EU - naša budućnost

национализам, мондијализам, глобализам, тоталитаризам, патриотизам, антиглобалистички фронт, Америка, Русија, НАТО, ММФ, Светска Банка, мали народи и светске силе, Белорусија, Иран, Венецуела, Вредносни систем, Поуке историје, Аутентични и нови митови

EU - naša budućnost

Порукаод Evropljanin » Уто Јан 26, 2010 8:17 am

http://www.euserbia.rs/

Слика

Zašto u EU?

Kada se govori o razlozima za i protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju, često se može čuti i pitanje – Ako je ulazak u EU tako dobar, zašto neke evropske države nisu želele da joj pristupe? To međutim, nije argument protiv pridruživanja. Logičnije pitanje koje se nameće je svakako – Šta Srbija dobija ulaskom u EU? Ovo je barem lako. Pre svega imaćemo slobodne granice. Građani će moći slobodno da putuju po celoj EU. Osim toga, tržište će biti slobodno. Kapital, robe I usluge, tećiće slobodno a to je važno jer je samo slobodno tržište merilo kvaliteta i roba i usluga.

Mnoge interesuje šta podrazumeva sloboda kretanja u EU? Ako uđemo u Evropsku uniju, naši državljani će imati mogućnost boravka u bilo kojoj drugoj zemlji EU bez obzira na profesiju ili ekonomsku situaciju. Pored prava privremenog boravka u drugoj zemlji EU (radi odmora ili poslovno), imaće pravo da idu u drugu državu EU da bi radili, a mogu tamo I da budu naseljeni za stalno, ako su zaposleni ili samozaposleni. Studenti jedino moraju da imaju zdravstveno osiguranje I dovoljno je da sami napišu izjavu o svojim finansijskim izvorima.

Pored radnih mesta u privatnom sektoru, većina poslova u državnoj službi (zdravstvo, obrazovanje i javne službe - pošta i telekomunikacije, televizija i radio, javni saobraćaj - avio i vodni saobraćaj), kao i istraživanja u civilne svrhe, biće otvoreni I za nas.

Iako naši studenti i sada imaju mogućnost da se školuju na univerzitetima širom Evrope, pitamo se, kakve će mogućnosti za studiranje u inostranstvu postojati kada uđemo u EU? Ulaskom naše zemlje u EU njihov status će biti znatno poboljšan i moći će da studiraju pod istim uslovima kao i državljani države odakle dolaze. To uključuje i jednake troškove studiranja i jednak tretman pri upisu na univerzitet.

To nas navodi na sledeće pitanje: Zašto na našim fakultetima počinje da se primenjuje Bolonjska deklaracija, iako nismo u EU? Bolonjski proces nije uspostavljen na nivou Evropske unije i ne odnosi se samo na države članice, tako da je i Srbija pristupila usklađivanju svog obrazovnog sistema. Taj proces započet je u junu 1999. godine s ciljem da do 2010. godine evropske univerzitete učini konkurentnijim. Odredbama Bolonjske deklaracije promoviše se značajnije uključivanje studenata u obrazovni proces, pri čemu je obim studija određen brojem bodova koje nose pojedini predmeti. U Srbiji se sprovode programi Sokrat i Erazmus, namenjeni razmeni studenata na univerzitetima. Većina programa prati i usklađivanje akademskog obrazovanja država članica Unije, Evropskog ekonomskog prostora i država kandidata za članstvo u EU sa odredbama Bolonjske deklaracije.

Među brojnim pitanjima koja prate put Srbije ka Evropskoj uniji, često se mogu čuti i ona koja se odnose na ekološke standarde. Veliki broj građana Srbije strahuje da li možemo da se uklopimo u ekološke standarde Evropske unije? E sad, usled nedostatka sredstava i dobrim delom zbog nebrige prema životnoj sredini, u našoj zemlji stanje u ovoj oblasti nije zadovoljavajuće. EU ima visoke kriterijume u oblasti zaštite životne sredine i ne prihvata kompromise. Približavanje tim standardima je u našem interesu.

Trebalo bi znati I koji su to evropski ekološki standardi? Kako bi se obezbedila ekološka zaštita, smanjio nivo zagađenosti i omogućilo rešavanje ekoloških problema, propisi iz ove oblasti odnose se na kvalitet vode za piće, tu su i propisi o kvalitetu vazduha, jačini buke, problemi odlaganja otpada, zatim oni koji se odnose na zaštitu prirode i biodiverziteta, zaštitu ugroženih biljnih i životinjskih vrsta, zaštitu divljih ptica.



