Ishrana u prirodi

филмови, књижевност, сликарство, фотографија, наука, технологије, филозофирања, видарство, квизови, кућни љубимци, доживљаји, искуства, животни стилови, хобији, весеља, здравице, музика, игра, песма, и све друго што машта допушта

Ishrana u prirodi

Порукаод Aнa » Сре Јан 29, 2014 7:18 pm


Ishrana u prirodi


Dušan N. Kovačević



Hraniti se u prirodi znači da tamo skoro sve namirnice i nalazimo. Prividan oblik je tzv. „roštiljanje” koje je, u stvari, samo boravak u prirodi. Ne retko tada se događaju trovanja celih porodica po konzumiranju nedovoljno poznatih gljiva i bilja. Ovo se dešavalo i u zbegovima naroda tokom naše burne istorije (jela se, čak, kora drveta). Ova upozorenja navode na zaključak da je neophodno da se, uporedo sa obrazovanjem u pogledu korišćenja prirodnih izvora hrane, sprovodi obrazovanje i vaspitanje korisnika kao čuvara prirode. Samo onaj ko prirodu poštuje, štiti i neguje ima pravo i da se posluži njenim blagom!!!



Još 1968. godine stručnjaci JNA, budući odlično upoznati sa potrebama vojske i naroda u posebnim prilikama, napisali su praktičan priručnik ishrane u prirodi (drugo izdanje, 1977. godine, još je bilo samo za internu upotrebu i za program ishrane u prirodi Društva mladih istraživača, a treće, 1990. godine, u tiražu od 10.000 primeraka, na vreme se pojavilo u knjižarama po pristupačnoj ceni, nižoj nego što bogata oprema ove knjige zahteva!). Danas, kada sve više osoba shvata važnost zaštite prirode i njenog poznavanja, ona je zadržala istaknuto mesto u stručnoj publicistici (na Internetu još nisam pronašao ovako stručno i koncizno delo!). Ono je, proteklih 30 godina, uticalo na obrazovanje brojnih generacija mladih ljudi i u svakoj prilici može biti od koristi (npr., sigurno zdrava ishrana, saveti za dobijanje pitke vode, paljenje vatre, lov i fizički opstanak pod vedrim nebom pa do, eventualnog, lečenja!!!). Navodim recepte za pripremu potpunog obroka od poznatijih biljaka koje se dugo mogu pronaći od proleća do jeseni (jedino nema namirnica animalnog porekla pošto je biljna hrana tako birana da može zadovoljiti potrebe organizma odraslog čoveka za kraći period logorovanja!).



Hleb
se spravlja ne samo od pšeničnog brašna, već, prema mogućnostima, dodaju mu se raženo, ječmeno i kukuruzno brašno, krompir, mekinje/posije, osušena divlja kruška (Pirus piraster), leskove rese, islandski lišaj (Cetraria islandica) i podanci bujadi (Pteridium aquilinum) i lokvanja (Nymphaea alba), sve u količini oko 10% (pojedinačno ili pomešano) a u oskudici i više. (I hrastov žir /Quercus sp./ se prži i melje ali je oporog ukusa!) Kukuruzno brašno se prethodno popari ključalom vodom, krompir se skuva, leskove rese (Corylus avellana) se prokuvaju, osuše i melju, islandski lišaj treba da prenoći u vodi radi odstranjenja gorčine pa se suši i melje(ovako narodi severa Evrope prave hleb!) a podanci se kuvaju, suše i samelju.

Pripremanje pogače: u prosejano osnovno/pomešano brašno dolije se posoljena voda i zamesi testo. Srazmera mešanja iznosi 100:55-60, što zavisi od vrste i kvaliteta brašna. Pri zamesivanju treba dodati malo kvasca, ako ga ima. U testo se dodaje neki od navedenih dodataka, ostavi da pokriveno stoji 15-30 minuta, pa se pogača otkrije i stoji još 15 minuta, a pre pečenja izbode se viljuškom ili šiljatim drvcetom i peče 45-50 minuta.



Čorbe i variva treba pripremati od nekoliko biljnih vrsta jer se na taj način dobijaju veće količine hrane i ukusnija jela. Kuvanje divljeg povrća obično traje od 15-30 minuta što zavisi od vegetativnog uzrasta a prva vrela voda se odliva posle par minuta kuvanja zbog eventualne gorčine i dodaje se nova.

U obzir dolaze herba koprive (Urtica dioica), listovi bokvice (Plantago sp.), maslačka (Taraxacum officinale), rusomače (Capsella bursa pastoris), mlade lipe i bukve, pužićima slični vrhovi mlade paprati (Nephrodium filix mas, Athyrium filix femina), razne vrste divljeg zelja (štavelj odn. više vrsta Rumex sp., bitno je da ovo lišće raste svuda u dovoljnoj količini i da nije gorko!), troskot (Polygonum aviculare), poponac/slak (Convolvulus arvensis) i loboda (Chenopodium urbicum) isto, razne ukusne deteline (Trifolium sp.), krasuljak/bela rada (Bellis perennis) ima odličan kiselkast ukus lista, pronađite herbu i koren omiljene mi divlje mrkve (Daucus carota), list crnog sleza... te sigurno poznate gljive.

