Економија - теорије, привреда, предузетништво...

национализам, мондијализам, глобализам, тоталитаризам, патриотизам, антиглобалистички фронт, Америка, Русија, НАТО, ММФ, Светска Банка, мали народи и светске силе, Белорусија, Иран, Венецуела, Вредносни систем, Поуке историје, Аутентични и нови митови

Re: Економија - теорије, привреда, предузетништво...

Порукаод SocijalističkaSrbija » Суб Феб 08, 2014 3:12 pm



Razvoj Mao Ce Tungove Kine, pod planskom privredom i doktrinom Marksizma-Lenjinizma-Maoizma...








Objašnjenja ekonomskog modela Planske privrede u SSSR-u, koji je stvoren kao rezultat višegodišnje borbe Sovjetskog proleterijata protiv reakcije buržoazije...
SocijalističkaSrbija
 
Поруке: 65
Придружен: Пет Дец 20, 2013 12:24 am

Re: Економија - теорије, привреда, предузетништво...

Порукаод Svetovid » Уто Феб 18, 2014 10:56 pm

Нема кључа за бирократске браве

Да би саградио фабрику на извору минералне воде, Радојко Милинковић је морао да прикупи 70 дозвола, а кад ће стићи дозвола за легалну производњу – не зна се

Слика
Радојко Милинковић: фабрика је ту, а производња је неизвесна Фото Б. Ломовић

Тометино Поље – Моја очевина од 43 хектара је на две општине, Горњи Милановац и Пожега. Да бих направио фабрику, морао сам ићи по разноразне дозволе у оба града, сакупио сам их више од седамдесет, чак и енергетски пасош; ваљда га само ја поседујем у Србији. Још ми неки папири недостају па да започнем легалну производњу. Недостаје и два километра пута до фабрике, треба га асфалтирати. Он је на атару милановачке општине, ред је да то она учини. Заказивао сам и ишао у општину више пута, али је кључни човек увек био „заузет“. Ипак, нећу одустати, надам се да ћу успети.

Овим нас је дочекао Радојко Милинковић (о чијем проблему је „Политика“ већ писала), грађевински инжењер који је радио по беломе свету и вратио се у Тометино Поље, село под Дивчибарама, и саградио фабрику воде. Радојкова прича је школски пример „стварања пословног амбијента“ у Србији за „привлачење инвестиција“. Лакше је фабрику саградити него добити дозволу (да је само једна!) за почетак производње.

– Вратио сам се на очевину с намером да подигнем плантажу воћа. Требала ми је за то вода, па сам ископао бунар. Хајде, велим, да видим каква је то вода, па је из радозналости однесем на анализу. Моје изненађење је било велико кад су и домаће и стране лабораторије утврдиле да сам ископао право благо, да је реч о води са идеалном Ph вредношћу, лековитом за многе болести, реткој међу минералним водама. Имам сертификат и од немачког SGS института, једног од најпознатијих у свету за испитивање пића уопште – показује нам Радојко папир.

Какве плантаже, какви бакрачи! То може да се подиже и на другом месту. Овде је богомдано за фабрику воде. Радојко ју је назвао „кристално поље“. Јединствен дар природе. Тако је закључио Радојко и – фабрика је никла на брду изнад села. Опрема за производњу је набављена у Кини, кинески мајстори су је и монтирали. Желео је инвеститор да угради домаћу опрему, али су Кинези били 12 пута јефтинији! Радојко је, кад је прочитао понуду, мислио да се то они са њим шале. О ефикасности и да не причамо: нашима је требало месец и по да дизајнирају флаше и затвараче, Кинезима неколико сати.

Шта ће Радојкова фабрика, кад проради, значити за брдско село Тометино Поље? Већ је баналан податак да је село старачко; а које у нас није. Али има и младих, има 17 нежења. А у фабрици пред кућом биће посла за око 40 радника, и сваки од њих ће дневно упаковати по хиљаду флаша „кристалног поља“. Село би у економском и демографском смислу посве променило слику која је, деценијама, невесела. За овакву воду широко је тржиште. Изгледа да ју је лакше произвести и продати него добити дозволу за рад.

Радојко и даље машта и планира: крене ли, најзад, како би требало, нићи ће у Тометином Пољу и бања по узору на словеначке терме. Зашто не! За сада производи експериментално и упорно чека. Али, шта чекају надлежни? Колико још дуго треба да се чека док „кристално поље“ шлеперима не крене пут Европе?

Бошко Ломовић
објављено: 19.02.2014
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Економија - теорије, привреда, предузетништво...

Порукаод Svetovid » Сре Мар 26, 2014 9:11 am

Depardje: Ponosan sam što sam Rus
Izvor: B92, Tanjug, RTS magazin

Moskva -- Francuski glumac Žerar Depardje, koji sada živi u Rusiji, lansirao je kolekciju luksuznih satova s ruskim simbolom. Svaki je procenjen na 20.000 do 30.000 evra

Слика

Depardje lansiranjem ove kolekcije i izgledom satova ismeva geopolitičke probleme između njegove rodne Francuske i Rusije, prenose francuski mediji.

