Комунистичка партија

Избори, дневнополитички догађаји, политичари, политиканти, плакати, маркетинг, обмане, деобе, скупштина, влада, покрајине, општине, предузећа

Re: Комунистичка партија

Порукаод Светонио » Сре Окт 29, 2014 10:08 pm

http://marks21.info/studentska-borba/po ... -kritikama

Слика

Пише: Катарина Ђурђевић


У овом тексту покушаћу да одговорим на бројне коменатре који су пратили објављивање мог чланка о актуелној блокади на Филозофском факултету. Покушаћу да у бројним коментарима изречене ставове групишем, и на њих одговорим принципијелно. Уколико у тексту буде понављања, она ће произаћи из немогућности да на исти начин и истим аргументима одговорим на унеколико различита гледишта мојих критичара.

Одмах на почетку морам да кажем да, упркос многим коментарима на мој текст, ја нисам никакав „противник блокаде“. Ништа што би оправдавало овакву оптужбу не налази се у мом тексту. Импутирати ми овај став је посебно увредљиво из разлога што сам до сада активно подржавала све студентске протесте, не само на Филозофском факултету – откако сам на студијама у Београду. Речју, моја критика блокаде темељена је на уверењу да актеуелни протест на Филозофском није довољно радикалан вид борбе. Да не буде неспоразума: захтеви који стоје у основи овог протеста су свакако важни – али нису коренити, из чега исходи да њиховим испуњењем суштински још ништа није решено. Али, кренимо редом:

Уколико бисмо прихватили став да блокада нема никакво идеолошко усмерење, како тврде неки моји опоненти, изрекли бисмо највећу могућу увреду свима који у њој учествују. Ангажман који нема идеолошко утемељење је напросто дилувијалан. То је стихијско, неутемељено и неосмишљено, тапкање у мраку. Одуство идеологије, значи и одсуство пoлитике. Иако то делује као пуко „доцирање“, упутићемо колеге на Ритеров филозофски речник. Хоћемо да кажемо да нема ни једне друштвене активности која се не утемељује у неком идеолошком обрасцу. Додуше, тај идеолошки образац не мора да буде рефлектован од стране свих актера. Учесници блокаде, или њени заговарачи, не морају да буду „идеолошки освешћени“, да би својим делима подржавали или оживљавали одређену идеолошку матрицу. Са друге стране, не разумемо став да протест може бити заснован на нечему што није никаква „конкретна идеологија“. Уколико се неки од учесника полемике изазване мојим текстом већ противе „конкретним идеологијама“ дакле левици и десници, онда је то што они заступају већ један сасвим конкретно обликован идеолошки став, иако то не значи да је он истовремено и рефлектован (може бити и сасвим некритички усвојен). У том смислу, то је – политички став. Не знамо откуд толико опирање да се свако друштвено деловање разуме као политичко деловање. Још античка парадигма, а о Модерни да не говоримо, друштеви акнагжман разуме као политички ангажман. Рећи да блокада није идеолошки утемељена или да није политички мотивисана значи негирати друштвени ангажман њених учесника. А уколико послушамо наведене „ставове“ – блокада је пуки догађај, који се одвија на основу нерасветљених физиолошких механизама, једноставни каузалитет природе, fatum који је немогуће избећи.

Не мислимо толико лоше о неким неким учесницима у дискусији да бисмо их третирали као бесловесна бића, чија се акција обавља по неком физиолошком механизму. Дакле, у позадини се ипак крије нека идеологија. Идеологија која не жели да буде „левичарска“. Уколико имамо воље да пажљиво читамо неке коментаре, видећемо да њихови аутори ипак признају да се ради о некаквој идеологији, иако та идеологије „није ни лева, ни десна“.

