Srebrenica 1995

Избори, дневнополитички догађаји, политичари, политиканти, плакати, маркетинг, обмане, деобе, скупштина, влада, покрајине, општине, предузећа

Re: Srebrenica 1995

Порукаод talican » Уто Феб 19, 2013 7:02 pm

Orić je ubio 1.000 Bošnjaka

Najmanje između 500 i 1.000 Bošnjaka iz Srebrenice je ubijeno od strane svojih sunarodnika tokom proboja ka Tuzli, jula 1995. godine, zato što su postojali spiskovi onih koji "ni po koju cenu ne smeju živi da se dokopaju slobode". O tim spiskovima "nepodobnih Bošnjaka" znalo je muslimansko rukovodstvo na čelu sa Alijom Izetbegovićem.

Слика
Ibran Mustafić, jedan od osnivača SDA iz Srebrenice

Ovo tvrdi za "Vesti" jedan od osnivača SDA i dugogodišnji član Organizacionog odbora za obeležavanje događaja u Srebrenici Ibran Mustafić.

Mustafić je autor knjige "Planirani haos" u kojoj je izneo niz optužbi na račun tadašnjeg muslimanskog rukovodstva da je zločin u Srebrenici bio dogovoren između tadašnjeg vrha SDA i SAD, zbog čega mu je više puta prećeno, a 2008. godine je i brutalno pretučen.

Ne odustaje od tvrdnje da je Srebrenica bio dogovoren zločin?
- Srebrenica je apsolutno dogovorni genocid između međunarodne zajednice i Alije Izetbegovića, odnosno između Izetbegovića i tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona. Zato je za mene mnogo veći zločin od onog počinjenog jula 1995. godine bio trenutak kada je u Memorijalni centar zakoračio Bil Klinton. To je bio trenutak kada se zločinac vratio na mesto zločina.

Koliko je relevatna priča da su zločin dogovorili Izetbegović i Klinton?
- Događaji su tu priču potvrdili. A da je postojao spisak ljudi iz Srebrenice, koji su se probijali kroz šumu prema Tuzli, a koji nisu smeli da prežive, potvrdilo mi je više desetina ljudi. Najmanje deset puta sam to čuo i od nekadašnjeg načelnika policije Hakije Mehojića. Međutim, ne bi me iznenadilo da slaže da se to nije rekao.

Ko je pravio taj spisak?
- Srebrenička mafija, usko vojno i političko rukovodstvo u Srebrenici koje je od 1993. godine bilo bukvalno gospodar života i smrti.

Tu mislite na Nasera Orića?
- Da sam mogao da sudim Oriću u Hagu, ja bih mu za zločine nad Srbima presudio najmanje 20 godina zatvora. Ali, za zločine nad sunarodnicima presudio bih mu najmanje 200.000 godina. On je najodgovorniji što je Srebrenica postala najveća mrlja u istoriji čovečanstva. On je i 1993. godine, kad je ova enklava umalo osvojena, pobegao iz Srebrenice. Pobegao je i 1995. Orić je najobičnija jajara i da nema srpskih medija, njemu se ne bi pridavao ikakav značaj.

Odbrana Karadžića tvrdi da ima svedoka koji se i dalje vode kao mrtvi. I Vi ste bili na tom spisku?
- To je greška. Na spisku ubijenih je čovek koga poznajem, a isto se zove i preziva kao ja. Međutim, tačno je da je postoje velike manipulacije sa tim imenima.

Da li znate za neke slučajeve?
- Znam da je na tom spisku otac koji je izgubio sina, s tim što sina uopšte nema među ubijenim ili nestalima. Slično je i sa čovekom koji je umro u Holandiji, a vodi se u grupi nestalih. Mnogi su se na to odlučivali zato što nisu imali sredstava za život ili uopšte nisu imali radni staž. Drugo, Srebrenica je od 1993. do 1995. godine bila demilitarizovana zona. Pa, otkuda onda toliko boraca invalida?

Nikad do tačnog broja žrtava

Može li se ikada utvrditi tačan broj ubijenih i nestalih u Srebrenici?
- Veoma teško zato što je Srebrenica odavno predmet manipulacija, a glavni manipulator je Amor Mašović koji je planirao da na žrtvama Srebrenice živi narednih 500 godina. Međutim, tu su i mnogi drugi iz Izetbegovićevog okruženja koji su još od leta 1992. godine krenuli u sprovođenje projekta po kome je jedino bitno da se prikaže što više bošnjačkih žrtava.

