Здравље народа

национализам, мондијализам, глобализам, тоталитаризам, патриотизам, антиглобалистички фронт, Америка, Русија, НАТО, ММФ, Светска Банка, мали народи и светске силе, Белорусија, Иран, Венецуела, Вредносни систем, Поуке историје, Аутентични и нови митови

Re: Здравље народа

Порукаод Aнa » Чет Апр 07, 2016 12:26 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Здравље народа

Порукаод Aнa » Пет Апр 08, 2016 2:19 pm

Apotekarka se zacenila: "Dajte mi jedan BAJRAMOV aspirin“ i, „RIO MARE“ kapi za nos“

prva.rs

Apotekarima u Srbiji pacijenti svakodnevno izmame osmeh, a da ima pravih bisera, svedoci i dugacka lista zahteva u nastavku. Evo šta sve tražimo u apoteci kad ne znamo pravi naziv leka...
:hoho
1. Dajte mi tabletu protiv autobusa! (hteo je nešto protiv mucnine kod putovanja)
2. Majonez za koske (magnezijum u šumecim tabletama)
3. Došla gospoda danas i onako sva važna traži „Rio mare“ kapi za nos.
4. Pacijent traži „Bajramov“ aspirin!
5. „Dajte mi tablete za prEtisak.“ Koje koristite? „Ma, one sto su malo krupnije od onih sitnih“.
6. Ušla baka u apoteku i kaže: „Dajte mi lexataurin od volt i po!“
7. Dekica ulazi i kaže: „Dajte mi fakju mast“ („Faktu mast“)
8. Molim vas, jedan „Perfex“ (ovde govorimo o „Fervex“)
9. Molim vas, dajte mi tablete protiv kontracepcije!
10. Bakica ulazi u apoteku i pita: „Imate li onaj… stršljen sirup?“ misleci na sirup od bršljana.
11. Baka dolazi sa gomilom recepata i zamoli apotekarku da joj na svaku kutiju napiše kako treba da pije jer je „vec u godinama i sve pobrka“. Iza nje u redu stoji deka koji je nekoliko godina stariji i kaže: „Šta je, baba? Krecana, a?“
12. „Je l’ imate „Durex“ za prehladu?“, pita mlada Romkinja, a suprug je gura: „Nije „Durex“ nego „Fervex“!“
13. Pacijent: „Dajte mi jedan prašak smesta“. Apotekarka: „Hocu, samo mi kažite kako se zove taj prašak“. Pacijent: „Pa, „smesta“. Shvatim da je to prašak „Smecta“.
12. Ušao pacijent u apoteku i traži „onu injekciju za „džip bolest“! (vakcinu protiv gripa…) „Molim? Kakvu injekciju?“ „Ma, onu injekciju intradupetalis!“
13.. Tablete za autobus u 14:30h.
14. Pre nekoliko godina, kada je prvi put uvedena praksa da se pacijenti potpisuju na recept, apotekarka kaže pacijentu: „Potpišite da ste primili lek“. Kad je vratio recept, na mestu potpisa je pisalo: „Lek sam primio“.
15.. Ulazi zbunjeni dekica u apoteku i traži za baku vaginalnu kremu. Apotekar mu objašnjava da postoji sa aplikatorom i bez, a deda: „Pa, ne znam… Dajte mi ipak tu sa detonatorom“.
16. A neverovatni dekica sa dijagnozom upale ušnog kanala koji je dobio da pije „Palitrex“ „dva puta po dve“ je došao sledeceg dana i rekao: „Slušajte, ja sam one dve nekako ugurao, a više ne može da stane“ (on je kapsulice gurao u uho).
17. Ulazi Romkinja u apoteku i kaže: „Ej, tehnicarko…“, a apotekarka joj odgovara: „Nisam ja tehnicar, ja sam farmaceut!“ a Romkinja ce na to: „Neka, neka! Dace Bog, biceš i ti tehnicar!“.
18. Nešto za ispiranje paceta kod decaka.
19. Vitamin B92 = vitamin B kompleksa.
20. Tablete za protokol krvi.
21. Tablete protiv glave.
22. Tablete za ružnocu u vožnji (protiv mucnine tokom putovanja).
23. Trajne misterije: šampon „Milijarder“, voda iz dvorova (verovatno „Srebrna voda“).
24. Nakon što je pacijent dobio mast za oci, sasvim ozbiljno je pitao: „Je l’ se koristi pre ili posle jela?“.
25. Najcešci pogrešni nazivi: Paveliceva mast, Paveliceva pomast i Gavriloviceva mast (mešaju je sa paštetom). Dikloran zovu najcešce: lek koji produžava život, lebcici što se dele popola, pasuljcic ili sendvic iz dve boje.
26. Pacijent traži u apoteci sprej „Samanta“. Apotekarka je ustanovila da se radi o spreju „Marisol“, nakon cega je kupac zakljucio: „Znao sam da se radi o nekoj španskoj seriji!“
27. „Dajte mi glabalicu što glabce mali Milanko“ (gumena glodalica za bebe)
28. Imate li kabl za infuziju?
29. Treba mi caj za cirkulaciju ženskih bolesti.
30. „Hocu tablete za muški sex“ (vijagra)
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Здравље народа

