СФРЈ

национализам, мондијализам, глобализам, тоталитаризам, патриотизам, антиглобалистички фронт, Америка, Русија, НАТО, ММФ, Светска Банка, мали народи и светске силе, Белорусија, Иран, Венецуела, Вредносни систем, Поуке историје, Аутентични и нови митови

Re: СФРЈ

Порукаод Svetovid » Суб Мар 29, 2014 10:22 pm

Milomir Marić za „Novosti“: Očevi služili Rusiji, njihova deca Americi
V. Crnjanski Spasojević | 28. mart 2014. 21:25 | Komentara: 13

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/dr ... ca-Americi

Novinar o deci komunizma i zašto, posle strahota demokratije, postajemo jugonostalgični: Kupovali su vile na Dedinju za paklo cigareta, a danas brane privatno vlasništvo. Najbolja ženska komunizma bila je Olivera Katarina


Слика

TITOV general Koča Popović je pisao: „Šta je doživela moja velika generacija da joj sudija bude ovaj balavander Milomir Marić“. Dobrica Ćosić ga je prekorevao što je bezobzirno zabio nož u leđa njegovoj generaciji, dok je Živojina Pavlovića nadahnula njegova „politička pornografija“. Milomir Marić je posle 27 godina ponovo objavio „Decu komunizma“, koja su svojevremeno ogolila blato iza kulisa najprosperitetnije zemlje trećeg sveta.

- Deca komunizma su i dalje na vlasti, svi propagatori novog doba su sinovi komunističkih budža - kaže Marić za „Novosti“. Otac predsednika Fiskalnog saveta koji ovde sprovodi volju MMF i Svetske banke je sin legendarnog komunističkog kamenoresca, predsednika Titovih sindikata. Glavna liberalna profesorka je ćerka predsednika Skupštine Jugoslavije, koji je na polasku s Visa rekao engleskom piscu: „Ako Srbi ne budu prihvatili komunizam, naselićemo Kineze“. Drugi profesor liberalnog kapitalizma je sin ubice iz Španije, koji je s leđa pucao u Titove konkurente za mesto genseka KP. Kao što su njihovi očevi bili instruktori komunizma iz Moskve, tako su deca instruktori nove religije iz Amerike, MMF i Svetske banke - liberalnog kapitalizma.

- Odluka Četvrtog kongresa KPJ u Drezdenu, 1928. godine, bila je da Jugoslaviju treba rasturiti kao „tamnicu naroda“. To su naknadno ostvarili komunistički potomci pod američkim patronatom. Dva puta u istoj porodici bili su oni koji će Srbima uterivati strah u kosti. Ta deca odrasla su u kućama „oslobođenim“ od bivših vlasnika, koji su prethodno „oslobođeni“ od života. Kupovali su vile na Dedinju za paklo cigareta, a danas zastupaju privatno vlasništvo.

O RASPADU ZEMLjE I ZABORAVU

- Komunisti su govorili da moraju da budu na vlasti, jer ako siđu izbiće bratoubilački rat, nestaće Jugoslavija. A baš oni su zapalili kuću u kojoj su živeli. Ko su bili ti četnici, ustaše i balisti? Stipendisti Titovog fonda i polaznici partijske škole u Kumrovcu. Kao mladi sanjali smo o slobodi, demokratiji, višepartizmu, a ovu strahotu od demokratije je mogao da napravi samo neki njen neprijatelj.

- Nikad se nisam družio sa decom komunizma, samo sa njihovim očevima, koji su bili na kraju životnog puta, razočarani u sve za šta su se borili i spremni da ispričaju tajnu istoriju Titove Jugoslavije. Ti veliki Brozovi generali shvatali su mnogo bolje nego mi šta će se posle Titove smrti desiti. I sam Tito je, u leto 1979, primio Averila Harimana, američkog diplomatu, i njegovu ženu Pamelu, prethodno udatu za Randolfa, Čerčilovog sina. Prema Pamelinim memoarima, Tito je rekao: „Posle moje smrti Jugoslavija će se pretvoriti u reke krvi“.

- Danas se s nostalgijom sećamo te zemlje kao Periklovog doba demokratije, sve sa Golim otocima, punim Udbinim zatvorima, otetim imanjima, nestašicama kafe, benzina i struje. Bogdan Bogdanović, bivši gradonačelnik Beograda, uvaženi intelektualac, u vreme restrikcija pozivao je građane: „Gde vidite upaljeno svetlo, uzmite ciglu i razbijte prozor“. U Kragujevcu je posle pada liberala održan Kongres kulturne akcije, gde je promovisana borba protiv šunda. Spaljivani su stripovi, a procesiju je, kao u vreme nacističkog spaljivanja knjiga, vodio Bogdanović.

