Србија и избегличка криза

национализам, мондијализам, глобализам, тоталитаризам, патриотизам, антиглобалистички фронт, Америка, Русија, НАТО, ММФ, Светска Банка, мали народи и светске силе, Белорусија, Иран, Венецуела, Вредносни систем, Поуке историје, Аутентични и нови митови

Да ли ће избеглице остати у Србији?

Да
0
Нема гласова
Не
0
Нема гласова
Не знам
3
100%
 
Укупно гласова : 3

Re: Србија и избегличка криза

Порукаод Aнa » Сре Мар 02, 2016 1:40 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Србија и избегличка криза

Порукаод Aнa » Уто Мар 08, 2016 4:28 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Србија и избегличка криза

Порукаод Aнa » Уто Мар 15, 2016 6:39 pm


Све више захтева за азил, кријумчарење "цвета"


уторак, 15. мар 2016, 14:40 -> 14:51

Извор: Танјуг

Око 1.500 људи поднело је захтев за азил у Србији и тај тренд је у порасту. Све више је и миграната који стижу у Србију уз помоћ кријумчара.

Учесници панела "Безбедност избеглица пре и након затварања граница" упозорили су на све већу опасност од кријумчарања избеглица.


Према речима Митра Ђурашковића из Управе граничне полиције МУП-а од 98.360 особа регистрованих у Србији, 1.574 њих је изразило намеру за тражење азила, док је 96.116 особа добило потврду о транзиту.

Против 670 особа особа поднете су прекршајне пријаве због уласка у Србију на недозвољен начин, рекао је Ђурашковић.

Шеф канцеларије УНХЦР за Србију Ханс Фридрих Шодер је навео да се у Србији тренутно налази око 2.000 избеглица, а да је само у марту око 400 њих затражило азил.

После затварања балканске руте, у Србији је настала нова ситуација, рекао је Шодер и додао да не очекује повећање броја избеглица у Србији.

"Србија више није трензитна земља", истакао је шеф УНХЦР-а у Србији напомињући да избеглицама сада треба правни статус, дугорочна подршка, смештај, храна...

Шодер је међутим, упозорио на пораст броја илегалних миграната који долазе у земљу уз помоћ кријумчара.

Проблем је, како је навео, што они нису више видљиви већ се крију.

Како је објаснио, више не долазе само млађи мушкарци, већ су у питању читаве породице, жене, деца који кријумчари експлоатишу.

Шодер је указао и на проблем раздвојености многих породица истакавши да УНХЦР ради на њиховом поновном спајању.

Швајцарски амбасадор у Србији Жан-Даниел Рух је навео да је према подацима Европола зарада кријумчара процењена на четири милијарди фунти.

Објаснио је да европска политика према избеглицама сада делује на три фронта - оживљавање политичког процеса у Сирији, настојање међународне заједнице да помогне земљама у суседству Сирије да сместе избеглице и постизање договора са Турском.

Према његовим речима, крајње је време да све земље Европе покажу солидарност и помогну Грчкој која је највише оптерећена приливом избеглица и договоре њихову релокацију.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Србија и избегличка криза

Порукаод Aнa » Чет Мар 31, 2016 10:29 am

Srbija integriše migrante koji ostanu

V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ | 30. mart 2016. 21:40 | Komentara: 21


Izbeglička kriza nije završena, gotova samo prva faza i čeka se novi talas. Cucić: Dobiće obrazovanje, lečenje, učenje jezika, zdravstvenu zaštitu, smeštaj. Oko 1.500 ljudi je trenutno kod nas




KRIZA sa izbeglicama nije rešena, samo je odložena. Pitanje je kada će podsaharski deo Afrike krenuti ka Evropi. Moraćemo ubuduće da gradimo društvo sa mnogo više tolerancije, izjavio je premijer Aleksandar Vučić na skupu "Sistem azila i migracija".