Neću da živim u laži

Zbog svoje knjige "Planirani haos" Vam prete, bili ste i pretučeni. Da li ste se pokajali?
- Da sada imam novca, jedino što bih promenio jeste da bih dodao još najmanje 50-ak stranica o događajima u Srebrenici tokom rata. Verujem da je čovek živ samo ako ne dozvoli sebi da živi u laži.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU ... 0-Bosnjaka
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Srebrenica 1995

Порукаод talican » Пет Феб 22, 2013 8:25 pm

Број погинулих у Сребреници ће бити оспорен?

Бивши председник Републике Српске- Радован Караџић током процеса пред Међународним трибуналом у Хагу покушава да докаже да је списак погинулих муслимана у Сребреници састављен крајње произвољно.

Општеприхваћена верзија гласи да је војска босанских Срба, у јулу 1995.године у Сребреници убила између 7 и 8 хиљада ненаоружаних мушкараца, међу њима и дечака. У крајњој линији, на споменику у самом граду стоји број 8372, са назнаком да овај број није коначан. Уз то, многи стручњаци оспоравају, како број убијених, тако и степен њихове реалне незаштићености. „Тужилаштво није доставило суду и одбрани тачна имена и презимена жртава, њихове матичне бројеве, дешавале су се манипулације са анализама ДНК, и ми се спремамо да то и докажемо“, изјавио је за „Глас Русије“ шеф правног тима Радована Караџића- Горан Петронијевић. По његовим речима, подвале и манипулације које се тичу дешавања у Сребреници, почеле су практично одмах. На почетку је било речи о 12 хиљада жртава, а последњи пут, у осуди српском генералу Здравку Толимиру се помиње „више од 4900“

У току трајања те тзв. заштићене зоне у Сребреници је вештачки увећаван број људи који на територији Сребренице борави да би се преко тога од међународне заједнице добијала већа количина хуманитарне помоћи. И ми имамо о томе и податке, имамо и доказе, имамо и муслиманска документа из којих се види да је вештачки увећаван број људи за неколико хиљада, чак пет до седам хиљада и да се на крају, на основу тих спискова дошло до закључка да недостаје осам хиљада људи, па се из тога онда повратно изводи закључак да је толико људи страдало. То, наравно, није тачно. По нашим подацима, укупно у читавој операцији у Сребреници је страдало нешто мало више од 3.000 људи. Оно што је дефинитивно утврђено то је да је у појединим случајевима било ликвидација ратних заробљеника. Али не цивила. И да тај број варира од 438 па до седамсто и нешто. Све остало – до 3.000 – је страдало у борбама, у међусобним обрачунима, у пробојима. Све људе који су претходно страдали од 1992. до 1995. они су ставили на те спискове, као и људе који су данас живи. Ми имамо доказа да је неколико стотина до близу хиљаду људи које они воде на тим списковима живо, и да они живе у западној Европи под другим или сличним идентитетом. А воде се као да су стрељани у Сребреници. Ми имамо доказ, сведока који је сам живео више година у Америци. Након што се вратио у БиХ утврдио је да његова породица прима пензију, јер је он, наводно, стрељан у Сребреници, па је чак и на Поточарима нашао свој споменик. Он сам зна 26 људи са којима је контактирао и чији нам је идентитет открио, за које се такође води на списковима да су стрељани у Сребреници. Ја вас подсећам да, ево, управо ових дана један од људи који је био оснивач Странке Демократске Акције (то је станка на чијем челу је био Алија Изетбеговић, тада председник и Врховни командант војске БиХ) Ибран Мустафић, који је иначе рођен и живео у Сребреници и који је преживео све то што се догађало у Сребреници, сада је медијима открио да је око хиљаду муслимана побијено од стране Насера Орића и његових да не би стигли живи до Тузле и сведочили о свему ономе што су они тамо радили. Ако је то тачно, а не сумњамо да је тачно, јер то су муслимански извори, онда и тих хиљаду муслимана је приказано у овом броју убијених да би се дошло до те фамозне цифре.

