Здравље народа

национализам, мондијализам, глобализам, тоталитаризам, патриотизам, антиглобалистички фронт, Америка, Русија, НАТО, ММФ, Светска Банка, мали народи и светске силе, Белорусија, Иран, Венецуела, Вредносни систем, Поуке историје, Аутентични и нови митови

Re: Здравље народа

Порукаод Aнa » Пон Феб 15, 2016 8:12 pm

Ни обдукција не даје тачан узрок изненадне смрти код деце


Још се трага за одговорима шта изазива појаву која се више јавља код превремено рођених малишана и деце пушача. - Уобичајеним прегледом код педијатра неки од могућих разлога изненадне смрти се не могу утврдити
Аутор: Данијела Давидов-Кесарнедеља, 14.02.2016. у 13:15


Изненадна смрт двогодишњег дечака М. М. у вртићу у Малом Мокром Лугу, који се није пробудио после подневног спавања у јасленој групи, изазвала је страх код многих родитеља. Неки су позивали и педијатре са молбом да им објасне ову појаву и евентуалне начине за њено спречавање. Лекари кажу да изненадна смрт код деце није ретка појава. Јавља се код здравог детета које није имало клиничку слику неког обољења. Смрт код деце може да наступи изненада, најчешће у сну, појашњава др Снежана Рсовац, начелница Педијатријске и неонаталне ннтензивне неге Дечје клинике у Тиршовој. Према изворима Центра за контролу болести, у Америци на 100.000 живорођене деце забележи се 38,7 изненадних смрти годишње.


Смрт детета – најстреснији животни догађај

Смрт детета је највећа могућа трагедија и стрес за родитеље, закључак је свих истраживања о утицају различитих стресних догађаја на ментално здравље – нарочито када се смрт детета догоди изненада и неочекивано. Др Тамара Кликовац, психолог на Институту за онкологију и радиологију Србије, каже да је ужасан шок када здраво или дете за кога родитељи верују да је здраво изненада премине.
Родитељи детета које је оболело од неке неизлечиве болести ипак имају времена да се разговорима психолошки припреме за неумитни исход. Дуготрајна хронична болест малишана, лечење и патње кроз које оболело дете пролази веома исцрпљују родитеље и ментално и физички и они често у стању потпуне изнурености сачекају најтужнију вест.
– У нашем здравственом систему, нажалост, не постоји ниједна служба за психолошку помоћ и подршку родитељима који су изненада остали без детета. Они морају сами да се носе са својим болом. Свака породица налази и индивидуалне и специфичне начине превазилажења огромног губитка и универзалног правила нема, јер има много фактора који утичу на превладавање трагичних ситуација – закључује др Тамара Кликовац.
К. Ђ.



– Она се чешће дешава код одојчади, то јест код деце до годину дана. Појављује се и код малишана који имају од четири до шест месеци, али и у каснијем периоду, и чешће се јавља код дечака, превремено рођених малишана и деце пушача. За одговорима шта изазива изненадну смрт још се трага. Сматра се да у основи леже поремећаји контроле будности. Истраживања указују и на поремећаје срчаног ритма који се обичним прегледом не може установити. Као узрок наводи се и угушење желудачним садржајем – појашњава др Рсовац.

Многа истраживања која испитују узроке који би могли да објасне ову трагичну појаву још су у току.

Код старије деце и метаболичке болести могу бити узрок смрти, а нажалост, др Рсовац истиче да и даље у великом броју случајева остаје неутврђен узрок изненадне смрти, чак и после обдукције.

– Уобичајеним прегледом код педијатра неки од могућих разлога изненадне смрти се не могу утврдити, али се поремећаји срчаног ритма могу открити ЕКГ прегледом. Како напредују истраживања, тако ће и палета анализа и прегледа бити одређенија. За бебе је важно да спавају на леђима, у сопственом кревету и на тврдој подлози. Важно је да се доје, да се не претопљавају и да се преко њих не стављају прекривачи, као и да им се не дају цуцле. Температура у соби треба да буде пријатна, а добро је и коришћење беби-аларма. За већу децу је режим оброка битан, односно дечаци и девојчице не треба да иду на спавање одмах након оброка – додаје др Рсовац наводећи да морамо да радимо на томе да сви грађани знају да пруже основне мере реанимације јер ћемо се тако осећати сигурнијима.

Догађа се да родитељи не знају да малишан има икаквих проблема, па цела породица доживи шок када се догоди да дете изненада премине. Разлог смрти могу да буду и немалигна срчана обољења, која малишанима не праве проблеме док не дође до срчаног застоја. Углавном је реч о такозваним електричним обољењима срца која доводе до појаве малигних аритмија, појашњава професор др Владислав Вукомановић, начелник Педијатријске клинике Института за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић”. Тај проблем може да се открије на ЕКГ снимку и тестом оптерећења, па је важно да се деца која се баве спортом подвргну оваквим анализама јер је било примера да неко умре на часу физичког или на тренингу услед јаких физичких напора.

