Професор Ђорђе Јанковић отпуштен са Филозофског факултета

Избори, дневнополитички догађаји, политичари, политиканти, плакати, маркетинг, обмане, деобе, скупштина, влада, покрајине, општине, предузећа

Професор Ђорђе Јанковић отпуштен са Филозофског факултета

Порукаод Svetovid » Пет Сеп 25, 2009 9:49 pm

Dr Đorđe Janković udaljen iz nastave na Filozofskom fakultetu

SAOPŠTENjE ZA JAVNOST

Skrećemo pažnju javnosti na to da je dr Đorđe Janković, ugledan nastavnik i višegodišnji šef Katedre za srednjovekovnu arheologiju, udaljen iz nastave na Filozofskom fakultetu u Beogradu tako što mu je prvo osporen izbor u zvanje vanrednog profesora, a zatim i u zvanje docenta.

Do toga je došlo ne zato što Janković nije ispunio uslove za izbor već zbog njegovih stavova o vremenu naseljavanja i granicama rasprostiranja Slovena i Srba na Balkanu. Nekoliko arheologa, sa kojima je odranije bio u ličnom sukobu, krajnje uopšteno mu je pripisalo iznošenje neosnovanih hipoteza, ukazujući na političke implikacije njegovih stavova. Selektivnim citiranjem delova njegovih knjiga nastojali su da diskredituju kandidata i da ga prikažu kao nacionalistu.

U takvoj atmosferi, jedan broj članova Izbornog veća Filozofskog fakuleta bio je uzdržan prilikom glasanja što je, uprkos pozitivnoj oceni Komisije za pripremu izveštaja o kandidatima, dovelo do toga da Janković ne bude izabran. Politizacijom postupka, kandidatu su narušeni uslovi za izbor u zvanje i pravo na slobodu mišljenja i naučno-istraživačkog rada, koje je garantovano Ustavom i Zakonom o visokom obrazovanju. Udaljavanjem iz nastave iz ideoloških razloga naneta je šteta Jankoviću kao pojedincu, nastavi arheologije na Filozofskom fakultetu i srpskoj arheologiji u celini.

Arheologiji, kao ni bilo kojoj drugoj nauci, ne trebaju ideološki mentori i čuvari koji će institucionalnim sredstvima nametati „naučne istine“ i odstranjivati „nepodobne“ kadrove, već stručnjaci koji će imati punu slobodu i odgovornost da se bave i najosetljivijim temama ljudske prošlosti.

U Beogradu, 5. maja 2009. god.

UPRAVNI ODBOR SRPSKOG ARHEOLOŠKOG DRUŠTVA



Osnovni podaci o dr Đorđu Jankoviću

Dr Đorđe Janković karijeru počinje 1971. godine u Muzeju Krajine u Negotinu, a od 1977. do 1978. godine zaposlen je u Arheološkom institutu u Beogradu, a potom na Filozofskom fakultetu, kao asistent za srednjevekovnu arheologiju.

Magistrirao je 1977. godine s temom "Obala Dunava između Sipa i ušća Timoka u VI-XII veku", a sa temom "Stanovništvo Balkana u VI i početkom VII stoleća" doktorira 1987. godine. U zvanje docenta izabran je 1988. godine, a za šefa Katedre za srednjevekovnu arheologiju 1997.

Bio je rukovodilac brojnih arheoloških iskopavanja i značajno je doprineo razvoju srednjovekovne arheologije u Srbiji.



Tekst "Srednji vek Kosova i Metohije - arheološka istraživanja" dr Đorđa Jankovića, napisan 1999. godine, povodom bombardovanja Jugoslavije, pročitajte ovde
http://www.myserbia.net/images/download ... nkovic.pdf



Tekst "Srednjevekovna kultura Srba na granici prema Zapadnoj Evropi" pročitajte ovde
http://www.myserbia.net/images/download ... ultura.pdf
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Професор Ђорђе Јанковић отпуштен са Филозофског факултета

Порукаод Svetovid » Пет Сеп 25, 2009 9:50 pm

www.nin.co.yu/pages/article.php?id=25504
професор Ђорђе Јанковић је три дана пре аукције сазнао да тај печат постоји и да ће ускоро бити продат, од својих руских колега, стручњака за антиквитете. Онда је обавестио Андреја Вујновића, директора Историјског музеја Србије, а затим су послали и званичне дописе премијеру и Министарству културе. “Када сам сазнао да ће се за 15 сати српски средњовековни владарски жиг кнеза Стројимира, досад непознат науци, наћи на аукцији, није ми преостало ништа друго него да обавестим наш конзулат у Минхену да оду на аукцију”, каже министар Којадиновић.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Професор Ђорђе Јанковић отпуштен са Филозофског факултета

Порукаод Svetovid » Пет Сеп 25, 2009 9:51 pm

Бели Вид пише:Слика

Слика

Слика

Ђорђе Јанковић,
Филозофски факултет, Београд
Словенски и српски погребни обред у
писаним изворима и археолошка грађа
http://www.rastko.rs/arheologija/djanko ... ane_c.html

