Суноврат нације

Избори, дневнополитички догађаји, политичари, политиканти, плакати, маркетинг, обмане, деобе, скупштина, влада, покрајине, општине, предузећа

Re: Суноврат нације

Порукаод Tatzelwurm » Суб Мар 08, 2014 3:30 pm

Griz Lee пише:Ма тражи ти ту суштину какву год хоћеш ,ја сам декларисани националиста.

Фундаменталиста пише:То значи да си идолопоклоник и либерал.



Каже човек који Јеврејима лиже чмар... :hoho :hoho :hoho
There comes a time when you look into the mirror and what you see is all you will ever see. And you accept it, or your kill yourself. Or you stop looking in mirrors."
LIBERUM VEL I MORTE
"There is no conflict between the ideal of religion and the ideal of science, but science is opposed to theological dogmas because science is founded on fact." -Nikola Tesla
"They who can give up essential liberty to obtain a little temporary safety deserve neither liberty nor safety"-Benjamin Franklin
.˙. .˙. .˙. .˙. .˙. 爻 .˙. .˙. .˙. .˙. .˙.
THE SOURCE OF MY MAGICK IS LOVE. WHO IS THE SOURCE OF LOVE?
Корисников грб
Tatzelwurm
 
Поруке: 1549
Придружен: Пон Мај 16, 2011 11:39 am
Место: Обилазим свет и гледам шта се ради...

Re: Суноврат нације

Порукаод Фундаменталиста » Суб Мар 08, 2014 3:46 pm

Каже човек који Јеврејима лиже чмар...


Лајте кере Јакобсфелда.
Корисников грб
Фундаменталиста
 
Поруке: 1612
Придружен: Сре Јул 25, 2012 4:11 pm
Место: Градац Моравски

Re: Суноврат нације

Порукаод Tatzelwurm » Суб Мар 08, 2014 3:50 pm

Фундаменталиста пише:
Каже човек који Јеврејима лиже чмар...


Лајте кере Јакобсфелда.



Kако ради јеврејска машина NWО па то је страшно... :hoho :hoho :hoho
There comes a time when you look into the mirror and what you see is all you will ever see. And you accept it, or your kill yourself. Or you stop looking in mirrors."
LIBERUM VEL I MORTE
"There is no conflict between the ideal of religion and the ideal of science, but science is opposed to theological dogmas because science is founded on fact." -Nikola Tesla
"They who can give up essential liberty to obtain a little temporary safety deserve neither liberty nor safety"-Benjamin Franklin
.˙. .˙. .˙. .˙. .˙. 爻 .˙. .˙. .˙. .˙. .˙.
THE SOURCE OF MY MAGICK IS LOVE. WHO IS THE SOURCE OF LOVE?
Корисников грб
Tatzelwurm
 
Поруке: 1549
Придружен: Пон Мај 16, 2011 11:39 am
Место: Обилазим свет и гледам шта се ради...

Re: Суноврат нације

Порукаод Фундаменталиста » Суб Мар 08, 2014 4:36 pm

Kако ради јеврејска машина NWО па то је страшно...


Данас је падала киша, а то је највероватније дело злог јеврејског НСП. :neznam
Корисников грб
Фундаменталиста
 
Поруке: 1612
Придружен: Сре Јул 25, 2012 4:11 pm
Место: Градац Моравски

Re: Суноврат нације

Порукаод Tatzelwurm » Суб Мар 08, 2014 5:27 pm

Фундаменталиста пише:
Данас је падала киша, а то је највероватније дело злог јеврејског НСП. :neznam


Наравно! Шта је ту чудно? :hoho
There comes a time when you look into the mirror and what you see is all you will ever see. And you accept it, or your kill yourself. Or you stop looking in mirrors."
LIBERUM VEL I MORTE
"There is no conflict between the ideal of religion and the ideal of science, but science is opposed to theological dogmas because science is founded on fact." -Nikola Tesla
"They who can give up essential liberty to obtain a little temporary safety deserve neither liberty nor safety"-Benjamin Franklin
.˙. .˙. .˙. .˙. .˙. 爻 .˙. .˙. .˙. .˙. .˙.
THE SOURCE OF MY MAGICK IS LOVE. WHO IS THE SOURCE OF LOVE?
Корисников грб
Tatzelwurm
 
Поруке: 1549
Придружен: Пон Мај 16, 2011 11:39 am
Место: Обилазим свет и гледам шта се ради...

