Комунистичка партија

Избори, дневнополитички догађаји, политичари, политиканти, плакати, маркетинг, обмане, деобе, скупштина, влада, покрајине, општине, предузећа

Re: Комунистичка партија

Порукаод Svetovid » Уто Окт 07, 2014 4:28 pm

:kafa
Rasipanje Srba u Hrvatskoj

Autor: Branko Mamula

http://www.danas.rs/danasrs/feljton/ras ... _id=289934

------------------------------------------
Branko Mamula: SLUČAJ JUGOSLAVIJA (16)

Branko Mamula je rođen 1921. godine u Slavskom Polju, opština Vrginmost, na Kordunu u Hrvatskoj. Učesnik je NOR od 1941 do 1945. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. Autor je knjiga: Mornarice na velikim i malim morima, Suvremeni svijet i naša odbrana i Odbrana malih zemalja, koje su prevođene na nekoliko svjetskih jezika. Umirovljen je 1988. godine. Knjigu Slučaj Jugoslavija objavio je 2000, a mi predstavljamo najzanimljivije delove iz 2. dopunjenog izdanja, koje su izdali Dan Graf i Club Plus.
---------------------------------------------------

Nakon nekoliko dana pročitao sam o susretu s predstavnicima HDZ-a u Saboru. Navedeno je kako im je skrenuta pažnja da ne dozvole ekstremizam u izbornoj kampanji.

Nesumnjivo je da je Latin, kao većina ljudi u Saboru, bio uvjeren da HDZ dolazi na vlast i da im se ne smiju zamjerati. Karijeristi nisu gubili vrijeme i počeli su prelaziti u HDZ iz istih onih pobuda iz kojih su zadnjih godinu dana ulazili u SK:

Izbori u aprilu 1990. doveli su HDZ na vlast. Komunisti - SKH - SDP dobili su oko 38 odsto glasova. Veliki broj glasova donijeli su im Srbi koji su listom glasali za njih. Time je SDP preuzela velike i krupne obaveze, od kojih je najznačajnija bila da se u novom ustavu očuva državna ravnopravnost Srba s Hrvatima. Bez ove ustavne garancije, uz ono što su čuli na Konvenciji HDZ i u predizbornoj kampanji, Srbi se nisu mogli osjećati sigurnima. Sjećanja na zločine ustaša iz 1941. bila su još svježa, a mogućnost da se ponove vrlo izvjesna.

Republika Hrvatska proglašena je 30. maja, a 22. decembra 1990. donijet je novi ustav. Po ovom ustavu Srbi su izvlašćeni kao ravnopravan, konstitutivan narod u Hrvatskoj. U srpske porodice i u cijelinu srpske zajednice u Hrvatskoj unijet je strah. Ni od kuda nije bilo garancija. Federalni organi su bili nemoćni. Nemoć se osjećala u čitavoj zemlji, u svim segmentima života, radio je tko je što htio i kako je htio - u Sloveniji, u Srbiji, a sada i u Hrvatskoj. Uvjerenje Srba u Hrvatskoj da će ih zaštititi komunisti SKH-SDP za koje su glasali brzo se topilo i prerastalo u razočaranje. Smatrali su se izdanima, prepuštenima na milost i nemilost hrvatskim ekstremistima HDZ-a.


Bezizlaz Srba iskoristila je Srpska demokratska stranka (SDS), osnovana krajem osamdesetih u sjevernoj Dalmaciji na čelu s dr Jovanom Raškovićem. Utemeljena na antikomunizmu, ona je povela borbu za okupljanje Srba i zaštitu njihovih nacionalnih interesa. Prioritetan zadatak joj je bio da u srpskom narodu iskorijeni utjecaj Srba komunista, ljudi s ugledom - generala JNA prije svih. Račan i SDP više nisu bili problem, prevareni Srbi su im okrenuli leđa. Prolazeći kao kroz sir, SDS je urušavao nekadašnje bastione antifašističke borbe - partizanski Kordun i Liku, Baniju, Slavoniju i Baranju. U ljeto 1990. nacionalistička podijela u Hrvatskoj na HDZ i SDS bila je završena, a u augustu započinju prvi oružani sukobi - u Benkovcu i Kninskoj krajini.