– Не постоји јединствен став у свету да се такви прегледи раде код све деце. Нема, нажалост, универзалног модалитета за откривање баш свих болести. Ми смо имали неколико случајева деце која су код нас довезена после пружене реанимације. На пример, неко дете је из чиста мира на часу у школи устало и преминуло. Да би се комплетни кардиолошки прегледи увели као обавезни за сву децу, најпре треба урадити озбиљна испитивања која би укључила више хиљада новорођене и предшколске деце и на основу тога проценити да ли то заиста треба урадити. Увођење ЕКГ-а или ултразвучних прегледа није озбиљан предлог уколико не би довео до неког помака – додаје др Вукомановић.

Лекари наглашавају да генетика има веома важну улогу и зато родитељи педијатрима морају да напомену да ли је неко у породици имао неку болест на коју посебно треба обратити пажњу, али и на чудне симптоме или промене у понашању малишана.
http://www.politika.rs/scc/clanak/34917 ... i-kod-dece
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Здравље народа

Порукаод Aнa » Нед Феб 28, 2016 6:41 pm



О несаници
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Здравље народа

Порукаод Aнa » Пон Мар 07, 2016 11:45 am

Бесплатно преводе медицинску документацију

Да свако ко жели да помаже другима може пронаћи начин како да то учини, пример је група коју чини више од триста преводилаца из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске, Македоније, Италије и српске дијаспоре.



Они већ две године бесплатно преводе на стране језике медицинску документацију за лечење пацијената у иностранству, односно извештаје на страним језицима преводе на српски, хрватски и босански да би оболели наставили да се лече у својој земљи.

Покретач те хуманитарне мисије под називом „Преводилачко срце”, професор и стални судски преводилац за италијански и португалски језик Олгица Андрић из Новог Сада, каже да се у својој преводилачкој каријери, дужој од деценије, сусретала с преводима медицинске документације и никада их није наплатила болесним људима. – Не само ја, већ ни сви преводиоци који су се прикључили идеји и пристали да добровољно преводе, од којих је око 100 активних – напомиње Олгица Андрић.

– „Преводилачко срце” је идеја која живи већ две године и удружење је грађана у оснивању јер због свакодневних обавеза никако не успевамо да нађемо времена да се региструјемо као непрофитно удружење грађана. Живимо у тешким временима и многим људима је потребна помоћ. Ми можемо да пружимо овакав вид помоћи и то ћемо радо учинити. Најсрећнији бисмо сви били да сви могу добити одговарајуће лечење у нашој земљи и о трошку здравственог осигурања. Али, пошто није тако, ми преводимо документацију пацијената и верујемо у наш хуманитарни ангажман.

Професионални преводиоци, за које Олгица Андриће каже да су врхунски стручњаци и велики и добри људи, преводе медицинску документацију на све битније европске и светске језике. Додаје да се није десило да добију захтев за неки језик за који немају преводиоца. За више од две године, колико се тиме баве, урадили су преводе за око пет стотина пацијената, а у овом тренутку у и-мејл сандучету су им налазе 962 долазне поруке.

– Уколико је за превод потребна овера судског тумача, и то радимо бесплатно јер међу волонтерима имамо сталне судске преводиоце – истиче наша саговорница. – Људи и деца који имају озбиљне здравствене проблеме и којима је лечење у иностранству можда једина нада за излечење, могу контактирати с нама искључиво преко имејл-адресе: . Пристиглу пошту контролишу четири координатора, која најпре упит за превод објаве у отвореној „Фејсбук” групи „Преводилачко срце”, а ако се за неколико сати нико не јави на друштвеној мрежи, шаљу упит свим преводиоцима за одређени језик који су у бази. Да би се посао брже одрадио, обимнију документацију поделе на неколико преводилаца, који су у том тренутку доступни.

Олгица каже да би им од велике користи било да се у њихов рад укључе лекари јер им је њихова помоћ неопходна код превода и тумачења разних скраћеница, али и код „тријаже” документације, односно одвајања оне која је заиста битна и чији ће превод помоћи њиховим колегама у иностранству.
– Такође би нам било драго да наш хуманитарни рад препознају и институције и медији јер они могу имати велику улогу у информисању грађана и проширити информације о нашем раду – додаје Олгица.

– Један момак из Крагујевца, који је одушевљен нашом идејом, предложио нас је за Октобарску награду Града Новог Сада, али је тај предлог без разматрања одбијен због наводно непотпуних информација. Иако такво сазнање изазива горчину, није нас обесхрабрило јер се „добар глас далеко чује”, а то што радимо је потпуно транспарентно, у шта се сви могу уверити ако прочитају објаве на линку:

https://www.facebook.com/groups/prevodilacko.srce/. По њеним речима, сваки превод је посебна прича.