- Ponosan sam na Srbiju što ni kad je bilo najteže nije razmišljala o podizanju ograda i žica, i nećemo to činiti ni ubuduće - dodao je Vučić, i rekao da je ovde trenutno oko 1.500 ljudi. Neki pokušavaju da se spoje sa ostatkom porodice u zapadnoj Evropi, dok drugi hoće kući. Ipak, deo njih će verovatno poželeti da ostane i Srbija će raditi na njihovoj integraciji.

Premijer je rekao da su Sirijci "odlične zanatlije" i da ne razume bojazan zbog toga što bi neko od njih mogao da ostane ovde:

- Da li je to strah da će neko napraviti bolju pljeskavicu od nas?! Logika ljudi je u 99,9 odsto pogrešna: "Samo da niko ne dođe i da ne radi ništa, da se ništa ne menja, da ja na svom poslu ostanem do penzije".

Vučić je najavio novi Zakon o azilu do jula, kao i novi Zakon o strancima, koji će biti upućen Fronteksu na analizu. Takođe je saopštio da je u našu zemlju od početka ove godine ušlo 100.000 izbeglica, a lane 651.685. Oni su bili registrovani i pružena im je nega i zdravstvena zaštita.

Kako je naveo, Srbija ne traži da zbog toga bude pohvaljena, već to treba da budu one zemlje koje su toliki broj izbeglica primile za stalno.

- Izvesno je da će Srbija, Bugarska i Grčka biti važne zemlje, ako ništa drugo u tranzitu, i naš posao je da se u tome pripremimo za proleće ili leto. Oni koji govore o drugim rutama izmišljaju, našu zemlju je teško zaobići.

RETKO HUMANA ZEMLjA
Ambasador Norveške Arne Sanes Bjornstand kazao je da je Srbija jedna od retkih zemalja u ovom delu Evrope koja je pokazala humanost, a Sonja Liht iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost da će nas uskoro sačekati fenomen klimatskih izbeglica.
Premijer je podsetio i da smo očekivali jedinstveno rešenje izbegličke krize na nivou Evrope, ali ga nije bilo. Mnoge zemlje su, dok je bilo para iz EU fondova, koristile taj novac, a kada je trebalo Evropi da uzvrate uslugu, "zavukli su se u sebične ljušture" i zaboravili na solidarnost.

U izradi plana za integraciju izbeglica koje odluče da ostanu u našoj zemlji uzećemo zapadnoevropske modele, rekao je za "Novosti" republički komesar za izbeglice Vladimir Cucić:

- Omogućićemo im učenje jezika, obrazovanje, zdravstvenu i socijalnu zaštitu, smeštaj... To neće opteretiti Srbiju i nema razloga da se ljudi plaše da će im izbeglice oduzeti posao. Mali broj njih ovde želi da ostane, a čak i oni koji traže azil čine to da bi kupili vreme. Pomoći ćemo, ali nikoga nećemo hapsiti i na silu zadržavati.

Šef UNHCR u Srbiji Hans Fridrih Šoder rekao je da će faktičkim zatvaranjem balkanske rute na teritoriji Srbije biti manji broj izbeglica, ali da će za njih morati da se pripremi trajniji boravak:

- Strukture koje su pripremljene za ljude u tranzitu sada neće biti dovoljne i potrebno im je pružiti nove, poput tuša, toplog obroka, obrazovanja - rekao je Šoder, i dodao da bi u Srbiji trajnu zaštitu mogle zatražiti desetine ljudi, a možda i stotine, ali da ih svakako neće biti jako mnogo.

Zamenik zaštitnika građana Miloš Janković istakao je da Srbija ima propise kojima bi na pravi način mogla da reši pitanje procedure azila, ali da je problem što se oni ne primenjuju. Po njegovom mišljenju, hitno bi trebalo napraviti planove integracije onih koji ostaju, zbrinjavanja onih koji će nam biti vraćeni i postupanja prema onima kojima je odbijen zahtev za azil.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Србија и избегличка криза

Порукаод Aнa » Нед Апр 17, 2016 6:33 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Србија и избегличка криза