Наравно, „левица“ и „десница“ нису идеологије које треба посматрати као готове крајности, због чега треба изабрати „златну средину“ либерализма. Леви радикализам (да се овде ослонимо на Агнеш Хелер), подразумева, пре свега – еманципацију, а то значи јасно сагледавање друштвених односа, разгртање копрене која постојећи поредак приказује као судбоносни и непромењиви сплет „сила“. Одустати од „левице“ у том смислу значи одустати од критике. Свако одустајање од критике подразумева неку апологију. Тако се, у наизглед наивном одустајању од „идеологије“, у ствари крије прихватање постојећих друштвених околности. Као у америчким акционим филмовима: систем је у суштини добар, само корумпирани појединци нарушавају хармониују „америчког сна“. Инсистирање на single-issue, у основи легитимно, не сме да остане без проблематизовања задатих политичких оквира. Према поменутом становишту – треба оставити по страни критику друштвених околности које производе беду студената, као и других социјалних категорија. Треба се фокусирати на парцијалне захтеве: оставимо на миру либералне темеље на којима се гради сваки вид друштвене неједнакости и експлоататорски односи. Неки би, дакле да мењају конкретне услове студирања, не схватајући да ова промена суштински ништа не значи без много коренитијих захвата. Рецимо да Деканат или Министарство прихвате ове захтеве. Прво, то не мења либерално устројство студирања, и разумевање знања као „робе“. А док важи ова „матрица“ сам систем студирања ће, изнова и изнова, производити незадовољство студената, односно ништа неће бити „решено“ - па ни ти „тренутни проблеми“. Дакле, ако блокада уроди плодом, то ће тренутно решити одређене проблеме студента, али ће у наредном периоду доћи до нових институционалних потешкоћа, које проистичу из либералног становишта да је знање једна тржишна категорија.

Прихватање идеологије либерализма учинило је да данас изгледају привидно „наивно“ некадашње громогласне пароле, попут оне која се изнедрила из међунардоног шездесетосмашког протеста: „будимо реални, тражимо немогуће“. Свако инсистирање на бављење искључиво парцијалним захтевима, које је „могуће“ остварити, једноставно није довољно коренито суочавање са проблемом, јер саму конструкцију систем оставља нетакнутом.

У апологију постојеће идеологије спада и позивање на демократију уколико се не проблематизује садржај овог појма. Шта уопште значи констатација да је збор демократска установа? Већина, сама по себи, није суштина. Зар ћемо постојећи политички систем у Србији сматрати легитимним, само зато што га подржава огромна већина људи? Незадовољство постојећим, у актуелним, не само домаћим политичким оквирима, у ствари није могуће изразити, из разлога што „правила игре“ такве демократије не допуштају да се пређе „праг“, да се изађе из наметнуте либералне парадигме. Зато се усваја начело да све треба решавати у оквирима постојећих демократских институција. На Збору, такође, није могуће изнети никакво другачије мишљење, од онога које натурају (како смо показали) неки привидно идеолошки неутрални студенти? Нису ли сви који покушавају да укажу на оно што је на први поглед невидљиво, оно што остаје у помрачини, што је мисаоно незахваћено, што се прихвата „здраво за готово“ – напросто „ућуткани“. На једном од последњих окупљања управо је тражено то „ућуткивање“, када је покушано изношење програмских замерки, приликом расправе о једној конкретној теми. Другим речима, меродавно је само оно што не мирише на „левичасртво“: Ко друкчије каже, клевеће и лаже – да се послужимо оном Назоровом песмом о Титу. Дакле, ако онемогућимо да говоре они са чијим се мишљењем a priori не слажемо, ако не прихватимо дијалог – онда је „демократија“ о којој се говори у неким коментарима на мој текст, обична либерална димна завеса, избор без избора, или, као што смо рекли на почетку овог пасуса – избор „без суштине“. Разуме се, између оних који желе да проблематизују идеје и ставове које се износе на пленуму, и „ућуткивача“, који се као пијани плота држе одређених ставова постоји значајна разлика. У првом случају, распршује се свака саморазумљивост – па они који износе аргументе или противаргументе нису унапред „у праву“. Уместо тога, „ућуткивачима“ је све унапред јасно, они као из рукава просипају одређења „левице“, „деснице“, „политике“ – баш као што унапред знају која су конкретна решења најбоља. У том смислу, није потребно проникнути ни у какву „суштину“, јер су они сами „суштина“ и „авангарда“ Протеста. Па ипак, за неке наше колеге „примат“ најактивнијих, као последица непосредне демократије није обавезно лоша сама по себи. Међутим, ако непосредна демократија онемогућује да се на састанцима баш све доведе у питање, укључујући и усвојена „правила игре“, онда то и није непосредна демократија, јер је одлучивање испосредовано прећутно усвојеном политичком парадигмом. Хоћу да кажем да је свако устројство демократије које унапред рачуна са оним „што се сме“ и „што се не сме“ у процењивању аргументације и одлучивања, у ствари – посредна демократија, иако има привид непосредног одлучивања.