– Многи од нас током превода сузама исквасе тастатуру, али то је живот. Од „подухвата” које смо успели да реализујемо издвојила бих превод с италијанског на српски језик протокола за лечење једног облика леукемије, на основу којег је требало да надлежне службе у нашој земљи одобре да се тешко болесна девојчица лечи у Риму. Превели смо 90 страна тог протокола у рекордном року. На том преводу било је ангажовано око 15 преводилаца. Нисмо добили повратне информације да ли је протокол прихваћен, али се свим срцем надамо да јесте – истиче Олгица Андрић.

Људи, каже она, различито реагују на то што ради „Преводилачко срце”. Неки им се диве и поштују их, а неки сматрају да су луди јер раде волонтерски. Породице пацијената се често јављају да с њима поделе добре вести, али и лоше. А они управо због тих последњих и постоје.

З. Милосављевић




Људи и деца који имају озбиљне здравствене проблеме и којима је лечење у иностранству можда једина нада за излечење, могу контактирати с нама искључиво преко имејл-адресе: prevodilacko.srce@gmail.com
(Олгица Андрић)
http://www.dnevnik.rs/novi-sad/besplatn ... umentaciju
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Здравље народа

Порукаод Aнa » Чет Мар 10, 2016 4:41 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Здравље народа

Порукаод Aнa » Уто Мар 15, 2016 1:00 pm


Prava istina o vakcinama



Piše: Nedeljnik.rs / Objavljeno: 15.03.2016.

Vakcine spasavaju živote sprečavajući brojne bolesti - tako počinje ogroman izveštaj američke Agencije za istraživanje zdravlja HRSA, inače dela Ministarstva zdravlja SAD koji je neočekivano podigao prašinu u malenoj Srbiji. Nijedno relevantno istraživanje na svetu nije povezalo MMR vakcinu sa teškim oboljenjima ili autizmom, iako je bilo slučajeva u kojima se ovaj razvojni poremećaj komunikacije i socijalne interakcije javljao. Da li može da se izjednači stav laika sa društvenih mreža sa stavom tima lekara?

Sjedinjene Američke Države imaju najbezbednije i najefektnije snabdevanje vakcinama u istoriji i u većini slučajeva vakcine ne izazivaju neželjene efekte, oni mogu da se jave, kao i u slučaju bilo kojeg drugog leka, ali te rekacije su najčešće blage. Veoma, veoma retko, ljudi imaju ozbiljnije nuspojave, kao što su alergijske reakcije. Vakcine spasavaju živote sprečavajući brojne bolesti - tako počinje ogroman izveštaj američke Agencije za istraživanje zdravlja HRSA, inače dela Ministarstva zdravlja SAD koji je neočekivano podigao prašinu u malenoj Srbiji.

Kakve veze ima Srbija sa mortalitetom od vakcina u SAD? Kampanja protiv vakcinacije čini se da ima žestoko uporište među srpskim korisnicima Fejsbuka i Tvitera i prilično je aktivna, toliko da vrlo često u vreme obaveznog vakcinisanja dece - a novi Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti podrazumeva obaveznu vakcinaciju i kazne do 150.000 dinara ukoliko se to propusti - moraju da reaguju i nadležni i poznati stručnjaci, ali i mediji. Upravo je zbog sve više onih koji odbijaju čuvenu MMR vakcinu donet novi Zakon.

Pomenuti izveštaj iskorišćen je da se objasni da postoje štetne vakcine i da je tokom 27 godina zbog nuspojava koje su se javile posle vakcinacije, preko 16.000 ljudi tražilo milionsku odštetu od države.

Da krenemo redom. Na zvaničnom sajtu HRSA, koji se bavi kompenzacijama koje je država obeštetila građane zbog efekata vakcinacije, stoji izveštaj u kojem se izričito navodi da većina ljudi koji primaju vakcine nemaju ozbiljne probleme. Vakcine mogu da izazovu nuspojave kao i svaki drugi lek, ali većina reakcija su retke i veoma blage. Neki zdravstveni problemi koji prate vakcinaciju nisu uzrokovani vakcinama, navodi se u prvom pasusu izveštaja. Program naknade za efekte vakcinacije nije nikakva alternativa greškama i tradicionalnog načina rešavanja problema. Objašnjenje je da je Nacionalni program kompenzovanja kod reakcije od vakcine (VICP) institucija koja omogućava individualcima da podnesu zahtev za odštetu.

Šta to znači? To ne znači obavezno da je vakcina izazvala reakciju. U stvari, preko 80 odsto svih novčanih nadoknada koje je obavio VICP posledica su dogovora između strana u slučajevima u kojima Ministarstvo zdravlja, na osnovu dokaza, nije zaključilo da je vakcina izazvala bolest. Advokatima se dodeljuju razumne nadoknade, bez obzira da li je ili sud usvojio tužbu, ukoliko su određeni minimalni zahtevi. Pod ovim okolnostima, advokati su plaćeni direktno od VICP. Po statutu, advokati ne mogu da naplate bilo kakvu drugu nadoknadu za svoje usluge.

