Шта мислите о изворној (етно) музици данас?

филмови, књижевност, сликарство, фотографија, наука, технологије, филозофирања, видарство, квизови, кућни љубимци, доживљаји, искуства, животни стилови, хобији, весеља, здравице, музика, игра, песма, и све друго што машта допушта

Шта мислите о изворној (етно) музици данас?

Порукаод Svetovid » Суб Дец 26, 2009 7:58 pm

:izvol

:armon :vilenj

Не разумем се много, али за мене је права изворна песма она која се изводи у склопу неког обреда/обичаја.

Слика

Слика
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Шта мислите о изворној (етно музици) данас?

Порукаод Svetovid » Суб Дец 26, 2009 8:01 pm

Katarina Tomašević
(Muzikološki institut SANU)
ZNAČAJ DIGITALIZACIJE MUZIKALIJA I ZVUČNIH ZAPISA
U ARHIVU I FONOTECI MUZIKOLOŠKOG INSTITUTA SANU
U tekstu je reč o biblioteci, arhivi i fonoteci Muzikoločkog instituta SANU sa stanovišta potrebe za
digitalizacijom i mogućnosti za nju. Tako bi se očuvala neka retka i već oštećena muzička izdanja.
Ključne reči: digitalizacija, Muzikološki institut, zvučni zapisi
Muzikološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti osnovan je 1948.
godine, na inicijativu uglednog srpskog kompozitora i muzičkog pisca, akademika Petra
Konjovića. Ove, 2003. godine, Institut beleži 55 godina svoga postojanja. Osnovan s
ciljem da se u njemu prikuplja, sistematituzuje, čuva i naučno obrađuje raznolika
muzička građa vezana za istraživanje prvenstveno nacionalne muzičke prošlosti, Institut
je tokom više od pet decenija svog trajanja i rada prerastao u instituciju nacionalnog i
međunarodnog značaja čiji arhiv i fonoteka, kao i biblioteka predstavljaju jedinstvenu i
dragocenu bibliotečku celinu. Po vrednosti i raznovrsnosti građe, fond Muzikološkog
instituta se, pored biblioteke fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu i nototeku, arhiv i
fonoteku Radio-Beograda, ubraja među najbolje opremljene specijalizovane muzičke
biblioteke u državi.
Mada je Muzikološki institut SANU prvenstveno naučno-istraživačka institucija
čiji rad skromno (kao i većinu naučno-istraživačkih institucija), po ostvarenim
projektnim rezultatima, finansira država, te je težište rada malobrojnih zaposlenih
saradnika (šestoro muzikologa, dvoje etnomuzikologa) prevashodno naučni rad, Institut
je sa svojim fondovima otvoren za mnogobrojne spoljne korisnike, pretežno istraživače
zaposlene na fakultetima muzičke umetnosti i studente muzike. Bogati i raznoliki,
institutski fondovi literature o muzici, kao i njegovi notni i audio-fondovi, stoje na
rapolaganju praktično najširem mogućem korisničkom spektru – od kolega muzikologa
iz zemlje i inostranstva, muzičkih izvođača i mnogobrojnih kolega zaposlenih na
medijima (radiju i televiziji), preko učenika muzike i polaznika beogradskih srednjih
škola, sve do ovdašnjih ljubitelja muzike.
Nažalost, poput mnogobrojnih drugih nacionalnih naučnih i ustanova kulture u
čijim fondovima se čuva kapitalno značajno spomeničko nasleđe naše umetničke
prošlosti, čini se da ni Muzikološki institut SANU novu tehnološku eru ne dočekuje
spremno, realno sposoban da ažurno i promptno odgovori zahtevima savremenih oblika
naučne i bibliotečke komunikacije. U vezi s tim, izložićemo ovde najpre niz podataka
koji zapravo predstavljaju direktne odgovore na pitanja postavljena u anketi
Nacionalnog centra za digitalizaciju, a sprovedenoj u republičkim zavodima za zaštitu
spomenika kulture. Ti podaci će istovremeno pružiti i preciznu sliku o tome s kakvim se
Katarina Tomašević
47
teškoćama Muzikološki institut SANU susretao u dosadašnjem radu, kao i o tome koje
sve prepreke staje pred mogućnostima njegovog brzog i skorašnjeg uključivanja u
savremene tehnološke medije i resurse.
1. U Institutu nije zaposlen nijedan programer, informatičar ili sistemadministrator.
Sve poslove vezane za instaliranje i održavanje kompjuterske opreme
uglavnom su, izlazeći u susret molbama saradnika, privatno obavljala razna lica, i to u
najvećem broju slučajeva na dobrovoljnoj osnovi.
2. Tek odnedavno, Institut raspolaže većim brojem (preciznije sa šest) PC-a
relativno novije ili najnovije generacije. Posao na njihovom umrežavanju tek je u
početnoj fazi. Institut poseduje i tri laserska printera, dva skenera (skromnih
mogućnosti) i, odnedavno – digitalnu kameru. S obzirom na delatnost, u Institutu
postoji i Hi-Fi oprema, kako ona pretežno starije generacije, tako i ona namenjena
preslušavanju zapisa na savremenim nosačima zvuka. Institutsku Hi-Fi opremu čine:
gramofon, klasični magnetofoni, cassette-player, terenski magnetofon i kasetofon, CDplayer.
Hi-Fi elementi starije generacije i dalje imaju svoju veliku primenu u radu
saradnika jer omogućavaju preslušavanje postojećih, dragocenih zvučnih zapisa koji se
čuvaju u fonoteci Instituta.
3. Knjige i časopisi (domaći i inostrani) u biblioteci, kao i dokumenta u arhivu,
obrađeni su kataloški, klasičnom metodom. Katalog čine kartoni-listići složeni po
azbučnom redu. Usled čestog korišćenja, već i sama kartoteka je u prilično lošem
