др Милан Стојадиновић (1888 – 1961)

национализам, мондијализам, глобализам, тоталитаризам, патриотизам, антиглобалистички фронт, Америка, Русија, НАТО, ММФ, Светска Банка, мали народи и светске силе, Белорусија, Иран, Венецуела, Вредносни систем, Поуке историје, Аутентични и нови митови

Re: др Милан Стојадиновић (1888 – 1961)

Порукаод Svetovid » Чет Дец 26, 2013 1:30 pm

Beogradske priče: Sajam automobila 1938.
Zoran Nikolić | 26. decembar 2013. 11:07 | Komentara: 0

Prvi beogradski sajam motornih vozila održan pre 75 godina. Svi elitni svetski proizvođači izlagali kod nas, a naši novinari se žalili što je pojam „motorizacija“ relativno nov i što se automobil smatra luksuzom

Слика

Prvi međunarodni sajam automobila u našem gradu održan je od 5. do 15. marta 1938. godine. Od tada do danas u Beogradu praktično izlažu svi koji u svetu auto-industrije žele da postignu ozbiljne rezultate u svetu četvorotočkaša.

Posle otvaranja Beogradskog sajma, koji mi danas zovemo Staro sajmište, 1937. godine, naš grad je postao jedan od najozbiljnijih gradova u sajamskom okruženju.

Salon automobila, o kojem govorimo, održan je pod pokroviteljstvom prestolonaslednika Petra Drugog Karađorđevića, a otvorio ga je tadašnji ministar trgovine Milan Vrbanić.

Već u februaru 1938. godine beogradska štampa veoma burno je najavljivala predstojeći događaj. List „Vreme“ tada piše kako su „očekivanja od ovog pothvata sa razlogom vrlo velika i veruje da će, blagodareći smišljenom i organizovanom radu, automobilizam kod nas biti u najskorije vreme znatno unapređen“.

Tada dr Velizar Janković podseća da velike automobilske salone u Parizu i Berlinu otvaraju lično predsednik Francuske i firer nemačkog Rajha. Time jasno daje do znanja koliku pažnju lideri predratne Evrope daju razvoju auto-industrije.

Jugoslovenska štampa tada jadikuje i što je kod nas pojam „motorizacija“ relativno nov i što se automobil na našem podneblju smatra luksuzom.

„Kod nas“, beleže oni, „jedan automobil dođe na hiljadu stanovnika, u Francuskoj na 53, u Engleskoj na 40, a u Nemačkoj na 15“!

Pred novinarima se pojavio i predsednik Ministarskog saveta, za ovu priliku i predsednik Sajma Milan Stojadinović, koji je objasnio kako „Jugoslavija u tom trenutku raspolaže sa svega 12.000 automobila, i to većinom neispravnih, za ozbiljnu upotrebu nesposobnih“. Prema njegovim procenama, potrebe ondašnje države bile su oko 150.000 automobila.

Svi proizvođači ondašnjeg automobilskog sveta prikazali su se na Sajmu. „Mercedes“ je izlagao model koji bi i danas izazvao ogromnu pažnju. Tu je bio posebno izveden „opel“ od pleksiglasa, kako bi posetilac jasno mogao da vidi i razume unutrašnjost vozila gledajući spolja. „Fijat“ i „Lanča“ su stigli sa Apeninskog poluostrva, a „Bjuik“ je došao na Sajam čak sa severnoameričkog kontinenta, samo još jednom pokazujući koliko je naš grad važan na sajamskoj mapi sveta.

U zahuktaloj, ali mučno uzavreloj, predratnoj Evropi, svi koji su bili bitni u ovoj grani industrije pojavili su se u Beogradu. Na istom sajmu bili su akteri američkog kapitalizma, italijanskog fašizma, a nacisti su svoje paviljone prikazali dok ih natkriljuje Hitlerov orao raširenih krila.

Beograđani su bez daha gledali eksponate zahuktane industrije, zaboravivši da je prvi automobil u njihov grad ušao pre samo 35 godina - 1903. godine. Posle samo tri i po decenije od trenutka kada je prvi „neselsdorf“ protutnjao ulicama srpskog glavnog grada, Beograd je doživeo da, tokom deset dana - bude svetska prestonica automobilizma.

ATMOSFERA

Novinski izveštači sa Sajma zabeležili su da je na štandovima bila ogromna gužva. Imali su i jedno „posebno“ zapažanje.