Depardje, koji je od januara 2013. godine i državljanin Rusije, postao je zaštitno lice ekskluzivne kolekcije satova švajcarske kompanije "Svstos" sa reklamnim sloganom "Ponosan što sam Rus".

Satovi će se uskoro pojaviti na tržištu, a mediji ocenjuju da se francuski glumac očigledno opredelio za svoju novu zemlju.

Depardje, čiji je "fiskalni egzil" u Rusiju izazvao burna reagovanja u francuskoj vladi i jednom delu javnosti, sada promoviše ograničenu seriju luksuznih ručnih satova sa ruskim grbom - dvoglavim orlom - kao centralnim motivom, koji koštaju od 14.480 do 21.720 evra.

Kompanija "Svistos" sa sedištem u Ženevi objavila je na Fejsbuku fotografiju glumca odevenog u crnu jaknu sa amblemom u obliku dvoglavog orla i satom na ruci, a pored fotografije istaknut je reklamni slogan nove linije "Ponosan što sam Rus".

Francuski list "Nuvel opservater" ocenjuje da je reč o "još jednoj provokaciji" i "novoj pobedi (ruskog predsednika Vladimira) Putina usred aneksije Krima".

Depardje nije nikada krio ljubav i prijateljstvo prema Rusiji i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Za razliku od francuskih vlasti, koje su kritikovale nedavno pripajanje poluostrva Krim Rusiji, glumac nije komentarisao ta dešavanja.

Zbog kritikovanja francuskih vlasti posle njihove odluke o povećanju poreza za one čiji su godišnji prihodi veći od milion evra, Depardje je prošle godine otišao u Belgiju, gde je zatražio državljanstvo. Državljanstvo je, međutim, dobio u Rusiji i to od Vladimira Putina.

Francuska javnost je tada oštro reagovala na Depardjeovu najavu da će se iseliti iz Francuske kako bi izbegao plaćanje visokog poreza za bogataše - 75 odsto za godišnje prihode iznad milion evra - koji je uvela vlada predsednika Fransoa Olanda.

Depardje se, otkako je stekao rusko državljanstvo, registrovao u Rusiji kao individualni preduzetnik i nastanio se u Mordoviji, autonomnoj republici u sastavu Ruske Federacije, 50 kilometara istočno od Moskve.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Економија - теорије, привреда, предузетништво...

Порукаод Svetovid » Чет Апр 17, 2014 12:37 pm

:kafa

Restrukturiranje - šta će se dogoditi 15.maja
Saša Radulović

U novembru mesecu 2013.godine Ustavni sud je proglasio neustavnom odredbu Zakona o privatizaciji koja praktično zabranjuje poveriocima da naplate svoja potraživanja od preduzeća u restrukturiranju. Ta odluka će biti objavljena u Službenom glasniku 15.maja. Ako se bude poštovala, ova odluka će sva preduzeća u restrukturiranju, njih 153, odvesti u stečaj. I RTB Bor, i Ikarbus, i Galeniku, i Politiku, i Petrohemiju, i Simpo i ... Sva, baš sva.


Odluka Ustavnog suda je potpuno razumljiva i trebalo je mnogo ranije da se desi. Zakonodavac je mogao zakonom da propiše moratorijum na naplatu potraživanja, ali samo u jednom kratkom vremenskom periodu i sa ciljem da se dužnicima ostavi prostor da se restrukturiraju. Ta odredba se, međutim, pretvorila u tešku zloupotrebu prava poverilaca i veliki deo privatne privrede prvo oterala u blokadu, a zatim i u stečaj.


Na sastanku sa predsednikom Ustavnog suda u decembru mesecu, nakon što je Ustavni sud doneo ovu odluku, na kome smo razgovarali i o novim zakonima o stečaju i privatizaciji koje je Ministarstvo privrede upravo podnelo Vladi na usvajanje, Predsednik Ustavnog suda nam je rekao da će Ustavni sud ostaviti 6 meseci Vladi da se pripremi na ovu promenu i da će odluku o proglašenju moratorijuma neustavnim objaviti na kraju zakonskog roka, odnosno 15.maja.


U originalnom predlogu zakona o privatizaciji koji je ušao u javnu raspravu u oktobru mesecu, predvideli smo da se restrukturiranje okonča do 30.juna 2014.godine. Nakon odluke Ustavnog suda iz novembra meseca, taj rok smo pomerili na 14.maj.2014.godine. Po novom zakonu, restrukturiranje se okončava podnošenjem sudu plana reorganizacija koji u sebi sadrži finansijsko restrukturiranje, plan budućeg poslovanja, otpuštanje viška zaposlenih uz podršku tranzicionog fonda i izvor obrtnih sredstava za nastavak poslovanja. Ukoliko poverioci izglasaju plan, privredno društvo nastavlja da radi u skladu sa planom, ukoliko ne, otvara se stečajni postupak, prodaje se imovina i namiruju poverioci.