Nedoumice, mitovi i zablude o Evropskoj uniji

Pristupanje Srbije Evropskoj uniji u ovdašnjoj javnosti prate mnogi mitovi, zablude i predrasude. Neki smatraju da bi ulaskom u EU Srbija, možda i preko noći, postala zemlja blagostanja. Ima i onih koji su sigurni da bi povezivanjem sa Evropom, Srbija rizikovala gubitak nacionalnog identiteta i drugih ključnh vrednosti.

Grčka i Portugal su, recimo, očuvale sva obeležja nacionalnog identiteta kao što su na primer, jezik i kultura. To i nama garantuje član šest Ugovora o EU. To je dokument koji se može smatrati Ustavom EU.

Jedno od pitanja na koji mnogi ne znaju pravi odgovor jeste, koliko država ulaskom u EU gubi od suvereniteta. Tu je stvar potpuno jasna. Naime, naša zemlja prenosi samo deo ostvarivanja državnog suvereniteta, i to, u oblastima gde se zajednički odlučuje o nekim stvarima. To su: unutrašnje tržište, carinske tarife, ekonomska i monetarna unija, zajednička poljoprivredna politika, zaštita životne sredine i dr.

Neke su zablude prihvaćene i kao činjenice. Jedna kaže da je lista uslova koje nam Evropska unija zadaje na putu ka priključenju - zapravo beskonačna. Rečenice poput - „Oni će sutra, ako rešimo ovaj zahtev, nametnuti neki novi“ u Srbiji se veoma često čuju, a vlada i mišljenje da je jedini cilj svih tih uslova da nas odvrate od želje za pristupanjem Uniji. To naravno nije tačno jer postoje tačno utvrđeni koraci ka EU. Nama nakon Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju predstoji njegovo sprovođenje. Njime se regulišu pravni odnosi sa EU oko slobodnog kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala. Takođe, kada ga potpišemo, dobićemo znatno veću finansijsku pomoć iz predpristupnih fondova.

A šta je to naša zemlja do sada dobila od Evropske unije?

Veliki broj građana Srbije smatra da te korisiti nisu značajne, a razlog za takve sumnje možda leži u činjenici da se o dobrobitima malo govorilo. Već nakon petog oktobra dobili smo 180 miliona evra kao hitnu pomoć za nastupajuću zimu 2000./2001. Do kraja 2004. EU je Srbiji uputila 786 miliona evra I tu se ne računa onih 180 miliona niti pomoć koju su nam slale države članice pojedinačno. Dakle samo EU, I to, programom koji se zvao KARDS. To je program za obnovu, razvoj I stabilizaciju koji se I danas realizuje. Konačna cifra do današnjeg dana je dostigla 1,3 milijarde evra. I pomoć se nastavlja.

Čemu tolika žurba sa pristupanjem Evropskoj uniji?

To kažu oni koji misle da je Srbiji evropska perspektiva zagarantovana, a da će nas ostale zemlje Balkana čekati. Još jedna zabluda. Svakim novim korakom ka EU, dobijaćemo sve veće iznose novčane pomoći I to će nam omogućiti bolje uslove života. I naravno sve smo bliži EU.

Veliki broj stanovnika Srbije koji se bave poljoprivredom pitao je - Da li je istina da nakon ulaska u EU, srpski tradicionalni poljoprivredni proizvodi, popout sira i rakije, neće moći da se prodaju na tržištu? Tu je regulativa EU vrlo precizna. Da bi se neki proizvod pojavio na tržištu EU, on mora da zadovolji određene norme, međutim, moguće je da se neki proizvodi izuzmu od definisanih veterinarsko – sanitarnih normi I drugih tehničkih standarda ali samo na neko vreme. Posle se nacionalni proizvod I njegova receptura mogu zaštititi što će uticati na bolju prisutnost tih proizvoda na tržištu I na zaštitu potrošača.
"Trebinjca Gorana Aleksića ubijaju Srbi jer je branio komšiju muslimana. Beograđanin - Sarajlija Jovan Divjak nije otišao na Pale, odakle je granatirano Sarajevo, nego je ostao u Sarajevu i branio svoj grad. On je, zbog toga, izdajnik i zločinac za mnoge Srbe koji ljudsku i nacionalnu etiku nisu učili od Marka Miljanova nego od Slobodana Miloševića. "

Vuk Drašković

Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković upozorio je, povodom 20. godišnjice devetomartovskih demonstracija u Beogradu, da se "povampiruje" duh nacionalizma koji Srbiju "slabi i sramoti i svađa je sa susedima i demokratskim svetom".
Корисников грб
Evropljanin
 
