Svako ima svoje Kosovo!

национализам, мондијализам, глобализам, тоталитаризам, патриотизам, антиглобалистички фронт, Америка, Русија, НАТО, ММФ, Светска Банка, мали народи и светске силе, Белорусија, Иран, Венецуела, Вредносни систем, Поуке историје, Аутентични и нови митови

Svako ima svoje Kosovo!

Порукаод Demokrata1993 » Пон Јул 26, 2010 1:23 pm

Elem, pored već navedenoh problema, "začkoljica" i "greški" koje su se pokazale u savetodavnom misljenju Međunarodnog suda pravde, postoji i jedna greška, koja je učinjena još, sa ove pozicije, davne, 1995. godine. Naime, reč je o sporazumu u Dejtonu.
Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini, poznatiji kao Dejtonski mirovni sporazum mirovni je dogovor potpisan u vazduhoplovnoj bazi Rajt-Paterson kod Dejtona, u američkoj državi Ohajo, kojim se zvanično prekinuo rat u Bosni i Hercegovini (1992-1995). Konferencija je trajala od 1. novembra do 21. novembra 1995. godine. Glavni učesnici su bili tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, predsednik Bosne i Hercegovine Alija Izetbegović, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, američki posrednik Ričard Holbruk i general Vesli Klark. Sporazum je zvanično potpisan u Parizu, 14. decembra.
A sada navodim dokumente od kojih se ovaj Sporazum sastoji:

1. Aneks 1-A: Sporazum o vojnim aspektima mirovnog rešenja
2. Dodatak B Aneksu 1-A: Sporazum između Republike Bosne i Hercegovine i NATO pakta o statusu NATO-a i njihovih članova.
3. Aneks 1-A: Sporazum između Republike Hrvatske i NATO pakta o statusu NATO-a i njihovih članova.
4. Aneks 1-A: Sporazum između Savezne Republike Jugoslavije i NATO pakta o tranzitnim aranžmanima za operaciju mirovnog plana.
5. Aneks 1-B: Sporazum o regionalnoj stabilizaciji
6. Aneks 2: Sporazum o međuetničkoj granici i povezanim pitanjima
7. Aneks 3: Sporazum o izborima
8. Aneks 4: Ustav Bosne i Hercegovine (odnosno Aneks I. Dodatni sporazumi o ljudskim pravima koji će se primanjivati u Bosni i Hercegovini i Aneks II. Prelazne odredbe sa izjavama)
9. Aneks 5: Sporazum o arbitraži
10. Aneks 6: Sporazum o ljudskim pravima (odnosno Aneks I. Dodatni sporazumi o ljudskim pravima koji će se primanjivati u Bosni i Hercegovini)
11. Aneks 7: Sporazum o izbeglicama i raseljenim osobama
12. Aneks 8: Sporazum o komisiji za očuvanje nacionalnih spomenika
13. Aneks 9: Sporazum o osnivanju javnih preduzeća u Bosni i Hercegovini
14. Aneks 10: Sporazum o civilnom sprovođenju mirovnog rešenja
15. Aneks 11: Sporazum o međunarodnim policijskim snagama
16. Sporazum o parafiranju Opšteg mirovnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini
17. Završna izjava sudije o mirovnim pregovorima o Bosni i Hercegovini
18. Sporazum o stvaranju Federacije Bosne i Hercegovine, zaključen u Dejtonu 10. novembra 1995. godine
19. Aneks na Sporazum o stvaranju Federacije Bosne i Hercegovine zaključen u Dejtonu - Dogovorena načela za prelazni statut za grad Mostar
20. Sporazum o uspostavljanju zajedničkog veća o saradnji
21. Sporazum o početku povratka prognanih u gradove Jajce, Bugojno, Stolac i Travnik
22. Sporazum o povratku izbeglica u područje Velike Kladuše i Cazina
23. Elementi dogovorenih principa za Sarajevo
24. Sporazum o odnosima strana
Dejtonski mirovni sporazum sastoji se od 11 aneksa koji pokrivaju vojne, političke i civilne aspekte sporazuma, kao i one o regionalnoj stabilizaciji.

