Економија - теорије, привреда, предузетништво...

национализам, мондијализам, глобализам, тоталитаризам, патриотизам, антиглобалистички фронт, Америка, Русија, НАТО, ММФ, Светска Банка, мали народи и светске силе, Белорусија, Иран, Венецуела, Вредносни систем, Поуке историје, Аутентични и нови митови

Re: Економија - теорије, привреда, предузетништво...

Порукаод Svetovid » Сре Окт 16, 2013 5:58 am

:kafa

ДИВЧИБАРСКЕ ПЕРИПЕТИЈЕ
Кинези на рукама носили фабрику

На какве све бирократске препреке наилази инвеститор Радојко Милинковић, који је одлучио да у свом родном селу направи модерну фабрику воде

Слика
Поглед на пашњаке и ливаде (Фото Т. Јањић)

Дивчибаре – Све оно што би Србија волела да постане, постао је Радојко. Човек има пара, сам их је зарадио, бавећи се грађевинарством и инвестирањем, што по Србији, што по Ираку и Кувајту. И, уместо да се башкари у Београду, решио Радојко Милинковић у шездесет петој години да инвестира новац у земљу Недођију. Нестварно изгледа та Радојкова бестрагија и ти непрегледни пашњаци на падинама Дивчибара, који су повезани с планинским венцима Сувобора, Маљена и Повлена, па у подне те линије брежуљака, које повезују планине на хоризонту, изгледају као рекламни туристички постер, осветљен блештавим сунцем.

Таква врста природног склада ипак није довољна да задржи мештане села Тометино Поље. Осим савршеног погледа, они немају неке нарочите користи, па већина бежи из те класичне српске бајке о старим кућама, макадамском путу и белој куги. И, зашто би остајали, када на крају крају сваке такве бајке људи живе несрећно, до краја живота?

Али, Радојко се вратио. И подигао на самој граници између некадашње партизанске и четничке ватрене линије, пет километара од Равне Горе – фабрику воде. Опасана бетонском оградом, зграда од природног камена и стакла представља архитектонски склад модернизма и традиционализма. Као пословна зграда на Менхетну поред које шетају овце.

Радојко нас мобилним телефоном наводи како да дођемо до Тометиног Поља, јер су и сателити и џи-пи-ес ћорави над овом пустаром. Прелазимо три ћуприје безбрижни, а четврту, као уклети путници у филму „Ко то тамо пева”. Излазимо на мост од дасака, газимо најпре по њему, па се молимо да не пропаднемо у поток. Није нека висина, али би болело.

Али, нас је тројица, возимо се без терета и машемо чобанима. Недавно су кинески инжењери, уз помоћ јефтине српске радне снаге, имали нешто тежи задатак: шлепери су се зауставили на пет километара до фабрике, а потом је кинеско-српски ланац на рукама читавих пет километара пребацивао до фабрике модерну опрему за производњу воде, тешку око шест и по тона.

Није то једина мука која је задесила инвеститора и дивчибарског фараона Радојка. Као да је, усред Србије, градио пирамиду!

– Имам очевину од 43 хектара, стекао сам новац јер сам приватник више од 23 године, пошто сам схватио да од рада за друге нема вајде. Зато сам одлучио да подигнем фабрику воде и задржим младе у селу – прича Радојко, пошто смо се некако пронашли.

Тометино Поље је село познато по три ствари: сваки сељак плаћа порез, а када се гласа излазност је 100 одсто. И,под три – када су мобилизације, одзив је, опет, 100 одсто.

Радојко је насуо шљунком блатњави пут, ископао је бунаре како би створио сопствени систем наводњавања… И, игром случаја, схватио је да његово имање лежи на благу. Копајући бунаре, Радојко није нашао нафту, али јесте – воду. И, јавише му из лабораторије из Београда, да вода нема натријума, да има много магнезијума и идеалан суви остатак.

Радојко је пред пензију сазнао, а била је 2011. година, из тадашњег Министарства за заштиту животне средине, рударства и просторног планирања, да је таква минерална вода светског квалитета, па се у њему пробудио инстинкт бизнисмена.

