Меморијални центар српских жртава геноцида

национализам, мондијализам, глобализам, тоталитаризам, патриотизам, антиглобалистички фронт, Америка, Русија, НАТО, ММФ, Светска Банка, мали народи и светске силе, Белорусија, Иран, Венецуела, Вредносни систем, Поуке историје, Аутентични и нови митови

Re: Меморијални центар српских жртава геноцида

Порукаод Aнa » Уто Јул 19, 2016 2:21 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Меморијални центар српских жртава геноцида

Порукаод Aнa » Чет Јул 21, 2016 9:23 am

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Меморијални центар српских жртава геноцида

Порукаод Aнa » Пет Јул 22, 2016 10:02 am

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Меморијални центар српских жртава геноцида

Порукаод Aнa » Суб Јул 23, 2016 8:27 am

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Меморијални центар српских жртава геноцида

Порукаод Aнa » Сре Јул 27, 2016 1:03 pm

СПЦ прикупља податке о српским жртвама у 20. веку

На молбу Друштва за подизање српског меморијала, Свети архијерејски синод позвао владике да преко свог свештенства прикупе податке о Србима страдалим у ратовима
Аутор: Ј. Чалијасреда,


Предложена је сарадња српске цркве и Друштва и у изучавању историје Јасеновца (Фото Раде Крстинић)
Свети архијерејски Синод Српске православне цркве требало би у наредном периоду да прикупи податке о Србима страдалим у Другом светском рату и током ратова деведесетих година прошлог века.

Прикупљање података иницирало је Друштво за подизање меморијалног центра српским жртвама геноцида у двадесетом веку, које се обратило СПЦ с молбом да им помогну у састављању спискова страдалих. Писмо упућено СПЦ потписали су председник Управног одбора Друштва, академик Василије Крестић и председник Скупштине Друштва, Александар Матановић. Како је јуче саопштено из ове организације, на њихову молбу Синод је одговорио позитивно и одлучио да им пружи подршку у састављању спискова страдалих.

Друштво је предложило Синоду српске цркве да преко свештенства организују прикупљање ових података у њиховим парохијама. Како нам је објашњено у овој организацији, идеја је и да се за овај посао користе књиге цркава, тамо где су оне враћене након привременог преузимања од државе после Другог светског рата, али и да свештеници на терену прикупљају податке од својих парохијана. Друштву за подизање српског меморијала достављена је синодска одлука, донета 31.маја, у којој се епархијски архијереји умољавају да преко подручног свештенства прикупе податке о пострадалим Србима са парохија које су им поверене. Ти подаци биће достављени Синоду, који ће их онда ставити на располагање Друштву, наводи се у одлуци.

До данас не знамо колико је жртава убележено у званичним списковима, које су састављале различите државне комисије, а колико их је остало ван њих, због чега је потребна и помоћ Цркве
Миливоје Иванишевић, члан Друштва за подизање српског меморијала, каже да се ни деценијама после завршетка оружаних сукоба не зна број страдалих Срба, да се подаци веома разликују, због чега је неопходно урадити што прецизнији попис.

– Од кад је стврен сајт, свакодневно нам се јављају људи и шаљу податке о својим страдалима за које претпостављају да их нема у званичним евиденцијама. Углавном се ради о периоду Другог светског рата и он ће нам, за сад, и бити у фокусу. Ни дан-данас не знамо колико је жртава убележено у званичним списковима, које су састављале различите државне комисије, а колико их је остало ван њих, због чега смо се и обратили цркви за помоћ у прикупљању ових података – каже Иванишевић.

Он додаје да, осим пописа жртвава, Друштво ради и на изради библиографије радова о српским страдањима у двадесетом веку и да је при крају израда оне објављене на српском језику. У плану им је да саставе библиографије радова и на страним језицима.

СПЦ је, такође, предложила успостављање сарадње Друштва и Одбора за Јасеновац при Светом архијерејском Синоду. Иванишевић додаје да ће се радо одазвати овом позиву и помоћи да се изучи обим српског страдања у Јасеновцу, додајући да то сматрају веома важним будући да се историја на територији НДХ све више искривљује и постоје ревизије.

Како за наш лист објашњава владика славонски Јован (Ћулибрк), дугогодишњи председник Одбора за Јасеновац, Српска православна црква већ је била ангажована на сличном послу. Наиме, 1983/84. године прикупљала је податке о српским жртвама током Другог светског рата. Подаци тад прикупљени тек треба да буду стручно обрађени. Између осталог, потребно их је упоредити и са другим изворима.