Čorba od divljeg povrća se spravlja od prethodno kratko prokuvanog i iseckanog lišća koje se sipa u proprženo brašno na masnoći, prži još par minuta, doliva se dovoljno vode, soli i kuva još oko 15 minuta. Od začina treba dodati poznate, česte, kopitnjak, dobričicu i sremuš. Da bi se poboljšali ukus, konzistencija i hranljivost, mogu se dodati i nasečene sveže/suve gljive. Takođe, mešano povrće se može kratko popariti vrelom vodom, sitno iseckati, pomešati sa brašnom i nekom masnoćom, formirati male odreske koji se peku u masti ili ulju (malo su rastresitiji jer se ne koristi jaje kao vezivo!).



Paprikaš od gljiva, u posudi se zagreje masnoća i stavi iseckana lukovica sremuša (ili luka). Kada lukovica omekša, treba dodati očišćene i iseckane gljive pa malo dinstati, zatim se doda brašno i uz mešanje nastavi sa kuvanjem dok brašno porumeni, pa se doda aleva paprika i nalije toplom vodom, posoli, stavi iseckano začinsko bilje i ostavi da se kuva još pola časa.

Gljive pečene na žaru predstavljaju najjednostavniji i najbrži način pripreme gljiva. Ako nemamo rešetku tada se koriste samo očišćeni šeširi koji se posole sa donje strane i stavljaju na čisti žar naglavce i peku desetak minuta.

Gljive su pogodne i za kuvanu ili sirovu salatu (ovo je ređe zbog nemanja navike da se gljive konzumiraju presne). Prokuvaju se mlađe pečurke 5 minuta, malo se usitne, začine solju i začinskim biljem (uobičajeno je da uvek pri ruci imamo biljno ulje i sirće te ih možemo dodati a i ne mora).



Salate se spravljaju od većine navedenog bilja na uobičajeni način i služe ili kao prilog ili kao samostalno jelo.



Aromatični čajevi
su nam, ipak, najbolje poznati: iglice četinara, hajdučka trava (Achillea millefolium), kantarion (Hypericum perforatum), vodopija (Cichorium intybus, njen ispržen pa samleven koren upotrebljava se kao zamena za kafu!), majčina dušica (Thymus serpylum), listovi jagode i kupine nisu retki, crni slez (Malva silvestris), divlje nane (Mentha sp.) i td.



Začinsko bilje npr. list i koren kopitnjaka (Asarum europeum, zamena za biber), herba dobričice (Glechoma hederacea, vrlo je aromatična) i list/lukovice sremuša (Allium ursinum, mirisa na luk) sasvim su dovoljni za izuzetan gastronomski doživljaj!!!



Suština ove kratke priče o ishrani u prirodi je svaki put, malo-po-malo, sve bolje poznavanje prirodnog okruženja. Ovo malo bilja što navedoh sasvim je dovoljno da, i bez hleba, uz malo soli, omogući prijatan obrok jer, često se zaboravlja, boravak u prirodi nenaviknutom gradskom čoveku oduzima puno energije a treba imati dovoljno snage da se dođe natrag kući. Isto tako, osim prave koprive, većina bilja se može samo posoliti i tako konzumirati. Dobro je decu od malena naučiti osnovnom prepoznavanju biljaka i njihovoj primeni da bi ih, kada odrastu, koristili samo onda i samo onoliko koliko je stvarno potrebno za datu priliku te im se neće razviti nepoželjne navike sakupljačkog mentaliteta i uništavanja svega živog što im pod ruku/nogu dođe a termin „korov” će biti nepoznat!!!



Osnovna literatura:

Vračarić,B. i sar.: Ishrana u prirodi, treće izdanje, Vojnoizdavački i novinski centar, Beograd, 1990.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4089
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Ishrana u prirodi

Порукаод Aнa » Сре Јан 29, 2014 7:25 pm

Исхрана у природи


Потребе за храном и водом одувек су терале човека да што боље упозна природу и могућности које му она пружа. Један од основних разлога је то што човек из природе добија храну без које не може опстати. А природа је огроман, непресушан извор, који је још је увек недовољно искориштен. Од око 350.000 биљних врста, које расту на земаљској кугли, приближно се једна трећина може јести, а човек користи за јело једва око 600 врста. Од око 2 милиона животињских врста, за прехрану се употребљава око 50. То значи да огромно богатство хране, које природа пружа, остаје неискориштено. Главни разлози за ово су незнање, укорењене навике у исхрани, предрасуде, страх од тровања и гадљивост.

Због тога, да бисмо боље користили у прехрани све што нам природа пружа, неопходно је упознати се са врстама јестивих дивљих биљака и животиња као и са стаништима истих, затим треба знати разликовати отровне и неупотребљиве врсте, упознати начин њихове примене за јело и како их сачувати и конзервирати на дуже време.

Познавање природних резерви хране добро ће доћи свима који се излажу опасности да се изгубе или остану беспомоћни у природи, нпр. планинарима, извиђачима, шумским радницима, излетницима, војницима итд.



ИСПИТИВАЊЕ НОВИХ И НЕПОЗНАТИХ БИЉАКА



Увек треба примењивати следећу процедуру када испробавате нове биљке које ће вам послужити као храна. Никада не прескачите поступке у процедури. Одредите да то ради само једна особа и да доврши поступак до краја. Ако се у било којој фази испитивања појави било каква сумња, биљку немојте јести.