Rukovodstvo Srbije počinje se direktno miješati u nastale prilike u Hrvatskoj. Motivi su nađeni na humanom i moralnom planu - da se zaštiti srpski narod od ustaške opasnosti; političkom - da se spriječi SDS, i posebno dr Jovan Rašković, da preuzme kontrolu nad Srbima i tako se izbjegne rat s Hrvatima; u nacionalnim pravima - da se obrazuje etnička i teritorijalna autonomija Srba u Hrvatskoj: ako imaju pravo na samoopredjeljenje i otcjepljenje Hrvati u Jugoslaviji, onda isto takvo pravo imaju Srbi u Hrvatskoj. Malo toga bi se moglo primijetiti ovim principima da su uzeti kao tema akademske rasprave. Ali pitanje Hrvatske u Jugoslaviji poslije pobjede HDZ-a, i Srba u Hrvatskoj u vrijeme kada se ubrzava proces cijepanja Jugoslavije, najmanje je bilo akademsko pitanje.

Stav Srbije u procesima koji su se otvorili nakon dolaska Tuđmana i HDZ-a na vlast u Hrvatskoj može se sagledati iz razgovora koje je krajem juna vodio predsjednik Predsjedništva SFRJ Borisav Jović s generalom Kadijevićem i s predsjednikom SR Srbije Slobodanom Miloševićem:

„Kažem Veljku, da bi ih najradije isterao iz Jugoslavije (Sloveniju i Hrvatsku, op. B. Mamula) jednostavnim prosecanjem granice i proglašenjem da su se svojim odlukama sami doveli u tu situaciju, ali ne znam što da radimo sa Srbima u Hrvatskoj!... Da se razredi akcija u tom smeru, sa varijantama da se pre konačnog isterivanja održi referendum na osnovu koga bi se odlučilo gde izvršiti razgraničenje. Veljko se slaže...“

Nastavlja se
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Комунистичка партија

Порукаод Светонио » Нед Окт 12, 2014 9:17 am

Програм Путинове посете је ругање Ослободиоцима Београда како од стране актуелног србијанског режима, тако и од стране председника Руске Федерације!


Слика

Владимир Путин и владајући тријумвират су програмом посете на два начина понизили 3000 бораца Народно Ослободилачке Војске и 960 Црвеноармејаца који су дали животе у бици за ослобођење Београда, као и грађане Србије:

1) Председник РФ долази у Београд 16тог, а тај датум није Дан ослобођења Београда, већ 20.Октобар; војна парада ће на тај начин послужити за још једну промоцију режима у Београду, као и за Путинову личну промоцију.

2) Председник РФ долази на само пет сати, тј. неће преспавати у Србији, какав би био ред, већ одмах лети за Италију која је права дестинација овог његовог пута.



ДОЛЕ САВЕЗ ПУТИНОВЕ РУСИЈЕ И ВЕЛИКЕ НЕМАЧКЕ ИНСТАЛИРАН У БЕОГРАДУ!
"...Индентификација са агресором, капитулантска свест, позив на "реалност" јачег и немилосрдно оспоравање и уништење оних који се јачем супростављају, чине чворишне тачке квислиншког деловања, од Недића, Љотића и Михаиловића до Јовановића, Драшковића и Кораћа..."
Марио Калик
Корисников грб
Светонио
 
Поруке: 910
Придружен: Пон Јун 28, 2010 9:04 am

Re: Комунистичка партија

Порукаод Светонио » Пон Окт 13, 2014 12:29 pm

Na Filozofskom fakultetu u Beogradu petorica nasilnika sa fašističkim oznakama pretukla su M.J. (25) i oduzeli mu novčanik, dok su istovremeno napali dve devojke koje su bile u neposrednoj i pokušavale da smire razularene desničare

Nepoznati huligani, koji su mlađe osobe, napali su M.J. oko pola sata posle ponoći i njemu je tom prilikom povređen nos, nakon čega je zbrinut u Urgentnom centru, rečeno je Tanjugu u MUP. Nasilnici su potom ustremili i na dve ženske osobe koje su se u tom trenutku zatekle u neposrednoj blizini, pokušavši da smire razularene desničare.

Policija radi na rasvetljavanju tog incidenta i za sada nije poznato da li je povređeni mladić student ili radi na Filozofskom fakultetu.