Šta mogu da budu razlozi nagodbe? To što obe strane žele da smanje rizik od gubitka kroz nagodbu, da skrate vreme i skupe troškove suđenja ili želja da se sve reši vrlo brzo. Koliko takvih zahteva za obeštećenjem je usvojeno? Od 2006. do 2014. preko 2,5 milijardi doza vakcina distribuisano je u SAD. Zahteva za odštetu pred sudom se u tom periodu pojavilo 3.389 i od njih je 2.146 dobilo kompenzaciju. To znači da na svakih milion doza vakcina, jedna osoba je dobila kompenzaciju.

Podatak da je preko 16.000 osoba u SAD imalo problema za poslednjih 27 godina posle primljene vakcine treba gledati u kontekstu veličine SAD i srazmerno broju osoba koje su primile vakcinu, a mere se milionima.

Od 1988, kada je ceo sistem startovao i kada su omogućeni zahtevi za odštetom zbog navodne reakcije na vakcinu, podneto je preko 16.794 tužbi VICP. Tokom tih 27 godina, 14.441 prijava je presuđeno, 4.526 od tih je dobilo obeštećenje, dok je 9.915 zahteva bilo odbačeno. Ukupna visina obeštećenja koja je ikada isplaćena iznosi 3,3 milijardi dolara. U slučaju pomenute MMR vakcine, koju najviše "hejtuju" u Srbiji, vakcinisano je 80.115.475 dece, odnosno "MMR varičelom" 14.403.057 osoba u periodu od osam godina. Što se tiče problema i smrtnosti, od 1988. posle primanja MMR vakcine obeštećenje zbog zdravstvenih problema je tražilo 915 ljudi, dok je u slučaju sa vakcinom protiv gripa ta brojka bila 2.414. Kad govorimo o smrtnosti, od MMR umrlo je 57 a kod vakcine protiv gripa čak 100 ljudi. Broj ljudi koji je dobio kompenzaciju za MMR iznosi 377, dok je kompenzaciju kod vakcine za influencu dobilo 1.399. Odbijeno je 506 zahteva za MMR.

Interesantno je da je u SAD vakcinacija stvar izbora. Na istom sajtu VICP kaže da vakcine kao i mnogi lekovi imaju svoje nuspojave. Problem sa kompenzacijama je što mogu da ih traže čak i oni koji nemaju osnova, ali lično veruju da su upravo vakcine izazvale njihov problem. HESA na više mesta jasno podvlači da u veoma retkim slučajevima, vakcina može da izazove ozbiljne probleme, kao što su teške alergijske reakcije.

Reagovao je i direktor Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" Dragan Ilić koji je za Telegraf izjavio da je zločin pozivati roditelje da odbiju vakcinaciju. Upravo je problem u tome što ako se smanji broj vakcinisane dece, mogu da se pojave i epidemije, a ne govorimo o epidemijama gripa. Svakako ne postoji direktni dokaz da bilo koja vakcina izaziva bolest, jer ne postoji ni reakcija Svetske zdravstvene organizacije.

"Radi se o jednom neželjenom efektu na milion doza datih vakcina. To je procentualno 0,00001 od ukupnog broja datih doza, a radi se o periodu od skoro 30 godina kada je dato 2,5 milijarde doza vakcina, od kojih je par hiljada došlo do suda. U tekstu SAD lepo piše da je to samo jedna njihova projekcija nečeg što su unazad 30 godina pratili", objašnjava Ilić za Telegraf. "Značaj i prednost vakcinacije je veoma velika. Da nije vakcina imali bismo mnogo nesretnih ljudi i dece u svetu. Miliona ljudi bi bilo manje a koliko bi ljudi bilo sa teškiim oštećenjima zdravlja, ne može se ni izbrojati. S obzirom na sve to pozivanje roditelja da odbiju vakcinaciju je stavrno zločin prema deci."

Zašto i dalje ima toliko ljudi koji na društvenim mrežama propagiraju štetnost vakcina, posebno čuvene MMR koja navodno izaziva autizam? Nijedno relevantno istraživanje na svetu nije povezalo ovu vakcinu sa bolešću, iako je bilo slučajeva u kojima se ovaj razvojni poremećaj komunikacije i socijalne interakcije javljao. Da li može da se izjednači stav Jelene Karleuše, jedne pevačice ili bilo koga drugog ko se zalaže za to, sa stavom tima lekara?