- Mnogim poznatim imenima bilo je zabranjeno da se potpisuju. Brani Crnčeviću su oduzeli pravo na potpis kad su mu skinuli predstavu „Kafanica, sudnica, ludnica“, i on se potpisivao sa A. Ljubimov. Ma šta mislili o Miloševiću, on je pod uticajem intelektualne elite u Ustav Srbije uneo član „štampa je slobodna“. U njegovo vreme nije zabranjen nijedan list. Često sam Đilasa pitao zašto ne kaže neku kritičnu reč o Miloševiću. Tvrdio je da to ne bi bilo ljudski jer mu je on prvi dozvolio da štampa knjige. To je bilo čudno doba kada je sve bilo dozvoljeno i sve džabe, a naročito život.

- Svi disidenti iz Zagreba, tamo zatvarani, mogli su da objavljuju knjige u Srbiji. Potpisivali smo peticije za Paragu, Tuđmana, Izetbegovića... To je bilo vreme „tamnog vilajeta“ u Sarajevu i hrvatske „šutnje“. Stalno su na komitetima napadali „beogradsku štampu“. Šuvar je napravio „belu knjigu“ neprijatelja. Beograd je bio otvoren za sve, da bi nas posle proglasili za najmračniji grad. Srbija je optužena za etnička čišćenja, a to je jedina multietnička zemlja u bivšoj Jugoslaviji.


O DEDIJERU, NIKEZIĆU I MINIĆU

- Po meni, dvojica najvećih komunista-intelektualaca bili su Vladimir Velebit i Marko Nikezić. Velebit je odigrao presudnu ulogu u prevođenju Hrvata iz fašizma u tabor pobednika. Pričao mi je da mu je Tito rekao da ode sa HSS-om i prebaci ih u partizane. Deda i otac bili su mu austrougarski generali, a on Titov. Nikezić je za vreme rata bio vođa „Otpisanih“. Govorio mi je: „Ovo sa ‘Odjecima i reagovanjima’ ne može na dobro da izađe. Ja od 12. godine čitam novine i na francuskom i na srpskom. Ako se ovako nastavi, završiće u potcima krvi. Drugačije se pravi moderna Srbija. Ja sam jedini u istoriji napravio Srbiju razvijeniju od Hrvatske i Slovenije, ali radio sam to mirno, tako što je „Geneks“ kupovao hotele na jadranskoj obali. Postavljao sam predsednike opština i u Dubrovniku i u Poreču, i nikad se nisam busao da sam Srbin. On mi je pričao i da je Latinka Perović jedina Titu u lice rekla: ‘Druže Tito, znam da su Vama Srbi dobri samo u grobu’.“

- Pokušavao sam da nagovorim Miloša Minića da mi otkrije gde je Draža Mihailović streljan i sahranjen. Naišla je njegova ćerka Jelica i videla kako ga davim, pa kaže: „Nećeš izvući ništa, ni meni nije hteo da kaže.“ Nastavili smo zajedno da ga propitujemo. Priča on da je napisao poglavlja o četnicima za Krležinu enciklopediju, o susretima Tita i Draže za vreme rata, a ja strpljivo slušam i čekam da dođemo do streljanja. Na kraju kaže: „Po funkciji trebalo bi i ja da sam bio tamo kao tužilac. A da li sam bio ili nisam, ne mogu da se setim.“


O OLIVERI KATARINI I UDBAŠIMA

- Najbolja ženska komunizma bila je Olivera Katarina. Kad se pojavi na Festu sa turbanom, najveće svetske dame izgledale su kao kućne pomoćnice. Nisam upoznao lepoticu Terezu Kulundžić, koja je bila sa Ratkom Draževićem pre Olivere, ali sam bio fasciniran udbašem Draževićem, čovekom koji je osnovao „Geneks“. Rekao mi je: „Ja sam ubio 2.000 ljudi i spavao sa 2.000 žena!“ Svim intelektualcima je dao stanove, zaposlio Mihiza, Selenića, Svetu Lukića. Izmislio je „crni talas“, pričajući Žiki Pavloviću i Makavejevu kako je zapravo bilo, pa su snimali filmove na osnovu kafanskih priča, a on je kao direktor „Avala filma“ plaćao.

- Bilo je među udbašima zanimljivih likova. Krcun je, kad se napije, odlazio u zatvor da se ljubi sa četnicima i kaže: „Vi ste moja braća, a ne ove p...e sa kojima vladam.“ Udbaši su postajali tehnomenadžeri i bili mnogo sposobniji od bilo kog tranzicijskog tajkuna!