Директор организације „Институт за истраживање српских страдања у 20.веку“ Миливоје Иванишевић, са своје стране говори да је списак жртава у Србреници могао бити допуњен именима дезертера Војске БиХ, а такође наводи и неке друге изворе имена.

Током првих последејтонских избора у БиХ, упоредио сам списак бирача са списком несталих и у њему сам нашао 3016 имена муслимана који су истовремено и бирачи

А ево још једног примера:

Оно што је било правило код свих њих, је да сви су они од себе бацили писана документа. Стотине њих у транспортерима, камионима, аутобусима, које је требало транспортовати у заробљеничке логоре. Нико није узео ниједан документ, свако је измишљао име. Сви они који су починили злочине дали су сасвим друга имена. После кад смо трагали за тим именима, испоставило да тај човек никад није ни постојао. А тај који је нас обмануо, када је отишао у Тузлу, када се јавио тамо својој команди, онда је рекао право име и презиме и био је славна личност.

Нажалост, за „Глас Русије“ нису желеле да говоре представнице организације „Жене Сребренице“. Како нам је било објашњено, руководство ове организације највероватније неће дати изјаву за руске медије. Али, своје мишљење о догађајима у Сребреници, изнела је Соња Бисерко, председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији. Подсетимо да је 2010.године, када је парламент Србије усвојио резолуцију, којом се осуђује убиство босанских муслимана у Сребреници, позната активисткиња за људска права је изнела свој став да би овај документ требало укључити у образовни систем:

Сребреница је тема која је код српске интелигенције већ годинама на дневном реду. Пре свега у покушају порицања одговорности Србије за тај геноцид који је доказан у више случајева пред Хашким трибуналом, а потврдио га је и Међународни суд правде. Према томе, то је нешто што уопште није тема за дискусију у смислу доказивања да ли је било или није било. Међутим, србијанска интелектуална, културна и политичка елита, један велики део ње организовано и врло континуирано ради на порицању одговорности пре свега преко смањивања броја оних који су тамо изгубили животе. Затим, врло често се фокусирају и на то да су муслимани одговорни за Сребреницу. Сребреница је трауматична тачка пошто нико не може да каже да се она није десила, али се зато умањује значај самог тог масакра. Истовремено се српска страна фокусирала на то да се Братунац прикаже као српско стратиште, па је одједном догађај, који се десио 1993. године за Божић, претворила у један меморијал, на којем стоји око 3.000 српских имена, а то су имена оних који су погинули на целој територији Републике Српске. Значи, то су изједначили са Сребреницом. Тако да на сваки помен Сребренице на српској страни се увек помиње и Братунац. Тако да и политичари који евентуално оду до Сребренице увек оду и до Братунца. Тако да та два топомина имају исти значај у тој конструкцији сећања са српске стране. Значи, апсолутно једна релативизација Сребренице као најужаснијег злочина рата у Босни.

Да ли ће Радовану Караџићу и његовим правницима поћи за руком да оспоре списак погинулих у Сребреници? Ако узмемо у обзир да се цео процес води пред Трибуналом у Хагу, мало је шанси за то. Током ових скоро 25 година, то, шта се заиста дешавало у Сребреници, још увек је тајна. Остаје само нада, да ће нове информације које се стално појављују, помоћи да се бар некада у будућности успостави објективна слика онога што се тамо заиста догодило.

http://serbian.ruvr.ru/2013_02_21/Broj- ... i-osporen/
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Srebrenica 1995

Порукаод Српски родољуб » Пет Авг 09, 2013 8:08 am

Службене тајне Сребренице

Скривање борбених губитака колоне 28. дивизије Армије БиХ после пада Сребренице.