Ma koliko verovali u teorije zavere, prim dr Zoran Panajotović, pomoćnik ministra zdravlja u Sektoru za inspekcijske poslove kaže za Telegraf.rs da bi Svetska zdravstvena organizacija (SZO) odmah reagovala da postoji neka veza. "Svako od ljudi koji poznaju tu problematiku znaju i da ti ljudi koji su u antivakcinalnom lobiju, nisu edukovani, i da sa raznih sajtova izdvajaju pojedine natpise ili parcice tekstova, koji ne cine celinu. U Srbiji vakcinacija, uprkos tome, za sada teče dosta dobro. Imamo veoma smanjeni broj roditelja čija se deca ne vakcinišu, tako da smo u tom smislu zadovoljni odzivom. I pored toga, preventivna zdravstvena služba u domovima zdravlja mora da učini dodatan napor a to znači da poziva roditelja i predočava im prednosti vakcinisanja".

"Obuhvat vakcinacije kod nas je u okviru preporučenih od 93 do 99 odsto. Mi taj obuhvat imamo ali je on je u padu, i to moramo da sprečimo svojom kampanjom, zarad čuvanja koletkivnog imuniteta kako ne bi došlo do epidemija, pogoršanja zdravstvenog stanja, troškova u lečenju…To se posebno odnosi na morbile koje su jako zarazne i zato moramo da imamo dovoljan obuhvat vakcinisane dece. Dakle, vakcinacija je bitna da bi se, pre svega, očuvao pojedinačni imunitet deteta ali i da se u isto vreme očuva i kolektivni imunitet."
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Здравље народа

Порукаод Aнa » Суб Мар 19, 2016 12:01 pm

Нове методе лечења карцинома — руски онколози стижу у Београд

Јована Вукотић

Тим врхунских руских онколога у понедељак почиње тродневну посету српским колегама. Специјалисти предвођени Андрејом Каприном, начелником онколошке установе клинике Герцен из Москве, представиће у Београду најновије методе лечења карцинома.

Каприн, начелник највеће руске установе за лечење онколошких болести, пред свој долазак у Београд за Спутњик каже да ће током посете бити речи и о тенденцијама у савременој руској онкологији.

Слика
Андреј Каприн


„Има доста тога на чему ради модерна руска медицина. На пример, бавимо се генетским испитивањима како бисмо прогнозирали ток болести. Затим, бавимо се испитивањем хетерогености тумора, с обзиром да се он састоји из разних ћелија, а оне се све различито могу третирати. Даље, ту је мониторинг — трудимо се да пратимо количину малигних ћелија у крви како бисмо закључили да ли правилно лечимо пацијента или би требало нешто променити“, објашњава наш саговорник.

Што се тиче лечења зрачењем, односно радио-терапије, Каприн указује да је познато да она има и негативне ефекте, јер осим малигног ткива зраци оштећују и здраво.

„Зато сада радимо на томе да апарати за зрачење нове генерације буду ефикаснији, а да при томе што мање повређују здраво ткиво“, додаје он.

На питање које се готово само наметнуло — да ли се нагли пораст броја оболелих од канцерогених болести у Србији може повезати са бомбардовањем, Андреј Каприн одговара да стопа обољевања расте у свету, али и у Србији, стога не би требало одмах повезивати ову појаву са бомбардовањем:


„Као прво, онкологија је највећим делом болест старих људи, а требало би имати у виду и да је Србију у последње време напустило доста младих. Зато је важно, као параметар пратити не само то да ли расте стопа обољевања, него квалитет пружања онколошке помоћи, односно лечења. Кључно је да буде ниска стопа смртности. Односно, важно је не само излечити пацијента, већ и то да се болест не појави поново. Лечење би требало да буде такво да пацијент може што дуже да поживи уз адекватну терапију. Значи, ако је у Србији уз стопу обољевања висока и стопа смртности, онда то може бити и показатељ да можда има пропуста у лечењу“, истиче он.


Андреј Каприн подвлачи и да би требало рачунати са тим да ће према подацима које је Светска здравствена организација објавила расти број оболелих на глобалном нивоу. Али смртност би требало да опадне, захваљујући све модернијим техникама лечења и раног откривања болести.

Руски онколог наглашава и оно што је модерна руска медицина наследила из совјетског времена, а то су мере превентиве и раног дијагностиковања које су се спроводиле масовно.

Андреј Каприн констатује и то да је онкологија, нажалост, једна од оних дисциплина око које се увек вртело много новца. И тако ће бити убудуће.

Многи који желе лаку зараду, „мотају“ се око оболелих, јер је канцер болест за коју су болесник и његова породица спремни да дају и последњу пару у нади да ће наћи излечење. Према овом „бизнису“ требало би се односити са дозом критике и сумње:

„Дешава се да оболела особа чује за ’чудотворни‘ метод лечења, на пример у Немачкој или Израелу. Болеснику се, чим ступи у контакт са иностраном клиником, ’прикачи‘ медицински ’брокер‘, који потом не престаје да позива и пита ’када ћете доћи, ми вас чекамо, већ је све спремно‘“, објашњава Каприн.