Jedan od pet ekonomskih prioriteta rekonstruisane vlade od 02.septembra 2013.godine je bio završetak restrukturiranja 153 preduzeća koja zapošljavaju preko 50.000 ljudi, koja godišnje koštaju građane Srbije 750 miliona dolara. Mnoga od tih preduzeća parazitiraju u restrukturiranju već 10 godina na leđima poreskih obvezika. Umesto sistemskog rešenja, političari se godinama prikazuju kao spasioci-lovci na strane investitore koji će nam rešiti naše probleme. Pa smo tako dobili čitavu pljačkašku privatizaciju, a sada dobijamo Vršačke vinograde, koje smo na sreću sprečili, i slične nove pokušaje ugradnje.


Preduzeća u restrukturiranju su u potpunoj vlasti nadzornih odbora i direktora koje postavljaju političke stranke. Znači političkih stranaka. Ona su takođe dom za desetine hiljada sindikalnih organizacija. Svi oni parazitiraju na leđima poreskih obveznika. Taj sistem se pretvorio u stil života. Svi znaju da se ništa ozbiljno ne radi. Zaposleni slabo ili nikako ne dolaze na posao u većini ovih firmi. Snalaze se nekim radom na crno, čekaju da nešto kapne iz budžeta ili Fonda za razvoj i mere kada je trenutak da uzmu neki socijalni program. Prirodno, kada je država neodgovorna, kada nema ni sistema ni pravila, svako vodi računa o svom interesu. Svako malo se digne negde neka gužva, neka pruga, put ili most, država iscedi neke pare iz budžeta, iz Fonda za razvoj, iz neke od svojih odličnih banaka koje su popropadale u poslednje 3 godine, pare se podele radnicima ali i mnogim drugim koji su se nakačili na ovaj sistem, i tako već 10 godina.


Kako se radi restrukturiranje bilo koje firme u svetu? Ako ste ozbiljni, naravno.
Prvo se utvrde imovina i obaveze. Proceni se vrednost imovine i odredi se prioritet i visina potraživanja poverilaca. Ako su dugovi veći od imovine, to znači da sve pripada poveriocima. Vlasnici su bili neodgovorni/neuspešni i izgubili su sve. U većini preduzeća u restrukturiranju, obaveze su veće od imovine. Šta se radi u tom slučaju? Radi se finansijsko restrukturiranje. Konvertuju potraživanja u kapital. Poverioci postaju vlasnici i time se firma oslobađa dugova.


Šta dalje? Utvrdi se pozicija na tržištu, proizvodi, kupci i dobavljači i piše se poslovni plan. Ako poslovni plan ima poslovnog smisla, novi vlasnici se opredeljuju da nastave poslovanje. Ukoliko ne, imovina se rasprodaje, i od dobijenog novca se namiruju poverioci. Ovo se radi kroz stečajni postupak i u tom slučaju konverzija potraživanja u kapital nije ni potrebna. Moguća je i kombinacija ova dva rešenja. Utvrdi se i da li postoji imovina koja firmi ne treba za normalno poslovanje i koja bi se mogla prodati. Recimo investicione nekretnine ili rashodovane zalihe. To se proda, i od tog novca se finansira deo kompanije koji nastavlja poslovanja. To se koristi za obrtni kapital. Dodatan izvor obrtnog kapitala je i novo kreditno zaduženje. Ko piše poslovni plan? Menadžment kompanije. Ko procenjuje da li poslovni plan ima smisla? Poverioci. Njihove su pare. U ovoj fazi su kompanije već spremne za ulazak investitora. Idealno već kao deo plana reorganizacije, ali realističnije u periodu nakon njegovog usvajanja. I da, posao traženja investitora nije posao za neko ministarstvo, već za menadžment kompanija.


Inače isti ovaj postupak se sprovodi i kod sanacije javnih preduzeća. Ovo je trebalo da uradimo kada smo prodavali NIS. Da smo uradili popis imovine i procenu njene vrednosti, sigurno ne bi za DŽ poklonili nalazišta gasa na teritoriji Vojvodine. Da smo uradili popis i procenu imovine, sigurno ne bi ni potpisali štetan ugovor kojim Etihad postaje suvlasnik JATA. Nemamo pojma šta smo dali. A budžet preuzima sve dugove. Kada kažem budžet, mislim poreski obveznici. Isto tako i Fiat i nebrojani drugi primeri. Sve ovo je neozbiljno. Diletantski. Štetno po Srbiju. Da ne kažem neku težu reč. I nisu problem Rusi ili Arapi. Oni svakako teže da potpišu što bolji ugovor za njih. Problem smo mi. Jedino mi gledamo kako da potpišemo što lošiji ugovor za nas. I da ga još proglasimo tajnim. Vrhunska neodgovornost. I ne možete ni krivično da je gonite, jer je sve odluke na kraju donela vlada kao najviši organ izvršne vlasti.


Šta smo mi uradili? Ministarstvo privrede je na realizaciji plana restrukturiranja svih 153 preduzeća počelo da radi već 03.septembra. Pokrenuli smo postupak pravljenja ličnih karata, popisa i procene vrednosti imovine i obaveza. Imali smo veliku opstrukciju od strane direktora i nadzornih odbora koji su ih podržavali. RTB Bor, FAP, Galenika, Ikarbus i mnogi drugi. Osluškivali su šta im kaže kabinet i ljudi iz/oko kabineta, i kada nije bilo poruka, onda su sarađivali jer su mislili da kabinet stoji iza projekta ličnih karata. Kada su se u javnosti pojavljivale prikrivene i manje prikrivene kritike na rad minstarstva, saradnja je prestajala. I tako u talasima gotovo pet meseci.