У неким коментарима пребацује нам се да хоћемо да наметнемо неку сасвим одређену политичку платформу, која би онда постала темељ протеста. Људи се, кажу неки коментатори мог текста, окупљају око конкретних материјалних интереса, а не „некаквих идеја“. Зар поменути „материјлани интереси“ нису и сами идеје? Уколико нису идејно захваћени, онда се они не могу разумети другачије до као пуки инстинкти глади или жеђи. Са друге стране, спочитава нам се да се противимо „развијању протеста“, а истовремено нам се не допушта да ступимо у слободну дискусију, која се водила о кокретним питањима његове организације. Тако се левичарима приписује тоталитаризам, не опажајући да се у том «позиву на демократску толеранцију» крије репресија. Оваква демократија је, у ствари – „репресивна толеранција“.

Тако долазимо до „представника“ протеста. Ко су „представници“ у овој „непосредној демократији“. Па управо они који бране „правила игре“, који настоје да негују ту притајену идеологију „светског мира“.

Једва да се треба обазрети на приговоре да под „самоизолацијом“ блокаде мислимо на физичко затварање у зграде факултета. Наравно, под „самоизолацијом“ блокаде не мислимо на сам акт запоседања зграде Филозофског, и позивање других студената да то учине на својим факултетима, већ на парцијализацију самог протеста, који, парадоксално, очекује да буде подржан од других, иако остаје при сасвим одређеном виду организовања, парцијлано усмерен на захтеве само једног социјалног чиниоца – студенте.

На крају, објаснимо шта подразумевамо под „профитерством“. Не мислимо на стицање материјалних добара. Профит о коме говоримо тиче се неприметног успостављања лидерства, јер се они који прозивају тамо неке, леве, непозване брбљивце, намећу као позвани брбљивци (ово је једна учена парафраза, која се односи на текст постхегеловског, брадатог мислиоца, који је, о ужаса, био ни мање ни више него - револуционар).

На крају подвлачим: не тврдим, нити ми пада на памет, да су сви студенти који нису „лево оријентисани“ - „елита“ о којој говорим и у овом тексту. Најпре, ја употребљавам израз „елита у настајању“, а као „припаднике“ те „елите“ означавам оне који „ућуткују“, који, су, међу једнакима, ипак, „једнакији од других“.

Такође, не пада ми на памет да одговарам на „аргументе“ ad hominem. То не доприноси дискусији, нити траженом „напрезању појма“, корену сваког артикулисаног друштвеног ангажмана.