Али, Радојко је превише времена провео у иностранству, потом се исувише дуго дружио са западним инвеститорима. Чак је био ангажован да премерава земљу за изградњу америчке супертврђаве, амбасаде на Дедињу, па је неспреман ушао у инвеститорску авантуру у родном крају. Преживео је он и минска поља Ирака и Кувајта, али заседе српске бирократије нису ништа мањи изазов.

– Почео сам да зидам фабрику и схватио сам да је домаћа технологија за производњу воде прескупа. Почео сам да претражујем интернет и схватио да је кинеска технологија, с француском, јапанском и немачком електроником, девет пута јефтинија од наше! И ту није крај чудима јер сам отпутовао одмах у два кинеска града која нуде такву технологију. Тамо сам схватио да су њихове радничке плате веће од наших! Купио сам технологију у граду Таиџоу, а онда натрчао на другу запреку. Кинески инжењери су требали да допутују на Дивчибаре и монтирају технологију. Међутим, нисам знао да им требају наше визе. И, три месеца, преко нашег конзулата у Шангају, молио сам да им се визе издају. На крају, на једвите јаде, Кинези некако добише визе на две недеље. Стигоше кинески инжењери и ја се тек тад прекрстих од чуда. Њихова монтажа опреме, са авионским картама и боравком од две недеље у Србији, 12 пута је јефтинија од ангажовања наших стручњака – наставља своју сагу црни Радојко. И све време му се чини да је ушао, непозван, у инвеститорски ријалити-шоу.

Село је, додуше, живнуло. Двојица момака се се оженила, добила двоје деце. Живнуо је и Радојко. Али, живнула и бирократија. Намирисали жртву, богато јагње, с благом на Дивчибарама.

Изградио је Радојко, сам самцијат, далековод дуг два километара и трафо-станицу. Али, као некад партизани и четници, сада су ту ушанчени службеници општина Пожега и Горњи Милановац. Или је то, ипак проблем Електродистрибуције? Тек, 19 бандера које доводе струју до фабрике припадају Пожеги, а једна припада – Горњем Милановцу.

– Да се човек упуца док истражује дозволе и проверава чија бандера коме царству припада. Али, мукама мојим ту није крај јер, за наплату струје, сви путеви воде у Краљево – прича дивчибарски повратник. И Тесла би се вероватно упетљао у те силне бандере на пашњаку. Мука жива за 19 бандера, мука жива и за ону једну.

Него, када ће вода да потече у флашице? Све је готово, али се чека регулациони план. Надлежна комисија из Горњег Милановца, иако село припада Пожеги, још не заказује седницу. Рекли Радојку у општини Г. Милановац да сачека. Рекли и „Политици” да ће у петак – 11. октобра, година текућа – послати имејлом појашњење. Чека Радојко, чекамо и ми. Али одговора нема.

Извадио будући „краљ воде” и енергетски пасош, како закон налаже. Дао је 1.000 евра, па је, ваљда, сада стекао статус енергетског дипломате, мада он појма нема ни шта ће му тај пасош, ни куда ће с том „дипломатском исправом”.

И показује седамдесетак докумената, извода, дозвола, које је морао да ископава по различитим шалтерима различитих институција.

Али, упоран човек, тај Радојко Милинковић. Зарекао се да ће вода да потече, па најављује следећу инвестицију, бању по угледу на словеначке терме. Јер, заборавио је Радојко да каже која је четврта особина мештана Тометиног Поља.

Александар Апостоловски
објављено: 14.10.2013.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Економија - теорије, привреда, предузетништво...

Порукаод Svetovid » Уто Нов 26, 2013 7:14 pm

:kafa

Atina: Čudo u Faliru
Zvonko Šimunec | 23. novembar 2013. 23:30 | Komentara: 0

Kako usred najveće krize, u najzaduženijoj zemlji evrope, prave vrednosti dokazuju svoju neprolaznost. Uspeće ako ustaju u šest i rade do posle ponoći

Слика

ATINA: SPECIJALNO ZA „NOVOSTI“

PALEO Faliro je elegantan i elitni atinski kvart na samoj obali mora. Dovoljno je daleko od preglasne pirejske dnevne lučke vreve i noćnog turističkog haosa u barovima Glifade.

