Економија - теорије, привреда, предузетништво...

национализам, мондијализам, глобализам, тоталитаризам, патриотизам, антиглобалистички фронт, Америка, Русија, НАТО, ММФ, Светска Банка, мали народи и светске силе, Белорусија, Иран, Венецуела, Вредносни систем, Поуке историје, Аутентични и нови митови

Re: Економија - теорије, привреда, предузетништво...

Порукаод Svetovid » Уто Сеп 01, 2015 2:53 pm

"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Економија - теорије, привреда, предузетништво...

Порукаод Svetovid » Пон Нов 23, 2015 11:35 am

Текст који је Ана постовала синоћ. (а хостинг избрисао неком својом интервенцијом)
:kafa
http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=97903

И пензије иду у пензију

Не дирајући приходе од капитала, Влада се обрушила на пензионере са јасном поруком да се не исплати плаћати доприносе за пензијско осигурање, јер ће они који то чине бити кажњени

Слика

Основна карактеристика бројних реформи пензионог система био је револуционарни политичко-социјални приступ, који је негирао базични принцип да пензија зависи од дужине радног стажа и уплаћених доприноса.

Конституисањем новог комунистичког поретка радикално је разорен претходни економско-социјални систем, а масовно пензионисање учесника рата и ратних инвалида практично се свело на убирање револуционарне ренте. Више пута пензионисањем су решаване и идеолошко политичке несугласице (масовно пензионисање припадника полицијско-војних структура у најбољем животном добу после пада Ранковића).

Многи су пензионисани без стажа или са минималним стажом, а висина пензија је одређивана према последњој плати, уз унапређење пре пензионисања. За обичне раднике, пак, критеријум за висину пензије био је 10 најбољих година уз широку лепезу бенефицираног стажа. Систем се одржавао пре свега растом запослености и побољшањем пропорције између активних и издржаваних чланова друштва. Пораст тог односа одложио је колапс пензионог система, а избегавање уплата пензионих доприноса спречавала је централизована Служба друштвеног књиговодства (СДК).

Крах социјализма и улазак у транзицију оставили су недирнута стечена права из бившег режима и није било прерачунавања на нови систем, свођењем свих пензија на заједнички именитељ – висину уплаћеног доприноса и године радног стажа. Растакање привредних гиганата праћено је масовним пензионисањима уз многобројне иновације (признавање стажа у спорту, културно-уметничким друштвима, слободни уметници, националне пензије), уз инфлаторно обезвређивање пензионог фонда и бројне примере раубовања средстава Фонда ПИО кроз финансирање других делатности. Садашње стање карактерише се растућим дисбалансом између запослених који плаћају доприносе и све већег броја пензионера, што води потреби великих интервенција из буџета према пензионом фонду и отвара питања одрживости читавог пензионог система.

У контексту покушаја да се санира растући дефицит држава је радикално смањила пензије веће од минималне, правдајући то демагогијом да се тиме постиже социјална праведност. У том социјалном инжењерингу потпуно је погрешно постављено питање ко је социјално угрожен. Да ли је социјални случај тајкун који није уплаћивао пензионе доприносе изнад минималне плате или је то пак професорка гимназије са 35.000 динара пензије, болесним мужем и незапосленом децом. Не дирајући приходе од капитала (најнижи порез на добит, пословање преко офшор компанија, исплата плата на црно, сви лични трошкови власника се покривају ван плата), Влада се обрушила на пензионере са јасном поруком да се практично не исплати плаћати доприносе за пензију када ће они који редовно уплаћују бити кажњени. Тиме је отворено кључно системско питање: зашто је поштовање закона скупље од његовог кршења? Зашто су они који имају пун радни стаж и плаћен допринос за сваки динар плате кажњени, а они који су то избегли награђени?

Најављено „повећање“ пензија показује да Влада не мисли да врати умањене пензије, већ се пре свега бави социјалном демагогијом. Ако држава изда пензионо решење, а потом га суспендује, шаље поруку да не поштује својину и уговор и да је само питање времена када ће се такав однос проширити и на друге области. Истовремено потпуно се затварају очи пред бројним аномалијама и масовним избегавањима пореза, или огромним повратима пензионих доприноса бројним члановима управних одбора и регулаторних тела, чиме се додатно урушава пензиони систем. Време је да се социјална питања решавају посебно, а да се пензиони систем заснива на дужини раног стажа и уплатама.

Кључно је питање зашто после примене „реформских“ решења ствари постају лошије и зашто изабрана терапија не делује? Због одсуства синтетичког приступа и познавања укупног социјалног метаболизма све наше реформе личе на вожњу собног бицикла: вредно окрећеш педале, знојиш се, а стојиш у месту.

Миодраг Зец
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Економија - теорије, привреда, предузетништво...

Порукаод Aнa » Суб Јан 16, 2016 6:20 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Економија - теорије, привреда, предузетништво...

