Svako ima svoje Kosovo!

национализам, мондијализам, глобализам, тоталитаризам, патриотизам, антиглобалистички фронт, Америка, Русија, НАТО, ММФ, Светска Банка, мали народи и светске силе, Белорусија, Иран, Венецуела, Вредносни систем, Поуке историје, Аутентични и нови митови

Re: Svako ima svoje Kosovo!

Порукаод Светонио » Чет Сеп 15, 2011 8:29 am

"...Индентификација са агресором, капитулантска свест, позив на "реалност" јачег и немилосрдно оспоравање и уништење оних који се јачем супростављају, чине чворишне тачке квислиншког деловања, од Недића, Љотића и Михаиловића до Јовановића, Драшковића и Кораћа..."
Марио Калик
Корисников грб
Светонио
 
Поруке: 910
Придружен: Пон Јун 28, 2010 9:04 am

Re: Svako ima svoje Kosovo!

Порукаод Светонио » Пет Сеп 16, 2011 12:38 pm

"...Индентификација са агресором, капитулантска свест, позив на "реалност" јачег и немилосрдно оспоравање и уништење оних који се јачем супростављају, чине чворишне тачке квислиншког деловања, од Недића, Љотића и Михаиловића до Јовановића, Драшковића и Кораћа..."
Марио Калик
Корисников грб
Светонио
 
Поруке: 910
Придружен: Пон Јун 28, 2010 9:04 am

Re: Svako ima svoje Kosovo!

Порукаод Svetovid » Сре Апр 04, 2012 6:49 am

Рат који се могао избећи

Зашто је пре тридесет година, у време аргентинско-британског рата око Фокланда, влада Маргарет Тачер лагала своју и светску јавност

Слика
Крстарица „Белграно” је на радарским екранима британске јуришне нуклеарне подморнице „Освајач” уочена први пут 30. априла

Аргентинско-британски рат око Фокланда пре 30 година могао је бити заустављен и пре отпочињања главних борби, али влада Маргарет Тачер то није хтела. Ових дана, када се у Британији евоцирају успомене на рат који је Лондон добио, сви заборављају да је годину дана касније управо захваљујући популарности из тог рата Маргарет Тачер добила и изборе. Није спорно да је главни кривац за рат била Аргентина која је напала и окупирала део британске територије, Фокланде. Није спорно ни да је Британија позвала Аргентину да се мирно повуче са окупираних острва, да је Аргентинцима остављен разуман рок за повлачење, али да они то нису прихватили. Спорни су други моменти, заправо, хронологија догађаја намеће питање да ли се рат могао избећи.

Годину дана после тог рата у британској поморско-ваздушној бази Нортвуд имао сам ексклузивни интервју са победником тог рата, адмиралом Џоном Вудвордом, командантом британских снага у том сукобу. Тада ми је тврдио да политички можда и јесу били изненађени, али војно не, јер су флоту окупљали око Гибралтара и пре аргентинске инвазије на Фокланде.

Према речима адмирала, британска је флота пловила према Фокландима јако споро, јер се морала прилагодити брзини трговачко-снабдевачких и помоћних бродова, али и да се политичарима обезбеди време за мирно решење кризе. Адмирал ми је рекао да је све до 30. априла 1982. мислио и надао се да рат неће бити потребан. По њему, 1. мај био је датум када су Британци ефективно започели операције да врате Фокланде иако су се још 25. априла британски командоси искрцали на острво Јужна Џорџија, заробили 140 аргентинских маринаца, оштетили аргентинску подморницу „Санта Фе”, а адмирал Вудворд позвао на ручак заробљеног аргентинског команданта.

Првог маја 1982. британски тешки бомбардери „вулкан” напали су аеродром у Порт Стенлију на Фокландима, авиони су стигли са острва Асенсион у Атлантику, сваки авион бацио је по 21 касетну бомбу Бл-755 од по 500 килограма. У то је време, крајем априла, аргентинска крстарица „Генерал Белграно” патролирала по други пут у водама јужно од Фокланда. Командант крстарице, капетан Навио Хектор Бонзо имао је задатак да са својим бродом, у пратњи два разарача, патролира у правој линији око 250 миља источно од рта Хорн, те да никако не улази у ратну зону, односно да не пробија поморску блокаду Фокланда од 200 миља коју је објавио Лондон.