Једна од кључних, најнепоштенијих – и најциничнијих – тактика сребреничког лобија је свесно и намерно додавање жртвама стрељања погинулих из пробоја наоружане колоне 28. дивизије у данима непосредно после пада Сребренице 11. јула 1995. Фалсификаторима одговара чињеница да се та два догађаја – пробој и масовна погибија припадника колоне и стрељање заробљеника – временски подударају. Зато, уз безрезервну сарадњу Хашког трибунала и медија, они брижљиво скривају појединости везане за колону и њену судбину. Наш сарадник из САД, Анди Вилкоксон, израдио je мапу где је приказан географски распоред гробница у односу на трасу пробоја колоне и борбених дејстава која је успут имала са ВРС. Јасно је да сахрана погинулих из колоне представља неупоредиво бољу хипотезу да објасни постојање тих гробница од тврдње Тужилаштва, које за ову сврху користи лажног сведока-сарадника Момира Николића, да су то “секундарне гробнице” у које су измештени посмртни остаци жртава стрељања да би се сакрио злочин. Као увек до сада, ми верујемо у моћ расуђивања обавештене јавности и зато препуштамо читаоцима да извуку коначне закључке

Најдубља тајна Сребренице је идентитет стварних наручиоца злочина. Одмах иза ње су огромни легитимни борбени губици 28. Дивизије Армије БиХ у пробоју из Сребреница до Тузле у јулу 1995. Обелодањивања потпуне истине о овим табу темама срушило би службену причу. Тајанственост наредбодаваца мотивисана је скривањем од кривичне и моралне одговорности. Разлог за прикривање легитимних губитака је оперативне природе. Пошто нема довољно стрељаних тела да попуне квоту од 8.000 жртава, једино практично решење је дискретно и неопажено приказивање погинулих као да су били погубљени.

Форензичке екипе Тужилаштва Хашког трибунала повукле су се са подручја Сребренице крајем 2001. године не откопавши очекиваних 8.000, него укупно 1.919 упарених бутних костију. Трибунал се суочио са непријатном рупом у доказној грађи и био је принуђен да потражи решење. Оптужени безбедњак Братуначке бригаде Момир Николић 2003. године пристао је на нагодбу и услужно је издекламовао причу која је у том тренутку Тужилаштву као поручена одговарала. Николић је тврдио да су гробнице, где су у јулу 1995. покопане жртве стрељања, на јесен исте године биле прекопане и да је највећи део посмртних остатака у њима премештен у такозване “секундарне” (па чак и неке “терцијарне”) гробнице разбацане по ширем подручју Сребренице. Да би поткрепили Николићеву причу, истражитељи Тужилаштва су “убедили” неколико оператера ровокопача признају да су учествовали у операцији измештања. Истражитељи су их упозорили да би се и они могли наћи на оптуженичкој клупи за потпомагање у геноциду уколико не буду кооперативни. Мршави резултати форензичара Тужилаштва између 1996. И 2001. претили су да озбиљно уруше кредибилитет сребреничког наратива, али уз помоћ сведока-сарадника Момира Николића загонетка непронађених жртава стрељања најзад се решавала.

Институт за нестала лица Босне и Херцеговине и Међународна комисија за нестала лица из Тузле, такође позната као ICMP, бацили су се на посао да документују Николићеве тврдње. Обе организације се чврсто држе званичне линије. Институт је под контролом Амора Машевића, чиновника-ветерана сарајевске владе Алије Изетбеговића још из времена рата. ICMP је основан 1996. године на иницијативу председника САД, а његовог директора поставља Стејт департман. По лондонском дневнику *Фајненшел тајмс од 11. децембра 2007. године, 93 одсто особља ICMP чине службеници бошњачке националности.

Резултат оперативне симбиозе ове две “неутралне” екипе био је да се тежиште даљњих ексхумација помери са већ обрађених места везаних за стрељање на друге просторе са богатим налазиштима људских посмртних остатака. То је била траса колоне 12.000 до 15.000 припадника 28. дивизије и цивила који су се, после пада Сребренице у јулу 1995, под оружјем пробијали преко 60 км српске територије према Тузли. Нико није обавестио јавност да је подручје, где су ове екипе радиле, било поприште огорчених борби између наоружане војске из “демилитаризоване” Сребренице и јединица Војске Републике Српске. Нити су помињани огромни људски губици на обе стране.

Борбена дејства и масовне губитке током пробоја детаљно су описали преживели припадници муслиманске колоне у изјавама које су дали након што су, у другој половини јула 1995, приспели у Тузлу.

Њихови искази приказани су у књизи “Сребреница: деконструкција једног виртуелног геноцида”, која се може скинути са интернета укуцавањем назива у претраживач Google. Тамо се такође наводи и 19 места на простору између Сребренице и Тузле где су се, према сведочанствима преживелих муслимана-очевидаца, одиграли борбени судари између колоне и ВРС.