fizičkom stanju. Ni katalog arhiva niti biblioteke ne postoje u elektronskom obliku, te
ne postoji mogućnost brzog pretraživanja po više parametara.
Sadržaj legata – zaostavština, popisan je u posebnim arhivskim knjigama, bez
odgovarajuće kartoteke.
Kako Institut nikada nije imao zaposlenog profesionalnog bibliotekara niti
arhivistu, posao arhiviranja i obrade podataka o dokumentima vršili su najčešće
najmlađi saradnici Instituta ili spoljni saradnici, te ni u katalogu, niti u arhivskim
knjigama nije postignut jedinstven, profesionalno utemeljen princip unosa. Ipak, moglo
bi se reći da je stepen obrađenosti podataka oko 90%, ali da podaci nisu obrađeni po
jedinstvenom sistemu.
4. Sa samo svoja dva računara Institut ima pristup Internetu, što je apsolutno
nedovoljno za potrebe saradnika. Ipak, na osnovu skorašnje saradnje s računskim
centrom SANU, očekujemo da će se u doglednoj budućnosti ta situacija popraviti.
5. Institut nema svoju web prezentaciju, ali ima svoju e-adresu:
music.inst@bib.sanu.ac.yu
U biblioteci i nototeci Muzikološkog instituta čuvaju se štampana izdanja.
Po svom sadržaju i značaju za istraživanje nacionalne muzičke prošlosti – bilo
one starije, srednjovekovne, koja se odvijala u okviru vizantijskog kulturnog kruga, bilo
novije, čiji se počeci vezuju za početke procesa evropeizacije srpske muzike u XVIII
veku, arhiv Muzikološkog instituta predstavlja bogatu i jedinstvenu kolekciju. Vrednost
arhivske zbirke Muzikološkog instituta SANU čine pre svega muzikalije i zvučni zapisi.
Kao deo arhiva, u Muzikološkom institutu SANU čuvaju se i legati –
zaostavštine najistaknutijih srpskih muzičkih stvaralaca – kompozitora i muzikologa,
kao i onih kompozitora čije stvaralaštvo do danas nije temeljno proučeno. Među
zaostavštinama posebno mesto zauzimaju legati: kompozitora Petra Konjovića (1883–
1970), Stevana Hristića (1885–1955), Petra Krstića (1877–1957), Božidara Joksimovića
(1868–1955), Jovana Bandura (1899–1956), Mihaila Vukdragovića (1900–1986),
Svetomira Nastasijevića (1902–1987) i muzikologa Stane Đurić-Klajn (1908–1985).
Katarina Tomašević
48
Kako legati i arhiv Muzikološkog instituta SANU obuhvataju pretežno isti tip
građe, ona bi se po tipu i vrsti dokumenta podložnih digitalnom arhiviranju (slikovni i
zvučni fajlovi) mogla svrstati u nekoliko grupa:
I – muzikalije, tekstualni, foto- i drugi dokumenti kao primarni izvori za
proučavanje nacionalne muzičke prošlosti1 :
1. Mikrofilmovi, fotografije i zbornici neumskih rukopisa2;
2. Originalni notni rukopisi kompozicija srpskih autora (skice pisane
grafitnom olovkom ili mastilom)3;
3. Prepisi kompozicija (pisani pretežno mastilom)4;
4. Originalni rukopisi tekstova o muzici (pisani rukom ili na pisaćoj mašini)5 ;
5. Stara i retka štampana notna izdanja (duboka štampa ili litografija)6;
1 Samo kao primer, uz svaki od tipova navodimo izbor unikatnih, kako onih najpoznatijih i najznačajnijih
dokumenata, tako i, sa stanovišta dosadašnjih rezultata proučavanja, primere raritetnih, zanimljivih ili,
pak, malo poznatih ili slabo proučenih dokumenata.
2 Zbirka koja obuhvata mikrofilmove i fotografije grčkih i slovenskih neumskih muzičkih rukopisa, kao i
fond Rare – retkih rukopisnih knjiga i zbornika i veoma starih štampanih izdanja s napevima –
predstavlja posebnu dragocenost, posebno za istraživanje srednjovekovne muzičke prošlosti.
3 Među rukopisima posebnu vrednost imaju originalni notni zapisi Stevana Stojanovića Mokranjca
(1856–1914). Na pr. duhovna muzika: jednoglasni zapisi crkvenog pojanja, Opelo, harmonizacije napeva,
npr. za Statije; svetovna muzika: Četiri obredne kajde, Kozar, muški hor, skice; scenska muzika: muzika
za pozorišni komad Ivkova slava, partitura, Hronos ili Uoči Nove godine, za dečji pozorišni komad; zapisi
narodnih melodija). U Arhivu se čuvaju i npr. rukopisi Koste Manojlovića (1890–1949), znamenitog
kompozitora, dirigenta, prvog Rektora beogradske Muzičke akademije (spomenimo samo rukopis
horskog ciklusa Pesme zemlje Raške).
4 Na pr. prepisi kompozicija Stevana Stojanovića Mokranjca: Himna Milošu velikom, 1898, prilikom
otkrivanja spomenika u Požarevcu, muški hor, reči Dragomira Brzaka, prepis Klokića, s pečatom Edition
Slave, Wien; Hamidija, himna turskog sultana Abdul Hamida, prepis K. Manojlovića, kao i prepis za
Edition Slave, Wien (N.B. himna je pevana prilikom gostovanja Beogradskog pevačkog društva u
Carigradu 1895. godine).
5 Na pr. originali rukopisa tekstova Koste Manojlovića (članak Muzički nacionalizam i Kornelije
Stanković; govor o dvadesetpetogodišnjici umetničkog rada Svetolika Pašćana, u Novom Sadu 15. juna
1935. g, rukopis, tuš). Kao izvori za proučavanje novije srpske muzike dragoceni su i rukopisi
autobiografija i biografija srpskih kompozitora [na pr. Autobiografija Svetomira Nastasijevića – N.B.
čuva se u zaostavštini S. Nastasijevića; Životopis porodice Paunović I i II, pisala Jelena Paunović (N.B.
sestra rano umrlog kompozitora Milenka Paunovića, 1889-1924), s prilozima: fotografijama i
korespondencijom.]
6 Na pr. prva štampana izdanja kompozicija Kornelija Stankovića (1831-1865): Sećaš li se onog sata, za