Još od vremena Herodota i Pauzanija, a zapisa je dovoljno da to potvrde, Faliro je tretiran kao prostor privilegovanih. U vreme antičkih Grka tu je bila prva i najveća atinska luka. Još Pirej nije bio ni sagrađen, kada su u Faliro stizali brodovi sa robom iz čitavog ondašnjeg sveta. Biznis je vekovima cvetao. Poslovna tradicija, navika da se raskošno živi, ali strogo vodi računa da status i izgled kraja ne budu ugroženi, sežu duboko u prošlost.

A onda je stigao kraj prve decenije novog milenijuma i navike su morale da se menjaju. Bogatstvo kao da je nestalo u naletu finansijskog uragana. Počelo je masovno zatvaranje bogato opremljenih magaza. Nije prošla ni puna „memorandumaska“ godina, a Faliro više nije ličio ni na svoju senku. Život je tonuo u kolektivnu depresiju.

A onda, kad mu se najmanje nadate, čudo se dogodilo u ulici Zisimopulu.

Najpre je fasada okrečena u belo. Na pročelju se jednog jutra pojavilo i ime firme - „Kebabcidiko“! Nedugo zatim na terasi su se pojavili najobičniji kafanski stolovi, sa najjeftinijim mogućim stolicama. Enterijer je brižljivo komponovan da podseća na „srećna vremena“, tradicionalne kafane iz šezdesetih. Na stare čelične klinove nakačeni su venci belog luka, protiv uroka, i kritske crvene paprike.

Komšije su ravnodušno prolazile, jer koga bi još u Atini kebap i pivo mogli da zainterusuju. Barem toga ima na svakom uglu.

Tiho, bez pompe, stolovi su počeli da se pune, a širio se glas da „nikad niste jeli ukusniji, a jeftini kebab nego u Zisimopulu“. Porcija sočnih i fantastično ukusnih junećih ćevapa, sa krompirom, pečenim paprikama, paradajzom, lukom i tankim lepinjama košta sedam evra. Dodajte hladno pivo, i kompletna, a vrhunska kafanska zabava, po osobi dođe 10 evra! Još ima prostora i za skromni bakšiš.

Posle mesec dana na slobodan sto se čekalo više od sat vremena. Danas je rezervacija neophodna, a dodatno zaposleni „diliveri momci“ na „vespama“ se ubiše od raznošenja narudžbina čak do Pireja i Glifade.

- Nema tu nikakvog čuda - umorno nam priča jedan od dvojice partnera Panajotis Janakopulos. - Svi će doživeti čudo ako ustaju u šest, a ostaju na poslu do jedan posle ponoći. Kriza je u našim glavama i političarima koji su naučili narod da se može sve, bez imalo rada.

Za „sineterosa“ (suvlasnika) u ovom ugostiteljskom biznisu Vasilisa Caruhisa, ovo je novo iskustvo uz staro pravilo:

-Znali smo da ovo nije ništa novo, osim logike da moramo da pravimo dobru a jeftinu hranu, da se ljudi osećaju kao da su došli u goste kod dobrih prijatelja, da nemaju osećaj da ih potkradate i da vam je stalo do brzog ćara.

Partneri i njihovih pedesetak novozaposlenih radnika se pripremaju za zimsku sezonu. Dokupiće još dva lokala, da ne bi ostali bez mušterija koji su punili veliku baštu. Sigurni su da će posla biti.

FOTOGRAFIJA ONAZISA

IZNAD kase nalazi se fotografija Aristotela Onazisa?! Misterija? Ne.
- „Aristotel je pravi simbol Grčke. Pametan, meraklija, neuporedivo sposoban sa parama i ženama, a svedoci tvrde da je, uz sve te milijarde i raskoš, najviše uživao u pravom grčkom kebabu“, -tvrdi Vasilis.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Економија - теорије, привреда, предузетништво...