Re: Суноврат нације

Порукаод Griz Lee » Суб Мар 08, 2014 8:09 pm

Националисти говоре да је углавном лоше, а сами су покупили западну секуларну идеологију.


Е па има нас разних...шта ћеш.

То значи да си идолопоклоник и либерал.


Ако ти тако кажеш... :kafa
„Није страшно ако човек остане сам против свих”, говорио ми је Драгош, осмехнут. „Тачно је да историју пишу победници, али историју стварају идеје ,поражених’: најзначајнија учења и мисли у трезору Европљана исписали су велики губитници, од Платона и Јулијана Императора, преко Дантеа, Де Местра, Доносо Кортеса, Ничеа и Достојевског, до Еволе, Карла Шмита, Јингера, Хајдегера и Црњанског. Списи мислилаца и писаца победника су безнадежно плитки, безначајни и досадни.”

"Наше ће сјене ходати по Бечу,лутати по двору,плашити господу'' Гаврило Принцип
Корисников грб
Griz Lee
 
Поруке: 633
Придружен: Чет Јан 17, 2013 8:09 pm
Место: Србија

Re: Суноврат нације

Порукаод Griz Lee » Сре Јун 11, 2014 9:41 pm

„Није страшно ако човек остане сам против свих”, говорио ми је Драгош, осмехнут. „Тачно је да историју пишу победници, али историју стварају идеје ,поражених’: најзначајнија учења и мисли у трезору Европљана исписали су велики губитници, од Платона и Јулијана Императора, преко Дантеа, Де Местра, Доносо Кортеса, Ничеа и Достојевског, до Еволе, Карла Шмита, Јингера, Хајдегера и Црњанског. Списи мислилаца и писаца победника су безнадежно плитки, безначајни и досадни.”

"Наше ће сјене ходати по Бечу,лутати по двору,плашити господу'' Гаврило Принцип
Корисников грб
Griz Lee
 
Поруке: 633
Придружен: Чет Јан 17, 2013 8:09 pm
Место: Србија

Re: Суноврат нације

Порукаод Griz Lee » Суб Јун 14, 2014 4:28 pm

„Није страшно ако човек остане сам против свих”, говорио ми је Драгош, осмехнут. „Тачно је да историју пишу победници, али историју стварају идеје ,поражених’: најзначајнија учења и мисли у трезору Европљана исписали су велики губитници, од Платона и Јулијана Императора, преко Дантеа, Де Местра, Доносо Кортеса, Ничеа и Достојевског, до Еволе, Карла Шмита, Јингера, Хајдегера и Црњанског. Списи мислилаца и писаца победника су безнадежно плитки, безначајни и досадни.”

"Наше ће сјене ходати по Бечу,лутати по двору,плашити господу'' Гаврило Принцип
Корисников грб
Griz Lee
 
Поруке: 633
Придружен: Чет Јан 17, 2013 8:09 pm
Место: Србија

Re: Суноврат нације

Порукаод Griz Lee » Чет Јун 26, 2014 7:08 pm

О навијању, објективности, критици и режимском „патриотизму“

Фудбалске судије и политички аналитичари често се излажу примедбама да су „навијачи“ и „необјективни“. При чему се иза такве критике најчешће крије чињеница да онај ко ту примедбу о необјективности износи, заправо, било из страсти или интереса, навија за другу, то јест, противничку страну. Зато нам се, ваљда, тако често и чини да спортске судије редовно навијају за наше противнике, а веома ретко да су наклоњени нама. Стога сам решио да се овом, само наизглед, „лаком“ и шаљивом проблематиком позабавим на пар – надам се – пластичних и разумљивих примера.