Др Ђорђе Јанковић
Филозофски факултет у Београду
Погреб Срба у раном средњем веку
http://www.rastko.rs/arheologija/djanko ... rba_c.html


Словени у Северном Илирику 6. столећа - Ђорђе Јанковић
http://www.rastko.rs/arheologija/delo/13046

Др Ђорђе Јанковић
Неке особености старог погребног обреда Срба
http://www.rastko.rs/arheologija/delo/10972

Баранда код Опова
насеље касноантичког доба
Изложба о исходима археолошког истраживања код Опова
Има ли Словена у Банату и Бачкој
у III-IV столећу? - Ђорђе Јанковић
http://www.rastko.rs/arheologija/djanko ... nda_c.html

Ђорђе Јанковић
Етнички простор Срба на Балкану у средњем веку у светлу археолошких и писаних извора
http://www.rastko.rs/arheologija/djanko ... tor_c.html

Др Ђорђе Јанковић
Средњовековна култура Срба на граници према Западној Европи
http://www.rastko.rs/arheologija/djanko ... tor_c.html

Др Ђорђе Јанковић,
доцент Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду
шеф Катедре за средњевековну археологију
Средњи век Косова и Метохије - Археолошка истраживања
http://www.rastko.rs/arheologija/djanko ... met_c.html

Ђорђе Јанковић
ЖИВА РИЗНИЦА
http://www.mitropolija.cg.yu/ustrojstvo ... znica.html


Др Ђорђе Јанковић
Книнска Крајина у средњем вијеку - археолошка свједочанства материјалне културе
http://www.rastko.rs/rastko-kn/istorija ... -knin.html

Монографија „Српско поморје од 7. до 10. столећа“
http://www.rastko.org.yu/arheologija/dj ... omorje.pdf
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Професор Ђорђе Јанковић отпуштен са Филозофског факултета

Порукаод Svetovid » Пет Сеп 25, 2009 9:52 pm

Бели Вид пише:Слика

Важан чинилац за српско друштво био је култ предака, који одражавају громиле, споменици погребних обреда.[9] Оне се данас виде као хумке од камена или земље, пречника најчешће око 5 m, а сачуване су само на тлу које није обрађивано. На месту будуће громиле најпре је у привремено станиште полаган покојник, док је припреман погреб. После спаљивања или сахрањивања умрле особе, на месту обредног станишта подизан је споменик за одржавање обреда посвећених покојнику - тризне, даће, помени. Они се археолошки сагледавају као остаци погребне гозбе - кости од различитог печења и уломци разбијеног посуђа. Овај обичај, забележен крајем IV столећа први пут код Грахова, одржаће се веома дуго, па се и у гробовима из позног средњег века могу наћи трагови тризне. Громиле из IV-VIII столећа су уочене до правца Шибеник - Обровац, и у целој Лици, док је њихова северозападна граница неизвесна.

Слика

Срби су пепео својих покојника стављали на "ступове" у време када су спаљивали покојнике. Громиле су данашњи остаци "ступова".
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Професор Ђорђе Јанковић отпуштен са Филозофског факултета

Порукаод Svetovid » Пет Сеп 25, 2009 9:52 pm

Укидање националне археологије

Изборно веће Философског факултета Универзитета у Београду је на седници од 23. 4. 2009. недовољним бројем гласова одлучило да не изабере доцента за предмет Национална археологија Средњег века. Предложени кандидат је био др Ђорђе Јанковић, досадашњи наставник и оснивач тог предмета. Изборно веће није изабрало ни другог кандидата, др Весну Бикић из Археолошког института, иако је и она испуњавала услове. Тиме је учињен преседан, јер је предмет укинут не оспоравањем свог садржаја изложеном у силабусима објављеним на сајту Философског факултета, већ зато што наводно нема подобног наставника. Заобилазним путем су укинути предмети из области националне археологије Средњег века и ускраћено је право грађанима Србије на образовање за проучавање словенске и српске прошлости.

Ђорђе Јанковић је утемељивач рановизантијске, ранословенске и ранохришћанске археологије у Србији, и то археолошко наслеђе је објављеним публикацијама уградио у баштину Европе. Изналази све више доказа да је постојбина Словена у Подунављу и да су Срби баштиници Илира. Упорно објављује доказе да Срби и други Словени живе на Косову и Метохији током целог Средњег века, дакле и у 6-12. столећу, пре Немањића. Као члан и председник Српског археолошког друштва стално се залагао за поштовање закона и спашавање археолошког наслеђа, пре свега оног римског у Београду.