Порукаод Aнa » Пет Јун 17, 2016 8:57 am

Šta se dešava u fabrikama Jure u Srbiji i zašto država ćuti o tome


Ne daju im da idu u toalet, teraju ih da nose pelene

AUTOR: LJ. BUKVIĆ

Beograd - Iza štrajka od 15 minuta, koliko u utorak ujutru nisu radile mašine u fabrici Jura u Leskovcu, krije se nezadovoljstvo radnika što ne mogu da dobiju jedan neradni dan koji im pripada po zakonu, ali i nešto mnogo strašnije - fizičko i mentalno zlostavljanje, na koje niko u vlasti ne reaguje. Iako postoje, prijave za mobing i zlostavljanje radnika u Juri nikada nisu procesuirane, što znači da je vlast u Srbiji upoznata sa dešavanjima, ali ne reaguje na njih.


Predsednik sindikata Sloga Željko Veselinović kaže za Danas da njihova bitka sa Jurom traje već pet godina, jer investitor iz Južne Koreje ima ubedljivo najgori odnos prema radnicima u Srbiji.

- Tukli su ih metalnim palicama, žene su napastvovali seksualno, iako silovanja nije bilo. Zabranjivan im je odlazak u toalet i savetovano da nose pelene. Kada nekom pozli, Hitna pomoć se zove u fabriku i ukoliko radnika ne odvedu u bolnicu on je dužan da se vrati poslu nakon što mu je ukazana pomoć - ističe Veselinović.

On kaže da u Juri šikaniraju i maltretiraju radnike u svakom smislu, fizičkom i mentalnom.

- Podneli smo mnogo prijava, ali se nikada ništa nije rešilo, osim u slačaju otpuštanja šestoro radnika još pre pet godina i to zato što su pokušali da osnuju sindikat. Doneta je presuda da su radnici u pravu, dobili su odštetu, ali nikada nisu vraćeni na posao - kaže Veselinović.

Na posao nisu vraćene ni trudnice i porodilje koje su pre dve godine dobile otkaz u kragujevačkoj fabrici. Veselinović kaže da je ista situacija u svim Jurinim fabrikama, Rači, Nišu, Leskovcu i da je zlostavljanje konstantno, kao i da je ponosan na radnike koji su ustali i odlučili da se pobune.

- Mi ćemo im pružiti pomoć, jer je ovaj njihov pokušaj za svako poštovanje, ali bojim se da će jedina posledica svega ovoga biti otkaz za one koji su štrajk organizovali - napominje Veselinović.

Nekoliko radnika danss je bilo i kod predsednika Veća Samostalnog sindikata u Leskovcu Ivana Jovanovića. Došli su da se žale, ali sindikat nema tu moć da ih zaštiti. Bar ne onoliko koliko bi trebalo. Jer u Juri je sindikalno organizovanje zabranjeno.

- Ne mogu da se organizuju jer im prete otkazom. Radnici su uplašeni, ali mislim da im je već dosta svega. Znate, kada na jugu Srbije izgubite posao, teško možete da nađete drugi i zato su ljudi spremni često da rade i za male pare i trpe svašta - ističe Jovanović.

Hiljade radnika ove firme bukvalno svašta trpi za svega 25.000 dinara koliko prosečno mesečno prime. Država je Juri za svako radno mesto dala i do 10.000 evra. Samo prošle godine Jura Leskovac dobila je od države subvenciju vrednu 950.000 evra. I zato ne čudi što u Juru, kako tvrde, stižu samo rutinske inspekcije u kojima se nikada ništa neregularno ne pronađe, jer je ceo sistem prilično "zatvoren". Kako je i da li je država odlučila da reaguje pokušali smo juče da saznamo u Ministarstvu rada. Nije reagovalo.

"Nastavićemo posao, poštujući srpske zakone"


Jura je 2010. u Leskovcu otvorila fabriku elektro-kablova u kojoj radi 1.700 radnika, s prosečnom bruto zaradom, prema podacima od jesenas, od 362 evra. Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović rekao je prošlog septembra da južnokorejska kompanija Jura planira da izgradi i petu fabriku u Srbiju, a drugu u Leskovcu, kao i da zaposli 3.000 ljudi.

- Oni su dve godine radili analize i zaključili da su naši radnici najvredniji, najmarljiviji i postižu najbolje efekte, pa je zbog toga bord direktora odlučio da u Leskovcu gradi još jednu fabriku - rekao je gradonačelnik Cvetanović, koji je na tek završenim izborima u Leskovcu ponovo dobio većinu glasova. Osim u Leskovcu, Jura u Srbiji ima dve fabrike u Nišu i jednu u Rači.

Na konferenciji za novinare u decembru 2015. Cvetanović je rekao da će gradnja nove fabrike početi 2016. preko puta postojeće, na bivšem zemljištu preduzeća Jugekspres, koje je grad kupio na licitaciji za potrebe investitora. Direktor Jure Ćoi Nam Jin se, tom prilikom, zahvalio na podršci. "Nastavićemo ovaj posao u Srbiji, poštujući srpske zakone i propise", rekao je Jin.

- See more at: http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/_ ... JDAPY.dpuf
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Претходни

Повратак на СТРАТЕГИЈЕ - Висока политика, идеје, идеологије

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 5 госта