Sporazum je uspostavio BiH kao suverenu državu sastavljenu od dva uglavnom nezavisna entiteta - muslimansko-hrvatske federacije, nazvane Federacija BiH i nešto manje mini-države bosanskih Srba, Republike Srpske. Sporazum je takođe odredio međunarodne i međuentitetske granice BiH. Ustav je takođe bio deo sporazuma, odnosno njegovog aneksa 4.
Dejtonski mirovni sporazum obavezao je BiH, Hrvatsku i ono što je ostalo od Jugoslavije da u potpunosti poštuju međusobni suverenitet i jednakost i da eventualne sukobe rešavaju mirnim sredstvima. Potpisujući sporazum, strane su takođe preuzele obavezu da poštuju ljudska prava i prava izbeglica i raseljenih lica. Takođe su pristale da u potpunosti sarađuju sa svim relevatnim telima i organizacijama u sprovođenju mirovnog sporazuma i istraživanju i procesuiranju ratnih zločina i drugih kršenja međunarodnog humanitarnog prava. Dan posle zvaničnog potpisivanja mirovnog sporazuma u Parizu, Savet bezbednosti UN doneo je rezoluciju 1031, kojom je NATO dobio mandat da sprovede vojne aspekte sporazuma. Dvadesetog decembra 1995, multinacionalne snage od 60 hiljada vojnika pod komandom NATO, nazvane Snage za sprovođenje (Implementation Force) IFOR, raspoređene su u BiH u okviru najveće vojne operacije u istoriji alijanse - Operacije zajednički poduhvat (Joint Endeavour). IFOR, koji je dobio mandat od godinu dana, zamenjen je u decembru 1996. godine Stabilizacionim snagama (Stabilization Force) SFOR. U početku je SFOR imao 32 hiljade vojnika, da bi vremenom ta brojka bila smanjena na oko sedam hiljada početkom decembra 2004, kada su misiju sprovođenja vojnih aspekata sporazuma preuzele snage Evropske Unije, EUFOR.
Za sprovođenje civilnih aspekata Dejtonskog mirovnog sporazuma zadužena je Kancelarija visokog predstavnika (OHR) u BiH. Delujući u okviru mandata SB UN, visoki predstavnik je najviši izaslanik međunarodne zajednice u Bosni i ima velika ovlašćenja, ukljujući i ovlašćenje da smenjuje političare i donosi zakone. Njegov zadatak je i olakšavanje i koordinacija aktivnosti organizacija i agencija koje sprovode civilne aspekte mirovnog sporazuma.
Dejtonski sporazum uspeo je da okonča krvoproliće u BiH i da ponovo uspostavi mir. Time je istovremeno i uspostavio jednu od najkompleksnijih državnih struktura na svetu - aranžman koji mnogi u BiH i van nje smatraju neodrživim na dugi rok. Sa slabim centralnim institucijama, stalnim jazom između dva entiteta i zavisnosti od međunarodne uprave, Bosna još uvek ne može da se nazove funkcionalnom državom. Tokom komemoracije povodom desetogodišnjice Dejtona 22. novembra u Vašingtonu, predstavnici tri konstitutivna naroda BiH dali su istorijsko obećanje da će sprovesti sveobuhvatne reforme kao temelj budućeg mira i prosperiteta.
Da li je tako nešto uopšte moguće realizovati ukoliko svetske institucije sa centrima u Njujorku (UN), Briselu (EU), Hagu (MSP), donesu odluku da je Republika Kosovo legalna državna tvorevina, iako narušava Povelju SB UN Rezolucijom 1244?!
Dakle, ono što Dejton predstavlja za rat u Bosni, to Rezolucija 1244 predstavlja za rat na Kosovu. Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 usvojena je 10. juna 1999. godine, odmah posle rata na Kosmetu kako bi se obezbetio osnov za stravanje posleratne kosmetske uprave i eventualno određivanje budućeg političkog statusa Kosmeta.
Glavni ciljevi Rezolucije 1244 su:

- Smeštanje Kosmeta pod privremenu upravu Ujedinjenih nacija (trenutno tu dužnost obavlja Privremena administrativna misija Ujedinjenih nacija na Kosmetu, UNMIK), dok se Srbiji negira bilo kakva uloga u upravljanju Kosmetom;
- Ovlašćene mirovne snage predvođene NATO-om (KFOR);
- Upravljanje UNMIK-a da uspostavi privremene institucije lokalne samouprave na Kosmetu;
- Reafirmisanje teritorijalnog integriteta Savezne Republike Jugoslavije (npr., Kosmet bi ostao deo SRJ, čija je Srbija sada priznata zemlja kontinuiteta (između SRJ, odnosno DZ Srbija i Crna Gora i Republike Srbije postoji znak jednakosti);
- Ovlašćivanje UN-a da pokrene politički proces kako bi se ustanovio budući status Kosmeta (ovaj proces je počeo krajem 2005).
Privremena administrativna misija Ujedinjenih nacija na Kosovu ili UNMIK je privremena civilna uprava pokrajne Kosovo i Metohija (u sastavu Srbije), pod rukovodstvom Ujedinjenih nacija. Misija je osnovana 10. juna, 1999. rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti. Šef UNMIK-a od avgusta 2004. pa do kraja juna 2006. je bio danski međunarodni civilni službenik Soren Jesen-Petersen. nasledio ga je prvi zamenik, američki diplomata Stiven Šuk.
UNMIK je podeljen u četiri sektora koja se nazivaju „stubovima“. To su:

- Stub I: Policija i pravosuđe (rukovode Ujedinjene nacije)
- Stub II: Civilna administracija (rukovode Ujedinjene nacije)
- Stub III: Demokratizacija i izgradnja institucija (rukovodi Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi)
- Stub IV: Rekonstrukcija i ekonomski razvoj (rukovodi Evropska unija)
NATO predvodi snage nazvane KFOR čime je obezbeđeno prisustvo međunarodnih mirovnih snaga kako bi podržale rad UNMIK-a.
Prema rezoluciji 1244, dužnosti UNMIK-a su:

- reforma osnovnih civilnih administrativnih funkcija;
- promovisanje uspostavljanja znatne autonomije i vlasti Kosmeta;
- omogućavanje političkog procesa za utvrđivanje budućeg statusa Kosmeta;
- koordinisanje dostavljanja humanitarne pomoći svih međunarodnih agencija;
- podrška rekonstrukciji glavne infrastrukture;
- odrđavanje reda i zakona;
- promovisanje ljudskih prava;
- obezbeđivanje sigurnog i nesmetanog povratka svih izbeglica i raseljenih lica u svoje domove na Kosmetu.
UNMIK je naširoko kritikovan zbog neuspeha u postizanju svojih ciljeva. Posle šest godina rada, UNMIK je optuživan za neuspehe u većini svojih zadataka:

- Uspostvljanje znatne autonomije i autonomne vlasti na Kosmetu nije pokrenuto; tačnije, svi ključni politički faktori podržavaju punu nezavisnost Kosmeta kao trenutno glavni cilj;
- Najvažnija infrastruktura nije rekonstruisana; naročito, električna distribucija je i dalje veoma problematična;
- Neuspesi u uspostavljanju javnog reda i sigurnosti;
- Ljudska prava se ne poštuju;
- Postoji oko 150 000 izbeglica sa Kosmeta, veliku većinu čine Srbi, koji i dalje ne mogu da se vrate u svoje domove.
- Rastući etnički sukobi među stanovništvom na Kosmetu nisu stišavani kao što je obećano.
- Prema Amnesti Internešnl, prisustvo mirovnjaka na Kosmetu je dovelo do porasta trgovine ženama zbog seksualnog iskorišćavanja.
Upravnik UNMIK-a od 2004. do juna 2006. godine, Soren Jesen-Petersen, je takođe kritikovan zbog prisnosti sa osumnjičenima za planirane zločine protiv srpskih civila tokom rata na Kosmetu.
UNMIK je takođe kritikovan za neuspehu sprečavanju potvrđenih odmazdi ili „etničkog čišćenja“ protiv romskog i srpskog stanovništva na Kosmetu.
Neuspeh naše Vlade nije u tome što ne zna da odbrani svoju južnu pokrajinu, već u tome što ne zna, ne može ili ne želi da napadne rad svih institucija koje se nalaze na Kosovu, upavo pozivajući se na ove greške rada tih institucija koje su postavljene kako bi održavale mir i bezbednost i omogućile povratak izbeglih Srba.
Ovaj tekst završavam citatom:
" Što se Kosova tiče, naš ulog je već jako visok. Mnogo smo i nepovratno izgubili ako govorimo o nacionalnoj tradiciji i istoriji. Ali visok je i rizik daljeg gubljenja. Zbog toga treba da podignemo ulog i za Evropu. Mi nismo večita moneta za potkusurivanje svih interesa. U Hrvatskoj i BiH nepovredivost granica, pravo samo unutar zajedničke države. U Srbiji obrnuto. Albanska država na Kosovu nastaje kao divlja gradnja. Jednog trenutka, vrlo brzo, reći će nam: skuplje je rušiti, lakše je legalizovati. A zašto je dopušteno da se nelegalno zida u prisustvu međunarodne zajednice? Kasno je za rasprave. U svim drugim stvarima vreme radi za nas. U pogledu KiM vreme ne radi za nas."
Dr. Zoran Đinđić
"Kada dođes na svet, čitav svet se smeje, a ti si jedini koji plače. Vodi svoj život tako da na dan tvoje smrti čitav svet plače, a da ti budeš jedini koji će se smejati."
Konfučije(551 – 479 pre nove ere), kineski filozof i socijalni reformator
Корисников грб
Demokrata1993
 
Поруке: 566
Придружен: Нед Јун 13, 2010 8:40 am
Место: Lazarevac

Svako ima svoje Kosovo!

Порукаод Demokrata1993 » Уто Јул 27, 2010 9:40 pm

Izvor: www.slobodnaevropa.org/
Aidan Hehir, profesor međunarodnih odnosa,
Univerzitet u Vestminsteru

"RSE: Na kojim argumentima je Međunarodni sud pravde zasnovao mišljenje da kosovska deklaracija nezavisnosti nije povredila međunarodno pravo?
Hehir: Nema ničeg u međunarodnom pravu što vam zabranjuje da proglasite nezavisnost. Ono čime se Međunarodni suda bavio nisu bili politički aspekti dešavanja na Kosovu već samo legalnost jednostrane kosovske Deklaracije nezavisnosti, za koju je utvrdio da je bila u saglasnosti sa međunarodnim pravom. Utvrđeno je, dakle, da ona nije bila nelegalna."
"Kada dođes na svet, čitav svet se smeje, a ti si jedini koji plače. Vodi svoj život tako da na dan tvoje smrti čitav svet plače, a da ti budeš jedini koji će se smejati."
Konfučije(551 – 479 pre nove ere), kineski filozof i socijalni reformator
Корисников грб
Demokrata1993
 
Поруке: 566
Придружен: Нед Јун 13, 2010 8:40 am
Место: Lazarevac

Svako ima svoje Kosovo!

Порукаод Demokrata1993 » Уто Јул 27, 2010 10:03 pm

Na temi Otačastveni pokret Obraz - ljotićevski šabani na kvadrat pročitao sam stroga kritikovanja i napade na srpskog ministra spoljnih poslova - Vuka Jeremića, kao i na predsednika Republike Srbije - Borisa Tadića. Na jučerašnjem zasedanju Skupštine Srbije, u završnoj reči koju je dao, Boris Tadić je izjavio da u proteklih nekoliko decenija Srbija nije imala ministra koji je utrošio više snage i energije za odbranu Kosova (podrazumeva se - mirnim, diplomatskim putem). Složio bih se sa takvom izjavom.
Medjutim, na već pomenutoj šestoj vanrednoj sednici Skupštine Srbije nije doneta jedinstvena odluka o daljim koracima za očuvanje Kosova u okviru srpske teritorije, uprkos ozbiljnosti situacije u kojoj se nalazi naša država. Narodna Skupština Republike Srbije usvojila je novu Vladinu rezoluciju o Kosovu. Nakon 12 sati rasprave i debatovanja, protiv Vladine rezolucije glasalo je 28 poslanika Demokratske stranke Srbije, Liberalno - demokratske partije i Riza Halimi. Rezolucija je, ipak, usvojena jer su je podržala 192 poslanika, među kojima su bili članovi Srpske napredne stranke, Nove Srbije i Srpske radikalne stranke.
Kao demokrata, kao mladi Đinđićevac, želeo bih ovom porukom da pokažem da je saradnja i jedinstvo opozicionih stranaka sa DS-om, ipak, ostvariva. Na žalost, trebalo je da se dogodi ovo što se dogodilo da bi smo zajedno stali na branik svojih nacionalnih interesa, nacione suverenosti i teritorijalnog integriteta. Nadam se da je dalja, ovako uspešna saradnja opozicionih partija, moguća i nadam se da se nikada više neće pojaviti "28 poslanika" koji će biti suprotstavljeni napretku naše države i borbi za njene interese.
"Kada dođes na svet, čitav svet se smeje, a ti si jedini koji plače. Vodi svoj život tako da na dan tvoje smrti čitav svet plače, a da ti budeš jedini koji će se smejati."
Konfučije(551 – 479 pre nove ere), kineski filozof i socijalni reformator
Корисников грб
Demokrata1993
 
Поруке: 566
Придружен: Нед Јун 13, 2010 8:40 am
Место: Lazarevac

Re: Svako ima svoje Kosovo!