Paralelno sa ovim, pripremili smo i nove zakone o stečaju i privatizaciji koji je trebalo da prate proces restrukturiranja, uvedu potpunu transparentnost i spreče mnoge uočene zloupotrebe iz prošlosti. Npr. po novom zakonu o privatizaciji, šeme tipa Vršačkih vinograda ne bi bile moguće. Offshore kompanije iz poreskih rajeva iza kojih se obično krije pranje novca naših građana više ne bi mogle da učestvuju u privatizaciji. Ukidaju se partijski nadzorni odbori i uvodi puna odgovornost direktora i odgovornost Agencije za privatizaciju u praćenju poslovanja nakon privatizacije.


Zakon o stečaju je značajno promenio redosled namirenja poverilaca. Potraživanja radnika na ime minimalnih zarada i na ime neplaćenog radnog staža za sve godine su stavljene u prvi isplatni red. U drugi isplatni red su stavljeni dobavljači, kao i potraživanja radnika iznad minimalca. U treći subordinirani poverioci. A u četvrti, poslednji isplatni red, ulaze potraživanja povezanih lica, uključujući i offshore firme naših vrlih privatizatora. Zakon o stečaju je značajno povećao transaprentnost i obaveze stečajnih upravnika, kao i uveo stroge kriterijume kod podnošenja planova reogranizacije u pogledu njihove izvodljivosti,


Ove odredbe su uvele paniku među naše bizmismene, pa su požurili da podnesu plan reorganizacije za svoja privatna, uglavnom privatizovana preduzeća, pre nego što novi zakon stupi na snagu. To je bio jedan od razloga otpora reformama.

Zakoni su bili pripremljeni i poslati vladi na usvajanje početkom decembra meseca. I tada su zakočeni od strane Aleksandra Vučića i SNS-a, uz pomoć buke kabinetskih sindikata. Sve je kulminiralo 20. januara 2014. godine kada su zakoni stopirani uz trijumf pomenutih kabinetskih sindikata. I onda se krenulo na izbore.

Posledice ovog neodgovornog ponašanja vlade, Aleksandra Vučića i sindikata biće još jedan težak udarac privredi, budžetu i društvu u celini. Umesto uređenog i odgovornog okončanja procesa restrukturiranja, dobićemo haos i ogroman trošak gašenja požara koji se ne može ugasiti. Da su zakoni prošli, ministarstvo privrede bi dobilo sve poluge neophodne da uvede red i završi proces finansijskog restrukturiranja, ukloni političke partije iz odlučivanja i pripremi sve firme za privatizaciju. Privatizacija ovih kompanija bi se onda mogla posmatrati i kao „reindustrijalizacija" privrede, mada ne volim taj termin.

O ovome sam pisao u tekstu ostavke na mesto ministra privrede. I o pet ekonomskih ciljeva vlade i o posledicama zaustavljanja reformi preduzeća u restrukturiranju.


"Одустајањем од усвајања закона о приватизацији, стечају и још два пратећа закона, владајућа коалиција је показала велику неодговорност. Да су уместо опструкције закони били усвојени у децембру месецу, Агенција за приватизацију би у складу са плановима у јануару поднела план финансијског реструктурирања за 10 предузећа и не само испунила обавезе према Светској банци за кредит од 250 милиона $, већ би и те прве фирме могле да успешно заврше финансијско реструктурирање у фебруару, добију обртна средства од Фонда за развој и почну нормално да функционишу на здравим тржишним основама. Ни да се закони усвоје у јануару није било касно. Уместо тога, ове урушене друштвене фирме су осуђене на даље пропадање, а запослени остављени у даљој неизвесности. Трошак за буџет је велики."

Rešenje još uvek postoji. Ono je u brzom donošenju neophodnih zakona sa izmenama zbog propuštena 4 meseca i svih odgovarajućih podzakonskih akata pre 15.maja, paralelan rad na završetku postupka ličnih karata, popisa imovine, obaveza i pravljenje poslovnog plana za 2014.godinu. Čovek na koga je vlada protivustavno prenela ovlašćenja ministra privrede niti ovo razume, niti je bilo šta na ovome radio. Bavio se arčenjem novca na Goliju, krpljenjem rupa i štrajkova zaobilaženjem Zakona o budžetu i prebacivanjem budžetskih stavki u budžetsku rezervu i ostalim ničim, i eto nas pred vratima 15.maja. Sva preduzeća u restrukturiranju su se vratila na staro. Partijski kadrovi su se vratili na staro. I onaj iz RTB Bora, i onaj iz Simpa. Na kukanje za subvencijama i garancijama države.