Он истиче да је поента у томе да се најчешће и у тим клиникама нуде исти програми лечења као и у домаћој клиници, само што у иностранству коштају више и другачији је приступ оболелом.

Са друге стране, наставља Андреј Дмитрович, мора се признати да у Европи на онколошким клиникама постоје велики центри у којима раде психоонколози. Овде говоримо о психолозима и психијатрима, који се искључиво баве психолошком помоћи оболелима од рака, али и њиховим породицама:

„Ми сада радимо на томе, са Институтом психијатрије развијамо тај програм помоћи и психолошке подршке. Заједно са њима, спремамо методолошке приступе за рад са пацијентима, рођацима и лекарима“, закључује Каприн.

Из Москве у Београд стиже четворочлана екипа стручњака, који ће са својим колегама разменити искуства. Осим начелника клинике Андреја Каприна, српске колеге ће посетити и Азиз Зикирјахоџаев онкопластични хирург, Андреј Рјабов специјалиста за туморе желуца и плућа, као и Леонид Петров, који се бави абдоменалним туморима.

Опширније: http://rs.sputniknews.com/analize/20160 ... z43LT16sb0
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Здравље народа

Порукаод Aнa » Уто Мар 22, 2016 12:36 pm

U Srbiji godišnje umre 1.600 žena od raka dojke


Beta |

U Srbiji od raka dojke godišnje umre 1.600 žena, a ta brojka može biti manja ukoliko bi se redovno išlo na preventivne preglede




U Srbiji od raka dojke godišnje umre 1.600 žena, a ta brojka može biti manja ukoliko bi se redovno išlo na preventivne preglede, rečeno je danas u Beogradu na manifestaciji povodom Nacionalnog dana borbe protiv raka dojke.

Rak dojke predstavlja najčešći maligni tumor kod žena u Srbiji, a svake godine blizu 4.100 žena je pogođeno tom bolešću. Lekari ističu važnost prevencije jer je, kako navode, rak dojke izlečiv u 90 odsto slučajeva, ukoliko se otkrije na vreme.

Šefica kancelarije za skrining raka dojke Instituta za javno zdravlja "Dr Milan Jovanović Batut" Verica Jovanović rekla je novinarima da rizik od nastanka raka dojke postoji kod svih žena, a da je veći sa povećanjem godina života.

Ona je dodala da je ta bolest na prvom mestu kod žena i po oboljevanju i po umiranju.

Zbog toga je, kako je istakla, važna prevencija, odlazak kod ginekologa i obavljanje mamografskog pregleda, jer je to ključna mera za rano otkrivanje i zaustavljanje bolesti u početnoj fazi.

Prema njenim rečima, rak dojke se može pretvoriti u hroničnu bolest modernom tehnologijom i sa njom se može živeti.

Ona je navela da u Beogradu radi sedam domova zdravlja u okviru programa skrininga raka dojke, koji pozivaju žene da jednom u dve godine dođu na pregled.

"Ali važno je i bez poziva posetiti ginekologa i dobiti neophodne savete", rekla je Jovanović.

Ona je navela da je rizik od dobijanja raka dojke najveći od 50. do 69. godine i dodala da se procentualno po oboljevanju od te bolesti Srbija ne razlikuje puno u odnosu na druge zemlje u svetu.

Nacionalni dan borbe protiv raka dojke obeležava se četvrtu godinu zaredom.

Na Cvetnom trgu u Beogradu danas su tim povodom predstavnici zdravstvenih institucija i studenti medicine delili flajere o ranom otkrivanju te bolesti i davali savete ženama.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Здравље народа

Порукаод Aнa » Сре Мар 23, 2016 11:39 am

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Здравље народа

Порукаод Aнa » Пет Апр 01, 2016 11:11 am

Природом против медицине

Али шта ћемо са лекарима који су некада важили за озбиљне, а под старе пензионерске или претпензионерске дане улазе у траварске воде и почињу да се противе терапијским методама које одавно имају утемељење у науци?


Аутор: Војин Ракић

Следи списак само неколико одобрених едукација које не спадају у медицину засновану на доказима, а из табеле Лекарске коморе Србије за јануар 2016: Ароматерапија у свакодневној лекарској пракси, Нивои здравља као значајан предиктабилни фактор и у хомеопатској и у алопатској медицини, Примена хомеопатије у лечењу обољења горњег респираторног тракта, Аурикуломедицина, Међународни симпозијум о медицини дух/тело у Ајурведи.

Овај скраћени списак отвара многа питања која се тичу лекарске етике. Ако лекари нису у обавези да у јавности износе ставове који имају упориште у медицини заснованој у науци, а не у надрилекарству, они имају сву слободу да се залажу и у прилог терапија које популаришу траварство, хомеопатију, бајање, „бабе” које успешно (?) лече болести које медицина не лечи, уринотерапију и све остале „природне лекове”.