Порукаод Цврцко » Сре Апр 20, 2016 1:11 am

Ајде нас 100 хиљада Срба да кренемо негде као избеглице. Нема бато, тражи ти визу и пасош, и мрш назад одакле си пошао.
С којим правом јебогузи с крај света добијају све џабака а наш порески обвезник једе једном дневно, не може зубе да поправи, итд.....
Цврцко
 
Поруке: 5
Придружен: Нед Нов 01, 2009 6:31 am

Re: Србија и избегличка криза

Порукаод Aнa » Суб Јун 11, 2016 4:26 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Србија и избегличка криза

Порукаод Aнa » Сре Јул 06, 2016 1:13 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Србија и избегличка криза

Порукаод Aнa » Уто Јул 12, 2016 5:23 pm

ПОЛЕМИКЕ
Драгомир Антонић: И села на продају




Драгомир Антонић, етнолог | 09. јул 2016. 13:44 | Коментара: 11
Села су празна, имања се продају будзашто, а као купци почели да се појављују странци. Већином Арапи. Обилазе варошице и села по Шумадији, са посредницима или без њих, са жељом да купе сеоска имања





НА вука вика, а лисице месо једу - каже народна пословица. Данас може и једноставније. Чим седнеш у друштво, крени са причом "брегзиту" или Савамали. Док наручујеш пиће, забринуто гледај саговорнике и гласно питај: Шта је са демократијом и ЕУ! Циљ је постигнут. Празнословећи о светском заборављамо наше, српске јаде.



Ваљда што сам Србин по рођењу, православац по крштењу, а етнолог по образовању, мени су увек Срби и Србија били на првом месту. Знам шта се у свету дешава. Свуда има великих проблема, али велике проблеме нека решавају велике силе. Ми решавајмо наше.

Зову ме људи из свих крајева Србије. Причају исто. Села су празна, имања се продају будзашто, а као купци почели да се појављују странци. Већином Арапи. Обилазе варошице и села по Шумадији, са посредницима или без њих, са жељом да купе сеоска имања, да напусте своје луксузне виле у Емиратима и Катарима и настане се у Пајсијевићима, Лозњу, Жунама, Орашцу.

Са вишедеценијским искуством које имам кад су у питању људи, породице или веће групе људи који се пресељавају, ово ми изгледа чудно. Нико не бежи од масних колача или луксуз мења за неизвесно. У овоземаљском животу таквих је мало. Бојим се да је овде у питању нешто друго: трајно насељавање оних које тзв. Европа неће да прими, а Турска не да да се врате! Ради се о живим људима, женама, бебама, деци, што се не може сакрити. Ако их нема у новинама, телевизијским емисијама не значи да не постоје у реалном животу. Осврнимо се око себе и покушајмо да сами себе не лажемо, него решавајмо проблем док је релативно мали и док можемо да га решимо. То је обавеза свих нас: од учитеља, стручњака до премијера; од локалних новина до националних гласила и телевизија. Морамо све учинити због нас и наше деце. Нећемо ваљда њих, нашу децу, учинити странцима у сопственој земљи. О Савамали, "брегзиту", атлантистима има ко да брине и за то су добро плаћени.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Србија и избегличка криза

Порукаод Aнa » Сре Јул 13, 2016 1:53 pm

Годишње се врати око 15.000 „непожељних” Рома из ЕУ

среда, 13.07.2016

У Србију се годишње, вољно или невољно, након одбијања захтева за азилом, врати око 10.000 Рома из Немачке и око 5.000 Рома из осталих земаља ЕУ, што представља јако велико оптерећење за систем, а највећи терет подносе општине у које се ти повратници враћају, изјавила је данас стална координаторка УНДП у Србији Ирена Војачкова Солорано.

Она је, на представљању пилот пројекта „Реинтеграција Рома повратника у Србији”, рекла да тема реадмисије и повратка Рома постаје битнија, јер су бројке повратника све веће.

„Људи који се враћају после одбијених захтева за азилом у некој од ЕУ држава, упућени су да се врате у земљу из које су дошли. То је веома несрећна тенденција која се годинама опажа, а бројке су све веће и веће, расту, а процене су да се око 10.000 људи годишње враћа из Немачке и нешто више од 5.000 из других земаља ЕУ”, каже Војачкова Солорано.