O TITU, JOVANKI I MIRI

- U „Profilu“ sam objavio ispovest Nikole Ljubičića u kojoj kaže da je uspeo da odbrani Tita od Amerikanaca i Rusa, ali ne i od Jovanke. Pričao je kako je šamarala Tita, kako ga je jednom zatekao zaključanog u kupatilu, kako mu je govorio: „Lako je tebi, Nikola, ti ideš kući, a ja ostajem s njom i ko zna šta će mi se desiti.“

- Dugo se čekala Jovankina ispovest. Očigledno je smetala borcima za Titovo nasleđe i sklonjena je. Kad su se rešili nje, moglo je da počne rasturanje zemlje. Mada je raspad počeo još šezdesetih, kada je propala Rankovićeva i Krcunova ideja o asocijaciji gradova i regiona, a pobedila Kardeljeva i Bakarićeva o federiranju federacije.

-Imao sam ideju da napravim film koji će se zvati „Udovice“, da u njemu budu Jovanka, Mira Marković i Ružica Đinđić, da kroz njihove živote pokažem sudbinu zemlje. Bez Jovanke to neće biti taj film, ali ću snimiti Miru u Moskvi.

BELA KOŠULjA I ĐINĐIĆEVA KONFEKCIJA

ČESTO sam svraćao do kioska kod hotela „Moskva“, gde se prodavala strana štampa. Kupovao sam „Tajm“ i „Njusvik“. Vidim na naslovnoj strani neke likove i naslov „Marks je mrtav“. Tekst je bio o bivšim šezdesetosmašima, Francuzima, koji su postali nova desnica. Među njima i Bernar Anri Levi, sa dugom kosom i belom „šanelovom“ košuljom, koju je za njega kreirao Karl Lagerfeld. Odlučim da pustim kosu i kupim belu košulju. Prođe neko vreme kad na Terazijama ugledam Zorana Đinđića, tek se vratio iz Nemačke, u beloj košulji, sa repićem i minđušom. Pitam ga koja mu je to košulja, a on će: „Moja proizvodnja. Rešio sam da napustim filozofiju i bavim se biznisom. Kupio sam neku konfekciju u Nemačkoj i ovde ću da pravim košulje.“

ĐURIĆ VAŽNIJI OD TITA

JEDINI kritičan bio je sin Titovog bivšeg šefa kabineta i čuvenog diplomate Jože Vilfana, Jernej. Iz Amerike je doneo nove tendencije. Smatrao je da su slikari Dado Đurić, Uroš Tošković, Ljuba Popović, i Leonid Šejka značajnije istorijske ličnosti od Tita, Kardelja i Rankovića. Vodio ih je na Dedinje da se okupaju. Kad je Hruščov prvi put došao u Beograd, naređeno je da se svi bradati pohapse. Uhapšeni su Peđa Isus i članovi Mediale, a Đurića i Toškovića je Vilfan sakrio.

MILOŠEVIĆ NI SRBIN, NI CRNOGORAC

SLOBODAN Milošević nikada nije rekao da je Srbin. Pitao sam Mila Đukanovića i Momira Bulatovića da li im je nekad rekao da je Crnogorac. Potvrdili su da nije. Patrijarh Pavle je bio prijatelj sa bogoslovije sa Miloševićevim ocem i nadao se da će ovaj bar jednom to da pomene. Ali nije.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: СФРЈ

Порукаод Svetovid » Пон Мар 31, 2014 8:21 am

Самоуправни капитализам у СФРЈ

Млада Немица Улрике Шулт, родом из бившег ДДР-а, у крагујевачкој „Застави” и мариборском ТАМ-у прикупља грађу за докторски рад о индустријској производњи у старој Југославији

Слика
Улрике Шулт

Крагујевац – Ни совјетски комунизам, ни западни капитализам... Па шта је, онда, била Брозова Југославија, какав је систем постојао у тој земљи? На ово нимало једноставно питање, које „мучи” и домаће стручњаке, одговор ће покушати да да Немица Улрике Шулт (32), родом из Лајпцига (некадашњи ДДР), која на Универзитету „Фридрих Шилер” у Јени припрема докторски рад на тему: Индустријска производња у условима самоуправног социјализма у СФРЈ од 1960. до 1980.

То је тек радни наслов, оквир за компликовану причу о унутрашњој организацији предузећа и конфликтима између различитих социјалних група које су имале своје посебне интересе, ма колико се некоме чинило да је у старој Југославији постојала само једна, монолитна „радничка класа”.

Односи у СФРЈ, тврди наша саговорница, били су неупоредиво сложенији него у Источној Немачкој, где је производњу „трабанта” диктирала искључиво владајућа идеологија и на њој заснована „планска привреда”.

– Не бавим се ДДР-ом, али разлике су јасно уочљиве. Ваши најбољи радници, као ковачи у ковачницама или алатничари, могли су да зараде више од својих колега. Тако нешто у Источној Немачкој није било могуће. Ма колико радили, ма колико били добри, примали су исто колико и радници на траци. И морало је да се направи тачно онолико „трабија” колико је било планирано, без обзира да ли се продају или не. Идеологија је и код вас постојала, али она није толико утицала на саму производњу. У вашим предузећима су више владали економски принципи – каже Шултова, која је током претходне две године у више наврата боравила у Крагујевцу и Марибору, где је радио ТАМ (Творница аутомобила Марибор).