Његова књига Српско Поморје у од 7. до 10. столећа (2007), затим велики број његових дипломаца, магистраната и доктораната, као и углед који је стекао својим објављеним текстовима, не само у земљама бивше Југославије, узнемирили су групу љубоморних археолога. Прво је тадашњи управник Одељења за археологију, професор А. Палавестра (познат по књигама о алама и бауцима, грбовима и ћилибару), затражио да се Ђ. Јанковић искључи са Философског факултета, ослањајући се на подршку декана А. Костића. У томе су му помогли доцент Б. Анђелковић („Београдска мумија“) својим клеветама, и професор М. Милинковић. Он је без иједне објављене научне расправе изабран за доцента, а потом за ванредног професора, на основу лажне изјаве да има књигу у штампи; по садашњем Статуту Философског факултета, то звање би морало да му се одузме. Онда су А. Палавестра и М. Милинковић фалсификовали образац за избор Ђ. Јанковића у звање ванредног професора. Тиме се одиграо први преседан. Затим је уследио реизбор Ђ. Јанковића за доцента, где је иста група урадила свој посао на Изборном већу тек уз помоћ фалсификовања изборних листова - Ђ. Јанковић није добио довољно гласова за реизбор. Преседан се поново десио. Решење повереника за јавно информисање Р. Шабића, да декан А. Костић, психолог, да на увид гласачке листове, он је одбио, јер за њега Закон о информацијама од јавног значаја не важи. Поново се расписује конкурс и поново се све понавља; приговоре достављају др М. Поповић из Археолошког института, М. Милинковић и Б. Анђелковић: Ђ. Јанковићу недостаје(?) један глас да буде изабран за доцента, иако испуњава услове за редовног професора и све остале услове за реизбор. Декан не врши своју дужност по статутима и Закону, и не опомиње чланове Изборног већа да поступају противно истим и Кодексу професионалне етике Универзитета у Београду. Зато је поднета кривична пријава против професора А. Палавестре због фалсификата, у коме му је помогао М. Милинковић, као и против декана професора А. Костића. Будући декан Филозофског факултета, професор В. Димитријевић, преузета пре непуне две године са Геолошког факултета, сада је управник Одељења за археологију.

М. Поповић је страсни бранитељ идеје да Словена нема пре 6. а Срба ни пре 7. столећа, и зато, као најутицајнији археолог у Београду, условљава и усмерава археолошка истраживања у том смислу. Он је познат по тешким научним промашајима у археологији. Тако је старе цркве Петро-Павловог манастира код Требиња датовао у 11-12. столеће уместо у 4-6, да би их приписао бенедиктинцима. Преместио је престони српски Рас 9-10. столећа, који се налази на Постењу наспрам Петрове цркве код Новог Пазара, на десетак километара удаљену Градину у Пазаришту, коју је он истраживао, и тако оспорио податке Летописа Попа Дукљанина. Измислио је седиште Београдске митрополије, на Калемегдану, у мађарској палати и са готичким храмом преправљеним у православну цркву, да би прикрио постојање још неоткривене епископске цркве из 9. столећа. Цивилизацијска је срамота за престоницу европске државе да не зна где јој је била епископија. Ђ. Јанковић му се замерио иступањем у заштиту археолошког наслеђа Београда, јер ништа није учинио да се сачувају многа добра, као што је гробница светих Ермила и Стратоника у Брестовику (што би могао бити „бренд“ Београда).

Одељење за археологију Философског факултета има важну улогу за заштиту археолошког наслеђа Србије и неких суседних држава, јер образује кадрове. Укидањем предмета Национална археологија Средњег века, једном од три главна предмета, протеривањем наставника који је тај предмет основао, планираним укидањем Археолошке збирке основане 1929. године, генерације археолога ће остати ускраћене за знања о археолошким налазиштима која чине најмање трећину нашег археолошког наслеђа. Старим законима је водећа делатност из области археологије несретно разбијена на Завод за заштиту споменика културе и Археолошки институт, Народни Музеј и Одељење за археологију Филозофског факултета. Тако спроведеном поделом онемогућени су јединствена заштита и проучавање, компетентност истраживача сразмерно значају налазишта, и спречавање пљачки. Супротно конвенцији о заштити археолошког наслеђа Савета Европе, археолошко наслеђе је подељено на непокретна и покретна добра, између завода и музеја; тако се веома отежава научно истраживање, од ископавања, преко популарисања путем изложби до публиковања. Српско археолошко друштво, основано далеке 1883, годинама без успеха покушава да утиче на државу да промени законе, захтевајући примену Конвенције о заштити археолошког наслеђа Савета Европе. Ово стручно и научно друштво једино води рачуна о јединственој и обједињеној заштити археолошког наслеђа и објективном научно-истраживачком раду.