Ovo naravno ne razume ni Aleksandar Vučić. On će nastaviti da plasira priče o kraju partijskog zapošljavanja, razbijati brave, dok će u isto vreme i dalje čuvati svoje nadzorne odbore, direktore RTB Bora, Železnica, svog kuma u EMS-u i ostalih genijalnih menadžera, sve svoje turobne tajne ugovore i još tajnije privatizacije, jaja na oku, Mercedese, ine investitore i ostalu kabinetsku ekonomsku gimnastiku. On je u ekonomiji tek krenuo, stigao do jelena i slonova, šlank i malo punijih dama. Razrađuje nove, originalne i genijalne koncepte agresivnog zapošljavanja, kupiš 10 platiš 3 subvencija, oporezivanja političara, prebacivanja neradnika iz javnog u privatni sektor, tišinom prekrivenog odustajanja od svoje druge genijalne, doduše neustavne, mere solidarnog poreza i ostalih genijalnih poteza za koje će verovatno biti nominovan i za nobelovu nagradu zajedno sa bivšim premijerom. On će za ekonomiju i novu ekonomsku teoriju pod imenom Feketić ekonomija.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Економија - теорије, привреда, предузетништво...

Порукаод Svetovid » Сре Мај 14, 2014 11:12 pm

:kafa

Ravno do dna
Saša Radulović
http://blog.b92.net/text/24153/Ravno-do-dna/

Deficit republičkog budžeta u prva tri meseca ove godine iznosi preko 600 miliona evra. Ako nastavimo ovim tempom, deficit će na kraju godine iznositi 2.5 milijardi evra.


U budžetu za 2014.godinu planiran je deficit od 1.6 milijardi evra. Razlika od 900 miliona evra. Rashodi su više manje u skladu sa budžetom. Krivac za deficit nisu rashodi. Krivac su prihodi. Njih je sve manje.


Već četiri puta od 2012.godine smo pokušali da izvršimo fiskalnu konsolidaciju smanjenjem troškova i povećanjem poreza. Četiri puta.
1. Prvo je rađen rebalans budžeta za 2012.godinu i on je promašio prihode za 150 miliona evra u preostala 4 meseca rebalansa.
2. Zatim je rađen budžet za 2013.godinu. I on je promašio prihode za 900 miliona evra.
3. Pa smo radili rebalans budžeta za 2013. Pa je rebalans promašio za dodatnih 300 miliona evra.
4. Pa smo promenili ministra finansija. Pa smo radili budžet za 2014.godinu. Pa smo mašili prihode u prva tri meseca za 230 miliona evra.

Za sve ovo vreme, smanjivali smo rashode. I podizali poreze. PDV sa 18% na 20%. Akcize. Porez na imovinu. PDV sa 8% na 10%. Solidarni porez.


Šta je rezultat? Konstantno smanjenje poreskih prihoda, povećanje zaduženosti i povećanje deficita. Ne možete smanjenjem rashoda i povećanjem poreza dovesti finansije u red. Jer oni za sobom povlače i smanjenje prihoda. To je put ravno do dna.


Za ovu pogubnu fiskalnu politiku su kriva dva ministra finansija, ali i fiskalni savet koji konstantno savetuje vladu da radi isto. Smanji rashode. To govore i MMF i Svetska banka, ali oni nisu nama odgovorni. Oni nam ne veruju, a države kojima ne veruju (mašili smo svaki budžet koji smo ikada kreirali) od njih dobijaju isti recept: smanjuj troškove.

Bilo bi lepo kada bi mogli sada da radimo korak po korak. Da stabilizujemo finansije malim setom koraka. Pa da onda rešavamo problem po problem, pa tako deset godina. Na žalost ne može. Tih 10 godina smo potrošili. Sada mora sveobuhvatna reforma.



Šta je rešenje? Privredni rast. Ko će ga kreirati i kako će nastati?

Privreda nam umire pod nerazumnim poreskim teretom, nerazumnim birokratskim teretom, nerazumnim partijskim teretom, nerazumnim inspekcijskim teretom. Zbog tog tereta 30% ekonomije je u sivoj zoni. Pola privatnog sektora je u sivoj zoni. Privreda se neće oporaviti, neće izaći iz sive zone, neće početi da zapošljava, dok ne skinemo poreski i birokratski teret.


Srbiju neće oporaviti strani investitori. Ni Fiat, ni Mercedes, ni Mišelin, ni Rusi, ni Belorusi, ni Kinezi, ni Arapi, ni Beograd na vodi. Rešenje je domaća privreda. Zato ukinuti subvencije. Domaćoj privredi treba poresko i birokratsko rasterećenje. Najbolji podsticaj je smanjenje poreza i doprinosa kroz uvođenje progresivnog sintetičkog oporezivanja.


Prvi efekat će biti prelazak dela sive zone u legalne tokove. Ako 10% sive zone postane legalno, to je privredni rast od +3% BDP-a. Zašto bi neko ko radi na crno prešao na belo? Zato što nakon skidanja poreskog i birokratskog tereta neće imati korist od rada na crno.



A deficit? Otpustiti partijski zaposlen višak iz javnog sektora, veliki broj sa kupljenim diplomama. Ima ih preko 100.000. Oni čine partijski parazitski sistem i koštaju nas godišnje gotovo 1.5 milijardi evra. Gotovo kompletan deficit.


