одрастао на руским бајкама
:knjige
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Сергеј Јесењин - убиство или самоубиство

Порукаод Aнa » Нед Авг 14, 2016 2:29 pm

https://www.youtube.com/watch?v=hih2DiskQSA

Сергеј Јесењин -Црни Човек /са преводом
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4089
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Сергеј Јесењин - убиство или самоубиство

Порукаод Aнa » Уто Авг 16, 2016 7:12 pm

https://www.youtube.com/watch?v=6xPxHaJqMc8

Tajna smrti Sergeja Jesenjina
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4089
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm


Повратак на НАУКА, УМЕТНОСТ, ЉУБАВ, ЗДРАВЉЕ, ЗАБАВА

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 3 госта

cron