Живот у граду или на селу?

филмови, књижевност, сликарство, фотографија, наука, технологије, филозофирања, видарство, квизови, кућни љубимци, доживљаји, искуства, животни стилови, хобији, весеља, здравице, музика, игра, песма, и све друго што машта допушта

Гласам за

Велеград (Београд, Нови Сад, Ниш..)
2
17%
Град, градић
3
25%
Село
7
58%
 
Укупно гласова : 12

Re: Живот у граду или на селу?

Порукаод Elrond Smith » Пет Авг 10, 2012 8:36 am

Nece ljudi da rade.
lakse je da kukaju i da se prenemazu.
The ring can not stay here Mr. Anderson
Корисников грб
Elrond Smith
 
Поруке: 5341
Придружен: Пет Јун 25, 2010 11:01 pm

Re: Живот у граду или на селу?

Порукаод Svetovid » Суб Авг 11, 2012 7:41 am

TRADICIONALNO SRPSKO NEIMARSTVO

Kuća je oduvek prestavljala mesto gde su ljudi želeli da se osećaju spokojno i zaštićeno. Ali, čovek nije gradio kuću da bi se u njoj samo sklanjao od hladnoće, gromova i oluja, već je ona bila i njegova umetnička i duhovna inspiracija. Srbi su, u skladu sa svojim jednostavnim načinom života, tokom čitavog 19-og i prvih decenija 20. veka, gradili jednostavne, ali funkcionalne objekte za stanovanje. Danas je u Srbiji starih kuća malo ostalo, ali na osnovu tih ostataka ipak možemo da sagledamo šta je narodnom graditelju bilo najvažnije prilikom izgradnje.

Početkom 19. veka, nakon Prvog srpskog ustanka, seoska naselja u Srbiji formirana su u obliku koji i danas srećemo. Tada počinje razvoj seoskog neimarstva, ali za sve to vreme sela su, kao i kuće u njima, građeni spontano. Osim u Vojvodini, gde je postojao strogo određen propis o izgledu kuće i plana sela, na prostoru uže Srbije nije bilo zvaničnih propisa. Određene regule se pojavljuju u vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića i one se odnose uglavnom na ušoravanje sela, zbog jednostavnijeg funkcionisanja državnog aparata. Iako je tada započela parcelacija većih naselja, koja je uticala na gradnju odredjenog tipa kuće, izgled seoskih naselja i dalje je zavisio od konfiguracije terena. Tako je za brdske predele karakterističan razbijeni tip sela, dok se u ravnijim oblastima javljaju zbijena sela.

Слика

U selima, koja se formiraju duž puta, po longitudinalnoj šemi, podižu se najreprezentativnije kuće, pa iako nije bilo zvaničnog propisa, poštovalo se pravilo da središte naselja bude u najpristupačnijem delu, kao i da najznačajnije gradjevine -škola, crkva i kuće najuglednijih domaćina budu upravo na tom mestu.

Najčešći tip kuća u Srbiji građenih od početka 19. veka bile su jednodelne, skromne kuće. Međutim, čim su se stekle povoljnije istorijske prilike, vitalnost srpskog naroda je vrlo brzo došla do izražaja, tako da počinje izgradnja dvodelnih, a kasnije i kuća sa više prostorija. Proširenje prostora nije promenilo odnos ukućana prema prvobitnoj, centralnoj prostoriji, koja je i dalje bila glavni deo kuće. Koliko je taj prostor bio značajan za ukućane svedoči običaj da se centralna prostorija naziva „kućom“, dok su ostale prostorije dobijale druga imena. Tu je bila neka vrsta svetog mesta, jer sve što je bilo u vezi sa životnim ciklusom jedne porodice obavljalo se upravo u toj prostoriji. Osim podele hrane ukućanima, bilo je izuzetno važno njihovo okupljanje na jednom mestu, gde su su se razmenjivale emocije i duhovni doživljaji povezani sa vatrom na ognjištu. Na tom mestu, posebno u hladnim zimskim mesecima, značajna su bila porodična okupljanja, gde su se uz pucketanje vatre do dugo u noć prepričavale priče predaka.

