др Милан Стојадиновић (1888 – 1961)

национализам, мондијализам, глобализам, тоталитаризам, патриотизам, антиглобалистички фронт, Америка, Русија, НАТО, ММФ, Светска Банка, мали народи и светске силе, Белорусија, Иран, Венецуела, Вредносни систем, Поуке историје, Аутентични и нови митови

Re: др Милан Стојадиновић (1888 – 1961)

Порукаод Svetovid » Нед Дец 30, 2012 6:01 pm

:knjige
Атентат на Анта Павелића
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%82 ... 1%9B%D0%B0

Споразум Милана Стојадиновића са југословенским властима

Комунистичка Југославија није била сигурна у којој се држави Јужне Америке крије Анте Павелић. Али, је највише сумњала да је његово уточиште у Аргентини, због тога је 1951. године захтевала изручење Павелића. Међутим, Перонова влада је одговорила да се лице са тим именом не налази на њеној територији. Југославији су били потребни докази да се усташки ратни злочинац Анте Павелић крије у Аргентини. Због тога је одлучено да се упостави сарадња и направи тајни договор са Миланом Стојадиновићем, који се већ дуже време налазио у Аргентини. За ту сврху је из Југославије специјално послат у Аргентину на тајни састанак са Стојадиновићем начелник СИД-а (Служба за информације и документацију Министарства спољних послова ФНРЈ) Бошко Видаковић. Тајни састанак је одржан 20. августа 1952. године у Буенос Ајресу. Стојадиновић је требало да ради против Павелића и усташа, тако што би се приближио усташком поглавнику и с њим успоставио социјалне контакте, који би изазвали раздор у хрватској емиграцији. У случају позитивног исхода, југословенске власти ће побољшати материјалне услове његовој сестри у Београду, пустити из затвора његовог рођеног брата Драгомира Стојадиновића, који је осуђен на 15 година робије и омогућити му слободан одлазак из Југославије. Такође, преко Милана Стојадиновића или лица које он одреди ишли би одређени привредни аранжмани између Југославије и Запада. Као знак добре воље Југославија је Милану одобрила коришћење државног архива како би могао да напише мемоаре. Последњи састанак Милана са представницима југословенских власти имао је 2. децембра 1953. године у Буенос Ајресу када је одлучено да се у интересу успешног обављања посла прекину даљи контакти, како не би изазвали сумњу и открили своје намере.

Стојадиновић се успешно приближио Павелићу, постали су „пријатељи“, њихове породице почеле су међусобно да се посећују. Године 1954. Стојадиновић и Павелић постигли су договор о мирном разлазу Срба и Хрвата. Римски лист „Темпо“ 11. августа 1954. године објавио је вест о политичком споразуму бившег југословенског председника владе др Милана Стојадиновића и поглавника усташке НДХ др Анте Павелића у Буенос Ајресу. Месец дана касније аргентински лист „Хогар“ је обавио чланак о овом споразуму. Споразум Стојадиновић-Павелић је произвео негативне реакције од стране хрватске и српске емиграције. Павелић је проглашени за националног издајника од доброг дела усташких следбеника, који су сматрали да је сваки споразум са Србима раван велеиздаји. Комунистичка Југославија је званично осудила споразум, истичући да Павелић и Стојадиновић нису представљали више никог. Милан је све акције водио по задатку, као изјаве у вези с кризом око Трста, састанку с Павелићем, разговору с делегацијом хрватског емигрантског листа „Избор“.

Пошто је Стојадиновић успешно искомпромитово Павелића код усташа, југословенске власти су му амнестирале млађег брата. Драгомир Стојадиновић је 1955. године пуштен из затвора пре истека казне, пред одлазак у Аргентину састао се са шефом југословенске тајне полиције Александром Ранковићем са којим је постигао договор о раду против Павелића и усташа у овој јужноамеричкој земљи. У Аргентини је преко Драгомира ишла веза између југословенских власти и Милана Стојадиновића. Браћа Стојадиновић су од тада заједнички водили специјалан рат против усташа.
Године 1955. аргентински диктатор Хуан Перон је збачен с власти у војном удару, Павелић је изгубио свог великог заштитника. Да би повратио углед међу усташама, Павелић 8. јуна 1956. године оснива Хрватски ослободилачки покрет. Пошто је Павелић одлучио да се врати у јавни политички живот донета је одлука да се ликвидира.