Поруке: 260
Придружен: Пет Јан 08, 2010 12:35 pm

Re: EU - naša budućnost

Порукаод Апостол » Сре Мар 03, 2010 10:12 pm

Недај БОЖЕ да нам УЕ буде будућност!
Европа која нам отима Косово,која нам шаље геј параде и сав неморал овог света!
БОЖЕ опрости мени,грешном Апостолу!Слика
Корисников грб
Апостол
 
Поруке: 569
Придружен: Уто Мар 02, 2010 11:17 pm
Место: Ужице

Re: EU - naša budućnost

Порукаод Ruzica » Суб Мај 07, 2011 7:34 pm

ЕУ... наш наредбодавац!!!

EU zabranjuje proslavu Prvog maja u Srbiji

BEOGRAD, 30. april 2011. (Njuz) – U Srbiji se od ove godine neće više slaviti praznik rada Prvi maj, odlučeno je na redovnoj telefonskoj sednici predsedništva, nakon kritika iz Brisela da je primećeno kako se taj praznik već duži niz godina u Srbiji slavi na pogrešan način. Međunarodni monetarni fond je takođe već neko vreme upozoravao srpsku vladu da građani Srbije ovaj praznik provode neradno, roštiljajući na livadama, umesto da kao i velika većina Evrope protestuju protiv kapitalističkog izrabljivanja radnika.
Predsednik Srbije Boris Tadić je građanima putem nacionalne televizije između ostalog poručio:
- Nažalost, ovaj Prvi maj ćemo, iako pada u nedelju, morati da provedemo radno, dok će jedan deo levičarske omladine, prema uputstvima koje smo dobili iz Evropske Unije, organizovati nerede na ulicama i proteste protiv internacionalnih korporacija u Srbiji. Znam da će svima teško pasti to što ne mogu da spoje ovaj praznik sa Vaskrsom kako su navikli, ali ćemo uz zajednički napor nekako prebroditi i ovu nedaću – rekao je predsednik Srbije.
Proslava Prvog maja u Srbiji, na način kako se do prošle godine slavio, datira od nesporazuma iz 1948. kada je grupa mladih revolucionara, nakon što je demolirala stari Mekdonalds na Slaviji, otišla da to proslavi na obližnjoj livadi. Prema legendi, proslava je trajala do duboko u noć, jer je neko doneo akustičnu gitaru i počeo da svira pesme Dejana Cukića.
Etnolog Deana Jovanović smatra da se ova promena neće primiti među stanovništvom tako lako.
- Proslava Prvog maja uz roštiljanje, akustično izvođenje pesama Dejana Cukića i pranje kola, toliko je već dugo u tradiciji našeg naroda da već slobodno možemo reći da je takav način proslave postao deo našeg genetskog koda. Bojim se da će se u slučaju prisiljavanja naroda na rad toga dana izbiti neredi koji će se najverovatnije opet završiti demoliranjem Mekdonaldsa i proslavom na nekoj livadi – zaključuje Jovanovićeva.
Корисников грб
Ruzica
 
Поруке: 830
Придружен: Суб Мај 01, 2010 8:01 pm
Место: Београд

Re: EU - naša budućnost

Порукаод Tatzelwurm » Уто Апр 01, 2014 11:26 pm

Evropi njeni građani više ne veruju
IZVOR: B92, INDEX.HR
b92.net пише:Zagreb -- Stare članice EU muku muče s baukom evroskepticizma. Čak 60 odsto građana EU više ne veruje ujedinjenoj Evropi niti njenim institucijama, piše Index.hr.

Слика
Grčki studenti pale zastavu EU (Foto: Beta/AP, arhiva)
Pripreme za evropske izbore u Hrvatskoj uglavnom prolaze u znaku sitnih politikantskih obračuna. Glavne su teme položaj Tonina Picule na SDP-ovoj listi ili Davora Ive Stiera na HDZ-ovoj listi, status Ruže Tomašić i Marijane Petir...

Stare članice Evropske unije istovremeno muku muče u obračunu s baukom evroskepticizma. Pobednik izbora u Holandija lako bi mogla postati Stranka za slobodu (PPV) Gerta Vajldersa. Na izborima za Evropski parlament u Francuskoj, predviđaju ankete, Nacionalni front Marin Le Pen osvojiće oko 20 odsto glasova.