ТЕСТ ЈЕСТИВОСТИ



Опажање: Пробајте идентификовати биљку. Проверите да биљка није слузава или изједена црвима. Немојте ризиковати са старим и увенулим биљкама.

Мирис: Преломите мали дио биљке. Ако има мирис по горким бадемима или бресквама - одбаците ју.

Иритација коже: Истисните нешто биљног сока или га лагано утрљајте у нежну кожу (нпр. испод надлактице). Ако се после тога на том месту појави осип, отицање или било какав нелагодан осећај, одбаците ју.

Усне, уста и језик: Ако се у претходној фази нису појавили знакови иритације, наставите даље с испитивањем. Између сваког следећег корака направите паузе од по 15 секунди како би се уверили да нема никаквих чудних реакција:

- Ставите мали део биљке на уснице

- Ставите мали део биљке у угао усница

- Ставите мали део биљке на врх језика

- Ставите мали део биљке испод језика

- Сажваћите мали део биљке

Ако било када осјетите неугодност, нпр. бол у грлу, иритацију, бодење или печење, одбаците биљку.

Гутање: Прогутајте мали део биљке и причекајте 5 минута. Током тог времена не пијте и не једите ништа.

Једење: Ако до сада нема никаквих реакција, нпр. боли у устима, узастопног подригавања, мучнине, желудачних или трбушних болова, биљка се може сматрати сигурном.

Ако се ипак појаве желудачне сметње, попијте много топле воде; немојте поновно јести све док бол не престане. Ако је бол озбиљна, покрените повраћање стављањем прстију дубоко у грло. Гутањем комадића дрвеног угљена, који уједно у дигестивном тракту може упити отров, такође ћете покренути повраћање. Такође и бели дрвени пепео који помешан са водом чини пасту, може отклонити желудачне болове. У сваком случају код озбиљних тровања је неопходна лекарска помоћ.



БИЉКЕ КОЈЕ СЕ МОРАЈУ ИЗБЕГАВАТИ



Избегавајте све биљке које садрже млечни сок, осим ако сте утврдили да су сигурне (нпр.маслачак).

Изегавајте црвенкасто биље, осим ако сте утврдили да је сигурно.

Избегавајте воће чији је плод подељен на 5 делова, осим ако сте утврдили да је одређена врста сигурна за јело.

Избегавајте биљке са ситним бодљама на стабљици и лишћу: те бодље могу иритирати уста и дигестивни тракт.

Избегавајте старо и увенуло лишће - неке врсте производе смртоносни отров када вену (нпр. купина, малина, шљива, бресква и вишња/трешња). Све су сигурно јестиве када су младе, свеже и суве.

Избегавајте зрелу папрат - она уништава витамин Б у организму и може бити смртоносна. Све врсте папрати које расту у северним подручјима умереног појаса су јестиве када су младе, но неке могу бити прегорке да би биле укусне, а другима је потребно пре јела одстранити длачице које су у облику трња: откините врхове младих листова, затворите шаку којом сте обухватили врх стабљике и повуците ју заједно с листом папрати према доле како би одстранили "длакави омотач".

ОТРОВИ!

Постоје две врсте отрова у биљном свету које је лако препознати:

Цијановодична киселина: укуса и мириса на горки бадем или брескве. Најпрепознатљивији примјер је Црвенкасти Ловор: преполовите лист и запамтите мирис. Касније избегавајте све биљке с таквим мирисом.
Оксална киселина: соли (оксали) се појављују у биљкама као што су Дивља Рабарбара и Шумска Лобода. Препознатљиве су по оштром, сувом и бодљикавом осећају, односно осећају печења када се њима додирне кожа или језик. Одбаците све биљке које одговарају том опису.

ДЕЛОВИ БИЉКЕ ЗА ИСХРАНУ

ЛИСТ - Бреза, коприва (вршни млади листови), пољско зеље, планинско зеље, кисељак, лисац, срчењак, папрац, троскот, брашњеник, црни слез, велика слезовача, чуваркућа, жути јарић, медуника, детелина бела барска и ливадска, боквица женска, јагорчевина, звончић, маслачак, бела рада, сремуш, зечица.
ПЛОД - Храстов жир, боровница, јабука дивља, водени орах, дрен, планика, црвени и бели глог, трњина, дивља крушка, пољска и зимзелена ружа, шумска купина, јаребика, мукиња.
ЦВЕТ – Багрем.
РЕСЕ – Леска.
КРТОЛА – Врањак.
ЛУКОВИЦА - Птичје млеко, сремуш, дремовац.
КОРЕН - Водена боквица, маслачак, зечица, дивља шаргарепа.
ЦЕЛА БИЉКА - Сибирски лук.
ХЕРБА - Мишјакиња.
ОВРШЦИ - Омага и црвена омага, лобода, папрац.
МЛАДИ ИЗДАНЦИ - Навала, бујад.