Порукаод Demokrata1993 » Сре Јул 28, 2010 7:11 pm

U skladu sa pozivom predsednika Borisa Tadića svim građanima i organizacijama da daju svoj doprinos očuvanju KiM nakon Savetodavnog mišljenja MSP-a od 22.jula 2010.godine, advokat Mr. Goran Cvetić iz Beograda, član srpskog Udruženja za medjunarodno pravo, obraća se javnosti sledećim saopštenjem:


U pravnoj sutuaciji nastaloj nakon Savetodavnog mišljenja MSP-a Narodna skupština Republike Srbije bi trebalo da na hitnoj sednici, na osnovu Ustava RS, važeće rezolucije SB UN 1244 i opšte-prihvaćenih principa međunarodnog prava, donese Deklaraciju kojom se:

1. Izričito reafirmiše teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije na celoj svojoj teritoriji, uključujući KiM;

2. Izričito utvrđuje da je deklaracija nezavisnosti "ovlašćenih predstavnika" Prištine od 17.2.2008. godine ništava od dana donošenja pošto je u suprotnosti sa Ustavom RS, pa stoga ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo.

Navedenu deklaraciju NS RS treba da usvoji pošto ne postoji ni jedna međunarodno-pravna odredba koja joj to zabranjuje. Upravo suprotno, takva deklaracija je u potpunosti u skladu sa međunarodnim pravom po kome svaka država ima pravo da štiti svoj teritorijalni integritet i suverenitet.
Deklaracija takođe treba da sadrži rafirmaciju neprikosnovenost prava na privatnu imovinu zaštićernog svim konvencijama za zaštitu ljudskih prava, budući da je po katastru oko 60% zemljišta na KIM u srpskom vlasništvu. Predložena deklaracija ima za cilj da ublaži negativan efekat Savetodavnog mišljenja od 22.jula 2010. godine i uputi efektan odgovor desetorici sudija MSP-a, čije mišljenje teško da će ikada dobiti komplimenat od bilo kog iskrenog svetskog međunarodnog pravnika.

NAPOMENA: Autor ovog saopštenja je magistar međunarodnog prava sa londonskog
univerziteta.



Dana 26. jula 2010. godine
Mr. Goran Cvetić, advokat
Beograd, Srbija
"Kada dođes na svet, čitav svet se smeje, a ti si jedini koji plače. Vodi svoj život tako da na dan tvoje smrti čitav svet plače, a da ti budeš jedini koji će se smejati."
Konfučije(551 – 479 pre nove ere), kineski filozof i socijalni reformator
Корисников грб
Demokrata1993
 
Поруке: 566
Придружен: Нед Јун 13, 2010 8:40 am
Место: Lazarevac

Dosadašnja savetodavna mišljenja MSP

Порукаод Demokrata1993 » Сре Јул 28, 2010 7:36 pm

Međunarodni sud pravde je od svog osnivanja 1946. godine izdao 24 mišljenja na zahtev UN.
Kako sam Sud naglašava "savetodavna mišljenja Suda nemaju obavezujući karakter. Na međunarodnim institucijama i organima koji su zatražili to mišljenje ostaje da odluče, svojim sredstvima, o tome kako će se dalje postupati sa tim mišljenjem".
Samo pet organa UN, među kojima su Savet bezbednosti i Generalna skupština, kao i 16 specijalizovanih institucija UN, imaju pravo da zatraže konsultativno mišljenje od Suda.
S izuzetkom presude iz 2004. godine, u kojoj je ocenjeno da su delovi zida koji je izgradio Izrael u Palestini nelegalni i da treba da budu srušeni, većina konsultativnih mišljenja Suda bili su poštovani.
Agencija Frans pres ističe da ne treba mešati ovlašćenje Suda kada se radi o savetodavnom mišljenju i njegovog ovlašćenja kada se radi o rešavanju međudržavnih sporova, što je glavni zadatak suda.
Među drugim savetodavnim mišljenjima koje do sada izdao MSP-a nalazi se i mišljenje iz 1971. godine prema kome države članice UN treba da smatraju nelegalnom okupaciju Namibije od strane Južne Afrike, i presuda iz 1996. prema kojoj je "pretnja od upotreba nuklearnog oružja generalno suprotna propisima međunarodnog prava".
Kako navodi agencija Frans pres današnju presudu će pažljivo pratiti manjinske grupe i separatističke organizacije, tražeći u njoj pravni presedan.
Politikolog na univerzitetu u Amsterdamu Žan D'Aspremong, rekao je da su mišljenja MSP-a svode na isticanje već postojećih zakona.
"Iako nije obavezujuće za države savetodavno mišljenje je dobra prilika za Sud da razjasni važeće zakone i obaveze za države", rekao je on.

HAG - Međunarodni suda pravde u Hagu utvrdio je da jednostrana Deklaracija o nezavisnosti Kosova nije prekršila međunarodno pravo, Rezoluciju 1244, ni međunarodni pravni poredak na Kosovu. Odluku je pročitao predsednik MSP Hisaši Ovada iz Japana.
Od 14 sudija za ovu odluku glasalo je 10, a protiv 4 sudije.
Ovakvu odluku su podržali sudija iz Sijera Leonea Abdul Koroma, iz Jordana On Šokat Al-Kasone, iz Sjedinjenih Država Tomas Burgental, iz Nemačke Bruno Sima, Francuske Roni Abraham, sa Novog Zelanda Kenet Kit, iz Somalije Abdulkavi Jusuf, iz Velike Britanije Kristofer Grinvud i Meksika Bernardo Sepulveda Amor.
Protiv ovakve odluke suda bili su sudija iz Slovačke Peter Tomka, iz Maroka Muhamed Benjuna, Rusije Leonid Skotnjikov i Brazila Antonio Augusto Kankado Trindade.
Sudija iz Kine Ši Đujong nije glasao.
Čak sedam sudija je, međutim, izrazilo protivan ili odvojen stav u vezi sa delovima ili celinom savetodavnog mišljenja.