Порукаод Svetovid » Чет Дец 05, 2013 1:17 am


Кина анте портас

За пласман робе до неког тржишта кључна је инфраструктура

Западни Балкан је из угла Брисела и Берлина периферни европски регион, кога је пре свега требало прекомпоновати па онда стабилизовати, без озбиљне намере да се у њега инвестирају значајнији ресурси. Међутим, у геополитици, као и у физици, вакуум не може бити трајно стање и пре или касније динамичке силе настоје да га испуне. Док је наша јавност (више или мање), упозната с мотивима повратка интереса Русије и Турске за Балкан, још постоји мистерија око разлога због којих Кина масовно улаже у инфраструктуру и енергетику у овом делу света. Зашто би једна удаљена сила која је при том у односу на друге светске играче прилично беневолентна, улагала у пруге и аутопутеве на периферији Европе? Да бисмо дали одговор на ово питање, морамо разумети глобалну стратегију Кине, али и актуелну светску економску утакмицу.

У поступку изграђивања себе као аутохтоне суперсиле, Кина је последњих двадесетак година масовно инвестирала у многим деловима света, из врло конкретних разлога. У циљу обезбеђивања довољно енергије, хране и руда за своје унутрашње потребе, Кина је учинила велика улагања у екстракцију и транспорт сировина у централној Азији, Јужној Америци и источној Африци. Док су западни Европљани посматрали Африку као континент који још није ушао у ток историје, како се изразио бивши француски председник Никола Саркози 2007. у Дакару, Кинези су уочили огроман економски потенцијал Африке: 40 одсто светских резерви минерала, 60 одсто још необрађеног пољопривредног терена и армију јефтиних радника који траже посао. Друго службено путовање актуелног кинеског председника Си Ђинпинга била је Танзанија, којој је Кина обезбедила преференцијални кредит од 7,4 милијарде евра само за изградњу једног терминала за претовар робних контејнера. Ако је логично да Кина улаже у регионе богате ресурсима, а сиромашне капиталом, како би обезбедила потребе свог становништва и наставила да функционише као „радионица света”, и даље се поставља питање стратегије најмногољудније земље света према Европи.

Кина посматра централну и источну Европу као потенцијално тржиште за пласирање производа својих стратешких индустрија. Државе у овом делу света не располажу својим високим технологијама, нису конкурентне са произвођачима из Азије, а довољно су развијене да представљају пожељне потрошаче и конзументе квалитетније и јефтиније робе која долази са истока. Централна и источна Европа је од краја 19. века била зона економског утицаја Немачке, тако да ће кинеске инвестиције наилазити континуирано на политичко-административне препреке, али је тренд да се њихов обим временом само повећава. За пласман робе до неког тржишта кључна је инфраструктура, што објашњава због чега су ове инвестиције махом усмерене ка железници и путевима.

Имајући у виду да је најисплативији начин допремања робе из Азије у централну Европу преко топлих мора, па затим Дунавом, Кина је заинтересована да Србија буде стабилна и развијена транзитна земља. С обзиром на то да изградња локалне инфраструктуре погодује државама којима се нуде преференцијални кредити и да истовремено подиже конкурентност домаће привреде, ова глобална утакмица Србији може само да иде у прилог и да представља велику развојну шансу.

Међутим, ово је само прва фаза кинеске економске стратегије. Она се не ограничава на централну Европу која представља само станицу до делова још вреднијег тржишта – западне Европе. Наиме, свесна да неће моћи трајно да заснива конкурентску предност на јефтиној радној снази, Кина је деценијама улагала у високе технологије и истраживања (често копирајући, у првом периоду, туђе патенте), тако да ће ускоро постати у овом домену директан конкурент најразвијенијим европским државама. Док с једне стране представља јефтину радионицу света, с друге стране Кина развија стратешке индустрије које ће бити знатно јефтиније од западних. Ако погледамо мапу пројекта Трансазијске железнице (који се популарно у политици назива „пут гвожђа и свиле“), видећемо да је њен кључни правац Хамбург-Си’ан, што ће допринети даљој глобализацији трговине, али и још оштријој директној конкуренцији Немачке и Кине у трговини индустријским производима.