Биљке које се код нас најчешће користе у исхрани:


Коприва


Urtica dioica, породица Urticaceae — коприве (жара, велика коприва, жегавица, жгоча коприва, кропива). Вишегодишња зељаста биљка. Може да нарасте и преко 100 цм у висину. Стабљика је четвртаста. Листови су јајолико-дугуљасти, са продуженим шиљастим крајем, по ивици зупчасти. С обе стране покривени су кратким меким длакама. И стабљика и листови обрасли су још и дужим, ломљивим длакама пуним киселине која жари и изазива пликове на кожи. Ситни, неугледни зеленкасти цветови скупљени су у разгранату гроздасту цваст при врху стабљике или њених огранака. Цвета јуна и јула.
Веома је распрострањена у целој нашој земљи, од низина до високих планина. Расте по запуштеним местима, као коров украј путева, око насеља, торова, крај ограда, по шумама, мочварама, запуштеним њивама и воћњацима и на сличним местима, често у великом мноштву на једном месту.
Млади изданци и листови, као и овршци младих стабљика могу да се употребљавају за справијање чорби, варива, пиреа, за надеве и сл., а такоде могу да се прже на уљу или масти. Исушени и самлевени у прах могу да се чувају за каснију употребу, а могу и свежи да се конзервишу на различите начине. Не постоји опасност да се замене са неком другом шкодљивом биљном врстом и могу да се употребијавају без ограничења. Листови се највише употребљавају у пролеће, али и касније, па и у јесен од накнадних избојака. На местима на којима се коприва јавља у већој количини један човек може за један час да набере до 4 кг листова и сочних овршака стабљике.




Зеље

Rumex crispus, porodicа Polyg-onаceаe — троскоти (пољско зеље, коњски штавељ, шта-ваљ, шавије, шћав-ељ). Вишегодишња зељаста биљка, нарасте од 50 до 100 цм, са јаком, слабије разгранатом ст-абљиком. Листови су дугуљасти, при земљи су већи и шири, а уз стабљику ужи и мало мањи. Сви листови су по ивици коврџаво наборани. Цветови су ситни, зеленкасти, многобројни и налазе се у бројним класастим цвастима при врху и у горњем делу стабљике. Цвета јуна и јула.
Распрострањен је у скоро целој нашој земљи и веома је чест од низина до око 1500 м надморске висине. Расте по свежим и влажним местима, око потока, јаркова, на запуштеним травњацима, пашњацима и њивама, често као коров и у већој количини.
Млади листови могу да се употребљавају за справљање чорби, варива, пиреа, за надеве и сл. и то у неограничено) количини. Скупљају се од раног пролећа до краја маја, пре него што се развије цветна стабљика. Често могу да се користе и накнадни листови који изби-јају крајем лета или у јесен, нарочито после кошења ливаде. На местима на којима се штавељ јавља у већој количини, један човек може за један час да сакупи до 2 кг употребљивих листова.



Маслачак

Taraxacum officinale, породица Compositae — главочике (жутеница, млекача, талијанска салата). Вишегодишња зељаста биљка. Листови су јој сви приземни и поређани у круг око цветне стабљике; по ивици су зупчасти, а каткада и дубље усечени. Цветна стабљика је шупља, нарасте до 20 па и 30 цм у висину, а на врху носи сложену цветну главицу састављену од великог броја збијених жутих цветова. Цвета од марта до октобра. По цветању, ситно семе је снабдевано свиластом кундаром, помоћу које ветар може на далеко да га разнесе. У читавој биљци налази се бели млечни сок нагорког укуса. Под земљом се налази доста дебео вретенаст корен жуте боје.
Распрострањена је у целој нашој земљи, од низина до високо у планине: по баштама као коров, украј стаза и путева, по утринама, травњацима, ливадама, на присојним странама, по запуштеним њивама и другим местима, често у веома великој количини, тако да се у време цветања цела површина зажути, а кад биљка прццвета, забели.
Млади листови пре цветања су једно од најбогатијих дивљих поврћа витамином Ц. Могу да се употребе за салату, за справљање чорби, варива, пиреа, за надеве и сл. Треба брати само младе листове, иначе постају знатно горчи. У јесен често избијају нови млади листови који могу да послуже у исте сврхе као пролетњи. Каткада се и зими испод снега могу наћи употребљиви листови. У нас може да се наде више вариетета и подврста маслачка. На местима где се маслачак јавља у већој маси, један човек може за један час да сакупи до 2 кг розета са употребијивим листовима. Корен од маслачка, вађен у пролеће или јесен може да се употреби куван, слично кромпиру или мркви. Такође може да се једе и сиров, али танко исечен на кришке, иначе је много чврст. Испечен корен служи као замена за кафу.