A šta sa njima? Na ulicu? Ne. Treba paralelno uvesti univerzalan sistem socijalne zaštite. Svaka porodica koja nema prihode treba da od poreskih obveznika dobije socijalnu pomoć dok članovi rade prekvalifikaciju, dokvalifikaciju i aktivno traže posao. Socijalna pomoć treba da bude u nivou 15.000 dinara po porodici plus 5.000 dinara po dodatnom članu porodice. Za tročlane porodice to je 25.000 dinara mesečno. Za četvoročlane 30.000 dinara. Trošak takve socijalne zaštite u odnosu na delux socijalnu pomoć za partijski višak u javnom sektoru je 1 prema 4.



Šta kaže premijer? Umesto otpuštanja partijskog viška, hoće da smanji plate svima u javnom sektoru za 10%. Znači da bi zadržao svoje partijske prekobrojne, smanjiće plate onima koji nose javni sektor. I lekarima, i nastavnicima. Pa pošto to neće biti dovoljno, smanjiće i penzije. Da bi očuvao svoje kadrove. Pa pošto ni to nije dovoljno, prodaće Telekom, pa Aerodrom, pa Lutriju, pa RTB Bor, pa EPS, pa ... I to i dalje neće biti dovoljno jer ćemo nastaviti da propadamo. Kao društvo bićemo sve siromašniji. Što se njega tiče, kupio je sebi još par godina vlasti.


Zar on to ne vidi? Ne vidi. On, kao i svi ostali naši političari poslednjih godina, duboko veruje da će nas neki strani investitori nekako spasiti. Zbog toga će i zadržati sve bezumne subvencije. On i njegov gradonačelnik i ne umeju ništa drugo u privredi nego da privlače strane investitore poklanjanjem para i štetnim tajnim ugovorima.



Plate ne treba smanjivati. Penzije ne treba smanjivati. Ne treba prodavati Telekom. Ne treba subvencionisati.


Treba otpustiti partijski višak. Treba uvesti univerzalan sistem socijalne zaštite. Treba profesionalizovati javna preduća uz pomoć finansijskih investitora i izvesti ih na Londonsku ili Varšavsku berzu. Treba ukinuti subvencije. I smanjiti poresko i birokratsko opterećenje privrede.


Treba uraditi upravo ono što piše u ekspozeu prethodnog premijera. Treba sprovesti reforme koje je ovaj premijer zaustavio.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Економија - теорије, привреда, предузетништво...

Порукаод Svetovid » Нед Мај 25, 2014 6:55 am

:kafa

Izjava Alekseja Milera, predsednika „Gasproma“, posle potpisivanja „ugovora veka“ sa kineskom državnom gasno-naftnom kompanijom, da ne može reći cenu gasa jer je to komercijalna tajna, zaintrigirala je mnoge, pogotovo one koji plaćaju popriličan iznos za isporuku ruskog „plavog goriva“. Tajna je trajala kratko jer je ministar ekonomskog razvoja Rusije Aleksej Uljukajev kazao da je cena 350 dolara za hiljadu kubika. Stručnjaci su prethodnih dana kalkulisali da je ugovorena cena između 360 i 390 dolara za hiljadu kubnih metara.

Ali su zato mnogi u vestima i komentarima izostavili vrlo važnu informaciju - prve postavke gasa istočnim maršrutom će krenuti tek kroz četiri do šest godina.

Posle potpisivanja ugovora u Šangaju, kojem su prisustvovala i dva predsednika, agencije su požurile da saopšte impozantnu sumu u ugovoru - 400 milijardi dolara za gas koji će biti isporučivan tri decenije po 38 milijardi kubika godišnje.
Eksperti kažu da će posledice takvog ugovora osetiti ruski konkurenti u Kini. Vili Velsen sa Oksfordskog instituta za energetska istraživanja kaže da je potpisivanje tog ugovora „trijumf Putina“. To je prvi veći ugovor Rusije posle uvođenja zapadnih sankcija.

Inače, Kina godišnje koristi oko 350 milijardi kubika gasa od čega sama dobija oko 120 milijardi kubika. Osim toga, Kina kupuje oko 80 milijardi tona tečnog gasa. Rusija u bližoj budućnosti realno može Kini da prodaje godišnje oko 70 milijardi kubika sibirskog gasa. Prirodni gas Kinezi takođe kupuju i iz Turkmenije. Cena tog turkmenskog gasa je između 370 i 380 dolara za hiljadu kubika. Međunarodna agencija za energetiku procenjuje da će do 2018. godine porasti potrošnja gasa u Kini najmanje dva puta.

http://novosti.rs/vesti/planeta.299.htm ... til-Evropi

MOŽDA NOVA CENA - „Gasprom“ očekuje da će zaključenje ugovora sa CNPC o izvozu gasa u Kinu uticati na cene gasa u Evropi - rekao je direktor „Gasproma“, Aleksej Miler. On je, na Peterburškom međunarodnom ekonomskom forumu, ukazao da je potpisivanjem tog ugovora stvorena konkurencija između Evrope i zemalja Azijsko-pacifičkog regiona oko ruskog gasa. Miler takođe smatra da će se tendencija rasta isporuka ruskog gasa u Evropu nastaviti. - Mogućnosti Rusije su takve da Evropskoj uniji možemo da isporučimo onoliko gasa koliko je tržištu potrebno - rekao je Miler.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Економија - теорије, привреда, предузетништво...