:vitez4
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: др Милан Стојадиновић (1888 – 1961)

Порукаод talican » Нед Дец 30, 2012 9:44 pm

:hoho Стојадиновић нема директно везе са убиством Павелића. Та опција је можда била у игри, али предухитрио их је Благоје Јововић. :luk
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: др Милан Стојадиновић (1888 – 1961)

Порукаод Svetovid » Пон Дец 31, 2012 6:44 am

Баш бих волео да видим да ли би ти смео да се у оквиру тајног задатка састајеш са Антем Павелићем. Ајд' признај да би се упишкио од страха.
:plas
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: др Милан Стојадиновић (1888 – 1961)

Порукаод talican » Пон Дец 31, 2012 4:56 pm

Ма да, ево пишким на саму помисао. :hoho
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: др Милан Стојадиновић (1888 – 1961)

Порукаод talican » Чет Јан 24, 2013 2:43 am

Najveće predratne afere (7): Palate od obveznica

Kraljevine Srbija i Crna Gora izašle su iz Prvog svetskog rata kao pobednice, ali sa potpuno opustošenom zemljom i državnom blagajnom. Odmah po oslobođenju, obrazovane su komisije koje su pokušavale da utvrde kolika je ratna šteta naneta građanima i preduzećima.

Слика
Otac berzanske prevare: Milan Stojadinović u razgovoru sa srpskim seljacima

Glomaznoj i neurednoj administraciji tek stvorene Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca trebalo je skoro pet godina samo da se pripremi za taj posao, pa je sprovođenje obeštećenja započelo tek 1923. godine. Osnovan je i naročiti fond, ali nije bilo dovoljno novca za obeštećenje, pa su se građanima davale državne obveznice. Stanovništvo je bilo nepoverljivo prema tom projektu, a od nominalnih 1.000 dinara, seljaci su dobijali najviše 80 dinara.

MAJSTOR ZA ŠPEKULACIJE

Pokazalo se da ni samo štampanje obveznica ratne štete u Srbiji nije moglo da prođe bez korupcije, i u taj posao je bio umešan sam ministar pravde i radikal dr Lazar Marković. Ali, to je bio samo uvod u mnoge zloupotrebe i berzanske špekulacije sa obveznicama ratne štete, u kojima su učestvovali upravo oni ljudi iz vlasti koji su bili zaduženi za pravičnu naknadu ratne štete.

Neuki, često nepismeni svet u Srbiji teško je mogao da razume složene berzanske zakonitosti koje su određivale vrednost dobijenih obveznica, ali je sam sistem njihove zloupotrebe bio krajnje jednostavan - špekulanti su lažno objavljivali da vrednost obveznica pada ili da je Nemačka obustavila isplatu, pa su ih onda u bescenje kupovali od naroda. "Otac" ove ideje je bio radikal Milan Stojadinović, ministar finansija.

Слика
Fabrika od ratne odštete: Beogradska industrija hartije Milana Vape

On je bio prvi političar koji je koristio moderne medije, a važio je i za vrhunskog berzanskog špekulanta. Njegova najveća mahinacija bila je otkup obveznica ratne štete, kada su one pale na manje od desetine nominalne vrednosti. Agenti su ih po selima dobijali tako jeftino, da su staricama za njih davali ogledalca i češljiće! Onda je u leto 1925. Stojadinović najavio otkup tih obveznica i počeo da isplaćuje kupone ratne štete, pa je obveznicama vrednost vrtoglavo počela da raste. Naravno, tu najavu o otkupu prethodno je prišapnuo stranačkim drugovima i članovima vlade, koji su se razleteli da pokupuju obveznice ratne štete. Za svega nekoliko meseci, njihova vrednost je porasla 15 puta.

Korist od svega nisu imali građani kojima su obveznice bile namenjene da bi se pridigli na noge i nastavili da žive u miru, jer su ih gotovo svi prodali. U posleratnoj bedi i besparici mnogi su požurili da dobiju bilo šta od "hartija koje je delila država", verujući da su obveznice bezvredne.


Ubrzo se ispostavilo da su od njih korist imali najviše ministri i članovi radikala. Kako je taj sistem funkcionisao, najbolje je u jednom privatnom razgovoru objasnio tadašnji ministar prosvete Miša Trifunović, koji je važio za najpoštenijih od radikala. Kada se godinama kasnije poveo razgovor o lakom bogaćenju i korupcijama u radikalskim vladama, dr Dragoslav Smiljanić, član Demokratske stranke, pomenuo je i naglo podizanje palata po Beogradu.


Trifunović se našao prozvanim pa se, uvređen, ovako branio: "Palatu u Beogradu zaradio sam pošteno. Na jednoj sednici vlade Milan Stojadinović referisao je da će bonovi ratne štete uskoro početi da rastu jer će državna kasa početi da ih isplaćuje. Tom prilikom preporučio nam je da ih kupujemo pre nego što cena počne da skače... Požalih se Milanu da nemam novca za kupovinu bonova, i on otvori meni i još nekim članovima vlade kredit u Jadransko-podunavskoj banci. Tako sam kupio bonove po 30 dinara. Posle mesec dana njihova vrednost je počela da skače. Ja se tada uplaših neke berzanske igre i prodam bonove. Moj osnovni kapital se tako upetostručio. Tada sam isplatio banci i zaradio kuću."