За Србију је важна још једна чињеница у вези са Кином. С обзиром на то да је немогуће подмиривати потребе милијарду и триста милиона становника кроз конвенционалне изворе енергије, Кина у последње време развија коришћење алтернативних извора. На недавно одржаном самиту земаља централне и југоисточне Европе и Кине у Букурешту, био је присутан и власник једне од највећих компанија за производњу енергије ветра (Ming Yang Power Group). Поред кредитирања модернизације пруге Београд–Будимпешта, то је била прилика да се уговоре послови у вези са одрживим развојем Србије, имајући у виду да Србија оскудева у конвенционалним изворима енергије, јер је угаљ лошег квалитета, а налазишта нафте и гаса занемарљива.

Србији се указују нове развојне шансе у 21. веку, али искључиво од нас зависи да ли ћемо их искористити. Мудром спољном и развојном политиком можемо претворити наш географски положај у благослов а не проклетство, као и надоместити недостатак интересовања за нас у појединим деловима европског континента.

Програмски директор Центра за међународну сарадњу и одрживи развој
Никола Јовановић
објављено: 04.12.2013.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Економија - теорије, привреда, предузетништво...

Порукаод Јакобог » Пон Дец 16, 2013 10:26 am

Интервју Дејана Мировића за пољски сајт Xportal.pl

Можете ли нешто рећи о економској и социалној доктрини СРС (корпоративизам? социализам? капитализам?)?

Залажемо се државни капитализам, дакле за већинску контолу државе и националних интереса у привреди а не за неолиберализам иза кога стоје интернационални лихвари и банке. ЕУ је катастрофа за источну Европу, добра је само за запад и фирме из западног дела ЕУ

http://radikaliinfo.wordpress.com/2013/ ... l-mirovic/
Корисников грб
Јакобог
 
Поруке: 281
Придружен: Уто Апр 05, 2011 7:45 pm

Re: Економија - теорије, привреда, предузетништво...

Порукаод Svetovid » Пон Дец 16, 2013 3:37 pm

Па шта је сада него државни капитализам? Како је Тадић, а пре њега Слоба, а сада Вучић, намицао бирачко тело? Па преко државних компанија. Радника је пола-пола, што код државе, што код приватника, мислим да око 700 000 радника у Србији ради за државне компаније, и још толико, 700 000, за приватне компаније. Можда нисам најпрецизнији, јер причам по сећању, али орјентационо такве су бројке. Да се разумемо, :kafa нисам за распродају као што се до сада радило, оно што је државно треба да остане државно, али без јачања приватног сектора нема здраве економије. Ми нећемо ни бити у капитализму (можда је извикана реч, боље је: тржишна привреда) док број запослених у приватном сектору не буде био бар неколико пута већи него у државном. Нити држава може да издржи толики број нерадника, запослених по политичким и рођаким линијама, нити приватни сектор може да заради толико колико му држава отме да би плаћала нераднике.

Зато тренутно сви губе, и држава и приватници.

Мени тај читав блог radikaliinfo делује као велики лажњак, погледај прилог у атачменту:
Прилози
Saopstenje.JPG
Saopstenje.JPG (87.62 KiB) Прегледано 2900 пута
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Економија - теорије, привреда, предузетништво...

Порукаод Svetovid » Чет Дец 26, 2013 1:02 pm

Даница Поповић
Бајка о новом амбијенту

Слика

Политичке партије овде постоје док су на власти, док се хране новцем из јавних предузећа и док су у стању да запошљавају своје чланство и симпатизере

Да је сада лето 2011. године, ево шта бисмо читали у новинама: „Заменик председника СНС Александар Вучић каже да је најава департизације још један начин да власт превари народ. Он каже да ће СНС, када дође на власт, свакако деполитизовати јавна предузећа и посао препустити стручњацима.”

И онда дође лето 2012.године, када тај исти СНС одмах по устоличењу поставља своју партијску другарицу за гувернера Народне банке Србије, у РТБ Колубара за директора ставља власника печењаре „Фантазија”, а остала припадајућа места полако дели „докторима магистарских наука”, „пи-ар менаџерима факултета” и осталим стручњацима, од чијих биографија ништа смешније одавно није виђено.