Порукаод Aнa » Суб Нов 01, 2014 5:16 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Економија - теорије, привреда, предузетништво...

Порукаод Svetovid » Пон Нов 17, 2014 2:02 pm

нешто паметно и од пешчаника :kafa
http://pescanik.net/bakina-tajna/

Miša Brkić 16/11/2014 |
Bakina tajna

Слика

Vaso Lekić je prodao svoj biznis.

Bakina tajna, Lekićev biznis, jedan je od retkih poznatih i cenjenih brendova nastalih u Srbiji poslednjih godina.

Krvoločni tabloidi i javnost skoro da su prevideli, zabavljeni novim zlokobnim atentatima i mitinzima, jedan od ključnih ekonomskih događaja ove godine.

Vaso Lekić je uporno, strpljivo i s mnogo preduzetničkog dara negovao Bakinu tajnu i stvorio solidnu malu kompaniju, baš onakvu kakvih Srbiji treba na hiljade – proizvodnja hrane uz dodanu vrednost, zapošljavanje žena u nerazvijenim krajevima, praćenje zahteva tržišta, negovanje standardno visokog kvaliteta, razvoj u oblast zdrave hrane, ulaganje u marketing, prepoznatljiv brend, izvoz na 20-ak probirljivih tržišta od Japana do Amerike…

Vaso Lekić nije ni tajkun, ni kontroverzni biznismen, nije ojadio državu ni državne banke, nije koristio subvencije, nije utajivač poreza, nije se kotirao na listi donatora političkih partija, nije gostovao u skandaloznim estradnim rubrikama i stranačkim žurkama, niti je uslikavan s ”poznatim” pevačicama.

Kad bi Srbija imala nekoliko hiljada ”vasa lekića” i Bakinih tajni, ne bi danas bila u ovakvim ekonomskim problemima.

Biznis Vasa Lekića kupio je takođe uspešan, vredan i cenjeni hrvatski biznismen Emil Tedeski. Nema sumnje da je dobro pazario i da treba da bude zadovoljan, što Emil i ne skriva.

Neko će reći da preduzetnik Vaso Lekić ima pravo da proda svoj biznis. Naravno. Mnogi preduzetnici i počinju biznis s idejom da će ga nekoliko godina gajiti i ”ugojiti”, a onda odlično prodati i zaraditi velike novce. I nema ničeg spornog ako je Lekić procenio i odlučio da je sad trenutak kad može da dobije najbolju cenu za biznis kojem se marljivo posvetio i strpljivo ga gradio skoro dve decenije. Cena koju je dobio je nagrada za sav taj trud.

Bakina tajna je recept, tako reći modla za uspeh ekonomije jedne zemlje kao što je Srbija – hiljade malih porodičnih firmi angažovanih u (ne samo prehrambenoj) industriji i sposobnih da u proizvod ugrade kao dodanu vrednost svoje znanje, umeće i viziju. Stotine hiljada domaćinstava u Austriji, Nemačkoj, Italiji, Švajcarskoj, Norveškoj, Estoniji, Sloveniji… tako zarađuju za pristojan život, bez potrebe da se kače na grbaču (budžet) države. Kupoprodajna suma o kojoj se špekuliše da je Lekić dobio od prodaje Bakine tajne mogla bi da bude motiv za desetine i stotine preduzimljivih ljudi u Srbiji da krenu njegovim stopama u raznim vrstama biznisa po sistemu ”princip je isti, ostalo su nijanse”.

Kolika je verovatnoća da će se neko odvažiti na takav korak?

Mala. I čisto sumnjam da će nekog motivisati.

Zašto?

Iz diplomatski šturih, ali jasnih poruka koje je Vaso Lekić izrekao posle prodaje Bakine tajne može se naslutiti da se nije odlučio na prodaju samo zbog procena da će dobiti dobru cenu za odlično ”ugojen” biznis. Pre bi se reklo da je Bakinoj tajni zasmetalo nešto u poslovnom ambijentu Srbije, nešto što ometa razvoj malog (i srednjeg) biznisa kakvim se bavio Vaso Lekić i što je Bakinu tajnu zaustavilo u razvoju i prerastanju u srednju kompaniju. Taj remetilački faktor u poslovnoj klimi potvrđuju i mnoge Lekićeve kolege, mali i srednji preduzetnici, koji nemaju tako poznat brend kao što je Bakina tajna. I njima, a svi se najvećim delom bave proizvodnjom (ne trgovinom i trange-frange poslovima), ne prija ambijent za poslovanje u Srbiji i sve ih je više koji zatvaraju ili planiraju da (recimo) do kraja naredne godine ugase biznis. Mnogi od njih bili bi srećni kad bi imali kome da ga prodaju, kao što je to uradio Vaso Lekić, a spremni su i da idu ”ispod cene” samo da se reše muke koju imaju s ambijentom i državom. Mnoge će ohrabriti odluka vlasnika Bakine tajne da je proda, pa će stati pred ogledalo i reći: ”Kad Vaso Lekić nije mogao da izdrži, šta ja čekam?”