Када нема нас, на светским првенствима и осталим великим спортским приредбама навијам углавном за Русе. Али немам никакав проблем да признам да, објективно говорећи, Капелова Русија на овом светском првенству (говорим о прва два кола) игра изузетно лоше, готово срамотно, траљаво и без жара. За разлику од, на пример, срчаних Американаца, који се, иако технички и индивидуално не баш савршени, изузетно труде, сјајно боре и функционишу као тим. И нећу због тог признања да постанем никакав „превтач“, него само покушавам да објективно разликујем своје симпатије од објективне реалности.

Када на првенству нема ни нас ни Руса, као мање-више сваки просечни Србин, навијам за браћу африканце (нарочито Камерун и Ганце) и, наравно, Бразил (па онда остале латиноамериканце). С друге стране, признајем да, помало по принципу „цркавања комшијске краве“, углавном навијам против Хрватске (и то покушавам да правдам тиме да су и они, на различите начине навијали против нас, чак и онда док смо били иста земља). Али, свеједно, без обзира на ову двоструку мотивацију, прилично сам сигуран да су Хрвати били објективно оштећени у мечу са домаћином и, за разлику од овог последњег фијаска против Мексика, који сам топло поздравио, нисам се радовао том њиховом незаслуженом поразу у првој утакмици.

Даље: Ја волим да се судија Мажић, наш једини представник на Светском првенству, покаже у најбољем светлу. Али, упркос том локалпатриотизму, не могу се отети утиску да је у свом првом наступу на СП објективно оштетио – да не кажем, упропастио – Португалце против Немачке, свирајући им сумњив пенал и доделивши још сумњивији црвени картон Пепеу, који, у принципу, јесте грешник и кавгаџија, али је у конкретном случају само насео на глуму и провокацију немачког играча. Да и не говоримо о томе да основано сумњам да је оштетио и Иранце против Аргентине, не досудивши у њихову корист пенал који је у најмању руку био једнак, ако не и озбиљнији него онај који је поклонио Немцима. (Чини се да је и наш судија научио лекцију коју је коначно прихватила и наша политичка „елита“ – треба ићи низ длаку и не ваља се превише замерати великима.)

Од малих ногу навијам за Црвену звезду, чак и у кошарци, где то (част Дуцију и Моки Славнићу) заиста није било једноставно и лако, с обзиром да су на другој страни стајали асови попут Кићановића, Далипагића, Дивца или Салета Ђорђевића. Али, без обзира на то ендемско „звездаштво“ (које, опет, не би смело ићи у фанатизам, мржњу или супститут за религију), не могу да не будем импресиониран тиме како су Партизан, Вујошевић и млађани Богдан Богдановић („у инат“) освојили најновију кошаркашку титулу, додуше, прилично девалвирану „јадранском лигом“ и свеопштим сурвавањем овог, некад најтрофејнијег националног спорта. (Али то је већ друга прича.)

Свој тим, своја земља, мајка или дете не воле се зато што су најбољи и најлепши – већ зато што су моји. Али та љубав, ако је права, то јест, здрава, обавезно укључује и дозу критичности према томе како се ти предмети наше симпатије понашају и у шта се претварају.

Наравно, то што је неко објективан и покушава да буде праведан, не значи аутоматски и да је у праву. Можда ја нешто не видим добро и можда се не разумем довољно у материју о којој је реч. А да и не говоримо о ономе што је напросто ствар процене, укуса или уверења.