Pojedini mediji su preneli da su razbojnici imali fašistička obeležja i da su opljačkali studenta i pretukli redara na Filozofskom fakultetu. Prema tim navodima, grupa od petorice mladih maskiranih muškaraca sa fantomkama sa fašističkim obeležjima pretukla redara na Filozofskom fakultetu, a čak postoji video koji svedoči tome u prilog.

Kako kažu studenti, ranije u toku noći, neposredno pre incidenta, petorica muškaraca su se raspitivala šta se dešava na fakultetu i koliko ima ljudi u zgradi.
----------------------------------------------------------------------------------------------



Комунистичка партија оштро осуђује фашистички напад на студенте, и тражи да се виновници овог страшног акта одмах приведу правди!

СМРТ ФАШИЗМУ - СЛОБОДА НАРОДУ!
"...Индентификација са агресором, капитулантска свест, позив на "реалност" јачег и немилосрдно оспоравање и уништење оних који се јачем супростављају, чине чворишне тачке квислиншког деловања, од Недића, Љотића и Михаиловића до Јовановића, Драшковића и Кораћа..."
Марио Калик
Корисников грб
Светонио
 
Поруке: 910
Придружен: Пон Јун 28, 2010 9:04 am

Re: Комунистичка партија

Порукаод Светонио » Пон Окт 13, 2014 5:24 pm

Praktično do juče mediji su se takmičili u diskreditovanju studentskih protesta i predstavljanju njihovih nosilaca kao bahatih mladih osoba koje se večito i bez razloga bune. Sada sastavljaju hvalospeve o postignutom dogovoru između Ministarstva prosvete i studenata.

Međutim, niti je dogovor postignut, niti su studenti u tome učestvovali. Lažna vest je deo medijske manipulacije i sistemske sabotaže, sa namerom da se uguši svaki glas negodovanja protiv Vladinih odluka. Dogovor dakle nisu postigli studenti, već Studentska konferencija univerziteta Srbije, SKONUS, i njen predsednik Danilo Jeremić. Zakonske izmene kao što su ukidanje rokova, apsolventskog staža, kao i ukidanje prava na školovanje generaciji 2006/2007, SKONUS-u su bile poznate godinu pre njihovog izglasavanja u Skupštini. Navodno „relevantni studentski predstavnici“, kako članovi SKONUS-a vole sebe da nazivaju, za sve to vreme nisu našli za shodno da svoje kolege i koleginice obaveste o izmenama koje predstavljaju drastičan udar na studentski budžet, a time i na dostupnost visokog školstva. Celokupna jednogodišnja borba SKONUS-a protiv pooštravanja uslova studiranja staje u tri dopisa A4 formata (dva ministru i jedan predsedniku vlade).

Zato protest održan 7. oktobra nije bio deo borbe za studentska prava, već samo promena dekora na već poznatoj sceni. Posle stranačkih ratova unutar svojih redova i izbora studenta prorektora, SKONUS je rešio da za tri dana organizuje masovni protest, koji, očekivano, nije naišao na željeni odziv. Zahtevi od kojih nije trebalo odstupiti bili su 6 rokova, mogućnost finansiranja iz budžeta i u petoj, apsolventskoj godini, kao i da se studentima upisanim 2006. omogući da fakultet završe u skladu sa statutom po kojem su fakultet upisali. Izlazak na ulice 7. oktobra nije se pokazao delotvornim, pa je sledeći protest zakazan za 13. oktobar.

Čak i bez pokretanja pitanja neblagovremenog reagovanja SKONUS-a, jasno je da niko ne može poverovati u to da je dogovor postignut samo tri dana pred najavljeni protest, tj. da nije, kako stvari stoje, unapred bio pripremljen. Sva je prilika da je SKONUS čvrsto spregnut sa sadašnjim vlastima, što sprečava da studenti uspešno artikulišu svoje nezadovoljstvo i upute relevantan zahtev na pravu adresu. SKONUS dakle nije legitiman studentski predstavnik. Studenti nisu učestvovali u dogovoru sa Ministarstvom, već su samo prisustvovali ironičnom političkom teatru. Kakav je to dogovor kada nijedan zahtev nije uvažen?

