Крвав срп и чекић

национализам, мондијализам, глобализам, тоталитаризам, патриотизам, антиглобалистички фронт, Америка, Русија, НАТО, ММФ, Светска Банка, мали народи и светске силе, Белорусија, Иран, Венецуела, Вредносни систем, Поуке историје, Аутентични и нови митови

Re: Крвав срп и чекић

Порукаод Aнa » Суб Дец 27, 2014 2:48 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Крвав срп и чекић

Порукаод talican » Пет Јан 02, 2015 7:47 pm

talican пише:"У почетку када је такозвана Ослободилачка војска Косова издавала своја прва саопштења, на њиховим капама су били петокрака, срп и чекић. Онда су их њихови савезници по њих веома паметно посаветовали да се одрекну своје ружне марксистичке, стаљинистичке, маоистичке прошлости, и на тај начин су били прихватљивији западној публици. Курди такође, корак по корак, много спорије него што су то урадили Албанци, одричу се српа и чекића и постају либерали Блиског истока", истиче Душан Спасојевић.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story ... D0%B8.html


Слика
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Крвав срп и чекић

Порукаод talican » Чет Јан 08, 2015 8:53 pm

Слика
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Крвав срп и чекић

Порукаод Јакобог » Чет Јун 18, 2015 8:00 am


КОМЕМОРАТИВНО ПРЕДАВАЊЕ
ТИТОВ НАЈКРВАВИЈИ ЗЛОЧИН
70 ГОДИНА ОД КОМУНИСТИЧКОГ ПОКОЉА
– КОЧЕВЈЕ –
СЛОВЕНИЈА 1945.
Предавач: Српски четнички војвода
Јован Д. Адамовић Велебитски
Корисников грб
Јакобог
 
Поруке: 281
Придружен: Уто Апр 05, 2011 7:45 pm

Re: Крвав срп и чекић

Порукаод Aнa » Пон Јун 29, 2015 7:40 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Крвав срп и чекић

Порукаод talican » Сре Авг 05, 2015 3:20 pm

17.00-18.00
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Крвав срп и чекић

Порукаод talican » Суб Дец 19, 2015 3:15 am

Krug Latinke P.
Ratko Dmitrović | 18. decembar 2015. 21:28

Niko Srbe nije porazio dublje i dalekosežnije nego što su to uradili komunisti, a Latinka Perović je poslednje veliko ime iz operativne grupe jugoslovenskih komunista koji su provodili drezdenski nalog iz 1928. po kom se i danas radi

To može da se nazove obilazak gradilišta po okončanju radova, vožnja počasnog kruga, ples pobednika na mestu zločina... kako kome drago, ali da se radi o pobedniku, likovanju, odocnelom sladostrašću, u to nema sumnje. Reč je o Latinki Perović i jednom programu napisanom i usvojenom 1928. godine, u Drezdenu, na Četvrtom kongresu KPJ. Taj program nikada nije odbačen, povučen, revidiran. On je i danas na stolu, po njemu se i danas radi (ne padajte u zabludu zbog činjenice da KPJ formalno ne postoji, da su komunisti poraženi), ostalo je još ponešto za rabotu na gradilištu zvanom Jugoslavija.

Podsećam, na Četvrtom kongresu KPJ usvojen je program čija osnovna postavka glasi: razbiti Jugoslaviju, formirati samostalne države Sloveniju, Hrvatsku, Crnu Goru i Makedoniju, odvojiti Vojvodinu od Srbije, podržati Albance da naprave državu u čiji bi sastav ušle sve teritorije na kojima oni čine većinu i konstantno, kaže program, voditi borbu protiv "srpskog hegemonizma".

Sve je urađeno, ili gotovo sve. Oko Vojvodine postoje određene poteškoće, ali radi se na tome. Posebni pritisci nas tek čekaju. Nema ovde prostora da se podsetimo kako je, s kim, pod kojim uslovima program iz 1928. godine realizovan, što na kraju krajeva i nije preterano važno: realizovan je. Borba protiv "srpske hegemonije" nije prekidana čak ni malim odmorima. Svi nacionalizmi su opasni (kao), ali srpski je najopasniji.