Шта је спорно у „природним лековима”? Пре свега, природа је морално неутрална. Природно није нужно добро и морално. Природан је и змијски отров и отровна печурка, природни су земљотреси и цунамији. Много шта у нашој природи је лепо, али много шта је и штетно. То важи и за „природне лекове”. Велики број „неприродних лекова” прави се од природних састојака. Разлика између „природног” и „неприродног” лека је често у томе што „природни лекови” нису прошли клиничка испитивања и нису прецизно дозирани, те су самим тим већ опаснији од „неприродних”.

Све је то познато медицини/науци. Али шта ћемо са лекарима који су некада важили за озбиљне, а под старе пензионерске или претпензионерске дане улазе у траварске воде и почињу да се противе терапијским методама које одавно имају утемељење у науци? Откуд њихова појава у Србији? Откуд то да „професор емеритус, уважени имунолог и алерголог” може да у јавност излази са својим личним критеријумима којима дијагностикује неко обољење, са својим траварским терапијама за разне болести за које постоји ефикасан лек, са ставом да је вакцина Икс можда изазвала обољење Ипсилон, јер шанса да се то догоди јесте чак један од милион итд? Он је у обавези да о томе ћути. То је његов приватни став који нема упориште у науци и неетички је јавно га износити.

Занимљиво је да не наилазимо на возаче камиона који излазе у јавност са ставом да се боље вози ако се мало попије. Можда они то и причају у кафани, али такве ствари не смеју да износе у јавност. „Уважени доктори”, кад је о њиховој професији реч, очито имају то право. Тим типом неетичког понашања наносе огромну штету популацији, поготово оној мање образованој. Својим наступима у јавности показују не само да су недорасли етичким стандардима у медицини, већ и да су незналице и као клиничари и као људи који претендују да припадају некаквој научној заједници. Живот таквих лекара у професионалном мраку посебно је забрињавајући кад је у питању статистика. Шта би, на пример, значио податак да је шанса да се добије енцефалитис од вакцине против хепатитиса Б или аутизам од ММР вакцине један на милион? Он би значио да је шанса да се то догоди практично непостојећа. Навести пример да се то некоме догодило спадало би у такозвану анегдотску евиденцију, баш као и податак да „знам неку бабу која је успешно излечила сифилис чајем од зове, белим луком (млевеним) и листом крина”. Таква „евиденција” није заснована на науци, већ имамо посла са изолованим случајем.

Ако увече пред спавање редовно поједем пола килограма чварака имаћу вероватно повишен крвни притисак, холестерол и триглицериде и већу шансу да настрадам од инфаркта или апоплексије. Можда ми је шанса да умрем од једне од те две болести фифти-фифти. Али шанса да ме удари трамвај када ујутро кренем на посао је, на пример, управо онај један на милион. А баш то ми се догоди. И замислите да се онда нађе неко ко изјави да прекомерно једење чварака, осим кардиоваскуларних обољења, може довести и до тога да те прегази трамвај.

Исто тако, аспирацијом или гутањем загађене плодове воде новорођенче има незанемарљиву шансу да настрада од инвазивних инфекција након примарне сепсе. У болници исто то новорођенче, као и сва остала новорођенчад, добија и вакцину против туберкулозе. Оно умре и појави се „уважени доктор” или несрећна мајка на телевизији који повежу смрт детета са вакцином. Он говори нешто што је етички неодговорно и готово подједнако глупо као и повезивање једења чварака са страдањем од трамваја, али та глупост је опасна зато што медицински необразован свет или болом скрхан и емотивно вулнерабилан родитељ у то може и да поверује (уместо у прави узрочник страдања бебе), баш као што неки верују у траварске терапије и бајања.

Потребно је да постоје уређен здравствени систем и друштвена клима која ће стати на пут глорификацији „природне медицине” и малоумној тези о излишности проверених лекова и вакцина. Лекари и медији имају етичку обавезу да информишу јавност о научно провереним чињеницама. Део списка одобрених семинара, курсева, тестова и симпозијума из табеле Лекарске коморе Србије за јануар 2016. не даје ни трунку основа за оптимизам.

Професор Универзитета у Београду, директор Центра за биоетичке студије

http://www.politika.rs/scc/clanak/35218 ... v-medicine
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Здравље народа

Порукаод Aнa » Суб Апр 02, 2016 6:08 pm

Rak kože lečimo kao pre 40 godina


B. RADIVOJEVIĆ - B. LAĆARAK | novosti.rs
Obolelima od melanoma sa metastazama u Srbiji nije dostupan nijedan novi lek koji bi im produžio život. U svetu prva linija terapije produžava život za 24 meseca, a sledeća za još koju godinu





OBOLELI od melanoma sa metastazama, u Srbiji, u proseku, žive svega šest meseci od otkrivanja bolesti, a u svetu, pa i u zemljama u najbližem okruženju, samo prva linija terapije produžava život obolelih na 24 meseca, a svaka sledeća dodaje još koju godinu. Ti lekovi ovde nisu dostupni, a pacijenti se leče isto kao pre 40 godina!