У родно место српске аутомобилске индустрије, ова млада историчарка је први пут дошла марта 2012. Тада је, каже, само хтела да провери може ли се уопште бавити овом темом, постоји ли и у каквом је стању архивска грађа која би јој била од помоћи у изради доктората.

– Сазнала сам да је много тога уништено у бомбардовању 1999, а нешто је изгубљено и по доласку „Фијата”, када су се „Заводи Црвена застава” поделили на више предузећа. Нена Анђелковић и Предраг Парезановић, који су радили у заводској информативној служби, одвели су ме у фабрику камиона. У подруму тог предузећа нашла сам архивски материјал који ми је био потребан. Посебно су ми значиле фабричке новине, које су постојале и у мариборском ТАМ-у. Ипак, све је то било доста оштећено, непотпуно, а у Историјском архиву у Крагујевцу су ми рекли да немају ништа. Архивска грађа мора да се чува, а код вас је сада критичан моменат. Мој рад је ситница, зато град који има разлога да се поноси својом индустријском традицијом, архивска служба и Министарство културе морају да се позабаве тим проблемом. У супротном, од „Заставе” ће остати само легенда. Могло би се десити да о томе пишу немачки историчари, а то се вама, можда, неће свидети – опомиње Шултова.

Пробијајући се кроз „шуму” сложене организације предузећа, наишла је и на појмове као што су ОУР и СОУР (Организација и Сложена организација удруженог рада), али је уочила и постојање посебних друштвених група које су се разликовале по својим интересима.

– Млади радници, они су се жалили што само старије колеге добијају станове, чиновници, руководиоци, радници који су дошли са села и они из града, па жене од којих се, уз рад у фабрици и бригу о породици, очекивало да буду и друштвено активне... Иако их је више од идеологије интересовала сама производња, те групе су, ипак, имале и своје посебне интересе. Питање личних доходака код вас је било на првом месту, као у капитализму. Добри радници, који су уз то били дефицитарни на тржишту, организовали су се у посебне групе и претили да ће напустити предузеће уколико не добију веће плате. Имали су свест да вреде више од других и знали су да штрајк може наудити руководиоцима. Њих би политичари, онда, питали зашто су радници обуставили производњу, а то питање је носило и политичке последице. Можда радници у СФРЈ нису имали моћ какву им је у теорији давао самоуправни социјализам, али су далеко више него у ДДР-у могли да се боре за своја права. Нису, дакле, сви припадници југословенске радничке класе били једнаки и нису сви добијали исто, него према раду. То раслојавање, карактеристично и за капитализам, почело је још шездесетих година прошлог века – каже наша саговорница.

Пре неколико дана, после треће посете Крагујевцу, Улрике Шулт се вратила за Немачку. С њом смо разговарали без преводиоца. Ова млада Немица изванредно говори српски. Почела је да га учи 2003, када је студентској размени стигла у Нови Сад, где је годину дана студирала и нашу књижевност.

Докторат мора да заврши до септембра 2015, када јој истиче стипендија. Њена жеља је да направи универзитетску каријеру, али и да преко науке и језика који је научила заувек остане „у вези” са брдовитим Балканом.
Бране Карталовић
објављено: 30/03/2014
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: СФРЈ

Порукаод Фундаменталиста » Сре Апр 02, 2014 1:03 am

Корисников грб
Фундаменталиста
 
Поруке: 1612
Придружен: Сре Јул 25, 2012 4:11 pm
Место: Градац Моравски

Re: СФРЈ

Порукаод Tatzelwurm » Уто Мај 20, 2014 11:33 am

Слика
There comes a time when you look into the mirror and what you see is all you will ever see. And you accept it, or your kill yourself. Or you stop looking in mirrors."
LIBERUM VEL I MORTE
"There is no conflict between the ideal of religion and the ideal of science, but science is opposed to theological dogmas because science is founded on fact." -Nikola Tesla
"They who can give up essential liberty to obtain a little temporary safety deserve neither liberty nor safety"-Benjamin Franklin
.˙. .˙. .˙. .˙. .˙. 爻 .˙. .˙. .˙. .˙. .˙.
THE SOURCE OF MY MAGICK IS LOVE. WHO IS THE SOURCE OF LOVE?
Корисников грб
Tatzelwurm
 
Поруке: 1549
Придружен: Пон Мај 16, 2011 11:39 am
Место: Обилазим свет и гледам шта се ради...

Re: СФРЈ

Порукаод Aнa » Чет Мај 22, 2014 6:31 pm

Sava šapnu Drini „Potecimo zajedno, neka budu svi k`o jedno“!