Аргентинска крстарица била је стара америчка крстарица изграђена још 1938. године без икакве шансе у борби против британске флоте. „Белграно” је на радарским екранима британске јуришне нуклеарне подморнице „Освајач” уочен први пут 30. априла. Иако су касније британски медији тврдили да је командант подморнице самостално донео одлуку да торпедује аргентинску крстарицу, јер у зароњеном стању није имао могућност комуникације са Лондоном, то ипак није било тако. Британци су све време тог рата добијали помоћ америчког информационог система ФОСИФ, а британске су подморнице користиле и амерички система ДСЦС изнад екватора који је омогућавао какву-такву везу са командом у Британији.

На седници владе у Лондону, 30. априла, донета је одлука да се појача војна активност. Јуришна нуклеарна подморница „Сплендид” ухватила је северно од Фокланда сигнал аргентинског носача авиона „25. мај” и онда га одмах и изгубила. Британци су мислили да Аргентинци желе да ухвате британску флоту у „маказе”, са севера носач авиона, а са југа крстарица „Белграно”. До тог момента напад на „Белграно” није био одобрен. Највећа је паника обузела британског адмирала Теренса Левина, док је министар одбране био неодлучан, а министар спољних послова Френсис Пим био против напада на аргентинску крстарицу.

У три сата по подне 2. маја Лондон је успоставио везу са подморницом „Освајач” и наредио потапање „Белграна”, иако је са „Освајача” шест сати раније јављено да „Белграно” плови према аргентинској обали, а не према Фокландима. У тренутку када је „Освајач” испалио торпеда „марк 8”, стара торпеда из Другог светског рата, тако ми је рекао адмирал Вудворд, иако је британска штампа тврдила да су то била торпеда „Мк-24 тајгерфиш”, крстарица „Белграно” била је 35 миља изван ратне зоне и најмање 250 миља далеко од британске флоте.

„Белграно” је потонуо сат времена након што је погођен, погинуло је 368 људи. Британски министар одбране Џон Нот рекао је тада „да се аргентинска крстарица опасно приближавала британским бродовима”. Ако узмемо да је највећа брзина „Белграна” била око 18 чворова, крстарица не би могла да дође до британских бродова, раздаљина је била најмање 250 миља, за мање од 14 сати. Под условом да Британци стоје у месту.

Кључ целе приче јесте да су у то време у Њујорку и у Лими текли преговори у којима је председник Перуа Фернандо Белаунде Тери, у сагласности с америчким државним секретаром Александром Хејгом, саставио документ по којем се обустављају све војне акције између Аргентине и Велике Британије. Другог маја 1982. у 17.44 сати председник Тери одржао је конференцију за штампу у Лими објављујући да су се обе стране сложиле око тренутног прекида ватре. Тери није знао да је само 105 минута раније по перуанском времену „Белграно” потопљен. Потопљен је да би рат добио своју шансу, а Маргарет Тачер изборе. О томе Лондон ни данас не воли да прича, а све околности потапања аргентинске крстарице званични британски извори и даље крију.

Мирослав Лазански
објављено: 04.04.2012
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Svako ima svoje Kosovo!

Порукаод Griz Lee » Нед Јул 24, 2016 2:04 pm

КИПАР: Грци се потукли са полицијом на скупу “Косово је Србија – Кипар је Грчка“

НИКОЗИЈА- На скупу у организацији Европског фронта солидарности са Кипром против турске окупације северног дела Кипра, који је ове године одржан на тему јужне српске покрајине Косова и Метохије дошло је до сукоба полиције са демонстранитама када је више стотина окупљених Грка са Српским и Грчким заставама покушало да пробије кордон полиције и дође до граничног прелаза на територију самопроглашене „Турскe Републике Северни Кипар“. Скуп је завршен мирно али су након одржаних говора полицајци нападнути моткама, а на кордон су летеле каменице и бакље.
Слика

У Никозији главном граду Кипра који је од 1974. године подељен на Грчки и Турски део дошло је до сукоба између полиције и демонстраната на скупу против турске окупације који је ове године организован уз слоган „Косово је Србија-Кипар је Грчка“. Сам скуп у организацији Европског фронта за солидарност са Кипром је почео мирно али су након завршетка обраћања говорника из Србије и Јерменије демонстранти одбили да се разиђу након чега је група младића навукла фантомке преко лица и дошло је до сукоба са полицијом која их је спречила да се пробију до Турског граничног прелаза такозване Републике Северни Кипар.