Слика
Аутор мапе: сарадник Историјског пројекта Сребреница Andy Wilcoxson

Приложена мапа показује како је пробој колоне текао на терену. Већина наводних “секундарних” гробница налази се на само километар или два од линије пробоја. Очигледна је географска блискост између трасе пробоја и оближњих масовних гробница. Та места укопа лажно су представљена као секундарне гробнице да би се посмртни остаци који се у њима налазе могли додати жртвама стрељања. Поред тврдњи сведока сарадника Момира Николића, који је свој исказ подешавао у договору са Тужилаштвом за узврат за блажу казну, материјалних доказа о наводном прекопавању примарних гробница и измештању њиховог садржаја – нема. Нема ни једног сателитског снимка активности која је наводно трајала неколико дана, користила тешку опрему и велики број возила и где је учествовало више десетина људи. На мапи се такође види да се гробнице које су стварно везане за места стрељања налазе тамо где би се очекивало, у непосредној близини стратишта, на поприличном растојању од простора којим се кретала колона. Сви подаци унесени у мапу преузети су из доказног материјала који је Тужилаштво користило у разним сребреничким предметима пред МКТБЈ.

Визуелни преглед стања на терену сугерише да већина произвољно проглашених “секундарних” масовних гробница заправо није служила за скривање лешева довезених из прекопаних “примарних” гробница – како Момир Николић тврди у свом лажном сведочењу – већ, напротив, да су и то примарне гробнице, али вероватно формиране приликом асанације бојишта. Асанација је потпуно легална радња и међународно ратно право налаже ту операцију после борбених дејстава.

Масовна злоупотреба и лажно представљање посмртних остатака ексхумираних на подручјима борбених дејстава један је од највећих моралних скандала и кључна компонента сребреничке обмане. У процедуру укопа у Меморијалном центру у Поточарима нико нема увид под изговором да је то верски обред из којег су сви немуслимани искључени. Делови људских тела из гробница које немају везе са стрељањем служе као извор сировине за масовне сахране које се обављају у јулу сваке године.

Затвореност процеса неубедљиво се правда верским разлозима. Али када је у питању криминалистичка обрада примењују се професионални а не религиозни стандарди, уз сво дужно поштовање према верским обичајима. При томе, исламско законодавство налаже да се тело не може сахрањивати по верском обреду ако није најмање три-четвртине целовито. Да ли се то правило поштује у Поточарима или се у већини табута налази само по неколико костију? Тачан одговор на ово питање највероватније нећемо сазнати никад. Приоритет у Поточарима није примена адета изведених из учења посланика Мухамеда (с. а. в. с.) већ спровођење политичке операције под називом – “Сребреница”.

Лешинарска жетва људских удова дуж путање кретања колоне 28. дивизије омогућава још једну импресивну сребреничку опсену. У недоступној лабораторији ICMP у Тузли ти остаци се наводно “идентификују” да би се персонализовале жртве геноцида. Међутим, јавност до сада није видела ништа осим цифре од око 6.000 тобож идентификованих жртава, без поименичног списка. Уз подршку Хашког трибунала, лабораторија се позива на право покојника и сродника на приватност и зато одбија да одбрани достави узорке без којих је немогуће проверити резултате наводних идентификација. (Чудна недоследност: на каменој плочи у Поточарима још 2005. године уклесано је више од 8.300 имена наводних жртава, али то се не сматра повредом приватности.) ДНК упаривање евентуално би могло да идентификује покојника, али не утврђује чињенице које су за криминалистичку обраду Сребренице најважније: начин, место и време смрти. Ту информацију пружају само обдукциони извештаји. Међутим, сарајевски Институт за нестала лица и ICMP се њима не баве. Непоткрепљене тврдње тих установа пропраћене су форензички безвредним потврдама о смрти. Међутим, у случају Сребренице, главно спорно питање није укупан број мртвих него начин смрти: колико је погинуло, а колико је било стрељано.

Нико до сада није одговарао зато што је пуцао у наоружану колону 28. дивизије зато јер то није кривично дело. За разлику, стрељање ратних заробљеника – јесте. Раздвајање ове две групе било би врло информативно, али прети да сруши службену лаж епохе.