klavir, posvećeno Njenoj svetlosti knjeginji Juliji Mihajla Obrenovića, Beč, 1854; Srpske narodne pesme
,I, II, Beč, 1862, 1863 (posv. Mihailu Obrenoviću III, knezu srbskom i Njegovoj Preuzvišenosti
Gospodinu V.P. Balabinu, imperatorskom ruskom poslaniku u Beču); Pravoslavno crkveno pojanje u
srbskog naroda, u Beču, o Uskrsu, 1863; Srpsko crkveno karlovačko pojanje, sv. I, za mešoviti hor,
(zabeleženo 1855-63, štampano u Beogradu 1922). Spomenimo i na pr. i retke sačuvane primerke
štampanih partitura kompozicija Aksentija Maksimovića (1844-1873), koje se, mada bez oznake godine
izdanja (što u XIX veku nije bio redak slučaj u praksi štamparstva!), ubrajaju među rane primere
štampanih muzikalija na austrijskim teritorijama naseljenim Srbima u XIX veku: Gde je srpska
Vojvodina, mešoviti hor od Stevana Vl. Kaćanskog, Izdavačka knjižarnica kod Vuka St. Karadžića,
Sremski Karlovci, s.a.; Pesme iz Maksima Crnojevića (N.B. pesme za čuvenu istiomenu dramu Laze
Kostića!), za glas i klavir, Izd. Knjižarnica Svetozara F. Ognjanovića, Novi Sad-Sremski Karlovci, s.a. Na
ovom mestu spominjemo i Zbirku srpskih narodnih igara. Drugo popravljeno i dopunjeno izdanje.
Pokupio i za glasovir udesio J. Madžarević. Izdato u Beogradu 1889. godine; Josif Marinković (1851-
1931), Pod pendžerite, Reči Dragutina J. Ilijića, Izdanje Preodnice, Beograd (N.B. ubraja se među prva
štampana izdanja solo-pesama J. Marinkovića, prim. autora). Među mnogobrojnim litografijama
Katarina Tomašević
49
6. Retki primerci prvih nacionalnih muzičkih časopisa7;
7. Originali štampanih programa i plakata koncerata i drugih muzičkih i
kulturnih manifestacija8;
8. Raznovrsna zvanična i privatna dokumenta ličnosti od značaja za
proučavanje nacionalne muzičke prošlosti (izvodi iz matičnih knjiga,
originalna svedočanstva, diplome, prepiska, i sl.)9;
9. Plakete, značke, ordenje;
Posebna podgrupa foto-dokumenata čuva se u:
10. Foto-arhivu koji obuhvata:
a) Fotografije retkih notnih izdanja10 ;
b) Portrete značajnih srpskih muzičkih stvaralaca, kompozitora,
izvođača;
c) Grupne portrete ansambala, nastavnog kadra muzičkih škola,
pevačkih društava, kao i
d) Foto-svedočanstva o značajnim muzičkim događajima.
Takođe, od značaja za proučavanje srpske muzičke prošlosti predstavljaju i
11. Kseroks kopije11 .
partitura u Arhivu Instituta, spomenimo samo na pr.: Stevan Stojanović Mokranjac: Himna o
pedesetogodišnjici Beogradskog pevačkog društva, muški hor, Beograd 1903, Reči Alekse Šantića.
7 Na pr. Srpski muzički list i Srpska Muzička biblioteka, pokrenuo Isidor Bajić u Novom Sadu 1903.
godine.
8 U bogatoj arhivi ovog tipa dokumenata, neki od njih predstavljaju prave raritete, moguće i unikate. Na
pr.: program koncerta Jovanke Stojković (1855-1892) (N.B. Koliko je poznato, prve žena - koncertni
pijanista u srpskoj muzičkoj istoriji! Prim. autora), održanog u Srpskom Narodnom pozorištu u Novom
Sadu 27. IV 1872; program koncerta Žarka Savića (1861-1934)[N.B. osnivač prve srpske Opere – Opere
na Bulevaru (1911) i, koliko je poznato, prvog pevača u nacionalnoj istoriji koji je stekao i međunarodnu
reputaciju! Prim. autora] u građanskoj Kasini 17. V 1895. Uz Beogradsko pevačko društvo diriguje S.S.
Mokranjac. Od značaja za šira, istorijska, kao i ideološka i ekonomska istraživanja o situaciji na teritoriji
tzv. “Prve Jugoslavije” zanimljiv je i na pr. program koncerta održanog u korist gladnih stanovnika ostrva
Korčule iz 1922. godine.
9 Na pr.: Uverenje o školovanju na Konzervatorijumu kompozitora Josifa Marinkovića, u Pragu 1874/5,
1876/77 i 1880/81, izdato u Pragu 1935, kucano na mašini; Upisnica u školu i Svedočanstvo iz 1909/10
godine Koste Manojlovića.
10 Na pr. fotografije rukopisa komozicija: Stevan St. Mokranjac: Četiri Fuge, za gudački kvartet,
komponovane na studijskom boravku u Rimu tokom 1884. i 1885. godine (N.B. jedine instrumentalne
kompozicije St. St. Mokranjca komponovane u formi fuge i za sastav gudačkog kvarteta! Prim. autora);
fotografije kompozicije Josifa Marinkovića - Branku, s tekstom Dragutina Ilića, komponovano za
prenos Brankovih kostiju u junu 1883. godine, prerađeno u Beču 1887. godine (N.B. Kompozicija je
posvećena Branku Radičeviću, čuvenom srpskom pesniku-romantičaru. Prim. autora).
11 Mada to nije uobičajeno (s obzirom na “kratkovečnost” kseroks-kopija), u Arhivu Muzikološkog
instituta čuva se i manji broj kseroks-kopije unikatnih ili, pak, primeraka dokumenata koji predstvaljaju
retke ili pak teško dostupnu građu. Na pr. kseroks kopija kompozicije Koste Manojlovića, Na rekama
Vavilonskim (Psalam 137), klavirski izvod s horom (N.B. delo s kojim je Manojlović diplomirao u
Oksfordu 1918. godine; prim. autora) ili program koncerta sa Svečane predstave u čast krunisanja
Njegovog veličanstva Kralja Petra I, Srpsko Kraljevsko pozorište, 8. 9. 1904. u Beogradu [N.B. te večeri
su izvedene kompozicije Davorina Jenka (1835-1914), Josifa Marinkovića, Petra Krstića i Isidora Bajića
(1878-1915); prim autora].
Katarina Tomašević
50
Poseban fond Arhiva i Fonoteke Muzikološkog instituta SANU, fond čija bi