Ovo je himna koja nas sve podseća da narušeni odnosi odnosi slovenskih naroda ne služe ničemu, da udaljavanje od najbližih komšija nisu nikome ništa dobro doneli, kao i da mržnja samo nevolje stvara, raširila se društvenim mrežama danas brzinom svetlosti.




„Šapnula je Drina Savi jednu priču o poplavi.
- Riješila sam, Savo, sestro, da se vrati sve na mjesto.
Izliću se iz korita, potopiću polja žita.
Puteve ću potopiti i krovove sve prekriti.
Da podsjetim srca mnoga, šta je bratstvo, šta je sloga.

I granice izbrisaću, da izmirim srpsku braću.
Jer tek onda kad izgubi, brat će s bratom da se ljubi.
Brat će brata da pomaže, brat će s bratom da se slaže.

I saznaće srca mnoga za jednoga oca – Boga.
Da se njemu oni mole i Hrvata, brata vole.
Da poteku sa usana molitve za Muslimana.
I da vole braću borce, Makedonce, Crnogorce.
U molitvi svak’ pomene braću našu, sve Slovene.
Da se brat sa bratom druži, prijateljsku pomoć pruži.
U nevolji da se sjete jedan drugom da dolete.
To su, Savo, želje moje, da se vrati sve na svoje -

Drina reče, pa poteče.
Pričekaj me, Drino, vodo, poći ću i ja sa tobom.
Potecimo mi zajedno, neka budu svi k’o jedno.
Nek’ nauče da se vole, Bogu ocu da se mole.
Nek’ se sjeti brat svog brata, da ne bude više rata.“

Izvor: Presonlajn



Ово је српски одговор на „Песму која је дирнула Балкан“: Џаба, џаба мој синовац Сава памти Јасеновац



Дух батства и јединства који су пробудиле поплаве које су захватиле Балкан, ипак није онакав како на први поглед изгледа. Иако сви подржавају да треба помагати људима у невољи, ипак страхоте прошлих ратова и злочина се не могу једном поплавом обрисати, бар ако је судећи по реакцијама грађана.

Последњих неколико дана цео регион је обишла песма „Шапнула је Дрина Сави“ којом се позива на братство и јединство. Међутим, убрзо је уследио одговор из Србије:
Ово је српски одговор на Песму која је дирнула Балкан:


Џаба, џаба мој синовац Сава памти Јасеновац

Џаба Дрина прича Сави
ону причу о поплави,
џаба, џаба мој синовац
Сава памти Јасеновац!
Дрина вода мора знати
и Јадовно Сава памти!
А Сава се сва пенуша
од грозота што их слуша:
„плавила сам сестро и ја,
пливала је Славонија!
све од крви и лешева,
српских мајки и очева.
Жалила је сестра брата,
све због браће нам Хрвата,
а и деца родитеље,
свима биле исте жеље.
Шта сам деце ја однела,
схватит’ нећеш, кад би хтела!
Из корита бежим свога,
срамота ме људи, Бога,
сада дрвље ток ми квари,
некоћ људи млади,стари.
Видела си и ти јада,
око града Вишеграда,
страда Србин на све стране
једном мора то да стане!
Част свакоме,помоћ свима,
АЛ ДРЖАВУ НИКАД С ЊИМА!
Опростио Срб је свима,
крвницима што их има,
лажној браћи, комшијама,
неправедним судијама.
Док је свима веровао,
гинуо је,пропадао.
Време друго дође сада,
неће више он да страда,
Помози му Драги Боже!
Нек’ разуме ко год може,
можемо се и волити,
једни другим добри бити,
ал на томе нек’ остане,
да нас како не нестане!

Као аутор песме на интернет форумима потписан је Божидар Васић.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: СФРЈ

Порукаод Aнa » Суб Мај 24, 2014 3:08 pm

Ђоковић ујединио народе бивше Југославије

„Он је учинио оно што политичарима није пошло за руком још од крвавих ратова деведесетих година”, констатује Асошиејтед прес док наводи хуманитарне акције нашег тенисера


Слика
Новак Ђоковић са вереницом Јеленом недавно у Београду

Најбољи српски тенисер Новак Ђоковић одсервирао је много победничких асова до сада, али никада тако јак као овај којим је просто ујединио народе Балкана, погођене катастрофалним поплавама, оценила је данас агенција Асошиејтед прес.

„Светски тенисер број два учинио је оно што политичарима није пошло за руком још од крвавих ратова деведесетих година, да барем привремено уједини некадашње непријатеље, који се сада заједнички боре против разорних поплава, највећих које су задесиле тај регион у последњих сто година”, каже се у тексту АП-а.

Америчка агенција подсећа да је Ђоковић покренуо огроман талас финансијске и медијске подршке широм света за жртве катастрофалних поплава које су до сада убиле најмање 45 особа и на хиљаде оставиле без домова у Србији, Босни и Херцеговини и Хрватској.