Порукаод Aнa » Чет Апр 14, 2016 1:53 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Здравље народа

Порукаод Aнa » Пон Апр 18, 2016 1:27 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Здравље народа

Порукаод Aнa » Сре Мај 04, 2016 6:47 pm

Опет прете заборављене болести!


М. Васиљевић | 03. мај 2016. 10:00 | Коментара: 9

Опасност од малих богиња, заушака, рубеола, повећава се због одбијања имунизације





ЈАК антивакцинални лоби, али и честе несташице вакцина довели су до смањења броја вакцинисане деце и избијања епидемија заразних болести за које се сматрало да су искорењене, упозорено је на стручном регионалном скупу у Институту за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут".



Обухват вакцинацијом се смањује, па је повећање броја вакцинисане деце циљ на који је поново указано током једанаесте недеље имунизације од 24. до 30. априла у европском региону Светске здравствене организације.

Готово милион особа у европском региону СЗО није вакцинисано основним вакцинама, па се последњих година земље овог региона суочавају са епидемијама малих богиња, рубеола, заушака, које се јављају код осетљиве невакцинисане популације.

Циљ систематске обавезне имунизације је да се достигне и одржи обухват обавезним вакцинама од 95 одсто и више, сложили су се наши стручњаци из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Републике Српске на телеконференцији.

Сви су указали на исте проблеме због којих опада обухват вакцинације - јак антивакцинални лоби и честе несташице вакцина. Да би се слика поправила неопходан је и јединствен став стручњака око вакцинације. Наиме, један број лекара, углавном педијатара, изјашњава се против вакцинације.

ПНЕУМОКОКНА ВАКЦИНА
ОДНЕДАВНО се поред обавезног календара вакцинације родитељима препоручују и ХПВ и вакцине против пнеумокока код деце. Пнеумококне инфекције су један од најчешћих узрока смрти од болести које се могу спречити вакцинисањем. Болест обухвата спектар инфекција као што су пнеумококни менингитис, упала плућа, и мање инвазивне болести, запаљење средњег уха, упала синуса и бронхитис.
Директор "Батута" Драган Илић рекао је да можемо бити релативно задовољни обухватом вакцинације у Србији, који није у оном обиму који је предвиђен програмом и планом, и није довољан да би се постигао колективни имунитет.

- Добра вест за ову годину је да свих вакцина има у довољном броју, да немамо застоја и да је на нама да подигнемо свест о значају вакцинације - рекао је др Илић.

Епидемиолог Горанка Лончаревић каже да родитељи најчешће одбијају да вакцинишу децу ММР-ом и да у негативном тренду предњачи југ Србије - Нишавски и Топлички округ.