Највише повратника се враћа добровољно, каже Солорано и истиче да је то јако велико оптерећење за систем у Србији, а да највећи терет подносе општине у које се ти повратници враћају.

„То је додатна тешкоћа за општине, поред незапослености, образовања, те смо мислили да са нашим партнерима и владом Србије помогнемо не само те људе који се враћају, већ и општине које их примају, јер реинтеграција је поновно укључивање у друштво и тражи организовану помох”, рекла је Солорано.

Председница Београдског фонда за политичку изузетност и партнерка пројекта Соња Лихт сматра да је дужност друштва да прискочи у помоћ најрањивијима, а како је истакла, спремна је да у сваком тренутку, на сваком месту, брани тезу, да су Роми повратници дефинитивно најрањивији од најрањивијих.

„Људи који су се искоренили из жеље, намере, потребе, нужности, да нађу дом негде другде јер га овде напросто нису могли имати у правом смислу речи, живели у сиромаштву, често дискриминисани, одлазе трбухом за крухом и најрањивији су”, рекла је Лихт.

Како је истакла, огромна већина, 99 одсто њих, добија одбијеницу у земљама ЕУ када траже азил и онда су принуђени да се врате.

„Без обзира што је то препознато у документима као проблем, још увек се у реалном животу не чини довољно да им се нађе могућност да се поново интегришу у прави живот, односно усудила бих се рећи, да се по први пут интегришу у Србију”, рекла је Лихт.

Сматра да је приступ проблему изузетно битан и да се управо зато пре свега иде на подршку локалним самоуправама и на запошљавању.

„Током декаде ромске инклузије, постало је јасно да је запошљавање основни проблем. Све остало није довољно значајно да би могли да опстану, ако немају посао. Наравно, ту је и образовање деце, целе породице, то је неопходно, да би успели да учине нужан корак на друштвеној лествици које им омогућује да живе пристојним животом”, каже Лихт.

Државни секретар Министарства рада Ненад Иванишевић истакао је да су на Балкану искуства различита, када се говори о повратницима, као и да је јачање социјалне инфраструктуре потребно у местима где се традиционално враћа највећи број људи у реадмисији.

„Циљ је обновити вртиће и школе, домове здравља. То су базичне ствари, очекујемо веома брзо формирање владе, акциони план који ће да дефинише све важно за реализацију стратегије за инклузију Рома и Ромкиња”, рекао је Иванишевић.

Сматра да је важно поменути да је стратегија за инклузију Рома и Ромкиња писана у време највеће мигрантске кризе, али и да се „није због једног важног питања запоставило друго важно питање”.

Према његовим речима, враћају се људи који не памте када су отишли, нису желели да се врате, враћају се против своје воље, те да све то представља велики изазов за све у социјалној заштити.

„Основа интеграција је да неко жели да се интегрише, не може интегрисати никога нигде, уколико он то не жели. На нама ће бити тај првобитни задатак, да дефинишемо полазну основу, да се људима објасни да је интеграција добровољна и да урадимо све да она успе. Неће бити лако, мораћемо да радимо заједно”, рекао је Иванишевић.

Председник ЈУРОМ центра Осман Балић истакао је да тема реадмисије и повратка постоји последњих десетак година, те да се значајан број људи вратио.

„Имамо повратак не малог броја људи, спрема се повратак већег броја људи из Немачке, морамо се суочити са тим, морамо промовисати моделе успешности, потребна је политичка спремност и чека нас рударски посао око овог пројекта”, рекао је Балић.

Пројекат „Реинтеграција Рома повратника у Србији” допринеће обезбеђивању бољег приступа запошљавању, образовању и становању Рома повратника, а биће реализован кроз спровођење активности у три општине- Нишу, Суботици и Оџацима, преноси Танјуг.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

ПретходниСледећа

Повратак на СТРАТЕГИЈЕ - Висока политика, идеје, идеологије

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Google Adsense [Bot] и 3 госта