Слика

Jedan od osnovnih tipova kuće u Srbiji je “dinarska brvnara”, koja se sastojala iz
dva dela. Najlepši primer savršenije varijante “dinarske brvnare” je “moravski tip”
kuće, koja je zastupljena kako u seoskim, tako i u gradskim sredinama. Posebnu
atraktivnost moravskoj kući daje trem, ravan, ili sa lucima. Pojava trema ispred ulaza
u kuću omogućila je komforniji život ukućana, jer se tu obavljala priprema za ulazak
u centralnu prostoriju, a ne retko je služio i kao mesto za odmor. Smenjivanje punih i
praznih površina, uvek belo okrečeni zidovi u kombinaciji sa tamnom drvenarijom,
daju naročitu ekspresivnost tim gradjevinama.

Слика

Jedna varijanta moravske kuće, samo nešto jednostavnija je „šumadijska kuća“, koja se smatra autohtonom na području oko Beograda i u centralnoj Srbiji. Na severu Srbije, u Vojvodini, izdvajaju se dve varijante kuće tzv. “vojvođanske kuće”, što je zavisilo od konfiguracije terena. Jedne su okrenute širom stranom ka ulici, a druge na ulicu gledaju svojom užom stranom, kalkanom. Za prostor Kosova i Metohije tipična je kuća pod nazivom “kosovska prizemljuša”. Neka obeležja tog tipa ima kuća vojvode Stepe Stepanovića u Kumodražu, kod Beograda, sagrađena sredinom 19. veka, koja je ostala sačuvana do danas.

Dalji razvoj narodnog neimarstva uticao je na formiranje još jednog tipa stare srpske kuće u kojoj su se kombinovali elementi svih navedenih tipova. Ovaj varijetet građevina za stanovanje poznat je pod nazivom „balkanska kuća“.

Stare srpske kuće nisu samo lepe spolja, već pokazuju izuzetno funkcionalna rešenja unutrašnjeg prostora. One nemaju ničeg suvišnog što nije u funkciji jednostavnog načina života i odišu harmonijom između potreba, mogućnosti i želja. Narodni graditelj je taj osećaj stekao živeći u skladu i harmoniji sa samim sobom, ali i u skladu sa prostorom i društvenim okruženjem. Koliko je poštovao osećaj za meru pokazuje način na koji je određivao visinu kuće. Nijedna nema visinu neprimerenu okolnom pejzažu. One prosto kao da su izrasle iz njega. Zahvaljujući tome, što je prilikom gradnje u svakom pogledu poštovana mera čoveka, stare srpske kuće su, uprkos nedaćama, opstale takve kakve jesu do današnjih dana.

Osvedočena mudrost narodnog graditelja ogleda se i u određivanju orijentacije kuće, pa se nikada neće desiti da u staroj srpskoj kući kuhinja bude okrenuta ka jugu. S druge strane, prostorija u kojoj se čuva hrana uvek se nalazi na hladnijoj strani. Zatim, ulazna vrata trebalo bi da budu okrenuta istoku u susret izlazećem suncu, a nikada ka severu, zbog vetrova koji duvaju na ovim prostorima. Unutrašnji prostor takođe je imao logičnu organizaciju sa kružnom cirkulacijom u kojoj se glavna prostorija nalazila u centru.

Odabir materijala za gradnju kuća u Srbiji zavisio je od podneblja, a veština graditelja ogledala se u njegovoj sposobnosti da oblik "dinarske kuće" prilagodi terenu na kome se građevina podiže. Materijal za gradnju uvek se bira iz neposrednog prirodnog okruženja. Ako je “dinarska kuća” građena na strmom terenu, obično ima temelje od kamena, dok su zidovi od brvana, krovna konstrukcija od drvenih greda, a krov je pokriven drvenim daščicama- šindrom. Centralna prostorija je u tom slučaju pratila nagib terena. U krajevima gde je teren ravan, kuća ima bondručnu, odnosno skeletnu konstrukciju od drvenih greda, između kojih je prostor ispunjen drvenim daščicama ili prućem, povezanim blatnim malterom.

Слика

Od polovine 20. veka dolazi do pojave novog srpskog sela, koje je, nažalost, karakterisao nedostatak smisla za funkcionalnost i estetiku. U periodu ekonomskog „buma“ na ovim prostorima, izgubio se u dobroj meri identitet i iskonska veza sa zavičajem. Tendencija da se oživi stara dobra i funkcionalna srpska kuća danas je na sreću sve prisutnija. Sve je više ljudi koji žele da postojeće stare kuće obnove, kao vezu sa tradicijom, precima i sa samim sobom, ali pojavljuju se i novi arhitektonski oblici koji su inspirisani narodnom ahitekturom.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Живот у граду или на селу?