Допуштам да је мој пређашњи текст можда био исувише херметичан, и да је зато изазвао одређене недоумице, из којих проистичу неки приговори. Надам се, зато, да је овај текст био јаснији и «конкретнији». У том смислу, захваљујем свима који су учествовали у дискусији.
"...Индентификација са агресором, капитулантска свест, позив на "реалност" јачег и немилосрдно оспоравање и уништење оних који се јачем супростављају, чине чворишне тачке квислиншког деловања, од Недића, Љотића и Михаиловића до Јовановића, Драшковића и Кораћа..."
Марио Калик
Корисников грб
Светонио
 
Поруке: 910
Придружен: Пон Јун 28, 2010 9:04 am

Re: Комунистичка партија

Порукаод Tatzelwurm » Сре Окт 29, 2014 11:13 pm

Слика

:vamp :mjaumjau
There comes a time when you look into the mirror and what you see is all you will ever see. And you accept it, or your kill yourself. Or you stop looking in mirrors."
LIBERUM VEL I MORTE
"There is no conflict between the ideal of religion and the ideal of science, but science is opposed to theological dogmas because science is founded on fact." -Nikola Tesla
"They who can give up essential liberty to obtain a little temporary safety deserve neither liberty nor safety"-Benjamin Franklin
.˙. .˙. .˙. .˙. .˙. 爻 .˙. .˙. .˙. .˙. .˙.
THE SOURCE OF MY MAGICK IS LOVE. WHO IS THE SOURCE OF LOVE?
Корисников грб
Tatzelwurm
 
Поруке: 1549
Придружен: Пон Мај 16, 2011 11:39 am
Место: Обилазим свет и гледам шта се ради...

Re: Комунистичка партија

Порукаод Светонио » Чет Нов 06, 2014 7:38 am

Tito u Subotici

Svaka priča o starom dobrom vremenu, ne može da se završi bez Tita i „njegovog vremena“. Die schone zeiten !
Josip Broz je u Subotici boravio tri puta. Malo ili puno ? Neko bi rekao malo, s obzirom na veličinu grada, ali i dovoljno, imajući u vidu veličinu Jugoslavije i činjenicu da je naš grad daleko od poprišta velikih i slavnih bitaka ili Briona , gde se drug Tito odmarao. Tome treba dodati da je sedamdesete proveo aktivniji u spoljnoj politici.

Слика


Prva poseta usledila je već dva meseca posle rata, jula 1945. Na smotru XVI vojvođanske brigade, na gradski stadion, stigao je u otvorenom automobilu.


Слика


Слика


Слика


Na slici iz lože vidimo i popa Blaška Rajića, učesnika stvaranja obe Jugoslavije i tadašnjeg člana gradskog narodnog odbora. Postoji anegdota koju je zapamtila jedna časna sestra, da je pri poseti Maršala popu Blašku i Župi sv Roka, jedan klinja pitao Tita: – Druže Tito kako si?
A ovaj mu odgovara: – Juče sam ti kako a danas ti serem.
Možda je i bilo tako. Rat se bio tek završio.


Za vreme govora na stadionu, fotoreporter je užurbano slikao svaki Maršalov pokret a kada je povorka krenula u grad, filma više nije bilo i tako smo ostali bez slika oduševljenog dočeka građana, probijanja kroz masu ljudi do hotela JAGNJE , gde je priređen ručak. Narod je sve to vreme na ulici oduševljeno skandirao ime Najvećeg Sina, dok se on nije pojavio na prozoru i otpozdravio. Na rastanku je rekao : „Drugovi, trebaće zasukati rukave.“


Слика


Prilikom sledećeg dolaska 1960. godine, stvari su izgledale donekle drugačije. U međuvremenu, zemlja je stala na noge, drug Stari se oženio i sa sobom ovaj put poveo svoju Drugaricu, kako se to tada govorilo.

Dvodnevni boravak je iskoristio da poseti Sever, 29. Novembar, Fabriku bicikla Partizan, Palić, ZOO vrt, Gradsku kuću…Ne treba naglašavati da ih je svuda dočekivao špalir ljudi koji su čekali satima pre dolaska. Tito je zasipan cvećem, pozdravima, skandiranjem…Jedino nije stigao da obiđe novootvorenu aleju koja je ponela njegovo ime, mada su ga, kako se seća Boško Krstić, i tamo čekali pioniri, radni narod i poštena inteligencija.