Latinka Perović je poslednje veliko ime iz operativne grupe jugoslovenskih komunista koji su provodili drezdenski nalog. Bila je sekretar Saveza komunista Srbije 1968-1972. godine, a poslednjih godina "drugosrbijancima" je zamena za Tita, Ivu Lolu Ribara, Kardelja, Stambolića, Koču... za sve što smo podvodili pod pojam Jugoslavija, sa pokrajinama osakaćenom i višestruko uslovljenom Srbijom.

Latinka je napisala knjigu "Dominantna i neželjena elita"; trinaest portreta ličnosti po njenom izboru, kojima je dala prefiks elitnih. Svi osim jednog imaju pozitivnu konotaciju a onaj jedan je, pogađate, Dobrica Ćosić. Knjiga je do sada promovisana u Beogradu, Podgorici, Novom Sadu, Zagrebu, Tuzli... Ostali su Skoplje, Ljubljana i Priština pa da se zatvori taj počasni krug pobednika.

Na promociji u Zagrebu glavni je bio Budimir Lončar, poslednji šef diplomatije Titove Jugoslavije, a glavna teza da je Jugoslaviju srušio srpski nacionalizam, s Ćosićem na čelu. Hrvatski nacionalizam, kao takav, za Latinku i bratiju oko nje ne postoji. Na istoj promociji, Mika Tripalo i Savka Dabčević Kučar predstavljeni su kao branitelji Jugoslavije od srpske hegemonije.

Niko Srbe nije porazio dublje i dalekosežnije nego što su to uradili komunisti.


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/po ... -Latinke-P
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Крвав срп и чекић

Порукаод talican » Суб Дец 19, 2015 3:21 am

I ustaše i balisti ubijali po Srbiji
B. Subašić | 01. mart 2014. 21:30 | Komentara: 46

Posle 70 godina i dalje se rasvetljavaju tajne masovnih egzekucija, od jeseni 1944. do oslobođenja 1945. Vojnici NDH, koji su s nacistima opsedali Staljingrad, i muslimani i Albanci iz SS Handžar divizije promenili uniforme u partizanske

KOMUNISTIČKI zločini doslovno su izbili iz zemlje na Brdu mira iznad Gornjeg Milanovca 70 godina pošto je Ozna tu ubila bez suđenja nekoliko stotina ljudi. Kosti žrtava su otkrivene jer su se osušili borovi posađeni povrh grobnice da bi je sakrili. Grobovi onih koje je Ozna proglasila narodnim neprijateljima i ubila sistematski su uništavani po naredbi Aleksandra Rankovića od 18. maja 1945. godine.

Narodnooslobodilački odbori treba da učine sve što je potrebno da odmah uklone (sravne sa zemljom) sva groblja kao i pojedinačne grobove okupatora i domaćih izdajnika i da se na taj način izbrišu svi tragovi o njima, ostalo je zapisano.

Žrtve su pobijene na osnovu Uredbe o vojnim sudovima, koju je izdao Titov Vrhovni štab u maju 1944, a njome je propisano da za presudu, uključujući i smrtnu, nisu obavezni dokazi: "Kod ustanovljenja istine o delu i krivnji optuženog sud nije formalno vezan ni za kakva dokazna sredstva, već donosi svoju odluku po slobodnoj oceni". Zahvaljujući ovom "pravnom aktu", Ozna je u Srbiji ubila 55.000 ljudi, čija su imena i prezimena do danas otkrivena. Taj broj nije konačan jer su naređenja i arhive Ozne uništavane. Procene broja žrtava u komunističkim "divljim čišćenjima" kreću se i do 100.000 ubijenih.

Istoričari pretpostavljaju da su egzekutori u Gornjem Milanovcu mogli da budu isti oni iz Jugoslovenske brigade koji su ubijali u čačanskom kraju. Reč je o jedinici sastavljenoj od bivših ustaša, učesnika opsade Staljingrada, kojima je komandovao potpukovnik Marko Mesić. On je bio komandant svih hrvatskih trupa tokom nemačke opsade Staljingrada i za iskazanu "hrabrost u borbi protiv boljševika", postao je "veliki oficir hrvatskog gvozdenog lista" i odlikovan je nemačkim Gvozdenim krstom.