Umesto šest ispitnih rokova, u narednoj školskoj godini biće ih pet, ali se očekuje da će pojedinačni studentski parlamenti u dogovoru sa upravama fakulteta ipak uspeti da podzakonskim aktima izdejstvuju šesti rok. Nameće se logično pitanje: koja je svrha usvajanja zakona ako se unapred računa se kreativnim načinima njihove (ne)primene? Slična formula primenjena je i na zahtev koji se odnosi na generaciju 2006. Ministarstvo, po čijem predlogu su studenti ove generacije izgubili pravo na školovanje, velikodušno će posavetovati fakultete da ipak uvaže pojedinačne studentske molbe za produženje roka za završetak studija. Odobrivši apsolventski rok samo za generacije 2010/2011 i 2011/2012, dok sve naredne generacije, iako upisane pod istim uslovima studiranja, to pravo gube – Ministarstvo želi da unese razdor među samoorganizovane studente i studentkinje, očekujući da ovim potezom stiša studente ovih generacija i umanji brojnost studentskog pokreta.

Kao i u slučaju drugih socijalno alarmantnih događaja (setimo se afere sa plagiranim doktoratima ili usvajanja novog Zakona o radu), vlast se služi otužno predvidljivim, ali za sada efikasnim mehanizmima opstrukcije: tendencioznim i lažnim izveštavanjem u medijima i stvaranjem utiska da vlast ne samo da reaguje na tekuće probleme, već čini i ustupke. Najsvežiji primer tog ponašanja koje vređa inteligenciju jeste izjava ministra Verbića da Ministarstvo želi da izađe u susret studentima, ali da ne može da izađe iz zakonskih okvira. Zaista, umalo da zaboravimo da je te zakonske okvire postavilo upravo Ministarstvo prosvete.[1]

Kao jasna kontrateža SKONUS-u i sličnim ispostavama vladajuće stranke trebalo bi da stoji studentsko samoorganizovanje. Značajni pomaci u radikalizaciji borbe za studentska prava postoje na Filološkom, Geografskom, Fakultetu političkih nauka, Visokoj školi za elektrotehniku i računarstvo, ali je u borbi sa fakultetskom upravom najdalje otišao Filozofski fakultet, koji je u blokadi, tj. pod upravom studenata od četvrtka 9. oktobra. Moglo bi se prigovoriti da stavljanje lanca na sporedne ulaze fakulteta nije u duhu akademske zajednice. Ali njoj ne priliče ni plagiranje doktorata, plaćanje prijave ispita, svođenje ispita na bodove koje fakultet iznova naplaćuje, seksualno uznemiravanje studentkinja i ostali problemi o kojima se dugi niz godina ćuti.

U zenitu jednog autoritarnog režima, koji sistematski, i kroz medije i kroz institucije, guši svaki vid otpora nepotrebnim finansijskim rezovima, treba pozdraviti radikalnu artikulaciju opravdanog studentskog nezadovoljstva. Međutim, sa zaoštravanjem metoda borbe, trebalo bi da se pooštre i zahtevi.

Učesnicama i učesnicima u blokadi Filozofskog fakulteta zabranjeno je nošenje ideoloških obeležja. Imajući u vidu na koji način bi svaka ideološka obojenost mogla biti interpretirana u medijima, ovo je taktički mudar potez. No, ako je proterivanje ideološke ikonografije pametna odluka, potpuno pražnjenje od političkog sadržaja studentske proteste neminovno svodi na prosjačenje za bodove i rokove. Time će se stvoriti klima u kojoj će se obaveza Ministarstva da visoko obrazovanje učini dostupnijim tretirati kao dobročinstvo, dok će SKONUS i slične produžene ruke državnog aparata, strukturno pozicionirane tako da guše svaku pobunu, profitirati.

Dižući glas protiv nasilnog sprovođenja mera „štednje“, studenti i studentkinje treba da iniciraju ujedinjenje svih obespravljenih i opljačkanih grupa. Studentska borba je borba protiv gaženja postignutih prava; to je borba svih onih kojima se sistemski i dugoročno ukida pravo na određene društvene tekovine i zaslužene pogodnosti. Svaka partikularna borba osuđena je na propast. Budući da su samoorganizovani studentski pokreti uspeli da se otrgnu diktatu SKONUS-a, a time i diktatorskim ambicijama sadašnjeg režima, vera da studenti i studentkinje mogu pravilno podstaknuti i usmeriti opštu socijalnu pobunu, možda nije uzaludna.