digitalizacija bila od velikog značaja kako za konzervaciju, tako i za aktuelna i buduća
etnomuzikološka istraživanja obuhvaćena je
II – etnomuzikoškom zbirkom koju čine:
A – Rukopisne sveske terenskih zapisa folklora12 i
B – Etno-zvučni arhiv – fonoteka13.
Posebno dragocenu, ali danas, nažalost, s obzirom na to da čitač zvuka,
prvobitni fonogram, koliko nam je poznato, nije na teritoriji Srbije sačuvan, sasvim
nedostupnu zbirku zvučnih zapisa predstavlja
C – zbirka voštanih (wax) ploča. Na pločama se nalaze snimci Koste
Manojlovića, zabeleženi tridesetih godina XX veka na terenu Južne Srbije (danas Bivša
Republika Makedonija). Zvučno “oživljavanje” ovih audio-zapisa predstavljalo bi
nesumnjivo izazov za sve one koji se danas kod nas (i u svetu!) bave problemima
digitalizacije zvučnih zapisa.
Zaokružujući sliku o Fonoteci Muzikološkog instituta SANU, recimo još i to da
ona, po tipu nosača zvuka i po sadržaju zvučnih zapisa obuhvata i bogate kolekcije:
E - Magnetofonskih zvučnih zapisa crkvenog pojanja,
F – Long-play ploče (48 i 33 obrtaja) i
G - Audio-kasete.
Kao izuzetno zanimljiv i dragocen prilog za istraživanje novije srpske kulturne
istorije, posebno mesto u audio-zbirci Muzikološkog instituta SANU zauzimaju i
magnetofonski snimci
H - Razgovora o nauci i umetnosti koje je inicirao, organizovao i vodio dr
Dragutin Gostuški u periodu od 1974–1980. godine.
* * *
Dosadašnja iskustva u korišćenju fonda biblioteke, arhiva i fonoteke
Muzikološkog instituta SANU pokazala su da se digitalizacija njegovih resursa može
smatrati jednim od prioriteta rada Instituta u predstojećim decenijama. Saglasno ideji o
čuvanju i prezentaciji nacionalne kulturne baštine na digitalnim medijima, kao i s
ciljevima Nacionalnog centra za digitalizaciju, očigledno je da bi se prenos građe u
digitalnu formu – bilo da se radi o slikovnim ili o zvučnim zapisima – ova dragocena
građa čuvala od daljeg propadanja i oštećenja, kao i to da bi se na taj način postigla
njena neuporedivo veća dostupnost za stručnu obradu, multimedijalno predstavljanje i
prezentaciju u nacionalnim, ali i u međunarodnim, kako naučnim, tako i širim,
kulturološkim okvirima.
12 Spomenimo ovde samo najznačajnije terenske sveske Isidora Bajića, Miloja Milojevića, Miodraga
Vasiljevića (zbirka iz Vojvodine), Save Ilića (sa zapisima folklora Južnih Slovena u Rumuniji).
13 Fonoteka Muzikološkog instituta SANU obuhvata oko 100 magnetofonskih traka sa zvučnim
zapisima srpskog folklora koje su zabeležile dr Radmila Petrović i Milica Ilijin. Na trakama snimljenim
na “Nagra” magnetofonu, čuvaju se zvučni zapisi s Kosova, iz Vranja, Leskovca, Zapadne i Istočne
Srbije, iz Šumadije, Soko-banje…Zahvaljujući sredstvima dobijenim od Ministarstva kulture i kao plod
saradnje s prof. Zoranom Jerkovićem, najveći deo ovog zvučnog materija prebačen je na DAT kasete.
Time je istovremeno učinjen i prvi korak ka konzervaciji ovog dragocenog fonda Muzikološkog instituta.
Katarina Tomašević
51
THE IMPORTANCE OF DIGITIZATION OF MUSIC COLLECTION
AT INSTITUTE OF MUSICOLOGY SASA
The Library, Archive and Phonothèque of the Institute of Musicology of the Serbian Academy of
Sciences and Arts (founded in 1948) represent an unique, rich and diverse library collection of the
important and precious documents for historical and analytic research of the Serbian music past.
Collection of the rare manuscripts, microfilms and old printed books that include recordings of the old
Slavonic and Greek medieval music is of the greatest importance. The collection of the Archive and the
legacies of composers consist of the original music and text manuscripts by Serbian composers and
music-writers (e.g. Stevan Stojanović Mokranjac, Josif Marinković, Petar Konjović, Stevan Hristić, Stana
Đurić-Klajn), rare or unique examples of the first printed scores composed by Serbian authors in the
second half of the 19th century, examples of the first music journals printed on Serbian language, very
rich and important fund of the photographs. Unfortunately, all of these important (and already damaged!)
documents still wait for being scanned and saved from their further physical destroying. Still, the first
steps in digital preserving of the Institute funds has been done: the part of the valuable collection of the
audio-recordings of the Serbian folklore (recorded by dr Radmila Petrović and Milica Ilijin on NAGRA
professional magneto phone beginning from 50ties in 20th century) has been already re-recorded and
preserved in digitized form on DAT tapes. The importance of the digitization of the music collection at
the Institute of Musicology cannot be overestimated. Besides the real need to protect and to conserve the
precious national music heritage, the digitization of the Institute funds is of the greatest importance for the
further expected, open and vivid scientific and cultural communication in Cyberspace.
Key words: digitization, Institute of Musicology, audio records
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Шта мислите о изворној (етно музици) данас?