Јагорчевина


Primula vulgaris, porodica Primulaceae — јаглика (јаглац, јагарчина, јагхче, јаголница, јаглец, крапче, игавец, пискавка). Вишегодишња зељаста биљка, висока 5 до 10 цм. Листови су приземни, жућкастозелене боје, дугуљасто-јајасти, наборани, са веома израженим лисним жилама, које се потпуно сужавају у сасвим кратку дршку. Цветови су јасно жути, на дужим петељкама које избијају право из приземног бокора. Цвета у рано пролеће.
Распрострањена је скоро по целој нашој земљи, од низина па до око 1200 м надморске висине. Расте по ливадама са ниском травом, у ретким светхм шумама, на шумским пропланцима, међу жбуњем, по ивицама шума и на сличним местима.
Листови садрже веома велике количине витамина Ц и спадају међу најбогатије изворе овог витамина. Употребљавају се свежи за салату, затим за справљање чорби, варива, пиреа, надева и сл. Сматра се да већ неколико свежих листова могу да задовоље дневну потребу човека за витамином Ц. Не треба их употребљавати у великој количини пошто садрже сапонина, па у таквом случају могу да буду шкодљиви. Не постоји опасност да се замене са листовима неке друге сличне врсте, која би и у мањој количини била шкодљива. На местима на којима се јагорчевина јавља у нешто већој количини, један човек може за један час да набере до 1 кг употребљивих листова. Листови се могу употребљавати и за справљање витаминских чајних мешавинa


Трска

Phragmites communis, породица Gramineae траве (трст, трост, трстика, сирчица, макаљ). Вишегодишња биљка, висока 2 до 5 м, са одрвенелом стабљиком дебелом и до 2 цм. Листови су дугачки, уски, шиљати. Има веома развијен поданак, дугачак и по неколико метара. Цветови су смеђе-црвенкасте боје и сложени су у метласту цваст при врху стабљике. Цвета у јулу.35
Распрострањена је у целој нашој земљи. Расте по барама, на мочварним и влажним местима, уз обале река споријег тока, по рибњацима, каналима и на сличним местима, често у веома великом мноштву на једном месту, покривајући простране површине (тршћаци).
Сасвим млади изданци и листови могу да се употребљавају и за кување чорби и варива, али само кратко време, јер веома брзо постају чврсти и неупотребљиви. Могу да се суше, а затим мељу у брашно и користе као додатна сировина за спремање хлеба. Кад се стабљика озледи, из ње тече густа маса, која се убрзо стврдне. Она садржи доста смоле и шећера и може непосредно да се користи за јело или за справљање разних посластица. Поданак садржи много скроба, затим шећера и других материја. Осушен и самлевен даје одличну сировину за хлеб, каше, разне посластице и сл. Са једне веће баре или мочваре покривене трском могу да се добију веома велике количине свих ових сировина, које могу да се користе без ограничења. Не постоји опасност да се замене са неком другом шкодљивом биљком.


Read more: http://tracker-outdoor.blogspot.com/201 ... z2roNcpKJ0
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4089
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Ishrana u prirodi

Порукаод Aнa » Чет Јан 30, 2014 1:39 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4089
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Ishrana u prirodi

Порукаод Aнa » Пет Окт 03, 2014 12:01 pm

Otrovne biljke naših šuma






U našim šumama se mogu pronaći i biljke čiji su dijelovi, najčešće plodovi, otrovni! Većina njih ima oštar, gorak ili odbojan okus. Međutim, ima i onih koji ga nemaju i ti su najopasniji (npr. velebilje, kozlac i bljušt).
Koliko god je dobro ljubiteljima prirode poznavati korisne i jestive plodove, možda još i više je potrebno poznavati otrovne i nejestive plodove s obzirom da oni ugrožavaju zdravlje i život čovjeka.

Otrovnost plodova povezana je s prisutnim količinama alkaloida, saponozida, antrakinona i drugih tvari. Neki su plodovi otrovni u nezrelom stanju, dok su u zrelom ili manje otrovni ili jestivi. Postoje i plodovi koji su jestivi, ali imaju otrovne sjemenke (tisa, sremza,crvena bazga). Postoje i oni koji su otrovni samo u sirovom stanju jer im se kod povišene temperature toksične tvari raspadaju (npr. crna bazga, jarebika, šibikovina). Postoje i jestivi sočni plodovi, kao npr. šumske jagode, koje mogu izazvati alergične reakcije kod posebno osjetljivih osoba. Štetne reakcije otrovnih plodova također ovise i o količini pojedinih plodova. Trovanja su najčešća kod djece, uglavnom zbog privlačnih žarkocrvenih ili crnih boja plodova.
U nastavku su predstavljene samo najčešće otrovne biljne vrste našeg područja, uz važnu napomenu: oprez s biljnim vrstama koje nedovoljno ili nikako ne poznajemo!

VELEBILJE (ATROPA BELLADONNA)



Слика
Velebilje

Velebilje je vrlo rasprostranjena biljka u našim brdskim i planinskim predjelima. Biljka se raspoznaje po obliku i rasporedu listova – u svakom pršljenu grane nalaze se po dva jajolika lista, jedan mali, a drugi veliki. Cvjetovi su pojedinačni i nalaze se u pazuhu listova, cvate tijekom cijelog ljeta, a plodovi su vrlo lijepe, kao višnja krupne, bobice. Bobica je višesjemena, sočna kiselkasto-slatka, ukusna (ali vrlo otrovna!), veličine višnje, ima tamnoljubičast sok. S donje je strane bobica obložena zelenom petozubom čašicom. Sjemenke su okruglaste, tamne i sitne.