Јавности је непознато тешко стање археолошког наслеђа у Србији. Не истражују се најважнија светска археолошка преисторијска налазишта. Римско наслеђе у Београду, Нишу, Митровици, уништава се и прикрива, иако је на нашем тлу једна од престоница Римског царства, иако су овде рођени многи римски цареви, међу којима и Константин Велики и Јустинијан Велики. Не истражују се већ прикривају српска археолошка налазишта 7-12. столећа, важна за прошлост Европе. Имамо и све мање запослених а способних археолога за теренски рад. Грађанима Србије из свести је обрисано да имају баштину; сви музеји у престоници су затворени, па деца, омладина и грађани више и не знају чиме располажемо. Грађанима и привреди Србије је ускраћена могућност стицања прихода из неисцрпног археолошког наслеђа. Да би се оно сачувало и експлоатисало, неопходни су добри закони и примена европских стандарда и конвенција Савета Европе, а ту опет иста група, на челу са М. Поповићем, врши опструкцију.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Професор Ђорђе Јанковић отпуштен са Филозофског факултета

Порукаод Svetovid » Пет Сеп 25, 2009 9:53 pm

Matuška пише:Ovo je strašno ! Ove godine sam upisala filozofski fakultet- sumnjala sam u njih ali da su u tolikoj meri, nablaže rečeno, neprofesionalni.....
Jako sam pogodjena...
Vest o kupovini pečata kneza Strojimira sa čitala davno u zabavniku, a izvanredne tekstove ovog naučnika sam čak koristila u mom maturskom radu....Jako sam pogodjena :cry:
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Професор Ђорђе Јанковић отпуштен са Филозофског факултета

Порукаод Svetovid » Пет Сеп 25, 2009 9:54 pm

Бели Вид пише:"Двобој" између др Анђелковића (онај што се бави мумијама и Блиским истоком) и др Јанковића:

КОМИСИЈИ ОДЕЉЕЊА ЗА АРХЕОЛОГИЈУ
ЗА РЕИЗБОР ДОЦ. ДР Ђ. ЈАНКОВИЋА

Слободан сам да Комисију за реизбор доцента др Ђ. Јанковића (1947) упознам са следећим чињеницама:

1. Као одговор на „нова тумачења ране историје Срба” у Византолошком институту САНУ одржана су предавања која су указала на прекрајања историјских извора. У саопштењу академика Божидара Ферјанчића (Долазак Хрвата и Срба на Балканско полуострво: Осврт на нова тумачења. Зборник радова Византолошког института XXXV (1996): 117-154), поред осталог се наглашава: „Још чуднија тумачења царевих вести изнео је Ђ. Јанковић, предлажући да се то првобитно боравиште Срба, односно крај око Сервије, пребаци на сасвим другу страну Балканског полуострва. Према његовој комбинацији, нечувеној у било каквом озбиљном научном раду, цар писац није мислио да је у питању град у области Солуна већ Салоне (Solina), a онда би Сервија била добро познато место Срб у околини Книна, које је око 150 km далеко од Салоне. Тако су по предању Срби уствари стигли у залеђе Солина, односно у западну Далмацију. Не улазећи у методолошки недопустиво прекрајање података извора, само бисмо хтели да подсетимо на сву бесмисленост комбинације Ђ. Јанковића: да ли је могуће и помислити да је византијски цар, говорећи о славном граду Солуну (Θεσσαλονίικη) уствари имао у виду Салону (Σαλωνα), главни град римске провинције Далмације, који се под тим именом више пута спомиње у истом спису De administrando imperio. Споменута комбинација је очигледно направљена да би се потврдила што ранија присутност Срба у залеђу далматинске обале, а при томе нису поштовани основни принципи методологије историјских истраживања.” Оштар став и мишљење о таквој псеудонауци изнео је и академик Љубомир Максимовић (Покрштавање Срба и Хрвата. Зборник радова Византолошког института XXXV (1996): 155-174).

2. Подсетимо се да су наступ и идеје Ђ. Јанковића критиковани и на скупу VI Международный конгресс славянской археологии, Новгород, 26-31 августа 1996 г., што се може проверити и у зборнику са овог скупа Труды VI Международного Конгресса славянской археологии, Том 1: Проблемы славянской археологии, ур. В. Б. Седов. Москва 1997: Институт Археологии Российской Академии наук. Такође и Том 3: Этногенез и этнокультурные контакты славян, где се у дискусији о реферату Ђ. Јанковића Словенске особине насеља позноримског доба на југоистоку Паноније, истиче да закључци Ђ. Јанковића „почивају на тезама без озбиљнијег научног утемељења” (стр. 375).

3. У допису бр. 158/1, од 30.06.1999. др Милоја Васића, директора Археолошког института, упућеном Наставно-научном већу Филозофског факултета у Београду, поводом спорне књиге Ђ. Јанковића, Српске громиле (Београд 1998: Свесловенски савез [књига није имала рецензенте]), наглашава се: „Методолошки поступак који је спроведен у овој књизи, непримерен је археолошкој и историјској науци. Закључци се граде или на погрешним премисама, или на недоказаним хипотезама које се у каснијем тексту сматрају као непобитни докази (…) овде се ради о псеудонауци (…) књига је опасна као литература која трује српски народ идејама које немају никаквог научног основа. На исти начин била би опасна за студенте археологије”.