„Оно што издваја Ђоковићеву кампању за помоћ угроженом становништву је чињеница да он то није тражио само за Србију, већ и за Босну и Хрватску, које су иначе биле у рату са Србијом”, наводи АП и оцењује да „све три државе и даље гаје међусобно неповерење и то 20 година по завршетку ратова након којих се Југославија раздвојила на шест различитих држава”.„Срце ми се цепа када видим да је толики број људи евакуисан у Босни. Више од 950.000! Држите се браћо... помоћ ће стићи из света!”, поручио је Ђоковић на Твитеру.„Видим да је и Хрватска погођена поплавама... Искрено се надам да вас неће погодити као Србију и Босну. Чувајте се”, поручио је Ђоковић и додао „Нека дуго живе народи бивше Југославије”.

Поплаве су изазвале незапамћену солидарност народа региона, који шаљу помоћ и спасилачке тимове у све суседне земље бивше заједничке државе, наглашава америчка агенција.

Ђоковић је после победе у финалу Мастерса у Риму над Шпанцем Рафаелом Надалом донирао целу своју награду од око 500.000 долара за помоћ жртвама поплава, а његова фондација је према наводима АП сакупила још 600.000 долара.

АП цитира селектора фудбалске репрезентације БиХ Сафета Сушића који је рекао да је Ђоковић својим гестом „стекао наклоност целе Босне” и обећао да ће навијати за њега на предстојећим гренд слем турнирима на Ролан Гаросу и Вимблдону.

Ђоковић је на то одговорио да ће на првенству света у Бразилу навијати за БиХ, закључује АП.

Танјуг
објављено: 22.05.2014.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: СФРЈ

Порукаод Јакобог » Сре Јун 04, 2014 6:55 am

Корисников грб
Јакобог
 
Поруке: 281
Придружен: Уто Апр 05, 2011 7:45 pm

Re: СФРЈ

Порукаод johnshon » Сре Јун 18, 2014 4:37 pm

ТИТО
by Ekonomski Pokret on 13. јун 2014.

Слика

Неверни Тома, четнички војвода из Бајчетине, залаже се да Србија води спољну политику какву је водио Тито. Ова изјава је сама по себи бесмислена. Када је изговара председник државе, онда је она врло опасна за државу којом он управља.

Време у коме је Тито водио политику на клацкалици између две суперсиле је одавно прошло. Не може се поновити. Поред тога, Тито је створен из кухиње Великог Брата. Послат је у Москву да се убаци у раднички покрет. Припреман је за време сукоба империјалног капитализма и бољшевизма. Планери будућности су знали да ће, после Другог великог клања, морати да се успостави граница између два тоталитарна режима. Борба око границе се водила за сваку државу.

На Балкану је ситуација била најмање јасна. Срби, као државотворан народ, који је из ратова излазио као победник,су били везани за Русију; не само православљем, него дубљим, древним словенским везама. Хрвати и Словенци су били под контролом Ватикана. Требало је све то некако укомпоновати и задржати превласт над Балканом. Само да Балкан не оде под руску интересну сферу. Тако је Тито измишљен. Његова лична харизма и вештина манипулације је створила мит о комунисти, партизану, вођи и државнику, који је био потребан Великом Брату и који је тачно радио по његовим упутствима. Сахрана Великог мештра свију хуља је уприличена као одавање почасти од стране Великог Брата своме оданом војнику. Зато су сви светски државници доведени на ту церемонију. Поклонили су се последњем светском лакеју.

Данас призивати Тита је будаласто. Исто као што је будаласто да четнички војвода заврши као перач позадинских војничких казана. Војвода од зарђале кашике може да обуче најскупља одела, али његов примитивизам и незнање се не могу покрити никаквим купљеним дипломама.

Живимо у добу распада ЕУ. Пројекат окупирања држава и европски народа од стране Брисела више није могућ, упркос настојању Империје у растројству да одржи такав банкротирани модел у животу. Није могуће! Нема економске калкулације за такву унију. Југославија је била европска унија пре ЕУ, али је намерно уништен такав модел удруживања, јер економски параметри нису били добро прорачунати. Економска рачуница за опстанак такве државе није одговарала племенским поглавицама, који су спремали велику пљачку народа. Много је лакше било да сваки поглавица пљачка свој народ. Рат је само служио да се та пљачка прикрије празном причом о нацији.

Данас је свим југословенским народима јасно да су преварени.

Ја сам осамдесетих година наговештавао да ће се управо то догодити и да је решење конфедерација Југославије, постављање чисте рачунице у братским односима и увођење немачке марке као средства плаћања између република. На тај начин би се избегли ратови и страдања. Али, политичка врхушка ме је тада прогласила за анархолиберала и непријатеље народа. Професионални Срби су сматрали да нисам добар Србин. Тако смо кренули на пут пропасти.