Порукаод wild colonial » Сре Дец 30, 2009 3:31 am

ne slusham danashnju,niti razumijem.
:detel :detel :detel
Passion is the element in which we live; without it, we hardly vegetate.
--Lord Byron
wild colonial
 
Поруке: 786
Придружен: Пет Дец 04, 2009 3:46 pm

Re: Шта мислите о изворној (етно музици) данас?

Порукаод dejvidbovi » Уто Феб 15, 2011 1:02 pm

Ako se misli na projekte tipa Balkanika, Teofilovići, Biljana Krstić... to je pseudo- etno, tipičan primjer NEW AGE razmišljanja i podilaženje trendovima, da ne kažem turbo- etno, ili postmoderna u muzičkom smislu, bez prave vrijednosti. Upola bliže izvornom srpskom ili slovenskom zvuku su Mokranjac i slični. Oni bi bil,i nekakva naša etno- muzikografska renesansa. Najbliže izvornoj srpskoj- slovenskoj muzici do sada sačuvano je: glamočko gluvo kolo, hercegovačka ganga i guslarske epske pjesme, koje su, čini mi se, formom nepromjenjive oduvijek
dejvidbovi
 
Поруке: 7
Придружен: Уто Нов 09, 2010 2:09 am

Re: Шта мислите о изворној (етно) музици данас?

Порукаод Svetovid » Уто Феб 15, 2011 9:16 pm

Какво мишљење имаш о песмама са сајта http://izvornepesme.org/ ?