Порукаод Elrond Smith » Нед Авг 19, 2012 10:04 am

zivot na selu? ;)

Слика
The ring can not stay here Mr. Anderson
Корисников грб
Elrond Smith
 
Поруке: 5341
Придружен: Пет Јун 25, 2010 11:01 pm

Re: Живот у граду или на селу?

Порукаод Svetovid » Пон Нов 26, 2012 11:24 am

:kafa

Zaparložena sela (2): Momci pijanče, devojke u kafiću

Za srpsko selo, posebno ono na jugu Srbije, nema oporavka niti budućnosti, ubeđeni su svi. Dragan Stojiljković iz Ranutovca kod Vranja tvrdi da je selo ispušteno odavno.

Слика

- Iako su seljaci na vlasti po gradovima, njih rodni kraj interesuje samo kad shvate da mora jednom i da se umre. Kad počnu da smetaju deci, sete se zavičaja i rado grade kućicu u cveću da uživaju u hrani i vodi i sećanjima na srećno detinjstvo, na oca i majku u gunjevima i gumenim opancima. Svaka nova vlast želi da se dokaže i pokušaće da selo oživi. Ali, iz prazne kase ne može da se zahvati, samo paučina. Mi na obodu Vranja još nemamo vodovod, bunari nam presuše, pa dovodimo smrdljivu vodu iz obližnje Morave, za bašte, stoku da napojimo. Za piće, donosimo sa izvora iz obližnje planine. O čemu da razgovaramo: o razvoju stočarstva, voćarstva, ratarstva?! - ogorčen je Stojiljković.


Njegovo selo Ranutovac, na pet kilometara od Vranja, koje je pored Koridora 10 i regionalnog puta, polako odumire. Čim neko od najstarijih žitelja umre, na kuću se stavlja katanac. Potomci dođu iz grada i povremeno je provetre, a svi samo žele da je prodaju.

Слика

- U našem selu "kršen" dinar nije uložen, političari su sve učinili da nam se deca stide što su sa sela. Hvala bogu, moja tri sina ponose se što su sa sela i ovde grade svoju budućnost koja je neizvesna. Ima još mladih po selu, ali pitanje je da li će biti na večitoj pozitivnoj nuli ili će otići da konobarišu po Crnoj Gori, da rade na građevinama po Beogradu - priča Stojiljković.


Dragan Janjić iz sela Moštanica, 12 kilometara severno od Vranja, smatra da u Srbiji svaka vlast ne radi za narod nego za sebe.


- U Vranju čim jedni siđu s vlasti, dođu drugi čiji je jedini cilj da zaposle svoje istaknute članove. A pošto poštena deca beže od politike, vlast vrvi od kriminalaca i marginalaca koji su dobro uhlebljeni. Selo ih ne interesuje. Moštanica je gotova, imala je pre 30 godina 300 đaka, danas ima četiri, od prvog do četvrtog razreda, i troje u predškolskoj ustanovi. Svaka kuća ima ljude, ali najmanje one koji treba da podignu selo, momke i devojke za ženidbu i udaju. Momci samo pijanče i palamude, nabili po 40 godine u dupe, a devojke sanjaju kako će se udati u Vranju, a prefrljile su 30 godina. Pa kad će da rađaju ako im je san da tri puta dnevno izađu u kafić na espreso i potom zadenu plastičnu kašičicu među zube?! Kao, to je moderno i to je život. Ne znaju deca da je to kučeški život, od danas do sutra - kaže Janjić.

On je u Moštanicu došao na ženino imanje, inače je iz Vranja. Sa selom nije imao nikakve veze sve dok nije počeo da gladuje u gradu jer je tekstilni gigant Jumko, gde su radili, propao.


- Nisam hteo da zdrav i prav primam socijalnu pomoć. Sramota me bilo i noćima nisam spavao dok nisam saopštio ženi: "Idemo u selo, na tvom imanju ćemo barem proizvesti hranu za nas i decu." Našao sam najbitnije, mir - navodi Janjić.


Dragan Stojiljković gradi u Ranutovcu kuću za svoja tri sina. Radi kao vatrogasac u Vranju, a cela porodica obrađuje zemlju pored Morave, imaju ovce, svinje, kravu. Sinovi, kad ne rade na poljoprivredi, rade privatno.


- Suština bilo kakvog napretka je da u kući vlada disciplina i red i da jedan komanduje, a to sam ja. Moji sinovi svi puše, ali u mom prisustvu ne smeju da zapale cigaretu, iako su prevalili 20. To je poštovanje. Drugo, svaki dinar koji zaradimo, a mučno se dolazi do njega, daje se meni i ide u zajedničku kasu. Čim se nešto stekne, ide u materijal za kuću - kaže Stojiljković.