4. Говорећи о потоњој дискусији организованој на Филозофском факултету поводом Јанковићеве спорне књиге, М. Јевтић поред осталог, истиче “We have organized a discussion about this book, considering it pаrticularly dangerous as the author is a lecturer at the University. There were strong negative reactions by colleagues”. (Modern Serbian archaeology and the problem of ethnic identification. Pp. 175-180 in Auf der Suche nach Identitäten: Volk – Stamm – Kultur – Ethnos, Internationale Tagung der Universität Leipzig vom 8.-9. Dezember 2000, eds. S. Rieckhoff and U. Sommer. BAR International Series 1705. Oxford 2007: Archaeopress).

5. После свега поменутог, не изненађује чињеница да се интервју са Ђ. Јанковићем који је, како се каже „први издвојио и особине Срба у раном средњем веку, што је опширно аргументовао [sic!] 1998. у монографији Српске громиле” налази на сајту STORMFRONT SRBIJA White Pride World Wide: www.stormfront.org/forum/...74150.html

У Поговору своје књиге Српске громиле Ђ. Јанковић „не жели да се покори Ватикану, Немцима или Америци”, те након помињања НАТО пакта, „накарадних ставова” колега које мисле другачије од њега, и сличне неакадемске тематике, у истом духу додаје: „Надам се да ће ова књига бити допринос објективном сагледавању истине о српском етничком простору, мада сам свестан да фабрику лажи старог и новог светског поретка неће зауставити. (...) Присутан је и оправдан страх да ће Хрвати, нарочито они српског порекла, уништавати громиле у нашим областима које држе под окупацијом”.

6. Како се већ показује, ни следећа, недавно објављена, такође спорна и у сличном маниру срочена књига Ђ. Јанковића Српско поморје од 7. до 10. столећа, Београд 2007, коју је објавило Српско археолошко друштво (у време када је Ђ. Јанковић био његов председник [рецензенте је ангажовао сам аутор: протојереја др Р. Поповића са Богословског факултета СПЦ и др Г. Томовић из Историјског института,]), није у стручним академским круговима наишла на бољи пријем, што је очито из веома детаљног приказа који је на немачком написао афирмисани колега из Археолошког института у Софији, S. Stanilov (Archaeologia Bulgarica 11/3 (2007): 107-111). Упадају у пажњу карте наводне тадашње Србије (нпр. Карта 8. на стр. 205) на којима се она простире бар до Истре.

7. Скрећем пажњу на неуобичајену чињеницу да се као потписници претходног реферата за реизбор доцента др Ђ. Јанковића (27.10.2003–27.10.2008, др Александар Јовановић, др Живко Микић, др Сава Тутунџић) најмање или уопште (не)јављају компетентни стручњаци за археологију средњег века. Подсећам да тадашњи шеф матичне катедре за археологију средњег века проф. др Војислав Јовановић, који је имао стручно знање и увид у рад Ђ. Јанковића, није желео да потпише реферат о његовом реизбору (претходну комисију 25.12.1998–25.12.2003, чинили су др Војислав Јовановић, др Александар Јовановић и др Живко Микић).

8. Верујем да није уобичајено да се у комисијама (које практично чине исти потписници), за одбрану магистарских и докторских радова којима је ментор Ђ. Јанковић такође најмање јављају компетентни стручњаци за археологију средњег века. Како тумачити детаљ да је једини потписник из домена археологије средњег века код ових реферата и рецензије Јанковићеве књиге др Г. Томовић?

9. На разлоге оваквом саставу поменутих комисија и упадљивом избегавању наших водећих стручњака за археологију и историју средњег века (др Михаило Милинковић, др Вујадин Иванишевић, др Марко Поповић, др Весна Бикић, др Радивој Радић итд.), можда више светла баца податак да је на 29. годишњем скупу Српског археолошког друштва, 30. маја 2007. у Београду, реферат Ђ. Јанковића Жидовар – увод у ранохришћанску археологију Илирика и Словена (напомињемо да научна селекција и верификација реферата у смислу Scientific Committee тела састављеног од експерата, које на сличним скуповима у свету одобрава или одбија реферате, на досадашњим скуповима САД практично није постојала), изазвао веома оштру критику по питању квази-научности и псеудо-методологије, између осталих, и нашег реномираног стручњака за археологију средњег века др Вујадина Иванишевића, председника Научног већа Археолошког института у Београду. Уз све то, коришћење верског текста као историјског доказног средства, како се то чини у реферату Ђ. Јанковића, противно је свакој логици егзактне археолошке науке.

Наглашавам да се „формалним” и „фиктивним” рефератима, који не исказују стварно стање ствари и не уважавају аргументе већ по инерцији „механички” продужавају и толеришу статус кандидата који за то више не испуњава услове, а посебно када су потписници некомпетентни за одређену област, обезвређује идеја реизбора наставника и цикличног оцењивања и провере његових академских домета и деловања.
Сматрам да би Комисија, при одлуци да ли доцент Ђ. Јанковић са таквом библиографијом треба или не и даље да предаје студентима археологије и врши на њих утицај, морала да има у виду и наведена мишљења угледних стручњака за средњи век, како археолога, тако и историчара.
Поштујући сваку будућу одлуку Комисије, не дајем свој вредносни суд, пошто се бавим другом облашћу археологије. О академском моралу и академској етици, међутим, сви који припадамо академској заједници позвани смо и власни да изнесемо суд и мишљење.