Слика


Doček na željezničkoj stanici 19. april 1969. godine
Слика


Слика


Слика


Слика


Drug Veljko Vlahović
Слика


Partizanski komandant Koča Popović
Слика


Predsednik opštine Karolj Bagi
Слика


Tom prilikom 1969. godine, Predsednik je bio gost hotela Patria. Na ručku mu je gradonačelnik Subotice Karolj Bagi uručio PISMO. A u pismu – pozdravi u ime građana i komunista Subotice. Isti manir sa pismom izveo je i predsednik opštine Bačka Topola, s tim što je govorio na mađarskom a Tito mu je otpozdravio : Koszonom elvtars ! (Hvala druže!)
Sadržaj pisma je bio : „ …obećavamo ti da ćemo se još čvršće zbiti u zajedničkom poslu u ostvarivanju Tvojih zadataka i zadataka IX kongresa SKJ…“ i tome slično. Posle ručka, na izlasku iz hotela, drug Tito je zagrlio i poljubio devetnaestogodišnju konobaricu Borku Dakić. Bio je to susret kuma sa kumčetom. Devojka je skoro zaplakala od uzbuđenja.


To je bio i poslednji susret Predsednika Tita sa Subotičanima. Dvanaest godina kasnije, Maršal je otišao preko Romanije…za svojim divizijama.

Слика


Слика
"...Индентификација са агресором, капитулантска свест, позив на "реалност" јачег и немилосрдно оспоравање и уништење оних који се јачем супростављају, чине чворишне тачке квислиншког деловања, од Недића, Љотића и Михаиловића до Јовановића, Драшковића и Кораћа..."
Марио Калик
Корисников грб
Светонио
 
Поруке: 910
Придружен: Пон Јун 28, 2010 9:04 am

Re: Комунистичка партија

Порукаод Светонио » Пон Нов 10, 2014 7:28 am

Revolucionarni Pokret Srbije

Слика

Fašizam - podmukli ubica života pod izgovorom "savršenstva"

U osnovi ideje eugenike nalazi se stav da je ljudski progres ugrožen širenjem gena (kroz reprodukciju) siromašnih, slabih i bolesnih koji bi trebalo da budu eliminisani prirodnom selekcijom. Ona se može definisati i kao "primena zakona nasleđivanja radi poboljšanja fizičkih i psihičkih karakteristika živih bića, a posebno ljudi".


Danas smo svedoci ignorantnog i nehumanog ophođenja prema bolesnim ljudima (među kojima je veliki broj dece) kojima se ne pruža nikakva zdravstvena zaštita od strane države i čiji životi su ugroženi, a neki se, nažalost i vrlo brzo završavaju. Pitamo se da li je to takođe deo fašističke ideologije po kojoj siromašni, bolesni, nemoćni ljudi nemaju pravo na ozdravljenje i postaju "višak" u državi koja, odbijajući svaki vid zdravstvene pomoći, osuđuje takve građane na smrt? Takođe, postoje slučajevi gde se siromašna radnička klasa tretira sa nepoštovanjem i nebrigom (oduzimanje plata, otkazi, nepostojanje zdravstvene zaštite, itd.) što se takođe može posmatrati kao deo programa fašističkog zločina nad ljudskim životom.

Život je neprikosnoveno pravo na slobodu, različitost, opstanak i napredovanje u skladu sa sposobnostima. Šanse treba da budu jednake za sve ljude bez obzira na poreklo, materijalni status; bez diskriminacije zbog različite boje kože, vere, nacije, itd.
Ideologije koje uvode zakone koji "regulišu" uskraćivanje prava na život pojedincima koji se ne uklapaju u njihove kriterijume "savršenstva" su ideologije koje u osnovi svog programa uništavaju život i čoveka.