TISA (TAXUS BACCATA)


Слика
Tisa

Tisa je crnogorična vrsta koja kod nas raste samonikla, pojedinačno ili u skupinama, po crnogoričnim i bukovim planinskim šumama, ali je zbog lijepog izgleda i tamnozelenih iglica cijenjeno parkovno drvo koje dobro uspijeva u gradskim uvjetima. U osušenim sjemenkama tise ima blizu 1%, a u listovima i do 1,7% otrovnog alkaloida taksina koji djeluje smrtonosno! Neotrovan je jedino arilus, vanjski dio crvene bobice (sjemeni ovoj). Ptice se rado hrane crvenim sjemenim ovojima koji su sočni, sluzavi i slatki. Mogu ih jesti i ljudi, ali treba paziti da se ne proguta otrovna i gorka sjemenka.

BRŠLJAN (HEDERA HELIX)

Слика
Bršljan

Bršljan je višegodišnja drvenasta zimzelena biljka, koja se penje uz drveće, kamenje, zidove i druge različite podloge, za koje se pričvršćuje naknadno razvijenim (adventivnim) korijenima, koji ne uzimaju hranu od živog stabla već im ono služi kao oslonac stabljike. Svi dijelovi bršljana su gorkog okusa i otrovni.

BLJUŠT (TAMUS COMMUNIS)


Слика
Bljušt

Bljušt je vrlo raširena povijuša koju susrećemo po šumama, poljima i vlažnim mjestima. Često se penje i ovija uz bukve i drugo drveće, uz razno grmlje i živice. Trajna je biljka penjačica s jestivim, mladim, tankim izdancima i stabljikama. Međutim, plodovi su otrovni, crvene boje, okrugla oblika i promjera do 1 cm, dozrijevaju od svibnja do listopada.

BUNIKA (HYOSCYAMUS NIGER)

Слика
Bunika

Bunika je biljka neugodna mirisa koja raste uglavnom pored naselja. Biljka je dlakava, plod je žućkastosmeđe boje i na vrhu je nazubljena čahura s poklopcem, puna sjemenja. Svi dijelovi bunike su otrovni!

CRVENA BAZGA (SAMBUCUS RACEMOSA)

Слика
Crvena bazga

Crvena bazga je listopadni grm, debelih izbojaka potpuno ispunjenih širokom srčikom. Plodovi su svijetlocrveni, oraščići dosta slični onima crne bazge. Plodovi sadrže sjemenke koje su otrovne. I plodovi crne bazge sadrže otrovne tvari no one se termičkom obradom neutraliziraju.

ĐURĐICA (CONVALLARIA MAJALIS)

Слика
Đurđica

Đurđica raste u svijetlijim listopadnim i miješanim šumama, u šikarama i na krčevinama a često se sadi u vrtovima kao ukrasna biljka. Crveni plodovi đurđica sazrijevaju u rujnu i susreću se razmjerno rijetko. Kuglasti su, promjera oko 8 mm, a sadrže narančasto meso i 2-6 kuglastih sjemenki. Bobice su vrlo otrovne, kao i ostali dijelovi biljke jer sadrže heterozide koji djeluju na rad srca.

IMELA (VISCUM ALBUM)


Слика
Imela

Imela je zimzeleni, 0,5-1 m visoki grm koji kao poluparazit raste u krošnjama drveća i može parazitirati na krošnjama više od 50 različitih vrsta crnogoričnog i listopadnog drveća. Neprave bobe su kuglaste, 6-9 mm u promjeru, sočne, bijele ili žućkasto bijele boje koje dozrijevaju od studenog do siječnja. Sadrže jednu zelenkastu sjemenku obavijenu sluzavom i ljepljivom masom i otrovne su! Otrovna tvar je alkaloid viskotoksin koji djeluje nadražujuće na sluznice, ali se ne resorbira u probavnom traktu. Stupanj otrovnosti plodova ovisi o vrsti drva na kojem imela parazitira.

KURIKA (EVONYMUS EUROPAEA)

Слика
Kurika

Kurika je oko 2-3 m visok listopadni grm, a može izrasti i kao drvo do 6 m visoko. Raste po listopadnim šumama i uz njihove rubove, u šikarama, uz rijeke i potoke. Plodovi su viseći, crveni, 10-13 mm dugi tobolci sa 4 pretinca. Dozrijevaju u rujnu i listopadu, kada se raspucavaju, izbacujući iz svakog pretinca po 1-2 jajaste sjemenke obavijene narančasto-crvenim arilusom. Plodovi kurike su otrovni, kao i cijela biljka! Najviše otrovnih sastojaka je u sjemenci.

KALINA (LIGUSTRUM VULGARE)
Слика
Kalina

Listopadni grm koji naraste do 5 m visine, a može se naći pojedinačno ili u manjim skupinama u šumama i šikarama, uz putove i rubove šuma, ali i u vrtovima i parkovima. Bobe počinju sazrijevati krajem ljeta, a često na granama i prezimljavaju. Plodovi su gotovo crne boje, gorkog okusa i otrovne, zbog saponozoida kojeg sadrži u sebi.

PETROV KRIŽ (PARIS QUADRIFOLIA)
Слика
Petrov križ

Trajna zeljasta biljka koja u gornjem dijelu nosi obično po 4 velika, eliptična, unakrsno položena lista. Plod je jedna okruglasta ili jajasta sivkastoplava, sjajna i sočna boba promjera 10-15 mm, koja dozrijeva u srpnju ili kolovozu, na vrhu izmedu 4 uska, šiljasta listića. Vrlo je otrovan, neugodnog, bljutavo slatkastog okusa, a već dvije ili tri pojedene bobe mogu izazvati ozbiljna trovanja.