Хоћу рећи, постоје нејасне ситуације у животу, спорту или политици, које се могу тумачити и овако и онако, и када до изражаја долази тзв. „слободно судијско уверење“, односно, могућност да се тас за нијансу нагне на неку страну, а чаша протумачи као „полу-пуна“ или „полу-празна“. И ако се у тој ситуацији разликујемо, не мора да значи да је било ко пристрасан, недобронамеран или некомпетентан. Но, то су изузеци. Ствари су најчешће прилично јасне, него их само из интересних или навијачких разлога муте и замагљују. Једна од таквих јасних ствари јесте и прича са актуелном српском владом и њеном „политиком“ – све је јасно, очигледно, мрачно и застрашујуће. Али неки, што из заслепљености, што из интереса, и даље покушавају да причају бајке о њеном („скривеном“ и „лукавом“) патриотизму и поштењу.

На пример, ја бих желео да верујем власти, оличеној у премијеру Вучићу, када каже да „ни господин Шарић ни господин Чуме неће управљати владом Србије“. Али шта да радимо када баш делује као да управљају, односно, да су изјаве „господина Шарића“, растелаљене преко услужних таблоида, послужиле као окидач за обрачун и смене у полицијском врху?!

У општем интересу је да Србија буде нормална земља. Али, може ли, објективно гледано, бити нормална земља она у којој се цело јутро апокалиптички најављује како је у току састанак председника владе и министра унутрашњих послова са председником државе, након којег ће се „председник обратити нацији“ – а онда председник изађе и гласом као да објављује рат или капитулацију изјави како је „потребно да се наставе реформе у полицији“ и да на кључним местима треба да седе „одговорни људи“?! А лажна неизвесност се пролонгира до предвече, када премијер, још драматичнијим гласом, саопшти оно што су сви таблоиди објавили и најавили још тога јутра, односно, претходне вечери.

Може ли бити нормална земља у којој први човек владе, док му министар и директор полиције стоје као фикуси иза леђа, смењује полицијски врх, којег је пре тога похвалио („не воле они Миловића више од мене, не сумњам у Миловићево поштење“) и грди новинаре што не смеју да пишу о извесном Космајцу са Звездаре? И још, поврх свега, намерно или из глупости, тим хистеричним наступом фактички обавести дотичног да што пре, како зна и уме, збрише из Србије – што је овај, разуме се, сместа и учинио.

Ја искрено желим да се српска економија стабилизује и крене напред. Али није стабилизација – већ нешто управо супротно томе – када се буџетски дефицит повећава, порески приход смањује, а државни дуг расте. И када се власт спрема да тај негативни биланс крпи продајом последњих преосталих профитабилних ресурса као што су Телеком, ЕПС, аеродром и Дунав осигурање.

Ја не верујем у магични ефекат „страних инвестиција“ и ближи сам концепту „у се, и у своје кљусе“, то јест, ослањању на државу и сопствене снаге. Међутим, заиста не могу бити против ако неки угледни инвеститор, под повољним условима и без „задњих намера“, дође и уложи, на пример, пар милијарди долара у пројект „Београд на води“. Али, зар заиста неко може да верује да ће шеик или било ко други градити вавилонске стамбено-пословне куле по Београду, када већ и сада милиони квадратних метара пословног и стамбеног простора зврје празни, непродати и неиздати?

И коначно, мада би се примери могли набрајати унегоглед, поред најбоље воље, не могу да верујем у бајку о „лукавом патриотизму“ која се тенденциозно пласира из неких кругова режимских и „ДБ-патриота“, а који се (тај режимски „патриотизам“) манифестује тиме што „признајемо суверенитет Украјине, али нећемо Русији да уводимо санкције“. Док се, са друге стране, заводи лична диктатура, најсрамније издаје Косово, спроводи Бриселски споразум, избегава недвосмислено изјашњавање о Јужном току и интензивира „европски пут“, на којем неминовно мора доћи до пуног признања косовске независности и до редукције односа са Русијом – и још којечега другог.