Према подацима из "Батута", последња епидемија морбила била је прошле године са 400 оболелих, при чему 95 одсто њих или није било вакцинисано, или се није знало какав им је вакцинални статус.

- Половина оболелих је имала компликације, а у два случаја имали смо запаљење мозга, што је неуобичајено имајући у виду да се обично један случај запаљења мозга јавља на око 1.000 оболелих. То више говори о инвазивности самог вируса и степену колективног имунитета - каже Лончаревићева.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%8 ... ne-bolesti
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Здравље народа

Порукаод Aнa » Суб Мај 07, 2016 2:18 pm

"Кафетин" укида рекламу


Б. РАДИВОЈЕВИЋ | 07. мај 2016. novosti.rs
Забрана оглашавања "Кафетина" у БиХ не треба да брине кориснике тог лека. Садржи малу количину кодеина. У Србији одраније не може да се рекламира





ЗАБРАНА рекламирања "кафетина" у Босни и Херцеговини побудила је сумњу и код пацијената у Србији, који овим леком врло често умирују главобољу, и друге болове, али разлога за панику нема. Одлука Агенције за лекове и медицинска средства БиХ процедурална је и њом "кафетин" у БиХ сада добија третман какав иначе већ има у Србији.



У образложењу Агенције за лекове и медицинска средства БиХ, наводи се да је реч о леку који садржи опојну дрогу - кодеин, и у складу са законом забрањено га је оглашавати широј јавности.

- За кодеин су прошле године објављене нове безбедносне информације од Европске агенције за лекове, које се односе на ограничење у примени готових лекова који у саставу имају кодеин као активну супстанцу. Зато је АЛМ донела решење о одбијању захтева за оглашавање, као и решење о стављању ван снаге сагласности за оглашавање таблета "кафетина" широј јавности - наводи се у обаразложењу Агенције БиХ.

Наглашавају, ипак, да је овај лек безбедан и квалитетан, због чега остаје у продаји, али да је циљ да се спречи да оглашавање у медијима доведе до његове масовније употребе.

У Србији, како је за "Новости" потврдио Павле Зелић из Агенције за лекове и медицинска средства, "кафетин" није на списку лекова који могу да се оглашавају у медијима.

- Разлог је што "кафетин" садржи кодеин, истина у малој концентрацији, али кодеин је психоактивна супстанца и због тога лекови који је садрже не могу да се рекламирају - објашњава Зелић. - АЛИМС није добијао од произвођача материјал за оглашавање "кафетина". То значи да нити је оглашавање овог лека тражено, нити је одобравано.

Према тим прописима "кафетин" у Србији не сме да се рекламира, а да ли произвођачи медикамената који немају одобрење за оглашавање поштују правилник о рекламирању, контролише Министарство здравља.

Одлука БиХ да повуче одобрење за јавно оглашавање "кафетина" и за кориснике овог лека у Србији, међутим, требало би да буде још једна опомена да се он не може "гутати" као бомбоне. Клинички фармаколози упозоравају да кодеин има способност да се веже за опијатске рецепторе и може да створи зависност. Он ублажава бол, али и ствара осећај еуфорије.

МОЖЕ ДА СТВОРИ ЗАВИСНОСТ

ТАБЛЕТЕ које садрже кодеин, упозоравају стручњаци, могу да створе зависност, јер се, кажу клинички фармаколози, због неконтролисане употребе дешава да лек не делује у уобичајеној дози, па се она повећава. То, међутим, није једина нежељена реакција, јер лекови против болова, ако се претерано користе, могу да узрокују гастритис, чир на желуцу, проблеме са бубрезима, јетром. У апотекама, међутим, потврђују да су лекови против болова међу најпродаванијима. Најчешће се купују "бруфен", "кафетин" и "аналгин".
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Здравље народа