Da je imao strpljenja da sačeka još nekoliko meseci, Trifunović je mogao da napravi 15 puta veću dobit, jer su se obveznice od 30 dinara na kraju prodavale za 450 dinara po komadu. Bivši ministar Trifunović je bio sasvim uveren da je do zarade došao na pošten način, govoreći: "Nisam primio mito, nisam ukrao iz državne kase niti novac stekao korupcijom ili ucenom." Njegovo mišljenje je odražavalo mišljenje većine državnih službenika posle Prvog svetskog rata, da je berzansko poslovanje legalna stvar u kojoj je svaka malverzacija dozvoljena.


Danas bi to bilo pravo insajdersko trgovanje informacijama, za koje bi se na svetskim berzama kakav je njujorški Vol strit išlo na robiju. I pored toga, za Milana Stojadinovića se govorilo da je jedan od najboljih ministara finansija. Nazivali su ga spasiocem dinara, a kao predsednik vlade napravio je i značajne privredne uspehe.
Bogatstvo Milana Stojadinovića pred Drugi svetski rat procenjivalo se na 700 miliona dinara, čime je postao jedan od najbogatijih ljudi u zemlji. Uz to je neprestano bio na visokim položajima, pa je, uz Dvor, bio najmoćnija ličnost u Jugoslaviji. Njegov prijatelj i mason Đorđe Bodi je u zatvoru u Nišu 1952. godine komunističkoj tajnoj policiji otkrio i drugu pozadinu afere ratne štete. Pošto Nemačka nije mogla da je isplati pobednicama kao državama, na Mirovnoj konferenciji u Versaju je 1919. usvojeno rešenje koje priznaje samo naknadu štete oštećenim građanima Francuske, Belgije, Srbije i Crne Gore.



Ove odredbe iz mirovnog ugovora Kraljevina SHS je izigrala Zakonom o ratnoj šteti i obveznicama dva odsto rente ratne štete koje su glasile na "donosioca" i tako postale hartije od vrednosti vrlo pogodne za bankarsko-berzanske špekulacije i trgovačke transakcije. U Ugovoru o miru stajalo je precizno da se ratna šteta dosuđuje građanima tadašnje Kraljevine Srbije i Crne Gore u zlatnim francima, 5,5 milijardi. Međutim, Kraljevina SHS donosi Zakon o ratnoj šteti i obveznice dva odsto rente ratne štete, pa se pojavljuje kao poverilac za reparacije od Nemačke, za šta nije imala aktivnu legitimaciju.


PRESKUPA GREŠKA VLADE

Grešku koalicione radikalsko-demokratske vlade iskoristila je najpre Nemačka kojoj je bilo u računu da plati ratnu odštetu u naturi, mašinama, starim materijalom, a sebi da obnovi industriju modernim mašinama i da se na lak način izvuče iz jedne teške obaveze Ugovora o miru... "Nemačka je uvidela grešku naše države, ali je ćutala i isporučivala materijal na osnovu obveznica ratne štete, da bi obustavila docnije isporuku materijala", govorio je Bodi. Kraljevina SHS je podnela tužbu Međunarodnom sudu u Hagu protiv Nemačke, ali je tužba odbačena jer Kraljevina SHS nije oštećena i nema pravo da tuži u ime oštećenih građana Kraljevine Srbije (koja ne postoji), a oštećeni građani ne pojavljuju se kao tužioci.

Milioni od štampanja

Već štampanje obveznica ratne štete u Srbiji nije moglo proći bez korupcije. Tadašnji ministar pravde, radikal dr Lazar Marković dao je posao štampanja privilegovanom izvođaču kojeg je odredio sam, bez licitacije. Opozicija ga je ubrzo optužila da je time oštetio državu za oko šest miliona dinara, ali su optužbe prošle bez sankcija.