Унутрашња слабост јужнословенске уније додатно је била изложена притиску моћних сила, јер су хтели да демонстрирају своју моћ и да припреме терен за све што ће даље настати, од арапског пролећа до украјинског грађанског рата. Пљачка свих јужнословенских државица и народа је била саставни део тог пројекта Великог Брата. Када је тај пропагандни сценарио успео у Југославији, зашто не би успео било где у свету?

Тако је американизација ратова довела до распада држава по свету и великих жртава.
Политика завади и владај је нуђена свим земљама у транзицији.

Империја је ширила своје интересе.
Ирак, Авганистан, Либија….
Мислио сам да ће Путин повући потез у Либији.
Али, он је стрпљиво чекао.
Либија је уништена.

Следећа станица је била Сирија.
Империја се није заустављала.
Путин випше није имао избора.
Сирију је одлучио да одбрани.
Показао је зубе и Сирија је одбрањена.

Ратна игра је пребачена у Украјину.

Грађански рат у Украјини је стаљинградска битка Русије за нове односе на планети. Односе држава и народа који неће бити под контролом Вашингтона и Брисела. Односе у којима ће државе и народи добити слободу да саме одлучују о својој судбини, да одлучују како ће водтити своје државе, како ће радити и са киме ће правити савезе и уније .

Русија се данас, понављам, не бори само за себе и свој животни простор, него се бори за право и слободу да се буде другачији и да се буде свој.

То је суштина данашњег сукоба у Украјини.

Путин је ту небитан. Он мора да одговори историјском задатку који је постављен пред њега. Он нема избора, јер Русија нема избора. Украјина не сме изгубити!

Било би много боље и за Русију и за свет да је то схваћено у Русији још 1999. године, када је Србија бомбардована од НАТО зликоваца. Било би то добро и за нас, Србе. Нажалост, историјске прилике нису нам биле наклоњене. Путин је тек преузео власт и није имао снагу коју данас има. Милошевић је био политички дилетант. Није разумео односе снага у свету и није схватао да обесне силеџије из НАТО алијансе неће одустати и да ће сигурно бомбардовати независну европски државу. Њима је тај спектакл био потребан да демонстрирају своју силу и покажу, ако су већ бомбардовали једну самосталну и европску државу, да то могу да ураде било где у свету.

Грађани Србије су били жртве обести НАТО зликоваца и Милошевићевог дилетантизма. Данас плаћамо велику цену тог лудила, јер значајно расте број оболелих од тешких болести. Све се то могло избећи да смо имали мудре политичаре.

Неверни Тома је тада свим снагама, из свог добијеног стана о трошку пореских обвезника, подржавао такву националну политику да се Космет брани свим средствима, укључујући и рат, да би се тај четнички војвода данас трансформисао у еуропског пацифисту, будисту и колекционара купљених диплома, који се свим средствима залаже за издају Космета, јер је то у српском националном интересу да убица и зликовац Рамуш Харадинај буде председник свим незакланим Србима на Космету.

Е, тај издајник и конвертит, четнички еуроинтегралиста, данас говори о Титу као нашој јединој опцији.
Бедник!

Ко ће да буде Тито?
Неверни Тома?
Четнички војвода без дипломе?
Еуропејац са купљеном дипломом?

А шта треба да ради тај српски Тито?

Српски Тито треба да свим силама стреми да Србија буде чланица ЕУ, да поштује независност Косова, да се подржава целовитост Украјине и да са Русима будемо тако добри да они то не схватају, јер су Путин и Лавров глупи да схвате ово курвање.
То је спољнаполитичка стратегина Неверног Томе и Аце Драмосера.

Када један буде љубио штикле Меркаловој, други ће примати непредвидивог Лушенка, који је послат да припреми терен за Лаврова, па ћемо тако нашом генијалношчу да надмудримо и једне и друге. Феноменална стратегија! Стратегија за докторат!

Господо другови, на делу је погрешна спољнополитичка стратегија.
Стратегија која ће нас потпуно уништити.
Наша тројка без кормилара није дорасла да води државу.
Неспособни су и то показују на сваком кораку.
Неће им помоћи ни призивање Тита.

Једина стратегија која нас може спасити је да се захвалимо Бриселу на кандидатури за чланство у ЕУ и да то пролонгирамо до 2034. То је довољно времена да препородимо Србију, модернизујемо, изградимо ефикасне државне и социјалне институције, напунимо државне фондове, запослимо и излећимо народ, довољно времена да подигнемо стандард грађана и да тада, кад будемо имали БДП 250 милијарди евра, мирно разговарамо о нашем уласку у ЕУ. Наравно, уколико та банкротирана унија тада уопште буде постојала.

С друге стране, морамо да се економски чвршће окренемо Истоку и Африци. Тамо су послови и паре. Споразум Кина-Русија паметним политичарима показује у ком правцу треба да се иде.