Знам да ће многи сада похрлити да кажу како аутор „навија“ против актуалне власти или Вучића лично (при чему између та два појма више готово да и нема разлике) и покушати да скрену расправу на споредне теме. Но, поента је да се разговара о томе шта од наведеног није тачно, а не шта се крије „иза“, и ко кога воли или не воли. Зато сам и правио ову малу спортско-аутобиографску екскурзију. Није проблем имати став, опредељење, симпатију или антипатију – али треба судити на основу чињеница, логике и здравог разума. А управо то, реалност, чињенице, логика и здрав разум, јесу највећи противници, или, боље рећи, главни „сведоци сарадници“ против актуелне српске власти и њеног главног носиоца.

http://www.nspm.rs/kolumne-djordja-vuka ... tizmu.html
„Није страшно ако човек остане сам против свих”, говорио ми је Драгош, осмехнут. „Тачно је да историју пишу победници, али историју стварају идеје ,поражених’: најзначајнија учења и мисли у трезору Европљана исписали су велики губитници, од Платона и Јулијана Императора, преко Дантеа, Де Местра, Доносо Кортеса, Ничеа и Достојевског, до Еволе, Карла Шмита, Јингера, Хајдегера и Црњанског. Списи мислилаца и писаца победника су безнадежно плитки, безначајни и досадни.”

"Наше ће сјене ходати по Бечу,лутати по двору,плашити господу'' Гаврило Принцип
Корисников грб
Griz Lee
 
Поруке: 633
Придружен: Чет Јан 17, 2013 8:09 pm
Место: Србија

Re: Суноврат нације

Порукаод Griz Lee » Суб Јул 05, 2014 8:39 pm

Милан Лане Гутовић: Понижење српског народа теже је и од бомбардовања

Легенду српског глумишта Милана Ланета Гутовића, већ годинама јавност поистовећује са Шојићем који је прототип универзалне политичке вуцибатине. Гутовић за магазин Таблоид говори између осталог и о овом феномену:
- Смејати се таквим типовима је нормално, али колико је добро што је он део наше стварности? Он је давно постао део наше стварности, али најтрагичније је што је он продукт те стварности. Није се Шојић појавио одједном. Он је деценијама негован. Мислим да је престао да буде део маште писца. Он је постао део стварности гледаоца.

Слика

Милан Лане Гутовић, никада није био само глумац него и јавна личност која учествује у друштвеном животу. Зато данас каже да га итекако дотичу патње нашег народа. Последње такве патње, кад су мајске поплаве кренуле, посебно су га погодиле.

- Преко ноћи Београд је постао град бескућника који чекају државну милостињу. Београд је и пре поплава био град бескућника. Ово што нам се сада показало као поплава, Србију је погађало, а Београд пунило бескућницима као ‘Милосрдни анђео’ па као ‘Олуја’ итд… Са природним катастрофама морам да се помирим, али се још тешко навикавам на ‘несебичне помоћи’ оних који су на ту исту Србију слали немилосрдне анђеле и Београд пунили бескућницима. Мислим да би се један број бескућника радо одрекао помоћи са те стране. После ове изјаве је јасно да од мене никада политичар неће бити.

* Верујете ли да ће новац уплаћен на рачун Владе Србије за поплављене, заиста стићи до угроженог становништва?

- Пошто је крађа код нас престала да буде кривично дело и у нашем фолклору се третира као дисциплина, сумњам да ће свака уплата заиста доћи до угрожених.

* Годинама смо веровали да српска младост хрли у свет за „бољим животом“, али њихова пожртвованост и солидарност приликом поплава, многе је задивила али и постидела, зар не?

- Наравно. Дивио сам се тим младићима и девојкама у време поплаве а велика и херојска дела из историје Србије постајала су ми јаснија и вероватнија.

* Колико је Србији заиста потребан „Београд на води“, кад је мало фалило да Београд буде „под водом?“

- Треба нагласити да пројекат „Београд на води“ не одише неком свежином. Многе владе пре ове су се заносиле том идејом. Можда је важно приметити да је градња већ почела дизањем пруге на обали Саве. Та пруга није била у функцији годинама и њеним рушењем ништа није почело, тачније: није почела градња али су се наставиле обмане јавности. Србија има проблем малог наталитета и слабе насељености целе државе, а пренасељености Београда. Овим пројектом би се омогућило да и остатак Србије нагрне у Београд.