"Sud je zaključio da usvajanjem Deklaracije o nezavisnosti od 17. februara 2008. godine nije narušeno opšte međunarodno pravo, ni Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, niti ustavni okvir (na Kosovu). Shodno tome, usvajanje te deklaracije nije prekršilo nijedno primenjivo pravilo međunarodnog prava", rekao je predsednik MSP-a Hisaši Ovada, saopštavajući savetodavno mišljenje suda.
MSP je utvrdio da međunarodno pravo u načelu ne zabranjuje jednostrane deklaracije o nezavisnosti, ne ulazeći u pitanje da li takve deklaracije zatim proizvode državnost.
Potvrđujući da, po međunarodnom pravu, pravo na proglašavanje nezavisnosti imaju bivše kolonije ili osvajane teritorije, sud je podvukao da to nije dovelo do ustanovljenja zabrane deklaracija o nezavisnosti van tog konteksta.
Argument da implicitna zabrana proizlazi iz principa zaštite teritorijalnog integriteta država, sudije su protumačile u okviru prakse Saveta bezbednosti UN koji je osuđivao pokušaje secesije, poput Republike Srpske, ali zbog "nelegalne upotrebe sile ili drugih kršenja međunarodnog prava", a ne na osnovu pretpostavljene zabrane u međunarodnom pravu.
Sudija Ovada naznačio je i da princip zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta, po međunarodnom pravu, važi za odnose među državama.
Po savetodavnom mišljenju suda, koje nije obavezujuće za države, deklaracija o nezavisnosti Kosova nije bila u suprotnosti sa Rezolucijom 1244, ni sa privremenim pravnim poretkom koji je u pokrajini njom ustanovljen.
To mišljenje, sud je zasnovano na oceni da autori deklaracije nisu bile "privremene institucije samouprave na Kosovu", već grupa koje je sebe definisala kao "demokratski izabrane lidere naroda Kosova".

"Sud je u vezi s tim zaključio da autori deklaracije o nezavisnosti nisu delovali kao institucije privremene samouprave predviđene ustavnim okvirom, već kao osobe koje su radile zajedno u svojstvu predstavnika naroda Kosova izvan okvira privremene administracije", rekao je sudija Ovada.
Autori deklaracije i sama deklaracija, stoga su, po mišljenju suda, delovali van pravnog okvira UN ustanovljenog Rezolucijom 1244 koja se izričito nije bavila konačnim statusom Kosova, niti "načinom na koji će biti postignut".
"Rezolucija nije unapred odbacivala usvajanje deklaracije o nezavisnosti, zato što su ti dokumenti na dva različita nivoa: deklaracija o nezavisnosti, za razliku od rezolucije, predstavlja pokušaj da se utvrdi konačan status Kosova", utvrdio je sud.
Kako je kazao sudija Ovada, Savet bezbednosti UN rezolucijom 1244 "nije rezervisao za sebe konačno odlučivanje o situaciji na Kosovu i ostao je nem o uslovima za konačni status Kosova".
Sud je tako odgovorio na pitanje koje mu je, na inicijativu Srbije, postavila Generalne skupštine UN: "Da li je jednostrana deklaracija o nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom?".
Današnje savetodavno mišljenje MPS ne obavezuje države.
O odluci MSP u Hagu svoje mišljenje izneli su predsednik Srbije Boris Tadić i drugi visoki zvaničnici.

Posle izricanja mišljenja Međunarodnog suda pravde u Hagu pojavile su se teze slovačkih analitičara da bi mišljenje suda bilo suprotno da je Srbija postavila pitanje da li je legitimno faktičko otcepljenje teritorije neke države, a ne samo da li je legitimna deklaracija o proglašenju nezavisnosti.

Odluka se čeka već sedam meseci

Na odluku suda se čekalo duže od sedam meseci - od decembra, kada je u Međunarodnom sudu pravde održana višednevna rasprava u kojoj je tokom devet dana mišljenje o proglašenju nezavisnosti Kosova iznelo 29 delegacija.
Ocenu da je proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa međunarodnim pravom iznele su Srbija, Kina, Rusija, Španija, Rumunija, Kipar, Argentina, Brazil, Vijetnam, Bolivija, Venecuela, Azerbejdžan i Belorusija.
Suprotan stav su, uz kosovske predstavnike, imale Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Holandija, Austrija, Norveška, Danska, Finska, Bugarska, Hrvatska, Albanija, Jordan i Saudijska Arabija.
Predstavnik Burundija je ocenio da će Kosovo nastaviti da postoji kao entitet, bez obzira na odluku Međunarodnog suda pravde.
Kosovo je 17. februara 2008. godine proglasilo nezavisnost, koju je od tada priznalo 69 država.
Sve više se spekuliše o tome kako bi do 2012. godine Republika Kosovo mogla da uđe u Ujedinjene nacije i time konačno postane država. Međutim, moglo bi to da se dogodi i ranije u slučaju da Republiku Kosovo prizna minimum još 59 država. Kako bi republika dobila međunarodno priznanje, njena autonomija, legalnost, integritet i suverenost mora biti priznata dvo-trećinskim glasovim zemalja članica, a to je u ovom slučaju 67% članica UN-a.
"Kada dođes na svet, čitav svet se smeje, a ti si jedini koji plače. Vodi svoj život tako da na dan tvoje smrti čitav svet plače, a da ti budeš jedini koji će se smejati."
Konfučije(551 – 479 pre nove ere), kineski filozof i socijalni reformator
Корисников грб
Demokrata1993
 
Поруке: 566
Придружен: Нед Јун 13, 2010 8:40 am
Место: Lazarevac

Svako ima svoje Kosovo!