У Београду, 12.03.2008. С поштовањем,

Доцент др. Бранислав Анђелковић
Одељење за археологију
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Професор Ђорђе Јанковић отпуштен са Филозофског факултета

Порукаод Svetovid » Пет Сеп 25, 2009 9:55 pm

Бели Вид пише:
Члановима Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду
Коментар на електронско писмо доцента др Бранислава Анђелковића, упућено Комисији Одељења за археологију за реизбор доц. Др Ђ. Јанковића, које су добили чланови Одељења

Као што сте приметили, Б. Анђелковић тражи да не будем реизабран, да будем отпуштен, због, по његовом мишљењу, моје морално - политичке неподобности за звање доцента. Дакле, Процес је ушао у нову фазу. Мислим да ми то даје право да се осврнем на лик и дело доцента др Бранислава Анђелковића. Пошто је залудан, судећи по броју студента који прате његове курсеве и дипломирају код њега (а за то прима плату једнаку онима који имају студенте), посветио се аматерском бављењу Средњим веком. То је добро; када буде савладао средњевековну археологију, можемо се надати компетентној расправи, али нисам оптимиста. Овај предани бранилац доцентског достојанства, признајем, подмладио ме је, подсећањем на стара времена морално - политичке подобности, на златно доба комесара и дириговане науке. У том духу, да самокритички денунцирам сам себе: написао сам још чланака о етничком простору Срба, на пример у зборницима Географског факултета и Етнографског музеја. Као непоправљив грешник, тиме се поносим и стрпљиво чекам ликвидацију од стране подобних.
Данас су његова мета сухозид, грнчарија и моја маленкост, а сутра, ко зна? Зато ћу његовом писму, којим тражи моје искључење са Факултета, посветити извесну пажњу. Читаоце овог дописа, чланове Одељења и остале, упућујем да доносе закључке на темељу оног стручно написаног и објављеног.

1.
Није птица све што лети. Б. Ферјанчић ми је замерио тумачење да је Константин Порфирогенит можда погрешно повезао словенско Солун и Солин (Салона је постојала и код Солуна, итд.), поводом његових података о Србима код Солуна и у Далмацији, да бих објаснио податак истог цара да су се Срби населили у Далмацији, и на крају закључује, бранећи своја тумачења, да недопустиво прекрајам податке писаних извора, непоштујући историјску методологију. Ја сам археолог, закључке доносим на основу археолошке грађе, археолошком методологијом, и не пада ми на памет да примењујем историјску методологију, за коју нисам компетентан. Апсурдно је објашњавати члановима овог одељења шта је археологија, али као да некима то није јасно. Исти, веома заслужни Б. Ферјанчић, преводи податак Константина Порфирогенита о Диоклеји са Дукља, о Римљанима са Романи, итд., и нико га није оптужио да прекраја изворе, и томе слично. Због личног уважавања професора Б. Ферјанчића, нисам му одговорио, а његово мишљење сам касније навео у својој књизи Српске громиле, 132. Да ли је у науци некима нешто дозвољено, а другима не, или се забране односе само на чланове „академске заједнице“?

2.
Заборавио је Б. Анђелковић да спомене ко ме је „критиковао“ и да сам ја ту „критику“ објавио у књизи Српске громиле; реч је о М. Поповићу и В. Иванишевићу. Пошто Б. Анђелковић не зна археолошку методологију, не вреди објашњавати мане наведене дискусије против мојих ставова, заснованих на археолошкој грађи, где им је главни аргумент дисквалификација, из арсенала бивше КП, типа „без утемељења“, а не археолошке чињенице, што је недостојно за стручне и научне стандарде нашег доба. Пошто „критику“ ученог В. Иванишевића мог другог објављеног реферата из Новгорода нисам (још) имао прилику да обелоданим, овде сажето преносим да је он грнчарију (извињавам се што користим овај неакадемски израз) са Сапаје приписао Черњаховској култури, односно Готима. Оне који знају да разликују грнчарију (и керамику) по изради, облицима, украсу, обавештавам да је на римској Сапаји нађена грнчарија особена за Банат и Бачку у 3. и 4. столећу, што би онда значило, по В. Иванишевићу, да су Готи тамо живели у исто време. Такво тумачење би захтевало не само прекрајање тумачења писаних извора, већ и самих писаних извора. Заиста, ја не припадам таквој „академској заједници“.

3.
Наведено писмо М. Васића делим купцима дотичне књиге, као рекламу, њега и сви студенти могу да прочитају у библиотеци Одељења, јер је ипак реткост да се тражи „спаљивање“ књиге, данас. Али како је кренуло, бринем се и за себе… Б. Анђелковић је изоставио део писма који гласи: „О археолошкој компоненти биће говорено у предвиђеној критици у часопису Старинар“; од тада прођоше 9 година а критике нема… Као да неко мало вара? Малчице?
Рецензент? То би могао да буде само неко ко познаје материју, рецимо из Пољске или Русије, а тамо нико ни слово није написао ни против мог реферата прочитаног у Новгороду и објављеног, ни против моје књиге.