Порукаод Aнa » Чет Јун 02, 2016 1:28 pm

http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/2 ... silen.html
audio


О мандаторној вакцинацији


Поводом прве регионалне конференције на тему мандаторне вакцинације, која ће се одржати 27. маја 2016. у београдском хотелу Славија, са почетком у 17 часова, под називом "(Не)оправданост присилне вакцинације, медицинско-етички, правно-политички аспекти", у емисији Силен разговарамо са гошћама из Загреба, др Лидијом Гајски, др мед. спец. интерне медицине, и др Ђулом Рушиновић Сунаром, др мед. спец. опште хирургије и Драганом Башом, представницом удружења "Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију", које је организатор овог научног скупа.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Здравље народа

Порукаод Aнa » Нед Јун 05, 2016 3:06 pm

Da li treba blendirati voće?





Ne treba. Voće treba konzumirati u prirodnom, a ne u tečnom (blendiranom) obliku jer se šećer iz blendiranog voća mnogo brže apsorbuje u organizam, što predstavlja veliko opterećenje za jetru.
Naime, blendiranjem voća se razaraju njegove vlaknaste strukture koje sadrže šećer, što omogućava naglu apsorpciju šećera tokom varenja.

Tokom jedenja voća u prirodnom obliku, njegovo varenje počinje već u ustima pod dejstvom pljuvačke. Takođe, na žvakanje i gutanje ulaže se znatan napor, čime se voće konzumira postepeno i u umerenim količinama. Osim toga, voće je vrlo zasitljivo što sprečava prejedanje.

Prilikom varenja sažvakanog voća, vlakna se postepeno razgrađuju i otpuštaju šećer u manjim količinama. To omogućava jetri da bez većeg napora svari ove male količine šećera.
Sa druge strane, kada se voće konzumira kao blendirano, gubi se osećaj o količini voća koje se unosi pa se lako može desiti da se pretera sa unosom. A pošto su blendiranjem razbijene vlaknaste strukture u voću time se šećer, koji se u njima nalazio, naglo apsorbuje u organizam, što je štetno.
Efekat je isti kao kad se pije zaslađeno piće.

Veliki deo šećera u voću je fruktoza. Jetra je jedini organ koji može da obradi veće količine fruktoze. Kada jetra primi veću količinu fruktoze od one koju može da primi, višak fruktoze se pretvara u masti. Neke od masti se mogu nataložiti u jetri i time povećati otpor prema insulinu.
Iako male količine blendiranog voća ne mogu prouzrokovati velike probleme zdravim, vitkim i fizički aktivnim osobama, one mogu itekako škoditi ljudima sa povećanom težinom ili sa problemima u metabolizmu.

Zato i pored prijatnog ukusa i lakše konzumacije, treba izbegavati konzumiranje blendiranog voća i odlučiti se na unos voća u prirodnom obliku.

Saradnik sajta Lekar Savetnik: Jelena Bokonjić.


Слика
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Здравље народа

Порукаод Aнa » Нед Јул 17, 2016 4:30 pm

Зашто се лечимо лоше и пет година живимо краће

Из касе здравственог фонда сваки пети динар иде за лекове, остало за плате, трошкове установа, струју и остале издатке.- Нема контроле над фармацеутским компанијама које утичу на лекаре у Србији
Аутор: Оливера Поповић


Од свих пара које се слију у касу Републичког фонда за здравствено осигурање за лекове је намењено мање од четвртине. Убедљиво највећи део „поједу” плате запослених у здравству, а следе трошкови за струју, грејање здравствених установа, трошкови надокнаде боловања и други издаци. Према подацима које је РФЗО доставио „Политици”, у 2015. години учешће лекова у структури расхода било је 22,37 одсто. На листи лекова које се издају на рецепт тренутно је 1.244 различита лека, од чега су 926 генерички лекови – медикаменти, којима је истекла патентна заштита, због чега су и далеко јевтинији од иновативних, најсавременијих терапија.