- Jugoslovenska brigada bila je sastavljena od ljudi iz 369. ojačanog hrvatskog puka, formiranog u NDH, koji je 1941. otišao na Istočni front. Puk je uništen kod Staljingrada januara 1943, a od preživelih zarobljenika i boraca iz drugih hrvatskih jedinica, početkom 1944. formirana je Jugoslovenska brigada i u jesen iste godine upućena u Jugoslaviju - navodi dr Nikolić.

Najveći problem za osvajanje vlasti u Srbiji za Broza je bila činjenica da u njoj praktično nije bilo partizana ni ozbiljne podrške komunistima. Zato nije mogao da napravi lokalnu Oznu kakva je stvorena u Hrvatskoj i BiH, koja je i "pročistila" unutrašnje neprijatelje, isključivo među Srbima.

Prema izjavi Dušana Bilandžića, na sednici Politbiroa Komunističke partije deset dana po zauzimanju Beograda Broz je rekao: "Mi se u Srbiji moramo ponašati kao u zemlji koju smo okupirali". U atmosferi strahovlade komunističke vođe nisu se obuzdavale u javnim istupima, pa je Milovan Đilas izjavio da "Srbiji nije dovoljno pušteno krvi".

Za osvajanje Srbije Titu je bila neophodna pomoć Crvene armije, iza čijih tenkova su išle presvučene Mesićeve ustaše, pravcem preko Zaječara prema Pomoravlju. Taj put oivičen je masovnim grobnicama koje su tek nedavno otkrivene. I partizanima i oznašima koji su stigli iz Bosne da "disciplinuju" Srbiju bilo je mnoštvo bivših ustaša, domobrana i muslimanskih nacista. Po teroru u srcu Šumadije, Kragujevcu i okolini, istakla se Šesta bosanska brigada 17. udarne divizije.

- Ova jedinica je, zbog svog sastava, bila poznata pod imenom Muslimanska brigada. Dve trećine njenog sastava činili su muslimani iz BiH, većim delom bivše ustaše, ali bilo je i pripadnika 13. SS Handžar divizije, među kojima i 93 Albanca sa Kosmeta. Jedinicom je komandovao Hrvat, ili pokatoličeni Srbin Savo Trikić. Oni su izveli neviđene zločine u Šumadiji - navodi istoričar Miloslav Samardžić.

Komunisti, bivše ustaše i esesovci harali su Šumadijom od oktobra do decembra 1944. kad je palo najviše žrtava "revolucionarnog terora". Mladiće koje nisu ubili, silom su mobilisali.

- Po dolasku u Šumadiju, 6. muslimanska brigada je imala 500 vojnika - muslimana i Albanaca, a onda je u njen sastav mobilisano 2.500 maloletnih Srba. Mesec dana kasnije, posle sudara sa elitnim nemačkim trupama kod Bijeljine, brigada je rasformirana zbog prevelikih gubitaka. Izginuli su ili ranjeni gotovo svi srpski dečaci, a nije poginuo nijedan Albanac - naglašava Samardžić.

U Beograd su prvi stigli oznaši iz Šeste ličke, a među njima i major Milan Trešnjić, koji je mnogo godina kasnije priznao da je oko 10.000 Beograđana pobijeno bez razloga. Samo u kvartu kojim je on komandovao ubijeno je 800 civila, a Beograd je imao 16 kvartova. Ranković je otvoreno zamerao hrvatskoj Ozni, nad kojom nije imao ingerencije, jer su je vodili lično Tito i Stevo Krajačić što je u Zagrebu bilo samo 200 streljanih, manje nego u jednom beogradskom kvartu.

Prema svedočenju Marka Milunovića, posle "oslobođenja" Beograda duž pruge od Mladenovca pa sve do prestonice bili su izloženi uglavnom goli leševi "narodnih neprijatelja".

JEDINA KAZNA SMRTNA

ZA razliku od Hrvatske i Slovenije, Srbija se još nije suočila sa istinom o neverovatnim zločinima Ozne, jer su njeni naslednici i danas moćni i povezani u "bratsvo u krvi", kažu istoričari.