На маршу који је у престоници Кипра организован против турске спољне политике као и војске која је стационирана на Северу Кипра, поред Грчких представника говорили су говорници из Србије и Јерменије, а у маси су истакнуте Српске и Грчке заставе.

„Окупили смо како би се сетили онога што је Турска урадила инвазијом 1974. године, да би се присетили хиљада жртава, зверстава, масакра, силовања, заробљених људи, несталих лица, илегалне окупације и систематског насељавања Турака на северу државе које је резултирало у стварању једне псеудо државе. Земља је прво разорена и подељена на зоне да би нам се сада наметала ре-унификација. Каква је то ре-унификација са земљом која по сваком праву припада нама. Такви концензуси су основа продаје Кипра и претстављају увреду за борбу коју су наши преци водили за своју независност“ рекао је Јоргос Гиоргоудис и додао:

„Ми не прихватамо ни једно решење које се базира на Турској инвазији од јула 1974. овде смо да пошаљемо поруку да нема преговора или нагодбе када вам неко окупира територију и то треба да буде принцип свуда у свету. Ми никада нећемо признати Север Кипра као што ни Срби неће признати назависност Косова и држимо се те политике, нећемо им дозволити ни најмању сатисфакцију, као неко ко је избеглица са Севера никада нисам прешао њихову границу иако моја породица има кућу на Северу, нисам је прешао јер никада нећу доволити да чином стављања њиховог печата на мој пасош признам Север Кипра као независну државу. Када будемо отишли на Север тада ће бити поново Грчки.

Историја Грка и Срба је нераскидиво повезана, када год је Грчки народ губио територију следећи на листи у Европи су били Срби, као што је после губитака Византије на ред дошла Србија тако су након отимања Кипра од стране Турске, а уз одобрење чланица НАТО-а следећи на ред дошли Срби и наша јужна покрајина. Бомбардовање Србије је подржала туркса власт, као што је и признала самопроглашену независност Косова по истом принципу као и Север Кипра, рекао је окупљенима Драган Пилиповић и додао „Они су данас толико арогнатни да Ердоган долази на Косово и даје званичне изјаве да је Косово Турска. Ипак оно што они заборављају је да су Срби и Грци имали своје заједничке победе, након што је Грчка остварила независност од Отоманске империје убрзо након тога Срби су се изборили за своју државу. У Првом Балканском рату који су Срби и Грци ратовали заједно Турци су доживели такав пораз да су одбијену све до Азије, ми смо овде да им поручима да нису успели да униште Јерменски народ, да неће победити у Сирији, да је Кипар Грчки и да је Косово Србија!“

Окупљени су у току скупа певали химну Грчке која је уједно иста химна која је у употреби као званична химна Кипра, а у току скупа скандирану су слогани „Турске трупа напоље са Кипра“ , „Косово је Србија“ и „Не заборављамо Јерменски геноцид“.

Окупљеним демонстратима се обратио Ашод Пакрадуни јерменског порекла и рекао „Окупација Севера Кипра је илегална, тако се Турска опходила кроз своју историју, сваки долар потрошен на окупираној територији је као потрошен метак за нашу браћу у Нагорно Карабаху, у Србији, Сирији и на Кипру, у име оних Грка који су погинули у одбрани Кипра, у име Јермена који су убијени у Турском геноциду ми дајемо реч да нећемо престати са нашом борбом!“

У току скупа могла се видети група младићи са марамама навученим преко лица и моткама. Скупу се испред граничног прелаза придружио и марш Грчких студената против Турске окупације севера Кипра.

