Мудре и језгровите мисли филозофа, мислилаца, књижевника...

филмови, књижевност, сликарство, фотографија, наука, технологије, филозофирања, видарство, квизови, кућни љубимци, доживљаји, искуства, животни стилови, хобији, весеља, здравице, музика, игра, песма, и све друго што машта допушта

Re: Мудре и језгровите мисли филозофа, мислилаца, књижевника...

Порукаод Aнa » Нед Апр 03, 2016 7:45 pm

Слика


R. Fulgam - Možda da, možda ne

Možda. Imamo svoju reč...
Reč koja ukazuje na otvorena vrata i široke horizonte. Ne verujem u to da je značenje života zagonetka koju treba razrešiti.
Život jeste. Ja jesam. Svašta može da se desi.
A ja verujem da svome životu mogu dati novo značenje.
Neizvesnost je sreća u formi nesreće.
Da sam apsolutno siguran u sve, proveo bih život u patnji, bojeći se smrti. Ali, pošto je uvek sve moguće, čuda su uvek negde u blizini i nikada neće prestati da se događaju.
Verujem da čovekova sloboda može da se definiše jednom jedinom rečju koja, poput sićušnog podupirača omogućava vratima postojanja da ostanu otvorena.
Ta reč je: Možda.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4089
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Мудре и језгровите мисли филозофа, мислилаца, књижевника...

Порукаод Aнa » Пон Апр 25, 2016 3:27 pm

Слика
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4089
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Мудре и језгровите мисли филозофа, мислилаца, књижевника...

Порукаод Aнa » Пон Мај 16, 2016 6:09 pm

ДА ЛИ И ЗБОГ ЧЕГА ВОЛИМ НОВАКА?


ЖИВОЈИН ЋЕЛИЋ·НЕДЕЉА 15. МАЈ 2016.
Свако ко је изашао да каже макар две речи пред више од десет људи зна шта значи она нелагода у стомаку и преиспитивање које започне у глави око суштине онога што има да поручи окупљенима. Када се на то надовежу још и приватни проблеми, без којих није нико од нас, онда наступ пред публиком постаје само сложенији ако појединац не успе да скрајне те мисли пред наступ и посвети се само суштини: разлогу због кога је изашао пред људе. Иза мене је још од ране младости много наступа тога типа: од безбројних вечери поезије до отварања што мојих што туђих изложби или разговора о књигама... Бавио сам се и новинарством и припремао за интрвјуе са познатим личностима. ''Чачкао'' по њиховим биографијама, сакупљао ''пикантерију'', из просте жеље да избегнем питања која су многи пре мене постављали. Поменућу само неке: Густав Крклец, Душко Радовић, Стеван Раичковић, Мирослав Мика Антић... Овај последњи ми је остао, због много чега, неизбрисиво у сећању! Обећао ми је разговор у току дана и заказао да га чекам у хотелу у коме је одсео у 19 часова те вечери. Дошао сам пола сата раније да бих се припремио. Пошто није баш волео интервјуе и није марио за славу а био је ''у центру пажње'' тих давних седамдесетих година прошлог века, није се (из само њему знаних разлога) ни појавио у договорено време. Упоран, каквим ме живот начинио, чекао сам што пред рецепцијом хотела што испред до шест ујутру. Напричао се са рецепционером (иначе површним познаником), исписао неколико страница неког, тада мени важног текста и пред зору изашао испред да ''дочурим'' цигарету... Сећам се као да је сада преда мном и тај сиви почетак дана и неке досадне кише која је сву ноћ добовала по околним крововима и олуцима. А онда, са крагном мантила задигнутом уз врат и рукама у џеповима, појавио се Мирослав! На пар корака испред мене застао је у неверици: -Ти ме још чекаш... - обратио ми се запањен.
- Чекам! - одвратих сив од неспавања као јутро око нас.
- Од сиииноћ? - упита ме мало напевавајући јер наш чувени песник је замуцкивао...
- Од синоћ...
- Е теби ћу да дам интервју који ће се памтити! Не волим новинаре али ово још нисам доживео: овакву посвећеност послу... ‘Ајмо на кафу сада јер ускоро долазе колима по мене: мораћу да говорим у некој школи деци моје песме...
... И говорио је пред морем деце тога јутра у некој сали за фискултуру а свако мало се окретао према мени као да проверава да ли заиста постојим: да ме није случајно измаштао! Пре тога је избацио из канцеларије директора школе наставнике који су покушавали да добију потпис за своје најмилије а директора задужио да стоји пред вратима и не пушта никога: - Овај човек ме је чекао сву ноћ и док не завршим са њим нећу да ме нико омета! - а затим се окренуо мени: - Имаш право на три питања! Видиш и сам која је ово лудница...
- Ја ионако имам само три питања. - одговорих.