4.
Захваљујем на обавештењу о објављеном политичком мишљењу М. Јевтића, које ми није било познато; али и даље нигде археолошких чињеница …


5.
Интервју? Б. Анђелковић прати неке чудне сајтове, ваљда има доста слободног времена, па ми открива где ме све цитирају. Немам његова интернет знања, па не знам где све њега цитирају. Питам се, да ли је погледао моје силабусе, и да ли их је упоредио са својима, или са оним М. Милинковића?
Ни једну од мојих књига очигледно није прочитао, па ни Српске громиле; зато о њеном садржају (чињеницама) нема коментара, већ само на њен поговор, у коме се препознао. Овде се упустио у обмањивање (да ли је то уобичајено у „академској заједници“ којој припада?), јер ми пребацује да за „накарадне ставове“ оптужујем колеге који другачије мисле од мене, а ја сам написао да М. Поповић и В. Иванишевић заступају накарадне ставове приписујући громиле 6-9. столећа романизованом становништву, и затим сам цитирао њихову дискусију из Новгорода (Српске громиле 155). Колико ми је познато, они нигде нису доказали да громиле припадају романизованом становништву.
Зашто није „академски“ да дигнем глас, у врло скромном, заправо безначајном тиражу, против оних који су извршили геноцид над мојим народом (и Јеврејима, Циганима…) у два светска рата, против оних који и данас спроводе „етничко чишћење“ Срба (и Српкиња) са Косова и Метохије, а следе Врање и Лесковац?

6.
Ево овде правог примера малограђанског пијачног оговарања. Научно звање др Р. Поповића није „протојереј“ (при цркви Свете Петке, где се замерио М. Поповићу), јер је он редовни професор Богословског факултета Универзитета у Београду и (shocking!) Правног факултета Универзитета у Београду (предаје Историју Цркве и Црквено право). Не знам да ли Б. Анђелковић зна немачки, или му је неко превео приказ моје нове књиге Српско поморје од 7. до 10. столећа С. Станилова, кога он зна (sic!), као „афирмисаног колегу“? Па он је управо препоручује стручњацима; моја књига је најпродаваније издање САД, а са интернета је преузето преко 1600 примерака.
Тамјан и црна боја мантије професора Р. Поповића су тако лоше деловали на Б. Анђелковића, да се сасвим изгубио и почео да фантазира, па пише да се у мојој последњој књизи може наћи: „Србија … се простире бар до Истре“.

7.
No comment.

8.
Б. Анђелковић је незналица, и то безобразна. Његов браноцентрични свет завршава се на четвртом спрату Филозофског факултета и у то мало књига библиотеке Одељења за археологију о Блиском Истоку. На Далеком Истоку, давно, давно, извесни Чуангце (Kwang –Zze) пише, између осталог у делу Срећан излет, о разликама у домету врапца и птице п'енг… Има још књига! Радови Г. Томовић ће дуго бити цитирани, тврдим далеко дуже од делаца Б. Анђелковића о мумији и М. Милинковића о Јелици.

9.
Крешендо (crescendo)!
По Б. Анђелковићу, избегавам водеће стручњаке за средњевековну археологију, М. Милинковића, В. Иванишевића, М. Поповића (да ли је случајно обрнуо редослед?), В. Бикић, Р. Радића(?). Он дели археологију на мумију и остало! Видела жаба да се коњи поткивају па и она дигла ногу! На основу чега доцент Б. Анђелковић оцењује да су наведене личности водећи стручњаци средњевековне археологије? На основу свог великог знања или на основу изјаве М. Милинковића да је написао књигу, којом је преварио Веће Филозофског факултета 2005, или књиге В. Иванишевића о средњевековној нумизматици, или у име Партије? Као критику мог реферата о налазу 1. столећа са Жидовара, наводи једино мишљење „реномираног стручњака за археологију средњег века“, В. Иванишевића, а реч је о преисторијско - античкој теми!? Доцент Б. Анђелковић би требало да научи да разликује Преисторију, Антику од средњевековне нумизматике (где је заиста компетентан В. Иванишевић, што се може пратити на интернету), да их не би бркао приликом обављања својих задатака. Зашто није погледао шта је написао професор А. Јовановић о Жидовару, или мисли да и њега треба избацити са Факултета, пошто сам од њега преузео датовања, из (sic!) публикације Филозофског факултета о Жидовару? Као врхунац логике кожних капута, доцент Б. Анђелковић прети увођењем „Scientific Comimittee“ (он мисли да је то кадровска комисија), где ће он као експерт да даје дозволе ко сме а ко не сме да чита реферат на научним скуповима? Опомињем, он може бити опасан на власти!
Доцент Б. Анђелковић заводи и неке методолошке новине, диктирајући: „коришћење верског текста као историјског доказног средства … противно је свакој логици егзактне археолошке науке“! Ооооо… Б. Анђелковић нуди студентима изборни предмет „Библијска археологија“, иако по сопственим, напред наведеним речима, очигледно не користи Библију (то је једна књига са много страна, обично црних корица, са крстом (sic!), која садржи верске текстове Јевреја и хришћана, а у њој се спомињу и Египћани, као и низ држава и народа Блиског Истока). Можда мисли да се та грана археологије тако зове по Библосу (Byblos), или по некој библиотеци?