http://izvornepesme.org/pesme.aspx

* А куде си била мори каракоцо - Врање
* Авуша - Црна Гора
* Ајд у коло Јелице
* Ајде драги д имо ближе брега
* Ајде Јано коло да играмо - Косовска Митровица
* Ајде Стамено - Призренска Гора, Косово и Метохија
* Ајде ћито д идемо
* Ајмо рећи
* Атиџиче бело црвено - Призренска Гора, Косово и Метохија
* ^
* Б
* Бела вила граде обиграла
* Бела вило на тебе ми криво - Хомоље, источна Србија
* Бели лице призренка девојка - Ораховац, (Косово и Метохија)
* Бијел дан се кити зором - Пива, северна Црна Гора
* Билбил пиле не пој рано
* Благо теби цвијет каранфиле - Црна Гора
* Боса Мара Босну прегазила - Босна
* Босиоче мој зелени - Косово и Метохија
* Босно моја - Босна
* ^
* В
* Ветар дува љуљају се руже - Шумадија
* Ветар дува од Мораве
* Ветар дува са Превије
* Ветар душе а катмер мирише - Призрен, Косово и Метохија
* Вита јело де си ладовала - Село Доња Трнава, Доња Јасеница
* Витлајему славни граде од Бога - Војводина
* Вишњичица род родила
* Во наше село малово - Гора, Косово и Метохија
* Возила се Миле мој
* Волела би нег што очи виде - Купрес
* Врбице врбо зељена - Призренска Гора, Косово и Метохија
* ^
* Г
* Где си било јаре моје - Врање
* Гледао сам на јеловој грани - Шумадија
* Голубенце воду пије
* Голубићу село од рођења - Книнска крајина
* Горанине ћафанине
* Гори гора гори боровина - Грмеч
* Горо ле горо зелена - Источне Србије
* Грана јавора пала крај мора
* Гугутка гука во осоје - Jугоисточна Србија
* Густа ми магла паднала - Штрпце (Сиринићка жупа, Косово и Метохија)
* ^
* Д
* Да знајеш мори моме
* Да ми је знати Боже мој - Црна Гора
* Да сам извор вода ладна - Североисточна Србија
* Дане ле мој коледо
* Девојка се Сунцу противила
* Девојче бело црвено
* Дека си била Стојанке - Врање, јужна Србија
* Дено Магдалено - Бујановац
* Дигуј ми се Велигданско цвеће
* Дјевојка пита славића - Босна
* Дјевојка соколу зулум учинила - Босна
* Дођи драги ђе си долазио
* Дођи лоло довече сам сама
* Долином се шетала дјевојчица мала - Црна Гора
* Дрема ми се бих мало заспала - Црна Гора
* Дрину воду затровале виле - Село Цулине, српско Подриње
* Друг се другу жали на ђевојку - Црна Гора
* Дуни ветре са банатске стране - Војводина
* Дуну ветар коледо
* ^
* Ђ
* Ђе год која кажу да је моја - Мркоњићко - Шиповски крај, Босанска Крајина
* Ђевојка је момку прстен повраћала - Црна Гора
* Ђевојка сам на све ми се жалује - Црна Гора
* Ђевојко ружо румена - Рибашевина, околина Ужица
* Ђул девојка под ђулом заспала
* ^
* Е
* Еј заспа задрема
* ^
* Ж
* Жањем жито и на уже слажем - Кордун
* Жањем жито па га лепо слажем - Околина Ивањице
* Жањи мобо једно до другога - Подриње
* Жао ми је мојега невена
* Жито жњела Косовка девојка - Североисточна Србија, област Хомоље
* ^
* З
* За планином заноћило стадо
* Закукала сива кукавица - Југоисточна Србија
* Замучи се Божја Мајка - Село Вукманово, југоисточна Србија
* Запевала сојка птица - Призрен (Косово и Метохија)
* Запели се два славеја
* Запиштала вила изнад Бејограда
* Заруделе жуте крушке
* Заспала Јока Богутовка - Село Растошница, босанско Подриње
* Заспо Јанко
* Заспо ми је драги - Челарево
* Збирајте се младожењски момци - Бујановац
* Зора зори петли поје - Источна Србија
* Зора руди мајка ћерку буди - Шумадија
* ^
* И
* Иван коси
* Играла би ал не могу
* Играли се коњи врани
* Иде Миле лепо се обуко
* Идем путем и чарапе плетем - Шумадија
* Изађ прид двор лепог Јове мајко - Северна Бачка, Војводина
* Извика мома Драгинка - Македонија
* Извир вода извирала
* Извор вода извирала - Горња Црнућа, Рудник
* Изгрејала сјајна месечина
* Ил је ведро ил облачно - Црна Гора
* Имам мужа колко пужа
* ^
* Ј
* Ја и Миле два голуба бела - Шумадија
* Ја је пито а и она хоће - Невесиње, Херцеговина
* Ја Купрешка одаје ме роба
* Ја порани рано на водицу
* Ја посади виту јелу
* Ја посади виту јелу на камену
* Ја се лоли сакрила у доли - Невесиње, Херцеговина
* Ја у башти а Миле ми вели - Горња Црнућа, Рудник
* Ја урани јутрос рано - Косово
* Је ли коме кано срцу моме - Црна Гора
* Јелено девојко где си синоћ била - Црноречје
* Јесам ли ти говорио секо
* Јетрве се на двор сабирају
* Јутрос рано сунце огрејало - Област Горња Јасеница (Шумадија)
* ^
* К
* Кад запевам ја и сеја млађа - Шумадија
* Кад запевам овако малена
* Кад ја пођох на Бенбашу - Босна
* Кад се сејо удамо ја и ти - Село Доња Пилица, босанско Подриње
* Кад сум бил мори Ђурђо
* Каж ми драго које време најлепше - Милатовац, Хомоље
* Казуј право шикаро зелена
* Каравиље кара ли те мајка - Село Горња Црнућа под Рудником
* Каранфил се на пут спрема - Косово и Метохија
* Каранфиле цвеће моје - Пећ, Косово и Метохија
* Кићено небо звездама - Хомоље
* Књигу пише турски царе
* Ко ти купи срма јелек
* Кој ће ти купи ал-канариче - Косово и Метохија
* Које ли је ово доба ноћи
* Колика је зелена ливада
* Ком планино пуна брава - Црна Гора
* Крајишка контра (Ој дјевојко) - Поткозарје, Босанска Крајина
* Краљу светли краљу
* Крца крца нова кола - Село Дуго Поље, Сокобања
* Купрешка ганга
* ^
* Л
* Лепа Мара ју Бугаре зађе - Североисточна Србија
* Лепо певам далеко се чује - Пештер
* Лети соко повисоко - Шумадија
* Ливадица препуна је лада
* Лиснај се горо зелена - Село Штрпце, Косово
* ^
* Љ
* Љеље
* Љепа ли је кукурузна пура
* Љето проће ништа не пољуби
* Љиљче здравче беру ли те моме
* ^
* М
* Мајка Мару за Јована дала - Црна Гора
* Мала моја шимширово дрво - Шумадија
* Марамица од бела вулара
* Маријо бела кумријо - Косово и Метохија
* Маријо ћеро мори
* Масло мела Димитрија - Североисточна Србија
* Месец кара звездицу Даницу
* Месец пређе преко ведро небо
* Месечина сво село обиђе - Шумадија
* Мила мајко подигни ме мало - Црна Гора
* Миле моје преко реке
* Миливоје потерај волове - Шумадија
* Милица једна у мајке - Црна Гора
* Милкано дадо мори
* Младо момче Бога моли - Лесковац
* Моба прела код кнеза Лазара - Североисточна Србија, област Хомоље
* Мог пауна глава боле
* Мој дилбере куд се шећеш
* Мој драгане вероватно ти је - Купрес
* Мој драгане не гледај високо
* Мој драгане покри кућу циглом
* Мој драгане ружо рана - Бјеласица, Брда
* Молила је ђувеглина мајка - Село Горња Црнућа под Рудником
* Море дођоше ми моји бели гости
* Мори Ано Зафирова - Косово и Метохја
* Мори Цвето калушо
* ^
* Н
* На вр брда шаран гуја спава - Драгачево
* На крај село Дамјан танец води
* Навал глото - Милатовац (Хомоље)
* Наджињу се Марко и Марија