Ne zna kakva će budućnost njegove dece biti, sva trojica su završili Tehničku školu u Vranju, ali posla nema i okrenuli su se poljoprivredi. Krava i ovce im donose prihod jer po sir dođu same mušterije, ne stignu da ih odnesu na pijacu.


- Sve je to sitničarenje i samo puko preživljvanje uz mukotrpni rad. Najveći problem je kako će deca da se ožene. Devojke iz sela hoće u grad, onih planinki gotovo da nema jer su ta sela pusta, samo poneki starac. Znaju ove naše da ih ovde čeka rad. Pamet im je raspolućena, s jedne strane blizu je grad, pa odlaze stalno, a tu je šminkanje, lakiranje noktiju i suknjiče da što više otkrije. Samo se kafa pije, priča o beogradskim pevaljkama i sanja o životu sedi lebu da te jedem - govori Stojiljković.


On tvrdi da je država kriva, politika je kriva, a lopovska demokratija - najviše.


- Zato se dešava da je decu sa sela kad odu u školu u grad sramota da kaže da imaju kravu simentalku jer će ostali da ih zezaju, ali ako odu u kafić i izvade najskuplje cigarete, tad su moderni. Nova vlast, ako namerava nešto da pokrene, prvo treba da populariše prave vrednosti u našem društvu. Potom, investicije, povoljni krediti, inače korov i čičak biće budućnost cele Srbije. Za jedan hektar da se duboko izore potrebno je 1.100 evra. Recimo, da potom posadim višnje, 900 sadnica na hektar, treba mi oko 700 evra, pa đubrivo... Ukupno oko 3.000 evra ulaganja da počnem, pa da mi država da neku bezbednost od elementarne nepogode, pa da reši isplativ otkup. Ma, nema te vlasti koja će to da dovede u red jer nam se već crni džiger kida od muke - ogorčen je Stojiljković.

Bič i korbač


Mihajlo Petrović ima 73 godine i živi u Mečkovcu kod Vranja. Sve što se dešava na selu posmatra iz ove perspektive:


- Gledam mlade koji se vuku po selu, sve im smeta, samo njihova guzica ne. Ne rade, a bivolu će rep da izvuku. Naše bolje li je bilo? Moja familija, sirotinja ljuta bila, pa nismo kukali, radili smo u nadnicu, za komad hleba. Eno polja, kamen da baciš - lubenica će da rodi, dovoljno je poneko kravče, ovca, kokoška, svinjče da se ima i gladi neće biti. Jedno mi nije jasno, ništa im ne valja, a kad dođu izbori, za dve flaše piva ih kupe i noge će da polome da glasaju. Gledam ih, režu kao kučići, a da se žene - jok. Koliko ima momaka preko 30 godine u selu. "Nemam za mene, a kamoli za ženu i deca", kao pravdaju se. Ma, nemaju onu rabotu, useknuti su svi redom. Pamet nemaju, uzede im ga politika i demokratija. Za njih treba bič i korbač, pa napred!

Jabuke ili keks


Dobri Stošić, penzioner koji je radio u vranjskom Vodovodu, živi u selu Ćukovac. Sadi sve manje, nosi pomalo na pijacu, ali zarade nema.


- Evo, jutros sam uključio televizor i prestrašio se. Prva vest, nova poskupljenja. Nema više života, nekada sam proizvodio po 20 tone karfiola, a sada koliko za seme. Cena jabuka je ista kao i pre 10 godina. A da odem da kupim najmanje pakovanje keksa treba mi 60 dinara, do juče, bre, beše 30! - čudi se Stošić.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Живот у граду или на селу?

Порукаод Elrond Smith » Пон Нов 26, 2012 2:32 pm

Okolina Vranja je jos i dobra kako je tek na "drugom Jugu" oko Pirota ili okolina u Negotinskoj krajni.
Ono sto je zalosno kod nas jeste sto se ljudi sramote sela!

Ne vidim da se Bavarci u Njemackoj srame sto su seljaci ili Holandija koja zivi od poljoprivrede (bio, pricao sa ljudima - ponosni sto su seljaci, dobro zive i dobro zaradjuju).

Ako drzava odluci da joj je selo bitno onda ce selo biti i jako.
Kod nas znamo kako je i na sta je spao mentalitet ljudi koji se obrazuju uz "pink" i dok cure smatraju da su likovi kul ako su krimosi i znaju u najboljem da sklope recenicu do tri rijeci.