KOZLAC (ARUM MACULATUM)
Слика
Kozlac

U svježem stanju on je otrovan! Dok gomolj biljke, koji sadrži veliku količinu škroba, može poslužiti za jelo ako se prokuha jer se kuhanjem otrov uništi, bobice nisu za jelo! Nekad se brao i kuhao te davao stoki, najviše svinjama. Gorka je okusa i pri kuhanju jako smrdi.

JEDIĆ (ACONITUM NAPELLUS)
Слика
Jedić

.

Trovanje

Najotrovnije su bobe likovca, habulice, velebilja i bljušta. Otrovne su one biljke koje sadrže plodove slične nekim jestivim plodovima sjajne crvene boje, kao plodovi: likovca, pasjeg grožđa, đurđice,kozlaca, paskvice, bljušta. Smrtno su otrovne tamne bobe velebilja,petrovog križa, habulice, pomoćnice… Većina takvih boba ima odbojan i oštar okus, osim boba velebilja, kozlaca i bljušta. Neke su bobe otrovne u nezrelom stanju, a jestive su ili manje otrovne u zrelom (npr. bobe žutike, bazge, pomoćnice). Neke imaju samo otrovne sjemenke (tisa, sremza, crvena bazga), pa su jednim dijelom jestive. Neke su otrovne u sirovom stanju, a prokuhane su jestive, jer im se toksične tvari razaraju kod povišene temperature (crna bazga, jarebika, šibikovina). Mnogi ne znaju da običan grah pojeden u sirovom stanju također može prouzrokovati teža trovanja! Otrovne su i bobe tetivike, šparoge, bljušta, veprine, bijele imele te božikovine. Inače su mladi izdanci šparoge, bljušta i veprine poznati kao jestivi. Otrovni su i plodovi bršljana, kurike, biserka, tise i kaline po parkovima i okućnicama. Bazga ima otrovno lišće. Bobice su otrovne ako se troše u većoj količini dok su sirove. Neškodljive su prerađevine od bobica bazge.

Simptomi

Trovanje svakom biljkom ima karakteristične, specifične simptome, koji se ne javljaju kod ostalih biljaka. Kod većine trovanja javljaju se: mučnina, povraćanje i proljevi. Bez obzira na različite biljke i otrove, reakcije organizma u početku su iste, s poremećajem u probavnom traktu i popratnim bolovima u želucu. Tek nakon prvih bolova pojavit će se simptomi, opisom svojstveni za pojedine vrste otrova. Otrovi, naravno, ne pogađaju uvijek iste organe, a truju i napadnu srce, probavni trakt, bubrege, dišni sustav ili centralni nervni sustav. Nastupit će glavobolja ili povišena temperatura, halucinacije, crvenilo lica, zujanje u ušima, priviđenja, osjećanje velike žeđi, osjećanje vreline u ustima s pojačanim lučenjem pljuvačke i oštećenje vida. Kod trovanja kužnjakom, velebiljem,bunikom, jedićem, čemerikom, velikom kukutom, likovcem i đurđicom ili pomoćnicom dolazi do naglog početka trovanja. Kod mrazovca opći znaci trovanja sporije nastupaju, a kod trovanja biljkom kozja krv ili orlovi nokti i biljkom kozlac teži slučajevi trovanja su izuzetni. Da su slučajevi trovanja teži, zaključuje se po poremećajima disanja i radu srca. Trovanje, naravno, može završiti i smrću. Zanimljivo je koji vremenski raspon prođe od jela do prvih znakova trovanja. Kod različitih biljaka otrovi počinju različito djelovati, neki prije, a neki kasnije. Najbrže je otrovanje biljkom jedić, jer već nakon 5-10 minuta počinju nagli znakovi djelovanja. Za pola do jedan sat djeluje otrov ostalih biljaka, osim mrazovca kod kojega prođe i 2-5 sati do pojave općih znakova otrovanja. Pružena pomoć u identifikaciji biljke od velike je važnosti.

Prva pomoć

Isprva se preporučuje ne gubiti vrijeme analizom o kojoj se biljci radi, već odmah izazvati povraćanje, olakšati ga pijenjem jedne do dvije čaše mlake, zasoljene vode ako to čine odrasle osobe. Ishod slučaja najviše ovisi o poduzetim mjerama, što prije treba spriječiti upijanje otrova. Otrovanom se nakon povraćanja daje mnogo tekućine, a taj se način ne primjenjuje kod osoba koje su u grčevima ili bez svijesti. Dalji je korak ispiranje želuca, što se obavlja u zdravstvenoj ustanovi.