* Нас две сеје очи нам зелене - Косјерић
* Нас три сестре запјевати знамо
* Не плачи Стано мори
* Невен вене
* Невен вене за гором - Косово и Метохија
* Нема раја без роднога краја - Книнска Крајина
* Нема цвјета ко што јоргована
* Није мана што је цура мала - Подгрмеч
* Николо гајле големо - Околина Бујановца
* Нити нити - Околина Зајечара
* Нишну се звезда низ ведро небо - Jугоисточна Србија, Лесковачка Морава
* ^
* О
* О девојко миље моје - Доња Шаторња, Рудник
* О мој миле медени
* О мој миле што чиниш - Шумадија
* О мој чајо о бисер грано
* Облагале се девет овчара - Околина Бујановца
* Ова брда и пусте долине - Шумадија
* Ово јутро роса не опада
* Овце чува чобаница Рада - Шумадија
* Овчарче овце пасеше
* Огријала мjесечина - Црна Гора
* Од како сам ја девојче
* Од љубави није умро нико - Книнска крајина
* Од мора ето сватова
* Ожени се сирома
* Оздом иде бела була
* Озрен горо пови брду гране - Подручје Озрен планине, источна Босна
* Ој алај сам се накосио траве
* Ој весела веселице
* Ој Гламоч Шатор
* Ој голубе мој голубе - Призрен
* Ој девојко душо моја - Косово и Метохија
* Ој девојко лепа Веро - Шумадија
* Ој девојче често ли ме сањаш - Коретиште, Косово и Метохија
* Ој дјевојко јање моје мало
* Ој домаћине наздравље ти славље
* Ој драгане моја веро мала - Таково
* Ој јабуко зеленико - Село Грачаница, Косово
* Ој јаворе зелен боре
* Ој јагњило о мој мио боре
* Ој језеро сво зелено
* Ој Јелена ој горо зелена
* Ој Като мори Пећанке - Косово и Метохија
* Ој колега ђе ћемо на прело
* Ој ливадо росна траво
* Ој Миљано милује л те мајка
* Ој Мораво - Мрчајевци / Чачак
* Ој облаче
* Ој Петровче рушевино стара - Петровац, Грмеч
* Ој Рудниче ти планино стара
* Ој ти Недо жута бледо
* Окрени се моје коло мало
* Опадај лишће
* Опклади (обложи) се момче и девојче
* Оро паде у ливаде - Село Мужинац, Сокобања
* Оро се вије крај манастира - Крајиште
* Осу(ло) се небо звездама
* Отвори ми бело Ленче вратанца
* ^
* П
* Паде киша и помало снега - Шумадија
* Паун пасе трава расте
* Певај ми певај соколе - Шумадија
* Петлови појев - Врање
* Питају ме одакле си плавка - Босанска Крајина
* Питају ме одакле си сејо
* Пјева лола
* Пјевај Маро јагње моје мало - Црна Гора
* Пјевам пјесме из роднога краја
* Планино моја старино
* Повела се бела лоза винова
* Пођи поведи коло Бојана
* Покрај Груже једна врба стара - Шумадија
* Полегли су долегли су два бијела голуба - Црна Гора
* Помоли се струк ружице иза горице
* Помрчина цијело село спава - Црна Гора
* Попадија прело звала
* Попухну вихор са мора - Црна Гора
* Поранила кумрија
* Пораниле две девојке младе - Село Сеселац, источна Србија.
* Пошла ми Милка за воду
* Пратила мајка девојче - Село Доња Студена код Ниша
* Прелетеше птице ластавице - Пећ (косово и Метохија)
* Прели прело мило до милога - Босна
* Приони мобо
* Проблејало младо јагње - Село Ласово, околина Зајечара, источна Србија
* Продавала баба дуњке
* Промиче момче кроз село
* Прошета се младо момче
* Путем иду три девојке
* Пчеличица лако лети (Ој убавај малај мома ладо) - Лесковац
* ^
* Р
* Равно поље и по теби трава
* Разболе се Ленче
* Развио се јоргован по трави
* Разгранала грана јоргована
* Расла ми ружа - Црна Гора
* Расло је дрво тополово
* Расти расти мој зелени боре - Источна Србија
* Рече чича да ме жени
* Решише се да ме жене
* Русе косе цуро имаш
* ^
* С
* С оне стране Пливе
* Са Рудника и Авале
* Свака гора чека листа свога
* Све птичице пропјевале (запјевале)
* Све су цуре обуле кундуре
* Сви Јањани добре коње јаше
* Сву ноћ ми билбил препева
* Седам дана и три ноћи - Црна Гора
* Седам сати удара
* Седи Мара на камену
* Сејдефу мајка буђаше - Црна Гора
* Село моје окићено бором - Челарево
* Село Рудно мили завичају
* Село спава а Гружа жубори - Шумадија
* Симбил цвеће - Јужна Србија
* Синоћ била продаја момака - Книнска крајина
* Синоћ Ђорђе кроз Ваљево прође - Западна Србија, околина Ваљева
* Синоћ ми је долазио Ђорђе - Село Кусадак, Доња Јасеница
* Синоћ паде тамна магла
* Синоћ паде тија магла - Хомоље, североисточна Србија
* Синоћ сјала једна звјезда мала - Петровац, Грмеч
* Сипни ми винце
* Ситан камен до камена - Околина Лесковца
* Сјевер ружу низ поље нијаше - Црна Гора
* Службу служи Виден добар јунак - Село Јабланица, околина Бољевца
* Смиљ Смиљана киту смиља брала - Село Сумраковац, околина Бољевца
* Смиљ Смиљана покрај воде брала
* Смиљево цвеће шарено
* Снавали се Шар Планина (Навали се Шар Планина) - Подручје Шар-планине, Косово и Метохија
* Сретох девојче из бању иде
* Срце ми болује - Пећ (Косово и Метохија)
* Стојан си виче па виче - Јужна Србија
* Стојна мома бразду копа - Село Грачаница, Косово
* Сунце јарко
* Сунце јарко трепери да зађе - Западна Србија
* ^
* Т
* Тамна горо што си потамнела
* Тамна ноћи тамна ли си - Косово и Метохија, Црна Гора
* Телал виче - Црна Гора
* Тешко жали на истоку сунце
* Титрала се лепа Мара
* Титрале се дјевојке
* Три су сеје сејовале
* Три су тице с неба долећеле
* Тупан ми тупа у село - Село Видровац, околина Неготина, североисточна Србија
* ^
* У
* У ђул башчи - Босна
* У комшије ноге кокошије
* У мајке су три девојке - Село Вича, Драгачево
* У ред мобо
* У село кавга голема - Гњилане, Косово и Метохија
* Угријаше дани врући
* Удаде се Живка Сиринићка - Призрен, Косово и Метохија
* Уродиле жуте крушке - Челарево
* Уродиле ситне љеље
* Уснила је дубок санак
* Успаванка - Пирот
* Устај Като устај злато - Призрен, Косово и Метохија
* ^
* Ц
* Цавти ружо, цавтели божури
* Цвијет момче планинама брало - Црна Гора
* Циганка ми гатала на трави
* ^
* Ч
* Чаглавчанке све девојке - Косово и Метохија
* Чије је оно девојче - Источна Србија
* Чобан Раде покрај Груже спава - Шумадија
* Чубро Маро - Село Сумраковац код Бољевца
* Чувала сам говеда
* Чувам овце а Миле говеда
* Чувам овце крај зелене јове
* Чувам овце ливадица мала - Шумадија
* Чувам овце Миле мој
* Чувам овце у ливади доле
* ^
* Џ
* Џанум зађе Сунце
* ^
* Ш
* Шетнала се кузум Стана
* Шлапе шлапе носићу код нане - Книнска крајина
* Шта се миче
* Шта се сјаји у гору зелену
* Шта то радиш Маро - Шумадија
* Што гу нема Цвета
* Што Морава мутна тече - Варијанте распрострањене у разним крајевима Србије
* Што си рано подранила Маријо
* Што смо сеје да смо јаранице
* Што су лепи два цвета планински - Источна Србија
* Што тај глума ју теј горње мале - Пасијане, Косово
* Што те нема драги да ми доћеш - Црна Гора