- Odmah po okončanju ratnih dejstava, Ozna se bacila u lov na unutrašnje neprijatelje, odnosno na suzbijanje svakog opozicionog rada ili javnog ispoljavanja nezadovoljstva novim političkim poretkom. Namera da Ozna bude "sila iznad zakona" ogledala se i u tome što je za svakog uhapšenog kad je predavan vojnom sudu tražena smrtna kazna. Kad to ne bi bilo prihvaćeno, usledili bi žestoki protesti i ulagani napori da se zahtev Ozne realizuje - navodi istoričar dr Kosta Nikolić.

ŠEFOVI BEOGRADSKE OZNE

ZA srpsku prestonicu nije bila planirana klasična šema izgradnje Ozne. Odeljenje u Beogradu je bilo autonomno i direktno je za svoj rad odgovaralo Aleksandru Rankoviću, odnosno Titu. Za prvog šefa Ozne za Beograd krajam oktobra 1944. bio je imenovan Slobodan Penezić Krcun, koji je na toj funkciji ostao veoma kratko, a za naslednika je izabrao je Miloša Minića. Ovaj je ubrzo postao republički javni tužilac, pa je Ozna praktično vladala i pravosuđem. Sledeći šef Ozne za Beograd bio je Veljko Mićunović, koji je ubrzo imenovan za načelnika crnogorske Ozne, a na njegovo mesto došao je po okrutnosti čuveni Jovo Kapičić.

BIZARNE GREŠKE

KADROVI Ozne iz BiH, Hrvatske i Crne Gore najčešće nikada nisu bili ni u Srbiji, a kamoli u Beogradu, pa je dolazilo do bizarnih grešaka, kada bi promašili ulicu ili adresu i hapsili ili ubijali pogrešne ljude. - Bilo je slučajeva da se greškom strelja lice sa istim imenom i prezimenom, a onda se u izveštaju kaže "nema veze, i on je bio neprijatelj današnjice" - kaže istoričar dr Srđan Cvetković.


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/dr ... -po-Srbiji
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Крвав срп и чекић

Порукаод talican » Пон Јан 04, 2016 11:32 pm

Упрошћено, у предратној Југославији имали смо два супростављена табора. Један је био про-југословенски, а други је био анти-југословенски. У првом табору су били љотићевци, орјунаши и четничка удружења, а у другом су били комунисти, усташе и македонски сецесионисти. На приморју (поготово у Сплиту) били су чести сукоби усташа и орјунаша, четници (Косте Пећанца) су угушили усташки лички устанак, а на Београдском универзитету су биле честе туче између националиста (претежно љотићеваца) и комуниста. Иако љотићевци нису подривали државу, били су хапшени и забрањиван им је рад, а већ сам писао да су се у затворима заједно држали усташе, комунисти и македонски сецесионисти. То потврђује и комуниста Милован Ђилас који сведочи о другарству са усташама, а посебно са Јуцом Рукавином:

Milovan Đilas upoznao se sa Rukavinom i drugim sudionicima Ličkog ustanka na robiji u Lepoglavi. Komunisti i hrvatski i makedonski nacionalisti surađivali su na robiji, pa i prijateljevali. Đilas piše: »Rukavina i ja smo postali pravi prijatelji, što nije bila iznimka. Drugi komunisti sprijateljili su se s "nacionalistima" i takva prijateljstva često su preživjela zatvorske godine.«[1] Rukavini je obranu za sud sastavio profesor Sima Marković, jedan od prvih sekretara Komunističke partije Jugoslavije.

Godine 1934. osnovana je u Lepoglavi Zajednica političkih osuđenika: hrvatskih nacionalnih revolucionara, makedonskih nacionalnih revolucionara i komunista. Godine 1935. Zajednica je usvojila Rezoluciju, koju su potpisali Juco Rukavina, Moša Pijade i jedan predstavnik makedonskih nacionalnih revolucionara, u kojoj se ističe zajednička borba ugnjetenih naroda (osobito hrvatskog), radništva i seljaštva za obaranje šestojanuarskog fašističkog režima.