Нема губљења времена и велике приче.
Србија је на прекретници.
Неразумевање данашњег геостратешког положаја Србије у свету може да нам врло брзо донети велике невоље.

Моје писање иде у прилог томе да избегнемо све невоље и да се посветимо нашем економском и духовном препороду.
Велики је посао пред нама и не смемо да поново направимо погрешан избор.

Бранко Драгаш
Београд, 13. 6. 2014
Корисников грб
johnshon
 
Поруке: 101
Придружен: Нед Јун 15, 2014 5:24 pm

Re: СФРЈ

Порукаод Griz Lee » Суб Јул 19, 2014 11:04 am

На данашњи дан, 1858. године, рођен је српски војвода, Петар Бојовић. Учествовао је и храбро се борио за отаџбину у свим ратовима од 1875-1878 (Српско-турски рат у коме је учествовао као питомац војне школе), па до Првог светског рата који је дочекао као начелник генералштаба српске војске, на чијем челу је достојно заменио другог великог војводу, Радомира Путника.
После ослобођења Београда, крајем 1944. године, припадници ОЗН-а су упали у његову кућу. Остарели војвода, обучен у кућни мантил и не знајући о коме је реч, зачуђено је упитао официре НОБ-а да му се представе. Официри су прво мислили да је неки старац, али када су спазили шињел са војводским ознакама, почели су да га шамарају, туку и понижавају. Немоћан, гледао је како му по кући разбацују и газе униформу, одликовања, сабљу и слушао како га вређају на крајње недостојан начин, а након тога је ухапшен. У затвору је доживео свакодневно физичко малтертирање и понижавање. Пуштен је кући видно измучен. Преминуо је 19. јануара 1945. године у својој кући у Београду. Није испоштовано право на сахрану о државном трошку па је превезен таљигама на Ново гробље и сахрањен скромно 20. јануара, без војних почасти, у породичну гробницу. Овом чину није нико присуствовао, јер је непосредно пре сахране ОЗН-а преко Радио Београда објавила вест, да ће свако ко дође на сахрану војводе Бојовића на Новом гробљу, биће ухапшен и кривично гоњен.
СЛАВА МУ И ХВАЛА ЗА СВЕ ШТО ЈЕ УРАДИО ЗА СРБИЈУ!
НА ЖАЛОСТ, ПОТОМЦИ ЗЛОТВОРА КОЈИ СУ МУЧИЛИ, ТУКЛИ И НА КРАЈУ УБИЛИ СТАРОГ ЈУНАКА И ДАНАС ВЛАДАЈУ СРБИЈОМ.
„Није страшно ако човек остане сам против свих”, говорио ми је Драгош, осмехнут. „Тачно је да историју пишу победници, али историју стварају идеје ,поражених’: најзначајнија учења и мисли у трезору Европљана исписали су велики губитници, од Платона и Јулијана Императора, преко Дантеа, Де Местра, Доносо Кортеса, Ничеа и Достојевског, до Еволе, Карла Шмита, Јингера, Хајдегера и Црњанског. Списи мислилаца и писаца победника су безнадежно плитки, безначајни и досадни.”

"Наше ће сјене ходати по Бечу,лутати по двору,плашити господу'' Гаврило Принцип
Корисников грб
Griz Lee
 
Поруке: 633
Придружен: Чет Јан 17, 2013 8:09 pm
Место: Србија

Re: СФРЈ

Порукаод velesila » Пон Јул 28, 2014 4:25 pm

Svetovid пише:
Светонио пише:Једна од највећих измишљотина, и бесрамна лаж бесрамних пропагатора антикомунистичке хистерије у Србији с почетка деведесетих година прошлог века, лаж која се по инерцији понавља и данас, јесте прича како је КП после рата "забранила повратак избеглих Срба на Косово и Метохију".


Добрица Ћосић није антикомуниста, он се и дан данас поноси својом партизанском генерацијом, истина, признаје и неке грешке, али ипак је у души остао партизан. Не знам ни за један Добрицин "хистеричан" напад на комунизам, а тај његов иступ, о онемогућавању повратка Срба на Косово, није из 1990-тих, већ из 1960-тих, на седници ЦК КП Србије.
:knjige


A zasto se ne bi ponosio svojom partizanskom proslošću? Ne mora znaciti ako je neko partizan - odmah je antisrbin! Dobrica se pokazao Srbinom kada se to malo ko mogao usuditi. Dobrica Cosic je srpski nacionalista broj 1. Ne zaboravi da je on mentor Seselja, Draskovica i ostalih. Da nije bilo njega ne bi ni bilo ozbiljnije nacionalne platforme kod Srba. :kafa
velesila
 
Поруке: 66
Придружен: Пон Јул 28, 2014 12:39 pm

ПретходниСледећа

Повратак на СТРАТЕГИЈЕ - Висока политика, идеје, идеологије

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 3 госта