Порукаод Demokrata1993 » Чет Јул 29, 2010 1:00 pm

Proglašenje nezavisnosti

Kosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine. U Prištini su tih dana hiljade građana slavile na ulicama, a mnogi su izjavili da je to najsrećniji trenutak njihovog života, kojeg su čekali predugo. Proglašenje nezavisnosti Kosova u Srbiji je izazvalo žestoke reakcije, vlasti su saopštile da nikada neće priznati takvu odluku Prištine. Nakon velikog mitinga protiv nezavisnosti Kosova, koji je usledio 21. februara 2008., u neredima Beogradu zapaljena je i Ambasada SAD-a . Hronologija događanja koja su prethodila proglašenju nezavisnosti Kosova kreće od dolaska Slobodana Miloševića na vlast u Srbiji 1987. godine i nešto kasnijim ukidanjem autonomije Kosova i Vojvodine.

Rasprava pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) u Hagu

Uspostavljen 1945, MSP ima dve glavne dužnosti: da rešava pravne sporove između država i daje savetodavna mišljenja o pravnim pitanjima koja su mu upućena od strane tela UN i specijalizovanih agencija. U prvom slučaju, sud donosi presudu koja je obavezujuća i za koju ne postoji pravo žalbe. U drugom slučaju, savetodavna mišljenja o pitanjima kao što je proglašenje nezavisnosti Kosova nemaju obavezujući efekat. Prema tome, oko 130 zemalja koje do sada nisu priznale Kosovo nisu obavezne da to urade nakon objavljivanja savjetodavne odluke prema kojoj proglašenje nezavisnoti Kosova nije suprotno međunarodnom pravu.



Dukagjin Gorani, savetnik kosovskog premijera Hashima Thaqija, izjavio je za RSE da je srpski dnevnik "Blic" loše preneo njegovu izjavu u kojoj se spominje specijalni status za sever Kosova. On navodi da se pitanje severa treba rešiti samo putem dijaloga.

“Rekao sam Blicu tačno da je veoma širok opseg mogućnosti i da se ključ za rešenje nalazi unutar srpske zajednice i njene spremnosti da započne jedan normalan konstruktivni dijalog sa institucijama na Kosovu, i naravno unutar kosovskih državnih granica, ali sve se mora rešiti putem dijaloga i konstruktivnih razgovora“, kazao je Gorani.

Gorani navodi da je "Blic" naknadno "konstruisao njegovu izjavu" i podseća da se poslednjih dana isto dešavalo i sa izjavama međunarodnih zvaničnika na Kosovu. On dodaje da se radi o taktici u kojoj specijalni status i autonomija severa pokušava da se prikaže kao već moguća tačka u potencijalnim tehničkim razgovorima između Beograda i Prištine i dodaje da je zabrinjavajuće što na toj taktici rade i mediji.
“Sada nije previše važno šta se ustvari loše prenosilo. Mnogo je važnije zbog čega se to radi. Smatram da se radi o nekoj maloj taktici u kojoj specijalni status i autonomija za Srbiju pokušava da se prikaže kao već garantovana činjenica i kao moguća tačka u mogućim tehničkim razgovorima između Beograda i Prištine. Smatram da je izuzetno zabrinjavajuće da na toj taktici rade mediji, a ne rade, na primer, administracija i zvanični Beograd. Iako to rade mediji, ako su čak i oni uvučeni u ovu političku igru, onda je to zabrinjavajuće pošto u Prištini to liči na kolektivnu ofanzivu u kojoj su uvučeni gotovo svi slojevi društva. Vlada Kosova izuzetno je spremna da pronađe jedno stabilno rešenje za sve građane na Kosovu, ponajviše za srpsku zajednicu na severu, ali kreiranje ovakvih falsifikovanih izjava od strane medija koji smatraju da su slobodni i nezavisni je izuzetno zabrinjavajuće”, kazao je Gorani, politički savetnik kosovskog premijera.
O temi Zašto je Beograd izgubio pravnu bitku sa Kosovom , posetite stranicu:
http://www.slobodnaevropa.org/content/most_msp_odluka_tumacenje/2108914.html
"Kada dođes na svet, čitav svet se smeje, a ti si jedini koji plače. Vodi svoj život tako da na dan tvoje smrti čitav svet plače, a da ti budeš jedini koji će se smejati."
Konfučije(551 – 479 pre nove ere), kineski filozof i socijalni reformator
Корисников грб
Demokrata1993
 
Поруке: 566
Придружен: Нед Јун 13, 2010 8:40 am
Место: Lazarevac

Re: Svako ima svoje Kosovo!

Порукаод Ruzica » Чет Мар 10, 2011 8:32 pm

Демократе су познати ( бар они "познати") да су склони филозофирању и извртању чињеница онако како њима одговара!
И овај "Демократа" није изузетак...
Ако тврдиш, упорно, цитирајући "стручњаке" - да свако има своје Косово... онда ти, извини, али ЗАИСТА НЕ ЗНАШ ШТА ЈЕ КОСОВО ЗА СРБЕ... јер, вероватно, није имао ко да те научи... међутим, то и не може да се научи...с тим је требало да се родиш!!!
Ево шта ради "Политика" - "некад најчитанији дневни лист у Србији", а данас као и све друге новине и ТВ...су "службена гласила "- а шта то значи, пошто си "демократа" и "филозоф" - сигурно разумеш!!!

Геноцид, лажи и Срби

- Приказ књиге Политика геноцида, објављен у издању листа Политика избачен је током ноћи - и са насловне стране штампаног издања и са Интернет издања овог дневника. Прилику да виде тај приказ имали су само читаоци првог издања Политике које се дистрибуира у унутрашњости Србије и они који преко Интернета пронађу овај текст на неким сајтовима који су га пренели. (Доносимо приказ у целини пренет са http://www.smedia.rs/vesti/detalji.php?id=54092)

Најсмртоноснија светска криза после Другог светског рата (5,4 милиона мртвих од 1998. до 2007. у ДР Конгу) само је 17 пута у новинским извештајима названа геноцидом, а убијање око 4.000 Албанаца на Косову и Метохији, чак, 323 пута

Насловна страна Политике за прво издање, одакле је током ноћи избачен текст "Геноцид, лажи и Срби"

Да ли је садашња употреба речи геноцид „увреда сећања на жртве нациста”?