– Монополизовали су све, отели су све, користили су све, а сада би још једном да преваре народ – изјавио је Вучић тада, у лето 2011. за владајућу коалицију ДС – СПС – УРС, а ја вас сада питам, видите ли ви икакву разлику?

Не, нема разлике. Ако сумњате, министар Радуловић ће вас разуверити: „У неким конкурсима у јавним предузећима постављени су такви услови да су можда могли да наведу и име и презиме”, рекао је министар пре неки дан и додао да је потребно поставити јасна правила и критеријуме. Само је изоставио да каже – ко ће то да уради. Он сам то неће да ради: „То је политичко питање у које не желим да улазим.”

Е сад, да то политичко питање није у центру свих економских питања, па човек да каже, шта сад то има везе – али овако, једна ствар остаје нејасна: како они мисле да промене амбијент, ако у ствари не желе да га мењају?

Јер, ево како сада тај амбијент изгледа. Људи се масовно учлањују у партије на власти не би ли се докопали посла и пара, јер им је јасно да другачије не иде. Ко постане „друг члан” – лакше добија и посао и кредите из државних банака или фондова за развој, и станове и авионе и камионе, па ви сад видите хоћете ли стварно да учите и радите – и на крају испаднете магарац, или ћете „поделити своја политичка уверења са владајућом партијом” и изаћи из ове игре као победник.

И коме је онда изненађење то што је чланство СНС-а (након победе на изборима, важно је да нагласим) порасло са сто на триста педесет хиљада људи, а хвале се да и даље расте? И што су новине пуне наслова – „Конкурси са сликом пред забрану запошљавања”, „Масовно запошљавање у Железницама и Фонду ПИО” или – „Сви би да удоме тетке и шурњаје”?

Посебно је онда комично гледати како млади мењају своја политичка уверења – са променом странака на власти. Па ви онда на факултетима имате студентске парламенте чије вође једном буду из ДСС-а, па после неколико година буду из ДС-а или СПС-а, а сада су – погодите из које странке? И не могу да одолим да не направим дигресију, о томе како се на једном скупу у Дому омладине након мог предавања (о економској политици) јавио неки младић који се представио не именом и презименом, нити је рекао са којег је факултета, већ: „Ја сам омладина УРС-а”. Треба ли да нагласим да је то било пре две године?

И то је у ствари кратак опис партијског живота у Србији. Политичке партије овде постоје док су на власти, док се хране новцем из јавних предузећа и док су у стању да запошљавају своје чланство и симпатизере. Погледајте шта се по силаску са власти десило ДСС-у, или шта се сада дешава Демократској странци. Колико је само у праву Драган Ђилас када лоше изборне резултате на Вождовцу управо тиме објашњава и још каже – други би се у нашој ситуацији већ распали! Јесте да је лавовски допринео паду популарности странке, али, за ово је потпуно у праву, размишљам.

Јер тако изгледа – буразерска држава. У којој ће сви они најављени закони – о стечају, о приватизацији, и сви остали, проћи исто као и они претходни закони о стечају и приватизацији и о свему осталом: у буразерској држави, закони, једноставно, немају никакву тежину, а промена амбијента једноставно није могућа док неко не размонтира буразерску државу.

Да то стварно хоће да ураде, расписали би конкурс за гувернера Народне банке, јер, како каже Зорана Михајловић: „свуда се може боље радити” – а куд ћеш боље него да се са реформама крене од врха пирамиде? И забранили би члановима своје странке да приђу, а камоли да руководе било којим јавним предузећем. Тада би Србија добила веродостојну најаву да „они горе” заиста мисле нешто да мењају. А до тада ће важити оно што је Александар Вучић говорио за своје претходнике „монополизовали су све, отели су све, користили су све...” – само то сада важи за њега и његову странку.

Што рече Игор Бракус у оном свом генијалном изборном слогану – „јесте свеједно”.

Даница Поповић
објављено: 25.12.2013.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Економија - теорије, привреда, предузетништво...