* На жалост, живимо у партијској држави у којој напредују само политички опредељени. Како уопште опстају неопредељени људи попут Вас?

- Они који живе од „опредељености“ каријере и животе везују за нешто, јер нису у стању сами да живе. Пошто живим сам и уживам у својој „неопредељености“ напредовање ми није важно.

* Да ли Вас је зачудио мук „културне јавности“ током догађања око Косова!?

- Културна јавност би морала синхронизовано са академијом наука да делује на колективну свест нације. То се не догађа. Некако сам дошао до сазнања зашто је тако. Срби сенилност академика третирају као повреду на раду. А академици уместо да буду савест времена у коме нема савести, да буду водичи нацији на раскршћима и лек против беснила духа, нашли су уточиште у преопширности, други у глупости, а остатак је трампио своју савест за сигурност. Они који би морали да буду духовни у своме телу, постали су телесни у своме духу. Зато многи међу бесмртницима треба да оду на гробља, клекну и извину се покојницима чија места грешком не заузимају. Ово важи и за културну јавност.

* Статус Косова је болна тачка свих Срба, ма где живели. Како би волео да видиш његову будућност?

- Волео бих да се никада не заборави мит о Косову и да преко тога мита сазрева цела нација и генерације које долазе. Волео бих да Косово опет буде српско. Ово су само моја маштања, а не виђење будућности. Данас на КИМ – у полудивља племена са високом технологијом и великим новцем од дроге гутају простор и време. Та племена имају и највише доктора наука по квадратном километру који течно говоре енглески. Постоји прича о аутобусу пуном путника који се зауставља у Приштини. Шофер каже путницима: „Ко жели да једе – нека једе! Ко жели да пије – нека пије! А, ко жели да докторира – нека докторира! Задржавамо се 15 минута…“.

* До које мере једног Србина дотиче проблем Косова?

- Па и овде суде осумњиченима за шверц дроге. И овде се купују, фалсификују и преписују дипломе и докторати као и на Косову. Природно је да Србина више дотичу српски, него косовски проблеми. Када смо код диплома наводим текст који памтим одавно: „Југославија има 20 милиона становника, 6 милиона неписмених, 12 милиона полуписмених, а остало су академици.“ Ова шала говори да је инфлација диплома и титула давно почела.

* Да је којим случајем Жута кућа у Србији, цео свет би брујао о томе. Какво је ово лицемерје и селективна правичност када су Срби у питању!?

- Срби нису у складу са амбицијама неког етаблишмента. Због тога предвиђају да ће српски језик постати „мртав језик“ јер њиме неће имати ко да говори. Да би се такви циљеви, као што је уништење једне нације постигли, потребне су предрадње: том народу треба уништити језик и писмо. Хероје третирати као криминалце и послати их у затвор да би се генерације које долазе убедиле да се више исплати бити поробљен. Обрукати свештенике као носиоце вере. Уништити војску полицију и унизити људе који воде народ. Често се то ради нежно, а понекад дрско.

Навешћу један пример: Декларацију о Косову је наш министар иностраних послова Вук Јеремић спремао месецима и обишао земљину куглу, да би декларација имала одговарајућу тежину. Председника Тадића, који је требало ту декларацију да прочита пред УН је у Њујорку, пресрела је једна чиновница по имену Ештон. Узела му је декларацију, преуредила како је она мислила да треба да буде и вратила је нашем тадашњем председнику, да је он као своју декларацију прочита. Председник Тадић је такву ништавну декларацију прочитао. Мислим да је то понижење и трагедија српског народа, за мене, тежа од бомбардовања.

* Где су те наше, а светске невладине организације, борци за људска права и општу срећу?

- Невладине организације не помињем јер спадају у цивилно-војни корпус инфилтриран у нашу земљу и њихове реакције су примерене задатку.

* Политички противници напредњака кажу да је крст Србије потежак за њеног данашњег председника.