У изјавама очевидаца из колоне (на овој интернет презентацији http://www.srebrenica-project.com) говори се о хиљадама погинулих. Те процене непосредних посматрача потврђују и други извори са терена и особе које су биле на одговорним политичким и обавештајним функцијама. На пример, у дневном “Извештају о стању” Посматрачке мисије УН од 17. јула 1995, наводи се да је у пробоју страдало око 3.000 припадника колоне. На суђењу генералу Крстићу, генерал АРБиХ Енвер Хаџихасановић изјавио је да је у пробоју страдало 2.628 припадника 28. дивизије. О цивилима се није изјашњавао, али са њима цифра би вероватно била већа. По процени Карла Билта у његовој књизи *Peace Journey: The struggle for peace in Bosnia*, с. 66, у борбама које је водила муслиманска колона страдало је око 4.000 њених припадника. У норвешком документарном филму “Сребреница: издани град” амерички обавештајац Џон Шиндлер, који се у време догађаја налазио у Босни, каже да је током пробоја сребреничке колоне у борбама “погинуло око 5.000 људи”, док је стрељаних заробљеника било “око 2.000″. Ово упућује на закључак да је муслиманска страна претрпела огромне легитимне губитке док се стрељање заробљеника одвијало на другим местима истог подручја.

Хашки трибунал минимизује број погинулих, а број стрељаних повећава. У пресуди генералу Крстићу веће практично прелази преко овог важног питања; да би се створио утисак да је број погинулих занемарљиво мали, они се спомињу узгредно и без упуштања у појединости. Тек недавно, у првостепеној пресуди у предмету Толимир, статистички однос између погинулих и стрељаних значајније је померен у јуриспруденцији Трибунала. Уместо стандардних 7.000 до 8.000, Веће је број жртава у Сребреници спустило на око 4.900, што имплицитно значи да је морало бити и сразмерно више погинулих међу несталим лицима него што се до сада признавало. Шок и негодовање поборника службене тезе су разумљиви. Од повећања броја погинулих наратив о геноциду нема никакве користи. У недостатку стабилне цифре стварних жртава, геноцидног плана или доказа о посебној намери, неизбежно је да ће и правна квалификација геноцида у Сребреници ускоро бити доведена у питање.

Ако се посмртни остаци са места погибије, где су биле вођене борбене операције, “позајмљују” да би се количински попунили експонати у галерији геноцида, онда је званична сребреничка прича, која се понавља већ више од деценије и по, банкротирала. Она је зрела за систематску деконструкцију.



Аутор: С. Кргановић
Извор: Историјски пројекат Сребреница

Слика

http://srbinaokup.info/?p=12731
Србија је вечна док су јој деца верна!

,,Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.

Нека се свак, ко је српски родољуб, пашти да задобије царство небеско, којим се једино може одржати царство земаљско на дуже време"- Свети Владика Николај Велимировић.


Вера, слога и поштење српско су спасење
Корисников грб
Српски родољуб
 
Поруке: 175
Придружен: Чет Авг 08, 2013 9:48 am
Место: Србска Србија

Re: Srebrenica 1995

Порукаод Aнa » Пет Јул 17, 2015 7:49 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Srebrenica 1995

Порукаод Фундаменталиста » Пет Јул 17, 2015 9:55 pm



Корисников грб
Фундаменталиста
 
Поруке: 1612
Придружен: Сре Јул 25, 2012 4:11 pm
Место: Градац Моравски

Re: Srebrenica 1995

Порукаод Aнa » Сре Окт 05, 2016 3:34 pm

Mladen ne znači šejtan!


Piše: Mihailo Medenica
05/10/2016




Začepite više, Ćamile, Zukorliću i resto zadušnih baba, aman!
Nije šejtan izabran za prvog čoveka Srebrenice, već mlad, pošten i principijelan momak koji će valjati muslimanima koliko i Srbima!