Doduse ovo:
"- Suština bilo kakvog napretka je da u kući vlada disciplina i red i da jedan komanduje, a to sam ja. Moji sinovi svi puše, ali u mom prisustvu ne smeju da zapale cigaretu, iako su prevalili 20. To je poštovanje. Drugo, svaki dinar koji zaradimo, a mučno se dolazi do njega, daje se meni i ide u zajedničku kasu. Čim se nešto stekne, ide u materijal za kuću - kaže Stojiljković."

...ovo nece da bas da funkcionise na duze staze i dovesce do sukoba cim momci budu htjeli da se osamostale i ako "onaj koji komanduje" ne bude mogao da prihvati da ce se "broj podredjenih" smanjiti jer ce nastati nova domacinstva... bar je to moje misljenje, ali 'ajd.
The ring can not stay here Mr. Anderson
Корисников грб
Elrond Smith
 
Поруке: 5341
Придружен: Пет Јун 25, 2010 11:01 pm

Re: Живот у граду или на селу?

Порукаод Svetovid » Пон Нов 26, 2012 10:41 pm

Не знам да ли си гледао серију "Мој рођак са села", тамо је био лик деда Рајка који командује домаћинством, али и лик његовог сина Дракчета. Дракче би могао да преузме команду од оца, Рајко би му то дозволио, да није сувише неозбиљан и детињаст за тако нешто. То је жива истина, није у питању само серија, у нашој стварности има пуно таквих примера. Многи би својој деци дали већу слободу у управљању када би та деца знала да управљају као домаћини.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Живот у граду или на селу?

Порукаод Elrond Smith » Уто Нов 27, 2012 12:04 am

Kao sto rekoh to je bilo moje misljenje i zavisi da li ce do sukoba doci u odnosu na to koliko je otac zadrt da bude glava porodice ili koliko du djeca "mlaka" ili "krelci".
U svakoj od gore navedenih situacija ide se ka sukobu ili slabljenju porodice/domacinstva.

Ukoliko govorimo o dogovoru dvije strane da iskusniji vodi dok sin/kcer ne stasa da vodi porodicu/domacinstvo na zdravim osnovama to je onda zdrava situacija koja je pozeljna.
Ono sto je cinjenica, ipak, jeste da tih "zdravih situacija" u Srbiji, a i sire, ima sve manje i manje.
Ne zelim da budem negativan vec samo iznosim cinjenice.

Ipak, nadam se, da je to samo jedan prolazni period jednog bolesnog vremena i da ce stvari opet doci na svoje kada svi glavom zestoko udare o zid i vide da nemaju vise kud sem da se opamete i pocnu da rade - pa kada god da se to desi.
The ring can not stay here Mr. Anderson
Корисников грб
Elrond Smith
 
Поруке: 5341
Придружен: Пет Јун 25, 2010 11:01 pm

Re: Живот у граду или на селу?

Порукаод Elrond Smith » Уто Нов 27, 2012 12:05 am

Nismo u raskoraku. Samo istome prilazimo sa razlicitih strana.
The ring can not stay here Mr. Anderson
Корисников грб
Elrond Smith
 
Поруке: 5341
Придружен: Пет Јун 25, 2010 11:01 pm

Re: Живот у граду или на селу?

Порукаод Svetovid » Уто Нов 27, 2012 11:13 am

Ако дође до сукоба свако може да одабере да оде од куће и да сам зарађује свој хлеб. Колико знам, на Западу се најчешће не живи са родитељима после двадесете него самосталан живот подразумева да се неко исели из родитељске куће. Али ако одлуче да и даље живе са "маторцима" онда је логично да улажу у економију домаћинства. На пример, не би било фер, да ти и син заједнички радите земљу, а да он уместо у проширење производње, не питајући тебе, уложи у скуп аутомобил којим ће возикати сеоске ћурке. :vamp Друга је ствар ако син има сопствене идеје како да увећа производњу, али то је редак случај.
:knjige
Е баш читам у јучерашњим новинама, да би се ПРИСТОЈНО живело од ратарства, потребно је улагање од 500 000 евра, а то тешко може да оствари једна генерацијa, потребан је мукотрпан рад три-четири генерације да би се заокружила производња.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Живот у граду или на селу?

Порукаод Elrond Smith » Уто Нов 27, 2012 12:52 pm

Slazemo se u tome. Moja opaska se odnosila na sledece:

"svaki dinar koji zaradimo, a mučno se dolazi do njega, daje se meni".