Порукаод Svetovid » Пет Дец 27, 2013 1:49 am

:kafa
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomij ... je.sr.html
У микропредузећима (мање од 10 запослених) запослено је преко 500.000 људи. У малим предузећима (од 10 до 50 запослених) још 200.000. Са друге стране, у јавном сектору, јавним, државним и друштвеним предузећима предузећима, јавним установама ради преко 700.000 људи.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Економија - теорије, привреда, предузетништво...

Порукаод Svetovid » Нед Јан 12, 2014 1:22 am

:kafa
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomij ... ri.sr.html

Шта има Србија данас, а да представља квалитет у ИТ сектору?

Имамо данас најмање пет лидерских фирми у овој бранши које могу да доведу до глобалног успеха. „Нордеус” с Новог Београда је фантастична фирма. Млада кућа. Нема ни три године. Основали су је дечаци који још немају 30 година. Ови дечаци су направили врхунско решење за рачунарске игрице, направљене на супериорној технологији.

Друга фирма је „Шнајдер електрик”, за коју се развој ради у Новом Саду. Ова фирма само у Новом Саду сада има најмање хиљаду запослених програмера. Они имају светско решење у управљању електродистрибутивним системима, које је светска аналитичка кућа Агартнер оценила најбољим светским решењем.

Ту је затим РТРК из Новог Сада. За разлику од прве две фирме које имају своје производе, они праве компоненте и делове као кооперанти. Осмислили су сетобокс за дигитализацију телевизије. Како је код нас процес дигитализације у застоју, они раде за Енглеску и Турску, тако да су направили одличне референце за читаву Европу.

На четвртом месту је „Џитех”, београдско одељење највећег провајдера на свету играма на срећу. Постигли су огроман успех, а сада држе стотину националних лутријских система широм света. Пети је Пи-ес-текс који своје програмере уступа инопартнерима, дакле ради услужно програмирање за странце.

Најбоље се зарађује на производима, чији тираж није један комад, једна инсталација. Стога је битно да сами развијамо своје високотехнолошке производе. На крају, не можемо сада сви да одемо у информатичаре. Свега око пет одсто Срба требало би да се бави високим технологијама.
Бранка Јакшић
објављено: 11.01.2014.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Економија - теорије, привреда, предузетништво...

Порукаод Svetovid » Суб Феб 01, 2014 3:38 am

:kafa
Србија
Дата реч важнија и од зараде

Нестаје пословни морал, није лако онима који су навикли да поштено раде, каже Обрен Челиковић, стаклорезац из Ужица

Слика
Обрен је данас један од ретких занатлија у овом граду (Фото С. Јовичић)

Ужице – Хлеб са седам кора, радећи по свету, окусио је ужички стаклорезац Обрен Челиковић. Давних година застакљивао је чувене банке у Франкфурту, многе грађевине, цркве, школе, маркете, куће широм Немачке. Стакло је стављао на први ТВ торањ у Штутгарту, храбро стојећи у једној корпи на 217 метара висине. Спознао европски рад и ред: 22 године је тамо радио, лепо зарадио па се у родно Ужице вратио. И стаклорезачки посао у завичају наставио, три деценије радњу у центру вароши има. Обрен је овде данас један од ретких преосталих занатлија.

– Некад је Ужице врвело од занатских радњи. Сада се ми занатлије на прсте можемо избројати. Каже се да је сваки занат златан, али многи су затворили своје радње. Ја још некако одолевам – казује нам док сече и бруси комад стакла у својој радњи, где је све немачки уредно, под конац.

Челиковића у Ужицу знају као радног и прецизног човека, мајстора који држи реч. Кад нешто обећа то, у тачно договореном року, и уради. Десетине већих и мањих објеката, фабрика, хотела у Ужицу, на Златибору, Прибоју, Бајиној Башти, широм Србије – застаклио је он последњих деценија. Но времена су се променила, пословни морал ушао у кризу и реч у послу више не значи као некад. Наплата све теже иде, људи једно обећавају, а друго раде. Осећа то на својој кожи и овај стаклорезац.