"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Шта мислите о изворној (етно) музици данас?

Порукаод dejvidbovi » Сре Феб 16, 2011 6:43 pm

Hvala za ovaj link. Na prvi pogled, ove su pjesme istinsko blago, autentično narodno stvaralaštvo iz kog je moguće rekonstruisati svo naše naslijeđe. Nevjerovatno je šta se sve krije u našoj usmenoj književnosti, kakva je to raskoš i bogatstvo.
dejvidbovi
 
Поруке: 7
Придружен: Уто Нов 09, 2010 2:09 am

Re: Шта мислите о изворној (етно) музици данас?

Порукаод Svetovid » Сре Феб 16, 2011 6:57 pm

Нема на чему.
Ова песма мени лаику звучи древно. :vamp



Бела вило, на тебе ми криво

"Бела вило, на тебе ми криво !
Што не јавиш да л' је робље живо ?"

"Живо, живо, ал' не мож' да дође.
Широк Дунав, не може да прође."

"Косе режи, па вежи бродове,
па преведи те наше робове."

"Ја сам ноћас до лагера била,
на лагера врата отворила."
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Шта мислите о изворној (етно) музици данас?

Порукаод dejvidbovi » Сре Феб 16, 2011 7:36 pm

Odlična :)
Definitivno ima taj "drevni" prizvuk. Kao i većina naših pjesama, ima više slojeva, pa mi izgleda da se na drevnu melodiju koja zvuči južnjački pjeva tekst koji govori o novijim vremenima (17- 19 vijek), a riječ "lager" upućuje i na I Sv. rat. Utoliko zanimljivije za "raščlanivanje"
dejvidbovi
 
Поруке: 7
Придружен: Уто Нов 09, 2010 2:09 am

Re: Шта мислите о изворној (етно) музици данас?

Порукаод varda » Суб Феб 26, 2011 4:05 pm

Мени се много свиђа овај инструментал. Ова група очигледно спада у овај 'модерни' етно, али ми некако има оно нешто...
http://www.youtube.com/watch?v=MTidduVzQB4
varda
 
Поруке: 49
Придружен: Суб Сеп 18, 2010 1:06 am

Re: Шта мислите о изворној (етно) музици данас?

Порукаод Ognjena Omi » Пон Мар 14, 2011 10:53 pm

Jedva cekam veliki petak....jedan jedini dan u godini da na svim tv stanicama pustaju normalnu muziku...
Ja sam ovde samo zbog spama :hoho
Корисников грб
Ognjena Omi
 
Поруке: 111
Придружен: Пет Мај 07, 2010 3:23 pm

Следећа

Повратак на НАУКА, УМЕТНОСТ, ЉУБАВ, ЗДРАВЉЕ, ЗАБАВА

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Bing [Bot] и 4 госта

cron