Poznajem ga, pa dajem sebi za pravo da svedočim o Mladenu Grujičiću, i znam zašto vas toliko boli njegov izbor- Srebrenica više neće biti nekrofilski "Diznilend" već mesto gde će se o datumima stradanja oplakivati, a ostalima živeti, i to je ono čega se plašite, vi mizerni šibicari stradalništva!
Da, pretvorili ste Srebrenicu u "brend", i evo neka mi zameri i sam Bog ako hulim, ali tako je!
Prvi sam koji ne spori zločin učinjen nad muslimanskim stanovništvom, strašno je to, jednako strašno kao kao karneval debelo isplative smrti koji ste stvorili od toga!

Jeste, i sram neka vas je doveka od svakog tabota ako mislite da u njima s mirom počivaju nesrećnici dok vi seiriti svakog 11. jula tapkaroši karata za mržnju u prvim redovima!
Pa, vi porodicama stradalih ne dozvoljavate da u miru i smiraju tuže nad svojima!
Nisu oni za vas ljudi već inkasantske brojke za čiji lelek ispostavljate uplatnice belosvetskm hohštaplerima!
Ajde, recite da lažem kad kažem da se Srebrenici ne može prići od sramotnih štandova i šatri, ko da se gazi ka seoskom panađuru a ne memorijalnom centru?!

Bojim se da će Mladenovim izborom utihnuti samo vaš biznis, bruko bezverna, a ne tužbalice majki, jer proklet bi svako od nas bio da ustavi hodočasnike bola, u tome je suštinska razlika između nas i vas profesionalnih razbrajača kostiju!
Strah vas jer Mladen neće dozvoliti da se ikada više u potaji gotovo odlazi u Kravicu, Zalazje, Sase...da ćutke dogorevaju voštanice i da se praporci kandila ne čuju do Srebrenice, ne da bi unizili mezarje, već da groblja jednako progovore nakon decenija ućutkivanja!

Ne brinite, mrtvi su se gore izmirili ako su imali zbog čega da se svade, no vas boli što na zemlji više nećete moći da poričete ono pod njom- hiljade masakriranih Srba!
I njima će se odavati jednaka počast, a to šejtanove kalfe nije počast koja vređa, već vređa kad prećutkijete kao dosad! Ne žrtve, ne porodice, već vašu veru, jer ako mislite da činite ugodno Alahu plujući na crninu srpsih majki, daleko ste onda od islama koliko i ja pravoslavlja kada bih opravdao mučeničko stradanje čovveka druge vere!
Ja svoju veru sipovedam tako što bih u njeno ime stao da sačuvam i džamiju i turbe i tekiju, baš koiliko i oltare i zvonike.
Ne bojte se vi Mladena, vernici nevere, već strahujte od sebe!

Niko neće poreći 11. jul, ali niko nikada više neće poricati ni preklane dane satrtih srpskih sela Srebrenice!
Nije to prkos već bol, ono na šta ste mislili da imate tapiju, bezumnici, čineći da ni Slobodanka niti Sabina ne mogu kako Bog i Alah zapovedaju ožaliti svoje!
Shvatite, prošlo je vremee profesionalnih narikača, dolaze dani nepatvorene tuge i leleka, a samo je to potrebno Srebrenic da bi svaki sledeći dan mogla živeti!
Znam da vas to ponajviše boli, ali tako je, gospodo!
Nema mira za umrle dok svađate žive i nema smiraja za žive dok razabirate umrle na isplative i one gratis!
Ne shvatate vi, bunikari, da Srebrenicom odavno ne vladaju živi već umrli, a ljudi su tu tek da učine dane pomena svima jednako mirnim, jer lakšim ne mogu, a težim ne smeju, kako ste dosad činili panično strahujući da se ovi na zemlji ne izmire kako su i ovi na nebu, odavno!

Mladen je samo ime, naše koliko i vaše, verujte, jer njegovim će glasom govoriti popovi koliko i hodže!
Jedino što Srebrenica više neće biti vaš nekrofilski "Diznilend", a to je nasjtaršnije, jel da, pa bio danas neki Mladen na čelu opštine, il sutra neki neposlušni Mustafa koji će jednako reći: "Dosta! Mir tabotima koliko i sanducima! Svakoj u zemlji kosti- oprosti!"
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Srebrenica 1995

Порукаод Aнa » Уто Окт 18, 2016 1:02 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Претходни

Повратак на ТАКТИКЕ - Дневна политика

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 1 гост