И добио сам интервју снова... Зашто сам написао све ово упитаће се с’ правом стрпљиви читатељи а окачио сам изнад текста фотографију Новака Ђоковића!?! Да бих вас привукао ‘’на кварњака’’ да ипак прочитате моје писаније? Да бих се хвалио да сам се упознао са Мирославом? Ма ништа од тога... Могао сам да вам пишем и како сам добио (једини пут у животу) блокаду баш пред Ђорђем Балашевићем у канцеларији Радио Ниша и ‘’блејио’’ у њега као мутав да бих касније пред сам концерт успео да једва измолим интервју! О сусретима са Оливером Марковић, чика Ратком Сарићем или дивном Јадранком Стојаковић... Изабрао сам Мирослава због те моје упорности и посвећености послу коју препознајем код дива Новака Ђоковића (без икакве жеље да се, не дај ми Боже, поредим са таквом величином!
Читам, не само ових дана, на мрежи онолико злонамерних коментара о томе како се продао... како је (далеко било) сатаниста па ‘’санћим’’ оданде црпи снагу... како се дрогира и свакакве невиђене и непримерене глупости! Као да имамо у свим могућим браншама стотине Новака па нам је овај један и једини сада вишак! А имамо само њега: момка који је за љубав онога што ради жртвовао и детињство и младост и стоји САМ САМЦИТ пред онолико хиљада људи око себе и онолико милиона пред ‘’малим екранима’’ који гледају сваки његов покрет и замислите то: он и греши али упорно ПОБЕЂУЈЕ! Колико пута сте имали прилику да видите још негде српску заставу на ТВ - у у програмима које пренсе све релевантне станице на планети? Да је само то урадио па би било довољно да му у сваком граду и селу подигнемо споменик! Јер уз име Новака Ђоковића иде оно не баш свима мило: тенисер из Србије... Не морам да помињем његове безбројне интервјуе у којима је помињао које су све невоље задесиле његову а и нашу домовину. Могао бих још сатима да нижем чиме нас је све овај момак , коме се посрећио избор професије, задужио али паметнима и добронамернима је довољно и ово! И за крај: за оне који му замерају јер не плаћа порез и ‘’неправедно се богати’’ као да су они из свога џепа издвајали од доручка за његову каријеру па их је сада, онако и онолико кваран какав није, као заборавио, испричаћу о моме не баш славном покушају да након оних силних поплава које су задесиле пре пар година и нашу земљу помогнем онолико колико је то у мојим скромним могућностима. Са још троје колега покренуо сам, на нашу жалост не баш успешну акцију ‘’Уметници за обнову Србије’’. Понудио сам своје радове (слике, јер сам ликовни уметник по образовању), и предложио аукцијску продају а сав новац који би се на тај начин зарадио у добротворне сврхе, као помоћ пострадалима. На стотине писама које смо упутили на све могуће адресе: од ресорног министра за културу до приватних предузетника нико, и још једном НИКО нам није одговорио осим ‘’Фондације Новак Ђоковић’’ од које смо добили исцрпно обавештење да због тога што су ставили акценат на помоћ школама не могу да се придруже нашој акцији али нам желе пуно успеха! И то је то: ЈЕДНО И ЈЕДИНО ПИСМО!


Не гледам Новака зато што сам одрастао у белим рукавицама и био залуђен за ‘’бели спрот’’ (какав циничан енглески назив), јер потичем из доконе буржоаске породице! Напротив: Новак ме је научио да га заволим: мислим на тенис! Потичем из грађанске породице која је пролазила много пута кроз ‘’седам гладних и једва једном седам ситих година’’ и знам шта значи немати али и имати (оно што ми је заиста потребно од материје). Од родитеља и пријатеља сам научио непогрешиво право значење речи Љубав на чему им бескрајно хвала! Новак Ђоковић ми само помаже да научено и утврдим! Ако је некоме промакло: Новак воли да чита и говори више страних језика... Уз све напорне тренинге, путовања и ‘’добронамерне’’ дочеке организатора и то... Хоће ли Србија напокон да препозна да после много година постоји једно Људско Биће због кога ту исту Србију везују само за успехе, пристојно понашање и победе? Да ли сам успео да макар приближно одговорим на питање из наслова: да ли и због чега волим Новака Ђоковића?


Живојин Ћелић
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4089
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Мудре и језгровите мисли филозофа, мислилаца, књижевника...

Порукаод Aнa » Пет Јул 01, 2016 12:29 pm

''Словени су најинтимнији пријатељи, јер су најдушевнији људи. Руска интимност је продукт средине и климе. У Русији су ноћи безмерне и дани кратки, степе непроходне, шуме непролазне, реке непребродиве. Пред таквим феноменом у природи, људи се скупљају у заједнице, у дуге вечеринке и посела, где се прибију једни уз друге да би били весели, и окупе се у заједнички рад да би одолели ветровима и просторима. Нигде нема таквог дружељубља, а зато нема нигде ни те доброте и љубави човека за човека. Све погрешке рускога човека, социјалне и политичке, долазе из његове дубоке потребе за еванђеоском љубављу, која, уосталом, инспирише и дела свих његових највећих мислилаца.'' ЈОВАН ДУЧИЋ
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4089
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Мудре и језгровите мисли филозофа, мислилаца, књижевника...

Порукаод Aнa » Сре Јул 27, 2016 6:50 pm

Слика
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4089
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Мудре и језгровите мисли филозофа, мислилаца, књижевника...

Порукаод Aнa » Нед Авг 21, 2016 5:02 pm

https://www.youtube.com/watch?v=Uje6OpuBZ24

Audio knjige/Jovan Ducic/O Prijateljstvu
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4089
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Претходни

Повратак на НАУКА, УМЕТНОСТ, ЉУБАВ, ЗДРАВЉЕ, ЗАБАВА

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 3 госта

cron