Još veći uspeh u Italiji bi mogao zabeležiti pokret Pet zvezdica Bepea Grila. Svoj uticaj u Evropskom parlamentu mogla bi dodatno da osnaži i engleska Stranka nezavisnosti (UKIP), predvođena Najdželom Feradžeom. U Evropski parlament ući će, čini se, čak i nemački evroskeptici iz stranke Alternativa za Nemačku (AfD), kojoj je tek šačica glasova falila da svoje predstavnike ugura i u Bundestag.

I Nemačkoj je dosta Evrope
Upravo ova zadnja činjenica predstavlja poseban razlog za brigu, napisao je u osvrtu za časopis Vorld Tudej Hans Kundnani, direktor Evropskog veća za međunarodne odnose. Nemačka, koju se opravdano smatra motorom pokretačem EU, do sada nije bila preterano podložna evroskeptičnim idejama.

"Jedna od evropskih zemalja u kojima evroskeptične partije nemaju dvocifrenu podršku u istraživanjima javnog mnenja je Nemačka, možda i najvažnija država za određivanje evropske budućnosti. Od početka evropske krize postojao je konsenzus - otelovljen u liku Angele Merkel - da je 'više Evrope' rešenje problema", napisao je Kundnani.

Taj konsenzus polako prestaje da postoji. Nemački javni intelektualci, ističe Kundnani, sve se glasnije bune protiv Evropske unije. Kritike dolaze s obe strane političkog spektra - levice i desnice. "U zemlji u kojoj su javni intelektualci i dalje jako uticajni, to bi na kraju moglo imati i znatno veći uticaj od onoga kojeg može ostvariti Altenative za Nemačku", tvrdi Kundnani.

Iako nemačka vladajuća kasta pokušava Alternativu za Nemačku da predstavi kao stranku radikalne desnice, oni se po svojim idejama i stavovima ipak ne mogu uporediti s šovinističkim pokretima kakve predvode Vajlders ili Le Pen. Ipak, razlog za zabrinjavanje svakako postoji: skepsa prema Evropskoj uniji sama za sebe može predstavljati legitimnu političku platformu, ali ostale ideje koje se uglavnom vežu za najjače evroskeptične partije u EU teško se mogu okarakterisati ikako drugačije osim kao fašizam.

Najgore lice Evrope
"Fobija prema nepoznatom, prema strancima je tradicionalna pojava. Oni koji gaje takve ideje smatraju da stranci narušavaju tradicionalne vrednosti života, kulture, stereotipe o životu na zapadni način. Prvenstveno se tu radi o imigrantima koji dolaze s Bliskog istoka i iz severne Afrike. Jako izražena ekonomska kriza pojačava te stare strahove, koji permanentno žive u 10 do 15 odsto biračkog tela koje se opredeljuje za takve restriktivne odnose prema strancima. Njima su stranci krivi zato što nemaju posla, zato što se snižava vrednost rada, zato što svojim stilom života niste ono što oni smatraju vrednim", kaže za Index.hr ekspert za totalitarne režime Jaroslav Pecnik.

Takvo biračko telo, objašnjava Pecnik, u kriznim se situacijama okuplja oko onih lidera koji im nude zadovoljavajuća rešenja i koji upozoravaju na te fiktivne opasnosti. "Oni su uvereni da svojim ponašanjem štite najbolje od Evrope, a zapravo pokazuju najgore lice Evrope", kaže Pecnik.

U svakom društvu, ističe Pecnik, postoji oko 10 odsto ljudi koji su skloni šovinističkim i ksenofobnim idejama. "Ako je zajednica u krizi, te ideje koje su u njoj permanentno prisutne izlaze na površinu i s margine stupaju u središte zbivanja", kaže Pecnik, koji ovu tvrdnju ilustuje primerom skandinavskih zemalja u kojima radikalna desnica takođe postoji iako se radi o tradicionalno demokratskoj i otvorenoj sredini.

Ovce idu na šišanje
"Obrazac koji je postojao između dva svetska rata, kada su nacizam i fašizam bili dominantne ideologije, više se, nadam se, ne može ponoviti. Ali radikalni desničari ipak mogu znantno uticati na domaću politiku. U situaciji kada vi gubite sigurnost, više vam nije do demokratij. Vama je tada do određene stabilnosti. Između slobode i neslobode koja nudi rad i sigurnost, ljudi se često odlučuju za ovo drugo. To je karta na koju igra svaki radikalni pokret, levi ili desni. Samo što su levi više nihilistički, okrenuti anarhizmu pa ruše sve postojeće vrednosti, dok desnica ruši ovo što jeste i nudi neke svoje vrednosti: red, rad, disciplinu, uvođenje reda, manje slobode....", kaže Pecnik.