У закључку др Б. Анђелковић сугерише да ме комисија не изабере, на основу мишљења појединих археолога и историчара што их је навео, позивајући се на академски морал и академску етику академске заједнице којој припада. Изјављујем да су тај морал и та етика мени непознати као појам, као и да сам заиста задовољан што не припадам његовој „академској заједници“.

Цивилизацијска је срамота да се на Одељењу за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, у земљи Србији, археолошко наслеђе Срба не сме назвати својим именом.

9. 4. 2008.


Ђорђе Јанковић
djjankov@f.bg.ac.yu
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Професор Ђорђе Јанковић отпуштен са Филозофског факултета

Порукаод Svetovid » Пет Сеп 25, 2009 9:56 pm

Русалка пише:
...иако је на нашем тлу једна од престоница Римског царства, иако су овде рођени многи римски цареви, међу којима и Константин Велики и Јустинијан Велики.


...на нашем тлу је обављена и последња апотеоза ( уздизање међу богове) у историји, две године пре него што је Цар Константин прогласио хришћанство за званичну религију
Обред је извршен над римским императором Галеријем који је рођен на тлу Србије ( у другој половинии 3. века ), и његовом мајком Ромулијаном.

Остаци тулума и маузолеја се налазе изнад Felix Romulianе....
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Професор Ђорђе Јанковић отпуштен са Филозофског факултета

Порукаод Svetovid » Пет Нов 20, 2009 11:32 am

http://www.ilustrovana.com/tekst.php?broj=2627&tekst=01

Слика

- Археологија је на дну, никад овако ниско није била - каже др Ђорђе Јанковић, вероватно бивши предавач на Одељењу за археологију Филозофског факултета, чији је случај и покренуо многа питања. - То је потпуна девалвација струке. Замислите кад неко, на једва неколико десетина страна, докторира на тему “Дечје играчке у неолиту”.

Слика

Па тако нешто својевремено тешко да би могао да буде и дипломски рад. Теренска ископавања, оно што је најважније у археологији, потпуно су маргинализована, генерације студената су дезоријентисане. Шта та деца да мисле о археологији и какав однос да граде према теренском раду кад им на часовима предавач питањем одговара на питања. Они се интересују за ископавања, а он одговара: “Хоћете ли да будете знојави и брадати. Ако то хоћете, онда идите на терен.” Е, то је данас археологија.

Па зар се тако разговара са студентима, зар се тако припремају млади да се сутра озбиљно баве овом науком, пита се наш саговорник. Зар се тако говори о терену, месту где се стичу прва знања, где се усмеравају будући стручњаци? Свуда у свету теренска ископавања су обавезна за студенте, чак и по неколико година. Амерички студенти, примера ради, сами финансирају теренска ископавања, чак и код нас долазе. На Одељењу за археологију Филозофског факултета својевремено су се студенти на јесен пријављивали за терен, како би на пролеће ушли на списак. А данас?

- Нема сумње, а то тврдим, да се ради на томе да се укине теренски рад - наставља др Јанковић. - А зашто? Зато што неки од оних који предају данас археологију немају дана теренског рада. Теренски рад је наука, неопходна пракса. Нема археолога без терена, па то сви знају. Наши уважени академици деценије су провели на терену. Чак и онда кад то нису морали. Кад су могли, као угледна светска имена, у удобним фотељама да седе, чак и књиге из библиотеке да им други доносе, и полако пишу радове. Не, они су одлазили на терен, да с млађим колегама и студентима трагају, да ишчекују кад ће земља да изнедри вишестолетну или вишемиленијску тајну. Кад сте последњи пут чули за неко велико откриће код нас. Па није ваљда да смо све што је могло да се ископа и открије, открили.

Слаже се наш саговорник да свако има право да критикује, износи мишљење, па и руши неке теорије. То је у реду. Археологија је хуманистичка наука, њени резултати су подложни критикама, изменама, то нико не спори, али прогањање неистомишљеника је нешто што се, бар не у овој форми, никад раније није дешавало. И никад се није догодило да неко од професора своје право затражи код новинара или омбудсмана, заштитника грађана. А то се управо догодило нашем саговорнику. Тиме што му није потврђен реизбор у звање доцента, др Јанковић више неће моћи ни да предају националну археологију средњег века.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Следећа

Повратак на ТАКТИКЕ - Дневна политика

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Majestic-12 [Bot] и 2 госта

cron