(Између наводника исписана је неупитна мисао нобеловца Ноама Чомског из предговора задивљујуће књиге „Политика геноцида”, Едварда Хермана и Дејвида Питерсона, објављене последњих дана 2010. у издању „Весна инфо” из Београда.)

Едвард Херман је почасни (емеритус) професор финансија на Универзитету Пенсилванија, а Дејвид Питерсон независни новинар. Помало необичан списатељски двојац, помислићете из прве, иако се он – прелистате ли пажљиво исцрпно набрајање изворника – још најмање два пута огледао у удруженом писању, и оба пута поводом распада бивше Југославије. А другопотписани десетак и више пута сам и с другима.

Окончање Хладног рата је, према мишљењу Ноама Чомског „отворило врата ери порицања Холокауста”, у којем тзв. хуманитарно бомбардовање Југославије (читај: Србије) није последњи камичак у злоћудној слагалици.

Ослонимо ли се на штиво Едварда Хермана и Ноама Чомског „Контрареволуционарно насиље: крвопролића у чињеницама и пропаганди”, Сједињене Америчке Државе су извеле „врло озбиљне” војне интервенције у, барем, 29 земаља од 1945. до 2009. године, и „као резултат свог доминантног положаја и свеобухватних контрареволуционарних напора, биле су најважнији појединачни подстрекач, организатор и морална и материјална потпора тешким крвопролићима у годинама после Другог светског рата”.


Наставак текста са насловне стране, објављен на 7. страни, такође је избачен током ноћи

Амерички званичници, потпомогнути медијима и интелектуалцима блиским власти („интелектуалци геноцида”), овладали су „управљањем злочинима” уобличујући ток пропаганде који скреће пажњу с насиља које организује и одобрава највећа светска сила на насиље њених непријатеља. Отуда несвакидашња подела – према суду потписника – на четири врсте крвопролића: конструктивна, бенигна, зликовачка и митска.

„Највећа геноцидна акција у последњих 30 година јесу економске санкције наметнуте Ираку после инвазије на Кувајт 1990, како у погледу броја жртава, тако и у погледу свести о последицама ове политике у свести оних који су је креирали”, започињу своје запањујуће истраживање двојица истраживача. „Њујорк тајмс” је обелоданио да је „Ирак на дуже време враћен у прединдустријско доба, али са свим проблемима постиндустријске зависности од енергије и технологије”. А „Вашингтон пост”, позивајући се на поверљив извор, написао је да је тзв. стратешко „бомбардовање... циљало све оне мете које омогућују земљи да се одржи”. Звучи вам блиско и познато, зар не?

Денис Халидеј, први координатор УН за хуманитарне послове у Ираку, поднео је оставку уз оцену да је учинак санкција раван „геноциду”! А Еленор Робсон, предавач на Ол соул колеџу у Оксфорду (Енглеска), додала је: „Морали бисте да се вратите вековима уназад на монголску инвазију на Багдад 1258. године да нађете пљачку ових размера”. Погађате ко је пљачкао!

Едвард Херман и Дејвид Питерсонобелодањују нечасну работу политичара, интелектуалаца и новинара, по којој је најсмртоноснија светска криза после Другог светског рата (5,4 милиона мртвих од 1998. до 2007. у ДР Конгу) само 17 пута названа геноцидом у новинским извештајима, а убијање око 4.000 Албанаца на Косову и Метохији, чак, 323 пута!

Џорџ Робертсон, британски министар одбране, признао је у сведочењу пред Парламентом: „До Рачка почетком ове године (24. март 1999) ОВК је била одговорна за више жртава на Косову него југословенске власти”. Процењени број убистава од 1998. износио је две хиљаде, од чега се око 500 приписује српским снагама.

„Током грађанских ратова који су пратили разарање СФРЈ деведесетих година прошлог века – САД, Немачка, НАТО и ЕУ – сви су стали уз националне мањине које су тражиле да се одвоје од јединствене федералне државе и сви су били против националне групе Срба која је најдуже истрајавала на очувању Југославије. То је сврстало западни блок чврсто иза Хрвата и Словенаца, а онда иза босанских муслимана и, најзад, косовских Албанаца”, објашњавају Едвард Херман и Дејвид Питерсон, наводећи бројне критички усмерене списе.

Тако сазнајемо да су силе НАТО подржавале, „па чак и водиле ратне операције, а како је било значајног етничког чишћења и етничког убијања – природно је да су изрази етничко чишћење, али и масакр и геноцид брзо били примењени на ратне операције Срба”. За „масакр у Сребреници” пишу да Срби неоспорно нису никог убили осим „војно способних муслиманских мушкараца”, потрудивши се да претходно аутобусима одвезу на сигурно сву децу, жене и старце.

„Ако је Рачак измишљен злочин, а верујемо да јесте, онда је рат који је на тај начин продат свету заснован на лажи, а свака идеја да је тај рат био у циљу достизања правде мора се довести у питање, ако ништа друго онда само због те чињенице”, сматрају Едвард Херман и Дејвид Питерсон позивајући се на властити текст „Си-Ен-Ен: продаја НАТО рата на глобалном нивоу” из 2009. године.

„Масакр у Рачку”је одговарао администрацији Била Клинтона и НАТО-у да после преговора у Рамбујеу, „једној од највећих сценских варки новије историје”, отпочну дуго припремано бомбардовање Југославије (Србије).

Када је Мадлен Олбрајт, државна секретарка, први пут обавештена, одушевљено је рекла: „Пролеће је поранило на Косову”.

Драгоцено штиво потанко разоткрива двострука америчка мерила у вагању ратовања у Дарфуру (Судан), Руанди, Ираку, Либану, Авганистану, Индонезији, Гватемали, Салвадору и тако редом.