Naravno da treba svako da da najveci dio onoga sto zaradi u "zajednicki posao", ali je problem, bar po meni, ako se ovo svaki dinar shvati doslovce i ako "glava porodice" vjeruje da je samo on u pravu i da niko ne moze bolje i pametnije od njega.

Svako treba da ima nesto sto mu ostane - samo za sebe. Pa makar i 10-20% koje ce potrositi na zabavu, knjige, mobilni telefon i kredit za isti...
Na taj nacin ne mora da objasnjava zasto mu nesto treba ili da trazi novac da bi izveo djevojku na pice, veceru, u grad, na izlet, provozao je autom ili sta slicno.
Nismo svi isti, nemamo svi iste potrebe i zanimanja...

Kako da se siri porodica i sinovi zene ako moraju da pitaju za dzeparac i da objasnjavaju zasto im treba "ovo ili ono" ako njihov "stari" ne zeli to, ne razumije to (tehnika/tehnologija) ili ne zeli da razumije potebe koje sin/kcer imaju (smatra da je to bacanje para jer ni njemu ni njegovim precima to nije trebalo).

Kako da taj sin/kci razviju inicijativu ako im je to od starta onemoguceno i rade onako "kako im se kaze".
Kako da nauce nesto ako nemaju mogucnosti da probaju i pogrijese.

Govorim o realnim stvarima, a ne o teorijama.

Naravno (na zalost) u vecini slucajeva nije sve "ruzicasto", ali da bi onaj mali broj koji ima talenta i zelje mogao da ide dalje moraju im se dati i mogucnosti da probaju i da se razvijaju.

Samoinicijativa, kreativnost i istinska zelja za radom i boljim metodama ne postizu se potcinjenoscu, poslusnoscu i slijepim pracenjem. To jednostano tako ne radi.

Upravo tu lezi uloga glave porodoice koji teba da osjeti i podstakne to u svojoj djeci.
Da ih podrzi u njihovim idejama i kreativnosti.
Da ih, na kraju, pusti i da pogrijese kako bi shvatili nesto (teorija fino zvuci ali malo ko je naucio sta a da to nije pokusao u praksi).
Da ih pusti da imaju svojih "5 minuta" - u ludosti ili u kreativnosti (da imaju "ventil").
Da ih upucuje u prave vrijednosti.
Da ih salje na usavrsavanja kako imanje moze da bude efikasnije pa da od njih i nauci nesto kada se vrate. Ili makar da zajedno gledaju preko interneta i probeju nove metode rada.
I najbitnije, da vjeruje u njih i da im to i pokaze.
Malo sta moze da podstakne mlade nego ovo sto sam upravo naveo.

Tako nastaje harmonija u familiji. Tako se prave naslednici koji vole porodicni posao i ne bjeze od imanja. Tako se pravi zajednistvo u poslu.
Na taj nacin imacemo "glavu kuce" i naslednike, a ne glavu kuce i "otpadnike".

Po meni nije problem samo u mladima (mada dominantno jeste). Problem je i u roditeljima koji ne vide ili ne zele da vide neke stvari i realno okruzenje njihove djece, koji ne zele da se prilagode novom vremenu i okolnostima, koji ne shvataju da je nesto sto je bilo dobro njemu i njegovim precima mozda vise nije primenljivo - kako u poslu tako i u nacinu zivota.
Ne moze se zivjeti u proslosti. Stare vrijednosti cuvati, tradiciju cuvati, porodicu cuvati i razvijati, ali i nova znanja usvajati. Ove stvari ne moraju da se iskljucuju.
Djeca upravo treba da su roditeljima spoj sa novim okruzenjem, a roditelji ce svojim iskustvom moci da procijene koliko je nesto rizicno ili nije i da umjereno svemu pristupe kako bi svako malo napravili korak naprijed, a ne samo tapkali u mjestu, drzali se idealizovanih starih vremena i kukali kako nista vise nije kao sto je bilo.

Ta spona je najbitnija i ako se ona iskoristi imace se zajednistvo i zadovoljstvo, a ne nerazumijevanje i cuveni "jaz medju generacijama koji je nepremostiv".
The ring can not stay here Mr. Anderson
Корисников грб
Elrond Smith
 
Поруке: 5341
Придружен: Пет Јун 25, 2010 11:01 pm

ПретходниСледећа

Повратак на НАУКА, УМЕТНОСТ, ЉУБАВ, ЗДРАВЉЕ, ЗАБАВА

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 3 госта

cron