- Нисам толико хипнотисан да без резерве верујем председнику. Знам да је упоран и радан. У те особине не верујем јер ми је то Он рекао на телевизији, већ сам их препознао када је био гост у емисији коју сам водио. Сумњам да су ове особине довољне да се тај крст понесе, али претпоставка је да председник има и скривене вредности које тек треба да нам покаже.

* У разговору пре избора, на моје питање кога бисте волели да видите на челу Србије, рекли сте: „Човека који би отприлике требало да има особине које жене траже од својих мужева. Да буде Тарзан са дипломом философског факултета“. Зато Вас сада питам – има ли Србија таквог човека?

- Србија има проблема и са Тарзанима а и са дипломама. Једино још увек имамо вишак филозофа. Странке поражене на претходним изборима гледају да загорчају живот странкама које су сада на власти. Рекло би се: „Низ легитимних свињарија“. Навикнут на ту климу прихватам је као нормалну мада није нормална. Ево због чега: Странке које нису више на власти прецизно су нас обавестиле да све што раде, раде за „добро народа“, а исти програм „Добро народа“, има и нова власт. Па ако им програми нису супротстављени имају исти циљ, што се свађају? Ипак није нормално да се они који се боре за исти циљ свађају..

* Није ли српски народ презасићен лекцијама о нездравом национализму, реформама и уласку у Европу!?

- Срби су већ давно тиме били презасићени, а сада су згађени над тим тезама, темама и идејама. Мислим да би референдум о уласку у унију био поразан по ту европску идеју.

* Колико је стање у српским позориштима огледало власти у Србији, где као што видимо, све зависи од самовоље појединаца?

- Позоришта су на тако ниском нивоу да се о њима већ и не говори. Можда сте приметили да одавно нико из позоришта и не губи време на вапаје о помоћи. Ми смо отписани. Фигуративно речено; прешли смо у хибернацију и чекамо неко повољније време и климу да опет оживимо.

* Говори се о повратку господина Шешеља из Хага. Како гледате на то?

- Господин Шешељ је више од деценије затворен и није му за то време доказана ни једна кривица сем вређања „достојанства“ суда. Та кривица господину Шешељу лепо стоји, а мени лично годи. Не знам о ком „достојанству“ тога суда би могао да говорим, али би се могло дуго говорити о срамоти европског правосуђа .

* Сматрате ли да ће се политичка сцена Србије његовим повратком изменити?

- Верујем у то јер је господин Шешељ харизматична личност. Мислим да ће његовим повратком неколико политичара и партија отићи у историју, а дочек на аеродрому ће показати да добијамо новога лидера.

* Како гледате на наше односе са Русијом? Мислите ли да би позиција Србије била измењена ако би влада другачије реаговала?

- Мислим да влада реагује логично. Русија је велики пријатељ Србије и тако се и понаша. Ако би Србија наставила политику улагивања Европи мислим да би учинила фаталну грешку која би све коштала.

.

Разговарала: Нађа Андрејевић Келери

Извор: Таблоид, број 314, јул 2о14.

http://facebookreporter.org/2014/07/04/ ... B3-%D0%BD/
„Није страшно ако човек остане сам против свих”, говорио ми је Драгош, осмехнут. „Тачно је да историју пишу победници, али историју стварају идеје ,поражених’: најзначајнија учења и мисли у трезору Европљана исписали су велики губитници, од Платона и Јулијана Императора, преко Дантеа, Де Местра, Доносо Кортеса, Ничеа и Достојевског, до Еволе, Карла Шмита, Јингера, Хајдегера и Црњанског. Списи мислилаца и писаца победника су безнадежно плитки, безначајни и досадни.”

"Наше ће сјене ходати по Бечу,лутати по двору,плашити господу'' Гаврило Принцип
Корисников грб
Griz Lee
 
Поруке: 633
Придружен: Чет Јан 17, 2013 8:09 pm
Место: Србија

ПретходниСледећа

Повратак на ТАКТИКЕ - Дневна политика

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 2 госта