Ipak, Pecnik ne veruje da radikalno desni pokreti mogu znatnije uzdrmati temelje Evropske unije. Sve je to, smatra sugovornik Index.hr-a, u svojoj osnovi predstava za javnost čiji je konačni cilj lični dobitak. Kao primer je uzeo Zlatnu zoru, ali i naše lokalne desničare poput Ruže Tomašić.

"Na slučaju Zlatne zore vidimo da se pod tim tzv. revivalom desnice krije kriminal najgore vrste, gde se ne preza od ubistva i krađa, kako bi se politička organizacija pretvorila u kriminalnu mafioznu zajednicu. A ako pogledate ostale evroskeptične, ili bolje rečeno evrofobične stranke u našem okruženju, sve one su deo Europe i takmiče se za Evropski parlament. Pogledajte samo Ružu Tomašić. Za šta će se ona to zalagati u Evropskom parlamentu? To je ona stara priča 'mi smo bili Hrvati u Partiji da bi Partiju rušili iznutra'. Nisu ni oni blesavi. Evropa je bogata zajednica koja pruža mogućnosti. Sve ovo što govore samo je politički forum na kojem mogu skupiti određeni broj birača. To su ovce koje se šišaju", kaže Pecnik.

Niko više ne veruje Evropi
Evroskepticizam među stanovnicima EU nije nova pojava. Ali, donedavno nije bio deo "mejnstrim" filozofije. Prošlogodišnje istraživanje Evrobarometra pokazuje da se to promenilo: čak 60 odsto građana EU više ne veruje ujedinjenoj Evropi niti njenim institucijama. U gotovo svim razvijenim evropskim državama više od pola populacije nema poverenja u Evropu.

U Nemačkoj 61% stanovnika nema poverenja u EU, u Austriji 55 %, u Finskoj 54 %, u Francuskoj 57 %, u Italiji 61 %, u Holandiji 58 %, u Poljskoj 51 %, u Portugalu 61 %, u Švedskoj 60 %, u Sloveniji 63 %, u Ujedinjenom Kraljevstvu 68 %... U Španiji čak 75 % građana ne veruje Evropi. Rekorder je, naravno, Grčka s 80 odsto.


Рекох ја где год Хрвати уђу то се распада само по себи! Још када ушли као једна од савезних држава САД-а где би нам био крај... :hoho :mjaumjau :vamp
There comes a time when you look into the mirror and what you see is all you will ever see. And you accept it, or your kill yourself. Or you stop looking in mirrors."
LIBERUM VEL I MORTE
"There is no conflict between the ideal of religion and the ideal of science, but science is opposed to theological dogmas because science is founded on fact." -Nikola Tesla
"They who can give up essential liberty to obtain a little temporary safety deserve neither liberty nor safety"-Benjamin Franklin
.˙. .˙. .˙. .˙. .˙. 爻 .˙. .˙. .˙. .˙. .˙.
THE SOURCE OF MY MAGICK IS LOVE. WHO IS THE SOURCE OF LOVE?
Корисников грб
Tatzelwurm
 
Поруке: 1549
Придружен: Пон Мај 16, 2011 11:39 am
Место: Обилазим свет и гледам шта се ради...

Re: EU - naša budućnost

Порукаод Griz Lee » Пет Јун 24, 2016 11:43 am

Слика
„Није страшно ако човек остане сам против свих”, говорио ми је Драгош, осмехнут. „Тачно је да историју пишу победници, али историју стварају идеје ,поражених’: најзначајнија учења и мисли у трезору Европљана исписали су велики губитници, од Платона и Јулијана Императора, преко Дантеа, Де Местра, Доносо Кортеса, Ничеа и Достојевског, до Еволе, Карла Шмита, Јингера, Хајдегера и Црњанског. Списи мислилаца и писаца победника су безнадежно плитки, безначајни и досадни.”

"Наше ће сјене ходати по Бечу,лутати по двору,плашити господу'' Гаврило Принцип
Корисников грб
Griz Lee
 
Поруке: 633
Придружен: Чет Јан 17, 2013 8:09 pm
Место: Србија

Re: EU - naša budućnost

Порукаод Јакобог » Чет Сеп 29, 2016 11:31 am

Деретић о Западу:"Талмуд испред Новог Завета, примењен варварским инстиктом." Из књиге Наша Победа.
Корисников грб
Јакобог
 
Поруке: 281
Придружен: Уто Апр 05, 2011 7:45 pm


Повратак на СТРАТЕГИЈЕ - Висока политика, идеје, идеологије

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 4 госта