Osim izazivanja povraćanja i ispiranja želuca, kod trovanja svim vrstama otrovnih biljaka pomoć su i sredstva za čišćenje ako se ne pojave proljevi. U obzir dolaze i ricinus, gorka sol, prašak bijele gline, topli napici, hladni oblozi na glavu, ležanje, ugrijavanje tijela i odmor. Ostala i sigurna pomoć bit će pružena u zdravstvenoj ustanovi jer otrovi u organizmu mogu ostaviti različite posljedice.
carobna-suma.com
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4089
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Ishrana u prirodi

Порукаод Aнa » Пет Окт 03, 2014 12:08 pm

а овдје пишу да је Петров крст биљни цитостатик: viewtopic.php?f=4&t=1522&start=110#p38005
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4089
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Ishrana u prirodi

Порукаод Aнa » Пет Сеп 11, 2015 5:05 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4089
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Ishrana u prirodi

Порукаод Aнa » Сре Окт 14, 2015 8:40 pm

Šta sve možete jesti u prirodi?

Zaista puno toga, a evo šta se najčešće koristi:

jestive biljke, pečurke
potočni rakov, puževi, žabe, ribe, školjke
zmije, gušteri, kornjače
skakavci
ptice, ptičja jaja
sve vrste divljači…

U krajnjoj nuždi možete koristiti mravlja jaja a takođe i crve koje nađete pod korom drveta. U mnogim zemljama (naročito na Dalekom istoku) se mnoge od ovih stvari rado jedu i smatraju za specijalitete. Vrlo se jednostavno spremaju: operete ih od mehaničkih nečistoća (zemlje…), lepo ocedite od vode, i pržite u ulju ili masti. Skakavci se spremaju na isti način. Zbog izuzetnog značaja i zbog mogućnosti jednostavne i lake pripreme, daću i par uputstava za spremanje čaja i hleba.
Priprema čaja

Za pripremanje čaja za jednu osobu potrebno je oko 50g sveže (zelene) ili 5-10g sušene čajne sirovine i 0,5l vode. Sveža čajna sirovina se stavi u vodu koja vri (ključa), sud se poklopi i skine sa vatre, pa ostavi da stoji 5-10min i na kraju procedi. Sasušena čajna sirovina se stavi u ključalu vodu, kuva oko 5min i tek onda skine sa vatre i procedi. Šipak i drugi voćni plodovi se kuvaju do 10min (malo duže). Čaj od šipka će vam biti bogatiji vitaminom C ako se posle kuvanja ostavi da stoji još 30-60min pa tek onda ocedi. Čaj se zaslađuje šećerom, marmeladom, voćnim sirupom, saharinom itd. Ako toga nemate pri ruci jako je korisno piti i gorak čaj.

Koje su to čajne sirovine tj. čajne biljke? Spisak je sledeći: kleka, žuta zečja soca, kupina, šumska jagoda, gusja trava, petrovac, divlje ruže, jaglika, matičnjak, vranilova trava, majčina dušica, nana, močvarni kaćun.
Vitaminski napici

U prirodi su nam baš zbog oskudne ishrane ovakvi napici više nego potrebni. Pripremaju se od čajnih sirovina, u vidu čajeva. Kad se čaj pusti da odstoji pre ceđenja, sadržaće više vitamina C. Ne preporučuje se ipak da stoji duže od jednog sata, jer se posle tog vremena usled razgrađivanja smanjuje sadržaj vitamina. Imajte u vidu da neke čajne sirovine pri dužem stajanju daju veoma jake i gorke čajeve, pa nisu za pripremu vitaminskih napitaka. Veoma bogati i dobri vitaminski napici se spremaju od iglica četinara. Iglice mladih izdanaka treba otkinuti sa grančica i staviti u ključalu vodu na 2-3min da bi se skinuli voštani sloj i smolaste materije. Zatim se izvade, isitne i stave u sud sa tri puta većom količinom hladne vode. Ostave da stoje 1-2 časa i onda ocede (kroz gazu i sl.). Napitak se zasladi. Jedna čaša ovog napitka obezbeđuje dnevnu potrebu za vitaminom C. Napitak se u dobro poklopljenom i tamnom sudu može čuvati do 2 dana.

Može se napraviti i koncentrat vitaminskog napitka: tu jednoj istoj vodi ekstrahuju se tri partije iglica, ekstrat stavi u sud sa užim otvorom (manji pristup kiseonika) i zagrevanjem upari do konzistencije sirupa, pa se ohladi. Da bi se izbistrio, ohlađenom koncentratu treba dodati belance (1 komad na 3-4l ekstrata), dobro ga izmešati, zagrejati da se belance zgruša, a zatim ostaviti da spadne talog. Bistru tečnost odliti i procediti kroz platno. Bistar koncentrat se onda upari u sudu sa uskim otvorom do konzistencije gušćeg sirupa. Ovako pripremljen koncentrat se može čuvati i do godinu dana u tamnoj i dobro zatvorenoj posudi. Dovoljno je uzeti jednu kafenu kašičicu dnevno da bi se obezbedile dnevne potrebe za vitaminom C. Ovakvi koncentrati prave se od ekstrata dobijenog 24-časovnim stajanjem u zakiseljenoj vodi lišća lipe, breze, lucerke i sl.
https://planinarenje.wordpress.com/ishrana/
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4089
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Ishrana u prirodi

Порукаод Aнa » Суб Окт 17, 2015 4:50 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4089
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Ishrana u prirodi

Порукаод Aнa » Пон Авг 29, 2016 7:06 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4089
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm


Повратак на НАУКА, УМЕТНОСТ, ЉУБАВ, ЗДРАВЉЕ, ЗАБАВА

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 3 госта

cron