Bila bi to fantastična prilika – prilika koja se ne propušta – koja bi pokazala kakvu reformsku i ekonomsku politiku će voditi naša Vlada, da je naš premijer pozvao Vasa Lekića (ili otišao među Vasine radnice u podkopaoničko selo) da ga pita šta mu bi da proda Bakinu tajnu. Da li, daleko bilo, možda nešto ne valja u ekonomskoj, podsticajnoj, monetarnoj, makroekonomskoj, izvoznoj (ili samo u poreskoj) politici naše Vlade, pa da to on, naš premijer, odmah izmeni i reformiše. Jer, vajda je cilj države i naše Vlade da ima mnogo takvih ”vasa lekića” na koje će se naša preduzetna deca ugledati. Imao bi naš premijer da se svega nasluša da je otišao kod Vasa Lekića, kome je država do sada više odmagala nego pomagala da podigne Bakinu tajnu na nivo nacionalnog brenda, takoreći prehrambenog ”Novaka Đokovića”.

Pa, kad bi Vaso (eventualno) rekao da je prodao biznis da bi dobro zaradio, onda bi naš premijer mogao da se javno hvali i taj uspešan primer Vasa Lekića rasejava po Srbiji. Možda bi se pelcer i primio ako bi naš premijer uspeo da ubedi nekog preduzetnog građanina da krene Lekićevim stopama i smisli neku svoju novu – tajnu.

Siguran sam u jedno – da je naš premijer otišao u posetu Bakinoj tajni, Vaso Lekić ne bi tražio od našeg premijera da mu država pozajmi novac ili odobri subvencije da nastavi biznis da ne bi morao da ga prodaje Emilu Tedeskom. Zna Vaso Lekić da to nije dobro za državu i da nije suština tržišne ekonomije, jer država samo treba da, eh, stvori ambijent a sposobni preduzetnici će se već nekako snaći.

Naš premijer nije imao vremena, a trebalo je, za Vasa Lekića.

U danima kad je Bakina tajna prodata, naš premijer bio je u poseti – Rudarskom kombinatu Bor, Železari Smederevo i rudniku Kolubara. Posrnulim i derutnim državnim firmama, gutačima novca poreskih obveznika. Radnicima u Boru obećao je nove sume državnog novca za poslovanje, radnicima u Železari obećao je da će država platiti Amerikancima da ih kupe, u Kolubari je gledao nesposobnost i jalovost državnog sektora.

Kakvu je poruku naš premijer poslao potencijalnim sledbenicima Vasa Lekića?

Da će on (naš premijer) i naša Vlada voditi ekonomsku politiku koja će se oslanjati, stalno brinuti i u državnoj kasi uvek naći novac za razne ”borove”, ”kolubare”, ”železare”. Novac koji je naša Vlada kroz poreze uzela od Vasa Lekića i desetine hiljada njegovih kolega. Svi ti mali i srednji preduzetnici zatvaraju radnje ili razmišljaju da ugase biznise jer više ne mogu da izdrže poresko opterećenje, ali zato od novca uzetog od malih i srednjih preduzetnika opstaju ”borovi”, ”železare” i ”kolubare”.

Što bi rekao naš premijer: pa zar smo se za to borili uz obećanje da ćemo svom snagom u reforme?
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Економија - теорије, привреда, предузетништво...

Порукаод Svetovid » Сре Нов 19, 2014 1:44 pm

А Хрвати кукају да су најгори у источној Европи
:kafa
http://www.jutarnji.hr/donosimo-graf-ko ... a/1237466/
DONOSIMO GRAF KOJI RAZOTKRIVA SVE Hrvatska ekonomski propada, dok istočna Europa raste kao nikada dosad

BDP je u manje-više konstantnom padu još od trenutka kada je prije kojih pet godina globalna ekonomija utonula u veliku recesiju, a prema posljednjim projekcijama, koje je objavio Međunarodni monetarni fond, ove se godine očekuje novi pad od 0,5 do 1 posto na godišnjoj razini.

Слика

Čak je i Slovenija, za koju se u više navrata proteklih godina vjerovalo da će biti sljedeća koja će zatražiti međunarodnu financijsku pomoć, premda se vrti oko nule, uspjela barem malo pridići, a najviše u oči bodu trendovi u Rumunjskoj i Bugarskoj, koje se često znaju isticati kao države koje u članstvo EU nisu zaslužile ući prije Hrvatske.

Ukratko, priloženi grafikon je još jedan dokaz koji razotkriva ekonomski glib u koji je Hrvatska zapala.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Економија - теорије, привреда, предузетништво...

Порукаод Svetovid » Пет Авг 28, 2015 1:57 pm

“Ми се полако, као земља, претварамо у земљу јефтине радне снаге. Практично читава економска политика државе је била усмерена ка томе од 5. октобра наовамо. Ми смо, изгледа, неспособни, па су нам потребни неки страни инвеститори-спасиоци који ће, ваљда, мека срца доћи овде и направити да нам буде добро. А домаће инвестиције су најмање три, четири или пет пута веће на годишњем нивоу него стране инвестиције. А то вам нико не говори.
http://dostajebilo.rs/radulovic-u-emisi ... dne-snage/
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

ПретходниСледећа

Повратак на СТРАТЕГИЈЕ - Висока политика, идеје, идеологије

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 5 госта