Doktorka Suzana Matković, medikalni onkolog Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, kaže da je melanom, koji se smatra najzloćudnijim tumorom, jedini karcinom za koji još od 1975. godine u Srbiji nije uveden nijedan novi lek.

Nove terapije za ovu vrstu raka kože, jesu skupe. U razvijenim zemljama koštaju 100.000 do 150.000 evra godišnje po pacijentu, ali za razliku od Srbije, i pacijentima u regionu - u Sloveniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Rumuniji, Bugarskoj i Makedoniji - o trošku osiguranja dostupan je bar jedan novi lek.

- Svake godine kod nas od melanoma oboli više od 500 ljudi, a među njima u trenutku postavljanja dijagnoze 200 ima najtežu formu bolesti, metastatski melanom - upozorava profesor dr Lidija Kandolf Sekulović, v. d. načelnika Klinike za kožne i polne bolesti Vojnomedicinske akademije. - Za pet godina broj novih slučajeva povećan je za 20 odsto.

Od 2011. u Srbiji među medikamente koji se izdaju o trošku osiguranja gotovo da nije uvršćen nijedan novi inovativni lek ni za jednu bolest. U svetu su se za to vreme protiv metastatskog melanoma pojavile dve nove klase lekova: target (ciljana) terapija koja, prema rečima prof. Lidije Kandolf Sekulović, daje dobre rezultate kod 50 odsto obolelih, odnosno kod svih pacijenata kod kojih je dokazana mutacija gena. I imunoterapija, koja podstiče organizam da se sam bori i, prema rečima prof. Kandolf Sekulović, deluje kod svih obolelih od metastatskog melanoma.

BROJKE
* 500 ljudi u Srbiji godišnje oboli od melanoma
* 100.000 evra godišnje koštaju u svetu nove terapije * odsto povećano je obolevanje za pet godina
- Ovi lekovi omogućili su prvi put u istoriji ogroman pomak u borbi protiv metastatskog melanoma, i dvostruko produžili petogodišnje preživljavanje - objašnjava prof. Kandolf Sekulović. - Ta imunoterapija, koju zemlje u okruženju registruju po ubrzanoj proceduri, 2015. godine se prema "Globalnoj zdravstvenoj nezi" našla na prvom mestu top 10 lekova koji obećavaju da će spasti živote.

Kod nas je zasad registrovan jedan "target" lek, u postupku registracije su još jedan, i jedan imunoterapijski preparat. Iz Ministarstva zdravlja sada najavljuju da bi do jula, posle pet godina pauze, neki inovativni lekovi mogli da se uvrste među one koji se izdaju o trošku osiguranja. Profesorka Kandolf Sekulović, kaže da je struka odavno preporučila da se na takozvanu pozitivnu listu uključi target terapija za melanom, i nada se da će ova vrsta zloćudnog tumora imati prioritet kad se bude odlučivalo o novim lekovima.

- Veliki problem je i što smo praktično gotovo isključeni iz kliničkih studija, koje su jedina šansa da naši pacijenti dobiju nove lekove. Razlog je što proces odobravanja kod nas traje i po 12 meseci, za to vreme se klinička studija maltene gotovo završi, pa nas iz sveta sve ređe i pozivaju - upozorava prof. Kandolf Sekulović.

SAVO PILIPOVIĆ: SREĆAN SAM ŠTO SAM ŽIV

KADA su mu pre četiri godine saopštili da ima metastatski melanom, Savo Pilipović, advokat iz Beograda, bio je u šoku.

- Ponašao sam se onako kako piše u knjigama da ne dobijem rak kože, a ipak sam oboleo od najteže forme - priča Savo, koji je osnovao i Udruženje pacijenata obolelih od melanoma.


- Za prvih godinu dana operisan sam 14 puta i dešavalo se nebrojeno puta da na suđenje idem sav u zavojima i flasterima.

Hirurgija je pomagala dok su metastaze bile potkožne, ali kada su se pojavile na kostima, plućima, nadbubrežnoj žlezdi, jetri, zdravstvo u Srbiji više nije moglo da mu pomogne.

- Nekako sam, zahvaljujući i prof. Lidiji Kandolf Sekulović, uspeo da se uključim u kliničku studiju u Nemačkoj 2014. i primio četiri doze leka - priča Savo.- Metastaze su se za dva, tri meseca povukle i nestale. To je razlog što sam sada živ. Godinu dana mi je bilo dobro, a od aprila prošle godine sam u kliničkoj studiji u Belgiji i primam dva inhibitora iz grupe imunološke terapije.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

ПретходниСледећа

Повратак на СТРАТЕГИЈЕ - Висока политика, идеје, идеологије

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Google Adsense [Bot] и 3 госта