Fašizam u svom temelju upravo ima ugrađene ovakve zahteve koje bezuslovno postavlja pred čovečanstvo.
Zbog svoje nehumanosti i naglašavanja potrebe za "čišćenjem" društva od "nepoželjnih" "poremećaja" i različitosti u bilo kom pogledu koji je negirao život sa "manom", fašizam je postao ukorenjeno i preteće zlo za istrebljenje života uopšte. Surovi i nemilosrdni "zakoni" nemaju kraja ni u domenu "savršenih" oblika postojanja jer oni koji vrše sramnu i poražavajuću selekciju su upravo parazitirajuća struktura rušilaca i okupatora svetlosti čovečansta u svim njegovim oblicima i pojavama koje ne odstupaju od humanosti.

Eugenika je opomena i alarm za ukidanje svih vrsta prevremenog i nasilnog prekida života, pa tako i eutanazije jer pravo na život se ne meri savršenstvom oblika i zdravljem već duhom koji svojom jačinom i svetlošću prevazilazi fizičke prepreke i granice koje postavljaju ubice. Čovek ima pravo da svoje "izlečenje" čeka do poslednjeg momenta svog života. Na taj način se uvažava nauka, pripisuje joj se opravdani karakter optimizma i nada za promenom na bolje. U suprotnom, potcenjuje se njen doprinos čovečanstvu i stvara atmosfera pesimizma koja je suprotna životu.

Ako današnje društvo pristane na ovakav vid nehumanosti, sutrašnje društvo će postavljati uslove za boju očiju i kože, jezik koji se govori, pa sve do krajnje globalizacije izabranog "savršenstva" u koje će morati da se uklope svi oni koji žele da prežive. Selekcija života je najveći pad savremenog društva - 21. veka, koja ne sme da pobedi humanost i život.
"...Индентификација са агресором, капитулантска свест, позив на "реалност" јачег и немилосрдно оспоравање и уништење оних који се јачем супростављају, чине чворишне тачке квислиншког деловања, од Недића, Љотића и Михаиловића до Јовановића, Драшковића и Кораћа..."
Марио Калик
Корисников грб
Светонио
 
Поруке: 910
Придружен: Пон Јун 28, 2010 9:04 am

Re: Комунистичка партија

Порукаод Svetovid » Сре Дец 17, 2014 2:23 pm

:kafa

Зашто је Дачић вратио петокраку

Повратак симбола најтврђе левице је за Горчина Стојановића знак коначног раскида са „милошевићевским СПС-ом”, а за Владимира Кецмановића да Дачић тај бренд не препушта другима, јер неолиберални концепт доживљава фијаско

Слика
(Фото Д. Ћирков)

После 22 године Социјалистичка партија Србије је на 9. конгресу усвојила је нови статут и програм, али је највеће изненађење изазвало повратак петокраке у партијски симбол СПС-а. Стилизована петокрака унутар слова П заменила је црвену ружу, која је својевремено направила отклон од црвене звезде Савеза комуниста Србије, из ког је рођен СПС.

„Хвала прошлости, ми идемо даље”, рекао је лидер СПС-а Ивица Дачић представљајући делегатима и јавности нови симбол социјалиста.

Какву политичку поруку шаље вицепремијер поновним брисањем историјске прашине са петокраке у другој деценији 21. века? Изгледа да овај Дачићев корак у будућност оживљавањем симбола око кога се окупљао напредни раднички покрет током прошлог века није баш одушевио саговорнике „Политике”.

Јошка Броз, председник Комунистичке партије, јуче није много хтео да коментарише потез СПС-а, само је кратко поручио:.

„Поновно увођење петокраке у лого Социјалистичке партије Србије не носи никакву политичку поруку.”

Редитељ Горчин Стојановић тврди да СПС пре него што је Ивица Дачић постао председник није исто што и СПС пре тога.