- Interesantno je da izložbu nisu posetili samo oni koji imaju to zadovoljstvo da se voze u automobilu, već i oni koji ih nemaju, ali o njima vole da sanjaju, priželjkujući ih, ili vole da gledaju njihove aerodinamične linije - beleže novinari „Vremena“.

Novinari su umislili da su otkrili nešto što je neobična karakteristika za automobilske sajmove, sasvim nesvesni da će upravo ta pojava do dana današnjeg postati - tradicija.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: др Милан Стојадиновић (1888 – 1961)

Порукаод Фундаменталиста » Сре Апр 02, 2014 12:53 am

Корисников грб
Фундаменталиста
 
Поруке: 1612
Придружен: Сре Јул 25, 2012 4:11 pm
Место: Градац Моравски

Re: др Милан Стојадиновић (1888 – 1961)

Порукаод Svetovid » Сре Апр 02, 2014 12:36 pm

Занимљиви снимци.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: др Милан Стојадиновић (1888 – 1961)

Порукаод mihailo » Сре Апр 02, 2014 3:15 pm

Дакле, ништа ново! Успеси, благост(р)ање. Смањење пореза и дугова, повећање прозводње, огромни успеси. И Бог је са нама. Успели смо да сачувамо Србију (Југославију). Само напред!
mihailo
 
Поруке: 64
Придружен: Пет Јул 05, 2013 8:45 am

Re: др Милан Стојадиновић (1888 – 1961)

Порукаод Svetovid » Нед Апр 06, 2014 5:47 am

Снимак показује да смо били цивилизација у то време. Можда данас политичке кампање на ТВ делују уобичајено, али 1930-тих кампања видео снимцима била је новост на овим просторима. Милан Стојадиновић први увео модерне технологије у политичку кампању у Југославији. И добио је те изборе 1938. године, потукао је Мачека и удружену опозицију, али кнез Павле му је сплеткама отео победу. Тако је Југославија пошла путем распада са владом Цветковић-Мачек, уместо да настави политику др Стојадиновића, политику јединствене, недељиве Југославије.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: др Милан Стојадиновић (1888 – 1961)

Порукаод Фундаменталиста » Нед Апр 06, 2014 7:31 pm

Снимак показује да смо били цивилизација у то време.


Зеленокошуљаши, римски поздрав, вођа...

Јрз-овски копи/пејст мусолинијевог фашистичког фолклора .
Корисников грб
Фундаменталиста
 
Поруке: 1612
Придружен: Сре Јул 25, 2012 4:11 pm
Место: Градац Моравски

Re: др Милан Стојадиновић (1888 – 1961)

Порукаод Svetovid » Нед Апр 06, 2014 10:29 pm

Фундаменталиста пише:
Снимак показује да смо били цивилизација у то време.


Зеленокошуљаши, римски поздрав, вођа...

Јрз-овски копи/пејст мусолинијевог фашистичког фолклора .


Слика

Слика

Слика
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: др Милан Стојадиновић (1888 – 1961)

Порукаод Фундаменталиста » Нед Апр 06, 2014 10:56 pm

Ja не говорим о фашизму већ о фашистичком фолклору који је био актуелан тридесетих година у политичком животу Европе, а перманентно је дошао из Италије.
Корисников грб
Фундаменталиста
 
Поруке: 1612
Придружен: Сре Јул 25, 2012 4:11 pm
Место: Градац Моравски

Re: др Милан Стојадиновић (1888 – 1961)

Порукаод Svetovid » Пон Апр 07, 2014 6:15 am

Мени се допао део где министри пред камерама полажу рачуне шта су урадили (отписивање сељачких дугова, индустријализација, путеви, итд.). Ако је било "фашистичког фолклора" онда то треба посматрати у контексту дешавања у Европи те године, избори се одржавају крајем 1938., фашисти већ крећу у рат, Немачкој је већ припојена Судетска област. Основна идеја др Стојадиновића, како да спасе Југославију, јесте споразум са Италијом (са грофом Ћаном) чиме би Југославију заобишао рат, без потписивања пакта. Зато се његова аутобиографска књига зове "Ни рат ни пакт". А то је и узрок његовог пада, кнез Павле и Енглези нису желели неутралну Југославију. Претпостављам да је желео да шармира Мусолинија па отуда неки елементи из "фашистичког фолклора".
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: др Милан Стојадиновић (1888 – 1961)

Порукаод talican » Чет Мај 15, 2014 7:25 pm

Слика
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

ПретходниСледећа

Повратак на СТРАТЕГИЈЕ - Висока политика, идеје, идеологије

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Google Adsense [Bot] и 3 госта