Слика

Није баш директно везано за ову тему... али је занимљиво како једна Рускиња с једног руског Форума ... реагује и шта поручује:


SA RUSKOG FORUMA, RUSKINJA TASA – PISE…


- Najdrazi moj akcioni time Vlade Republike Srbije! Sa velikim zadovoljstvom i interesovanjem smo primili vest da ste nagradu, za informaciju koja bi doprinela hapsenju Djenerala Mladica podigli na citavih 10.000.000 eura?! (doduse u apoenima koje ce potpisati guverner Soskic), ali sta je, tu je! Valjda ce do eventualne isplate, ekonomskom i finansijskom politikom kakvu vodite, za te pare moci da se kupi bar FIAT Punto Classic sa sve klimu? Kako nismo u mogucnosti da pratimo kretanja na vodecim svetskim berzama, voleli bi, a mislimo da ima jos zainteresovanih - Da nam neko, od velikog broja eksperata vlade, transparentno objasni kako stoje akcije djeneraletine na najznacajnijim svetskim berzama? Beogradskoj recimo? Konkretno, nama nije licno jasno, kako ovi prozapadni kanibali prezivljavaju?! Djeneral je procenjen na 10.000.000 eura!? Ako, recimo, ima 100 kg, to je 100.000 eura po kg? Znamo da je cena hrane na svetskom trzistu skocila, ali, ovo je previse, pa i da sve zlatne zube ima! Opet, ako se setimo , sta je sve i po kojoj ceni prodato u Srbiji, nema sumnje da Srbija vrednije nista od djenerala nema! Sve sa Telekomom, EPS-om i aerodromom! NIS-ov vecinski paket prodat je za 40 djenerala, Philip Morris za 611djenerala, a ceo US STEEL 150 djenerala?! Kako ministar Koreancima i Italijanima daje oko 7000 eura za svako novootvoreno radno mesto, nece biti iznenadjenja, ako sutra u Trgovistu LG otvori svoju fabriku, a Alfa Romeo proizvodnju svog strateskog modela Giullieta prebaci u Jagodinu (pod uslovom da director te fabrike ne “ dodiruje” Palmu!).
Sta, ako, je general fizicki mrtav(posto je inace besmrtan)? Koliko cemo dobiti za iskopanog , a ne osudjenog ( sto ce reci Nevinog ) djenerala? A sada, citav akcioni tim na celu sa spec. tuziocem Vukcevicem i spec. zamenikom Vekaricem srdacno pozdravljaju Pripadnici Ekstremno Nacionalno Indoktriniranih Srba !!!


Занимљиво запажање...нема много филозофирања...

Шта Руси пишу о генералу Ратку Младићу...погледај, ако и не разумеш руски...

http://ruskline.ru/tema/politika/ratko_mladich/


Rusi o Ratku Mladicu


илустрација:

Слика
Корисников грб
Ruzica
 
Поруке: 830
Придружен: Суб Мај 01, 2010 8:01 pm
Место: Београд

Re: Svako ima svoje Kosovo!

Порукаод Милица » Нед Апр 03, 2011 10:51 pm

Svetovid пише:Баш зато нема свако своје Косово.
Шкотска није Косово за Енглезе.
Такође ни Фокландска острва нису Косово.
Ни Северна Ирска, а ни Велс.
Чак ни чисто политички.
Јер народи који тамо живе (Ирци, Шкоти) стекли су својом вековном борбом за слободу право на високу аутономију.
Док су Албанци са Косова служили сваком окупатору који би се појавио на том простору.
Они никада нису бранили своју слободу од окупатора (Турци, Италијани, Американци).
Тако да независност Косова има врло мало везе са "локалцима", а много више са Американцима.
Косово никада не може бити независно јер Албанци не умеју тј. нису способни да управљају са том земљом.
Без помоћи западњака "Косово држава" би се срушила сама од себе.


Управо тако. Можда свако има своје Косово у политичком смислу. Али чак и да Косово није дубоко усађен национални мит, него да је једна од многих регија Србије (рецимо Шумадија) не може се поредити та ситуација са Велшанима у Великој Британији или Баскијцима или Каталонцима у Шпанији.
Косово је одувек (као и Шумадија коју сам узела за пример) било српска земља, насељена Србима. Велс, Баскија и Каталонија припадају Великој Британији тј. Шпанији, али су одувек насељени народом који има своју културу, свој језик, своју традицију, итд... Не кажем да у свим тим случајевима подржавам њихов сепаратизам (у најмању руку ме није брига, а највише што могу да кажем је да би било најбоље да то они мирним путем реше између себе) али то се једноставно не може поредити са Косовом.
А тек Белгија!!! Па то је држава састављена од два потпуно различита народа (не може чак ни са бившом Југославијом да се пореди), то је рецимо као кад би неко саставио Србију и Румунију у исту државу - порекло је заједничко утолико што су оба народа беле расе, а и група народа, и језик, и култура, и све остало је различито. Белгијанци (франкофони) и Фламанци се чак, колико ја знам, ни не мрзе између себе, чак се њихови националисти међусобно подржавају, што је сјајна ствар, људи једноставно хоће да раскрсте с том причом о Белгији и то је све. Никако се не може поредити с Косовом.
Корисников грб
Милица
 
Поруке: 340
Придружен: Чет Окт 29, 2009 2:08 pm

Re: Svako ima svoje Kosovo!

Порукаод talican » Суб Јун 04, 2011 8:12 am

Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Svako ima svoje Kosovo!

Порукаод Светонио » Сре Сеп 14, 2011 6:20 am

"...Индентификација са агресором, капитулантска свест, позив на "реалност" јачег и немилосрдно оспоравање и уништење оних који се јачем супростављају, чине чворишне тачке квислиншког деловања, од Недића, Љотића и Михаиловића до Јовановића, Драшковића и Кораћа..."
Марио Калик
Корисников грб
Светонио
 
Поруке: 910
Придружен: Пон Јун 28, 2010 9:04 am

ПретходниСледећа

Повратак на СТРАТЕГИЈЕ - Висока политика, идеје, идеологије

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 5 госта