Šime Balen, koji je i sam došao na robiju kao hrvatski nacionalist a kasnije se pridružio komunistima, piše: »Zbog onih koji će se iznenaditi nad činjenicom, da je budući zloglasni ustaški pukovnik Juco Rukavina mogao biti član rukovodstva takve Zajednice, moram kazati, da je Juco bio vrlo lakomislen, nestabilan čovjek koji je lako padao pod utjecaj drugih ljudi, pa je kao takav olako mijenjao mišljenja i raspoloženja. Došavši na robiju kao jedan od najistaknutijih ljudi iz tvz. ličkog ustanka (koji ustvari nije bio nikakav ustanak nego neuspjela talijansko-ustaška improvizacija!), Juco je isprva istupao kao frankovac, pa čak i kao ustaša, ali kasnije, po dolasku u Lepoglavu, u susretima s komunistima, pada pod njihov utjecaj i prihvaća antifašističke poglede. Po povratku u Mitrovicu, dolazi u uži dodir sa čvrstom frankovačkom jezgrom, koju su predstavljali Stipe Javor, Štef Crnički, Cerovski i dr., pa se pod njihovim utjecajem vraća na staru, frankovačku iluziju.« (Balen, str. 211.-212.)

Zvonko Ivanković-Vonta, Hebrang, Scientia Yugoslavica, Zagreb, 1988., ISBN 86-81183-03-6, str. 117., fusnota 106 na str. 330 i fusnota 7 na str. 323. (Milovan Đilas, Memoir of a revolutionary, Harcourt Brace Jovanovich, New York, 1973. str. 131.-135.)
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Крвав срп и чекић

Порукаод talican » Пон Јан 04, 2016 11:41 pm

Zajednica političkih osuđenika: hrvatskih nacionalnih revolucionara, makedonskih nacionalnih revolucionara i komunista

Tako su se politički zatvorenici, približili i pružali jedni drugima podršku. Godine 1934. formirali su Zajednicu radi zajedničkog nastupa prema upravi kaznionice, da bi se ishodile neke olakšice. Međusobna solidarnost komunista i nacionalista stavljena je na kušnju poslije marsejskog atentata, u kojem su makedonski i hrvatski nacionalisti (VMRO-ovci i ustaše) 9. listopada 1934. ubili kralja Aleksandra. Uprava kaznionice je poduzela žestoke mjere protiv nacionalista. Sve su ih strpali u jednu malu ćeliju, za najmanju grešku bacali u samice, oduzeli im pravo na pakete i posjete.

Komunisti-robijaši pružili su im potporu, dostavljajući im tajno hranu, te otvoreno prosvjedujući protiv postupka prema svojim drugovima robijašima. Upravnik tamnice Spasojević napao je komunističku delegaciju riječima: "Što se brinete za njih. vi ste politički osuđenici, a oni su obični plaćeni razbojnici. Vi ste došli na robiju za ideale, a oni za novac." (Imao je u vidu potporu koju je ustašama davao talijanski fašistički režim.) Na to je Moša Pijade odgovorio: "Braća hrvatski narodni borci su politički osuđenici, kao i mi; došli su na robiju u borbi za svoje ideale kao i mi, prema tome imaju pravo na isti položaj kao i mi." (citirano u: Ivanković, str. 117)

Ističe se zajednička borba: »Zahvaljujući pojačanoj borbi revolucionarnih masa ugnjetenih naroda, osobito hrvatskog, i borbi revolucionarnog radništva i seljaštva u svim zemljama versajske Jugoslavije, borbe za konačno obaranje šestojanuarskog fašističkog režima i zahvaljujući jedinstvenom i zajednićkom istupu svih političkih osuđenika u Lepoglavi, oni su uspjeli da slome taj ubilački režim u lepoglavskoj kaznioni koji je zavela nad njima i da prisile Upravu da im da čovječan režim.« (citirano u: Balen, str. 210)

Bilo je i pojedinačnih "mjenjanja tabora", pa je tako Šime Balen na robiju dospio kao hrvatski nacionalist, da bi zatim prihvatio komunističku ideologiju i 1935. postao član KPJ. O suradnji svjedoči i publikacija Robija - zapisci hrvatskih narodnih boraca, izdana u Zagrebu 1936. Urednik i izdavač bio je Nikola Rubčić. Šime Balen bio je jedan od urednika i autor najvećeg dijela teksta. Novac za brošuru dali su KPJ i Gospodarska sloga (organizacija HSS-a) iz Zagreba.

https://hr.wikipedia.org/wiki/Zajednica ... _komunista
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

ПретходниСледећа

Повратак на СТРАТЕГИЈЕ - Висока политика, идеје, идеологије

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 3 госта