Od štampara do fabrikanta

Đorđe Bodi je tvrdio da su grešku koalicione vlade sa Zakonom o ratnoj šteti posle martovskih skupštinskih izbora 1923. iskoristili na obveznicama ne samo ministri Milan Stojadinović i Laza Marković, obojica reklamirani kao istaknuti stručnjaci, nego i bankari i industrijalci. I oni su stekli stotine miliona iako nisu bili oštećeni ratom, jer mnogi za vreme rata uopšte nisu postojali. Tako je na račun ratne odštete u Beogradu podignuta fabrika hartije Milana Vape, koji je pre rata imao radionicu za koričenje knjiga državnim nadleštvima i privatnicima.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbij ... -obveznica
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: др Милан Стојадиновић (1888 – 1961)

Порукаод Griz Lee » Чет Јан 24, 2013 11:18 am

Џаба, комунистичка школа је урадила своје ,довољно је неком коме је испран мозак Титом споменути, Дражу Михајловића,Димитрија Љотића, Недића итд... Па да те обеси одмах!
„Није страшно ако човек остане сам против свих”, говорио ми је Драгош, осмехнут. „Тачно је да историју пишу победници, али историју стварају идеје ,поражених’: најзначајнија учења и мисли у трезору Европљана исписали су велики губитници, од Платона и Јулијана Императора, преко Дантеа, Де Местра, Доносо Кортеса, Ничеа и Достојевског, до Еволе, Карла Шмита, Јингера, Хајдегера и Црњанског. Списи мислилаца и писаца победника су безнадежно плитки, безначајни и досадни.”

"Наше ће сјене ходати по Бечу,лутати по двору,плашити господу'' Гаврило Принцип
Корисников грб
Griz Lee
 
Поруке: 633
Придружен: Чет Јан 17, 2013 8:09 pm
Место: Србија

Re: др Милан Стојадиновић (1888 – 1961)

Порукаод Svetovid » Сре Феб 13, 2013 10:06 pm

:knjige

др Милан Стојадиновић отвара нове погоне у Бору

Слика

... обилази радове на пристаништу:

Слика

.... Удара темеље тешкој индустрији у Зеници:

Слика
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: др Милан Стојадиновић (1888 – 1961)

Порукаод Svetovid » Пет Авг 16, 2013 5:19 pm

Прави стручњак за економију је драгоценост, и тек се у данашње време види колико Србији недостаје један Милан Стојадиновић, или неко са његовим знањем. Свуда се данас тражи министар финансија, свуда по свету, по Харварду, Јејлу, било ко способан да зауставио економски пад. Али избор је јако мали или никакав. Малецна краљевина Србија размишљала је деценијама унапред, школовала стручњаке и припремала их за тај тежак задатак вођења српских финансија.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: др Милан Стојадиновић (1888 – 1961)

Порукаод Griz Lee » Пет Авг 16, 2013 6:06 pm

Е а шта мислиш о овом нашем новом? Вамо сви трубе треба враћати младе у Србију који нешто вреде (искрено не знам да ли овај нешто вреди,време ће показати),а сад сви причају да долази још један агент са америчким инструкцијама.
„Није страшно ако човек остане сам против свих”, говорио ми је Драгош, осмехнут. „Тачно је да историју пишу победници, али историју стварају идеје ,поражених’: најзначајнија учења и мисли у трезору Европљана исписали су велики губитници, од Платона и Јулијана Императора, преко Дантеа, Де Местра, Доносо Кортеса, Ничеа и Достојевског, до Еволе, Карла Шмита, Јингера, Хајдегера и Црњанског. Списи мислилаца и писаца победника су безнадежно плитки, безначајни и досадни.”

"Наше ће сјене ходати по Бечу,лутати по двору,плашити господу'' Гаврило Принцип
Корисников грб
Griz Lee
 
Поруке: 633
Придружен: Чет Јан 17, 2013 8:09 pm
Место: Србија

Re: др Милан Стојадиновић (1888 – 1961)

Порукаод Svetovid » Пет Авг 16, 2013 6:47 pm

Фали му десетак година искуства да би уопште имао шансу да нешто уради. И то под условом да има најбоље намере. Никада није радио при министарствима финансија, тако да - пиши пропало. Не кажем да му не треба дати запослење у Србији, на неком важном месту, али стварно не видим шта га квалификује да води економију Србије? Упореди радне биографије Милана Стојадиновића до момента када је постао министар финансија, и овог Лазара Крстића. Милан Стојадиновић је изучавао буџет Немачке, докторирао на томе, (докторат му се звао "Немачки буџет") изучавао је финансије Енглеске и Француске, пре него што га је Никола Пашић поставио за министра. Радио је разне послове, и у државној служби, и у приватном сектору, и на универзитету. А овај Лазар Крстић има биографију у којој стоји да је радио у једној консултантској кући. И то је све. Не потцењујем никога, али треба бити реалан.
:kafa
FINANSIJSKA POLITIKA MILANA STOJADINOVIĆA
http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf ... 03125B.pdf

Слика
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

ПретходниСледећа

Повратак на СТРАТЕГИЈЕ - Висока политика, идеје, идеологије

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 5 госта