„Дачић има политичко знање да се одржи и на власти и у странци и, у том смислу, ово је само коначан раскид са милошевићевским СПС-ом. Било какву симболику даље у томе не би требало тражити. Поента целе приче је да ће, претпостављам, уследити коначна чиста милошевићеваца у странци.”

Социолог Весна Пешић сматра да та промена нема никакво политичко значење.

„Какве везе СПС има са петокраком? То је чисто млатарање, позивање на историју. Може да им донесе 10 или можда 100 гласова, али то је то. Та промена лога СПС-а нема никакво значење.”

Писац Владимир Кецмановић каже да је логично да Ивица Дачић, као вешт политичар, тај бренд не препушта другима.

„Пошто неолиберални концепт, који је све само не либералан, доживљава фијаско и пошто фризирана псеудолевица на Западу и прозападна псеудолевица на Истоку чекају дечака из приче ’Царево ново одело’ да их једним узвиком пошаље на клупу за резервне играче – питање је дана када ће петокрака, као симбол аутентичне левице и свега доброг и лошег што она са собом носи, почети да заузима простор у политичком мејнстриму. А да ли ће и када ће петокрака престати да буде само ’бренд’, као и да ли ће, ако се и када се то деси, та промена донети више добра или више зла, то – нажалост или на срећу – не зависи од нас, па ни од Ивице Дачића”, закључио је Кецмановић.

За социолога др Невена Цветичанина из Института друштвених наука, нови лого који је усвојио СПС почетком 21. века представља изненађење јер је реч о симболу који је на неки начин превазиђен.

„Време ће показати да ли се иза тог симбола крије добар политички инстинкт Ивице Дачића, јер излазимо из турбулентне транзиције са великим бројем незадовољних. Звезда петокрака је симбол историје и помало је неочекивано да га је узела партија која претендује да буде социјалдемократска и модерна. Ивица Дачић је послао две поруке: у реторици је остао ближи социјалдемократском и реформском правцу, али је на логу оставио симбол најтврђе левице.”

Д. Б. – Д. С.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Комунистичка партија

Порукаод Фундаменталиста » Сре Дец 17, 2014 4:30 pm

Дачић сад да стави и кокарду не би ме изненадило.
Корисников грб
Фундаменталиста
 
Поруке: 1612
Придружен: Сре Јул 25, 2012 4:11 pm
Место: Градац Моравски

Re: Комунистичка партија

Порукаод johnshon » Пет Феб 19, 2016 9:12 pm

Argumentovana rasprava, nesto ssto se retko desava u poslednje vreme, voditelj dobro pripremljen. I naravno Seselj dominira.

Корисников грб
johnshon
 
Поруке: 101
Придружен: Нед Јун 15, 2014 5:24 pm

Re: Комунистичка партија

Порукаод Aнa » Пет Феб 19, 2016 10:21 pm

слушала сам их прије неки дан, иначе у последње вријеме редовно пратим емисије у којима гостује Шешељ
шта рећи, овај Јошка Броз смејуријада као и Крсмановић, кад их чујем како као нешто причају смучи ми се
Шешељ разлаже јасно све како јесте kao и Калабић
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Комунистичка партија

Порукаод Aнa » Пет Феб 19, 2016 10:24 pm

иначе емисије Без цензуре су све одличне, захваљујућу водитељу, пристојан и добро припремљен
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Комунистичка партија

Порукаод Фундаменталиста » Пет Феб 19, 2016 10:26 pm

Шешељ разлаже јасно све како јесте kao и Калабић


Jeст, боље зна Калабић шта је било са Јошкином бабом него он сам. :vamp2
Корисников грб
Фундаменталиста
 
Поруке: 1612
Придружен: Сре Јул 25, 2012 4:11 pm
Место: Градац Моравски

Претходни

Повратак на ТАКТИКЕ - Дневна политика

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 2 госта