Окупљенима се затим обратио Мариос Трасиволу истакавши да је Турски империјализам највећи непријатељ Грчке, Србије, Сирије, Јерменије, Либана и многих других земаља и да он прави проблеме већ преко 6 векова. „Проблем Купра је само један од многих у историји, сви морамо бити уједињени и спремни да се боримо са таквом претњом. Кипар је нападнут због наводног угрожавања права Турске мањине од стране Грчке већине. Ипак неки ће на тежи начин научути реалност таквих лажи, видимо како се мањине у неким земљама бахато понашају упркос привилегијама које су без икакве заслуге добили, ми желимо да сачувамо наш начин живота видели смо шта неке мањине урадиле у Ници. Нико неће бранити нашу земљу ако се ми не будемо борили“ завршио је Мариос Трасиволу.

„Грчки народ полаже историјско право на целу територију Кипра. Да би се повратио суверенитет над читавом територијом државе потребно је да сваки Грк учини нешто за свој народ и своју државу. Први корак је успостављање слоге и јединства у дефинисању заједничког циља, а он је ослобођење целе територије од Турске окупације“ рекао је Звонко Михајловић са Косова и додао:

„Рад на том циљу је ваша људска, патриотска, морална и историјска дужност. Ту не треба оставити места за поделе. Срби помно прате сва збивања на Кипру и као братском народу пружамо вам пуну подршку са жељом да истрајете и испуните зацртани циљ. Слобода за Кипар.“

У маси су били присутни банери са порукама „Слобода за Кипар“, „Федерализација је Туцификација“ и “Ослобађање је једино решења “. Окупљени су носиле Грчке заставе, ултра-националистичке заставе покрета ЕНОСИС који се залаже за заједничку државу са Грчком, а у првом реду су биле присутне заставе Србије.

Након говора почели су инциденти. После скоро пола сата инцидената, бацања каменица, бакљи и ударања полиције моткама за држање застава између полиције и демонстраната стали су и припадници ЕФСК који су били задужени за обезбеђивање скупа и уз појачање полиције опремљене за разбијање демонстрација које је пристигло, група младића није успела да пробије полицијски кордон и дође до граничног пункта самопроглашене Турске Републике Северни Кипар.

Како за „Правду“ каже Статис Ефстатиоу један од организатора скупа „Европски фронт Солидарности са Кипром као и у протекле 2 године организује скуп јер се не миримо са политиком да Грци треба да прихвате федерализацију са Севером који је окупирала Турска и желимо да ту поруку раширимо и у остатку Европе. Проблем Кипра није однос Грка и Турске мањине, проблем је илегална окупација Турске војске. Наш марш је ишао од центра Никозије до улице Лидрас где се налази илегални турски гранични прелаз. Након што су завршени говори наших претставника и гостију из Србије група националистичких студената је насрнула на полицију. Наше обезбеђење и активисти су интеревенисали између полиције и протестаната како би спречили ексалацију и даље нереде“.

Желимо да се захвалимо пријатељима из Јерменије, Сирије и нарочито нашој браћи из Србије који су дошли да нам покажу подршку, наш циљ је да јачамо из године у годину и покажемо Европи какве проблеме имају Грци на Кипру. Срби имају пријатеље на Кипру и имају нашу пуну подршку по питању Косова- додао је Статис Ефстатиоу.

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

http://www.pravda.rs/2016/07/24/kipar-g ... gn=Private
„Није страшно ако човек остане сам против свих”, говорио ми је Драгош, осмехнут. „Тачно је да историју пишу победници, али историју стварају идеје ,поражених’: најзначајнија учења и мисли у трезору Европљана исписали су велики губитници, од Платона и Јулијана Императора, преко Дантеа, Де Местра, Доносо Кортеса, Ничеа и Достојевског, до Еволе, Карла Шмита, Јингера, Хајдегера и Црњанског. Списи мислилаца и писаца победника су безнадежно плитки, безначајни и досадни.”

"Наше ће сјене ходати по Бечу,лутати по двору,плашити господу'' Гаврило Принцип
Корисников грб
Griz Lee
 
Поруке: 633
Придружен: Чет Јан 17, 2013 8:09 pm
Место: Србија

Претходни

Повратак на СТРАТЕГИЈЕ - Висока политика, идеје, идеологије

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 4 госта