– Одбор за Јасеновац извршиће увид у попис и сачинити базу података на основу њих – каже владика Јован.

http://www.politika.rs/scc/clanak/35992 ... -u-20-veku
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Меморијални центар српских жртава геноцида

Порукаод Aнa » Пет Јул 29, 2016 6:59 pm

Нацизам у ЕУ — може ли му се стати на крај (аудио)


http://rs.sputniknews.com/komentari/201 ... nac-1.html
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Меморијални центар српских жртава геноцида

Порукаод Aнa » Пон Авг 01, 2016 11:20 am

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Меморијални центар српских жртава геноцида

Порукаод Aнa » Пон Авг 01, 2016 12:24 pm

Осам хиљада пашких жртава немају ни спомен плочу

Аутор: Јелена Церовинасреда, 20.08.2014. у 22:00


Плажа на Пагу на месту некадашњег логора
Један од првих и најзлогласнијих усташких логора – Слана на Пагу, затворен је на данашњи дан 1941. године, непуна три месеца после оснивања. Седамдесет три године касније, осам хиљада жртава, међу којима је било много жена и деце, живе само у сећању својих потомака, јер никаквог обележја њиховог страдања данас нема на овом хрватском острву. А како сада ствари стоје питање је да ли ће ускоро ово место српског и јеврејског страдања у Другом светском рату добити обележје у догледно време. Спомен-плоча постављена 1975. године, уништавана је три пута, последњи пут 2013. и од тада више нико из хрватске власти, али ни из српске заједнице у Хрватској, не помиње њено поновно подизање.

„Нема никаквог трага, ниједног слова да се то десило на Пагу. Људи који се тамо купају немају појма шта се десило, не знају да су у самој близини на великој површини масовне гробнице у којима су ликвидирани логораши из три пашка логора, логора Слано за Србе, логора за Јевреје и логора Метајна у којем су били смештени жене и деца”, прича за наш лист др Душан Басташић, председник удружења „Јадовно 1941” из Бањалуке, које на све начине покушава да сачува сећање на страдање Срба у првом ликвидационом центру Госпић–Јадовно–Паг.

Он подсећа да је само у току једне ноћи, између 14. и 15 августа 1941. године, уочи празника Велике Госпе, која се иначе слави на острву Пагу, заклано више од осам стотина људи. Највећи број жртава убијен је у мору и због тога је у спомен-подручје укључено и сто метара акваторијума око рта Слана. Рибари, чија су сведочанства забележена, виђали су за време мирног мора њихова тела.

Затварајући логор, Италијани су ексхумирали само тела недавно побијених, њих 791, од чега 407 мушкараца, 293 жене и 91 дете до 15 година. Њихова тела су, прича Басташић, полили нафтом и спалили на једној гомили, а пепео затрпали у пашком камењару.

„Ни на том месту нема никаквог обележја. Постоје и многе друге гробнице на Пагу са више или мање жртава, чија је локација позната, али ни тамо нема никаквог знамења о страдању невиних”, каже наш саговорник.

У време затварања логора на Пагу у њима је остало још око две стотине људи који су бродовима транспортовани у Карлобаг, а одатле у Госпић. Они које усташе нису успеле да побију у Госпићу транспортовани су преко Јастребарског у Јасеновац и то су били први Јасеновачки логораши.

„У време постојања логора на Пагу, Јасеновац још није био планиран. Он је формиран силом прилика када су Италијани затворили комплекс логора у Лици и на Пагу. Оно мало преживелих мушкараца, углавном Јевреја, били су први логораши логора 1 и 2 у Јасеновцу, док су жене транспортоване у логор Крушчицу код Витеза у Босни и одатле у Лоборград у близини Загреба ”, објашњава Басташић и додаје да су неки ипак успели да преживе захваљујући Дијани Будисављевић, жени аустријског порекла, удатој за Србина, лекара из Загреба, која је током Другог светског рата спасила 15.336 деце из усташких логора у НДХ.

Јасеновац као највеће стратиште је узето као парадигма страдања, али објашњава Басташић, народ је страдао још на многим другим местима.

Дуго после Другог светског рата о комплексу логора Госпић–Јадовно–Паг, у којима је побијено 40.000 људи, није се готово ништа ни знало ни говорило.

„На Велебиту је направљено мало спомен-обележје код Шаранове јаме, а таквих јама је било безброј. На Пагу је била спомен-плоча и то је било све. Док до пре неколико година није изашла књига „Јадовно 1, 2” професора Ђуре Затезала о томе се ништа није знало, а након формирања нашег удружења почетком 2010. године о томе се почело нешто више говорити”, каже Басташић.

Према његовим речима, процес денацификације, који су Немци прошли после Другог светског рата, у Хрватској се једноставно није десио. И зато су онда реакције као што је рушење спомен-обележја разумљиве.

„То је злочин хрватске државе, нису се то неки појединци договорили, па направили логор, НДХ је озаконила злочине. Нема дилеме да се данас покушавају избрисати трагови страшног злочина”, оцењује Басташић и као илустрацију односа према злочинцима наводи податак да је локални жупник Јоса Фелисиновић кога зову „добрим духом Пага” и чија је биста у центру Задра, био активно укључен у планирање злочина и после рата осуђен као усташа.
http://www.politika.rs/scc/clanak/30287 ... omen-plocu
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Меморијални центар српских жртава геноцида

Порукаод Aнa » Сре Авг 03, 2016 12:17 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Меморијални центар српских жртава геноцида

Порукаод Aнa » Чет Авг 04, 2016 2:03 pm

Лазар Мацура био је министар културе и информисања Републике Српске Крајине. На данашњи дан, пре 21 годину, налазио се у Женеви у саставу делегације која је требало да потпише споразум Z4. На путу до Книна, без икакве најаве, затекла га је Олуја.

У емисији Демократски без муке, присетићемо се управо тих дана.

http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/2 ... -muke.html
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

ПретходниСледећа

Повратак на СТРАТЕГИЈЕ - Висока политика, идеје, идеологије

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 3 госта