Недостатак савремених терапија, уз висок степен корупције, велика неефикасност здравственог система и чињеница да пацијенти за лечење морају да издвоје додатни новац из свог џепа, за аналитички тим лондонског магазина „Економист” били су кључни разлози да стање здравственог система Србије оцени као – критично. У студији објављеној 30. јуна, као извори наводе се Светска здравствена организација, Светска банка за обнову и развој, представници НВО и удружења пацијената из Србије, интервјуи са корисницима здравствених услуга...

Аналитичари „Економиста” су навели и да су исходи лечења у Србији релативно лоши, а да је очекивани животни век више од пет година краћи него у Европској унији, доводећи то у везу управо са недостатком савремених терапија. Према писању листа „Економист”, од 2010. до 2013. Бугарска је на позитивну листу ставила 44 иновативна лека, а Хрватска 27, док је Србија уврстила само један. Истина, аналитичари британског магазина нису ажурирали податке о проценту новца који се издваја за лекове, па је наведено да из касе РФЗО-а за ту намену одлази 18 процената, а тај постотак у 2015. износио је 22,37 одсто.

Лист „Економист” је упоређујући здравствену потрошњу и здравствене исходе у 166 земаља закључио да Србија на лекове троши свега 85 евра по глави становника, што је скоро 3,5 пута мање од просека у Европској унији, а знатно мање и од околних земаља. Већ у Бугарској на лекове се троши 117 евра по глави становника, а у Словенији чак 246 евра. Србија је рангирана лошије од Босне и Херцеговине, Хрватске и Словеније.

Управо зато су са великом пажњом дочекани извештаји о томе колико су новца 17 великих фармацеутских компанија које послују у Србији и производе најсавременију терапију „убризгале” у здравство Србије, кроз донације у опреми и лековима, као и за финансирање клиничких истраживања и развој. Нажалост, иницијативи да се транспарентно прикаже сваки динар уложен у здравство, било у установе било у људе, нису се придружили произвођачи генеричких лекова, који су далеко присутнији на нашем тржишту. Према подацима РФЗО, 558 различитих произвођача заступљено је својим производима на позитивној листи лекова. Дакле, 541 није приказао новац који је наменио здравственим установама и појединим лекарима.

С посебном пажњом очекивало се да овакав извештај, који се први пут презентује за Србију, расветли и колико произвођачи лекова улажу у лекаре, кроз покривање трошкова њиховог учешћа на медицинским конгресима и за хонораре. Уплив тог и таквог новца доживљава се као својеврсни вид корупције, што је болест српског здравства која је посебно апострофирана у анализи „Економиста”.

Да ли, дакле, фармацеутске куће улажу милионе евра да би на тај начин обезбедиле бољу продају својих лекова? Питали смо надлежне у РФЗО-у да ли постоји евиденција прописаних лекова на рецепт на име лекара (по броју печата) и да ли постоји неки вид контроле преписивања лекова на рецепт? И какве су надлежности РФЗО ако се уочи да неки лекар пише прекомерне количине лека баш одређеног произвођача?

„На основу идентификационог броја који се додељује одређеном изабраном лекару за прописивање лекова на рецепт и електронске фактуре издатих рецепата, РФЗО располаже подацима о лековима које прописује одређени изабрани лекар. РФЗО контролише да ли су испуњени прописани услови да се лек препише на рецепт”, наведено је у одговору РФЗО-а. Међутим, иако постоји база података на основу које се може закључити да ли одређени лекар у преписивању лекова фаворизује одређену фармацеутску кућу, у РФЗО-у кажу да „не утичу на стручну доктрину лечења и немају надлежност да на било који начин утичу на прописивачку праксу лекара”.

Овакав став и регулатива надлежних, извесно је, неће отклонити сумње да постоји узрочно-последична веза између фармацеутских донација и форсирања баш њихових лекова на рецептима.
http://www.politika.rs/scc/clanak/35855 ... vimo-krace
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Здравље народа

Порукаод Aнa » Суб Јул 23, 2016 7:10 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

ПретходниСледећа

Повратак на СТРАТЕГИЈЕ - Висока политика, идеје, идеологије

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Google Adsense [Bot] и 3 госта