– Радећи дуго у Немачкој навикао сам да се свака дата реч у послу и обавеза поштује. Прихваћени посао мора прецизно и на време да се одради. Потом и да се наплати. Држање дате мајсторске речи важније је од зараде. Тога се у читавом радном веку придржавам. И док и код нас има муштерија које то поздрављају и цене, у последње време овде се све чешће догађа да неки људи не поштују договор. Урадиш им какав посао, обавиш услугу, уложиш у материјал и рад, а кад дође уговорени рок плаћања, њих ни од корова. Или се не јављају на телефон, или плаћање обећавају па га стално одлажу. Једнога сам, шта ћу, за већи износ тужио суду. Суд је утврдио да нема од чега да му се наплати. После сам дигао руке и од суђења, више никог не тужим – вели Обрен.

Због таквих случајева, на које не може да се навикне, и над његовом стаклорезачком радњом надвили су се тамни облаци. Да ли је затворити?, каткад се питао, али је тешкоћама ипак одолевао.

– Да није било моје уштеђевине из рада у Немачкој, којом сам покривао минус, давно бих радњу затворио. Чудно ми је, такође, што су ме пре неколико година овдашње инспекције просто опседале, стално контролисале. Ја све уредно плаћам и држим се прописа, али једна, па друга инспекција из радње не излази. Питам их шта више контролишу кад никад ништа непрописно нису нашли. Одговоре да морају и мене као и друге да обилазе, то је њихов посао, нема везе што сам занатлија. Чудим се, јер у Немачкој кад неко уредно и на време све дажбине плаћа нико га не омета у послу.

Обрен, који се приближава седамдесетој, прошао је у животу тежак пут. Био је пука сиротиња у детињству, растао у многочланој породици, па гладан и без динара у џепу са само 12 година стигао у Земун, да служи. Имао је срећу да ту стаклорезачки занат изучи код фолксдојчера Хелмута Фогла, који му је помогао да у 19. години оде у аустријски град Салцбург. Обрен је касније прешао у Штутгарт, где је у фирми „Ешнер” 22 године радио као стаклорезац. По целој Немачкој је уграђивао и поправљао стакла. У тој земљи се и оженио Маријом из Словеније, имају две ћерке: једна је сада на Малти, друга у Ужицу.

Године 1984. Челиковићи се враћају у град на Ђетињи, где Обрен гради кућу и отвара стаклорезачку радњу. Пре две године стекао је и немачку пензију, али занат не напушта. Обучава свог унука Новака, основца, стаклорезачком послу. „Научио сам да измерим и исечем стакло, слику да уградим у рам”, казује дечак, док деда с поносом додаје да ће Новак наследити ову радњу и посао у њој.
Бранко Пејовић
објављено: 01.02.2014.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Економија - теорије, привреда, предузетништво...

Порукаод Svetovid » Чет Феб 06, 2014 11:06 pm

:kafa
http://www.politika.rs/pogledi/Nikola-J ... st.sr.html
Србија годишње троши енергију процењену на 16 милиона тона еквивалентне нафте, односно две тоне еквивалентне нафте по глави становника, што је отприлике на нивоу светског просека. Међутим, упоређујући ту количину енергије са оним што се годишње заиста произведе у Србији, видећемо да трошимо четири пута више енергије по јединици производа него што је светски просек и шест пута више него што је уобичајно за државе чланице ОЕЦД-а. Ова упадљива несразмера између утрошене примарне енергије и оствареног националног производа указује на неефикасност и расипање ресурса у самој основи економије, што директно оптерећује квалитет свакодневног живота и цену свега што се произведе у Србији. Овој дијагнози треба додати податак да Србија емитује пет пута већу количину угљен-диоксида по јединици националног производа од светског просека, што ће неко такође морати да плаћа и санира. Ако узмемо у обзир и да је најзначајнији домаћи извор енергије лигнит, угаљ најлошијег квалитета, као и да је удео најквалитетније енергије – струје – у укупној примарној енергији упола мањи него што је то случај у земљама ОЕЦД-а, проникнућемо у прави хендикеп Србије, без чијег исправљања свака парцијална мера има ефекат капи у мору.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

ПретходниСледећа

Повратак на СТРАТЕГИЈЕ - Висока политика, идеје, идеологије

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 5 госта