Autorka je studentkinja Filološkog fakulteta u Beogradu.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------




Живео Велики студентски протест 16 . Октобра 2014!
"...Индентификација са агресором, капитулантска свест, позив на "реалност" јачег и немилосрдно оспоравање и уништење оних који се јачем супростављају, чине чворишне тачке квислиншког деловања, од Недића, Љотића и Михаиловића до Јовановића, Драшковића и Кораћа..."
Марио Калик
Корисников грб
Светонио
 
Поруке: 910
Придружен: Пон Јун 28, 2010 9:04 am

Re: Комунистичка партија

Порукаод Светонио » Пон Окт 13, 2014 11:34 pm

^ Извињавам се форумашима на ненамерној грешци у мом претходном упису; Велики студентски протест биће одржан 15 . октобра, а не 16. октобра како сам погрешно написао.
Хвала на разумевању.
"...Индентификација са агресором, капитулантска свест, позив на "реалност" јачег и немилосрдно оспоравање и уништење оних који се јачем супростављају, чине чворишне тачке квислиншког деловања, од Недића, Љотића и Михаиловића до Јовановића, Драшковића и Кораћа..."
Марио Калик
Корисников грб
Светонио
 
Поруке: 910
Придружен: Пон Јун 28, 2010 9:04 am

Re: Комунистичка партија

Порукаод Светонио » Уто Окт 14, 2014 12:03 am

http://rkrsmanovi.blogspot.com/2014/05/ ... st_14.html


Пише: друг РАТКО КРСМАНОВИЋ
Комунистичка партија


Слика



Поводи и изговори за покретање ратова нису тражени у оном стварном, пљачкашком карактеру агресије, већ превасходно у освети. Није освета само изговор, већ моћна и стварна покретачка снага ратова, која своје упориште има у свести од грчких митова и легенди до данас. У грчкој митологији освета је морално нормирана. Сви се свете: Богови, људи, хероји, кентаури, минотаури, сфинге, кербери... У самом грчком божанству имамо и богиње освете Ериније, чији су пандам у римској митологији Фурије. Освета покреће рат када нема другог разлога. Није ли скорашња агресија на Ирак била освета за 11. Септембар, није ли Други светски рат отпочео осветом због Гебелсовог „напада Пољске на Немачку“, није ли Први светски рат отпочео осветом за сарајевски атентат..? Сласт освете је разорила древну Троју, баш као Југославију и савремени Ирак!

Као што историја није забележила победника који своју победу није наплатио, тако нема ни пораженог који није чекао тренутак своје освете за пораз. Многи романтички снови о слободи и миру, гажени су осветама као неуморним сапутницима човечанства. Прелажење ћутке преко такве склоности, само подстиче осветничку и агресивну нарав. А ту нарав још увек није успела да победи ни наука, ни идеологија као ни философија, право, етика, истина, материјални услови и напредак. Ни људско досезање космичких пространстава и овладавање моћним технологијама, није човека лишило опсесије звана освета.


Владајуће националне елите у републикама Југославије, нарочито су дошле до изражаја легитимисањем националшовинистичких и сепаратистичких странака, којима је вишепартизам створио амбијент и за осветничко политичко деловање. Из таквих деловања, значајан део „расположења маса“ претваран је у национална стампеда, супротстављена на начин како су виђена најпре у Првом а потом и Другом светском рату. Те елите су истовремено представљале својеврсну класу у настајању, што је подразумевало неопходност спровођења првобитне акумулације капитала и демонтажу сваког трага дотадашњег друштвеног односа као и идеје југословенства. Стравични злочини који су почињени у вођењу рата против Југославије представљају припремљен и осмишљен план проливања крви како би се уништила свака нада у могућност заједничког живота. Уз распламсавање националних митова и истицања страдања у међусобним обрачунима у прошлости, потиснута су у заборав до тада владајућа сећања и учења а понуђена нека нова „сазнања“ и „истине“. Овладавање овим сазнањем, захтевало је потискивање вишевековног историјског учења у Хрватској, између осталог и о томе да је „Нимац“ у Бечком Новом Мјесту одрубио главе националним јунацима, Зринском и Франкопану, а онда један од главних протагониста такве историографијеФрањо Туђман, шаље свој телеграм захвалности немачком канцелару Колу поводом уједињења Немачке, истичући „тисућуљетну љубав Хрвата и Немаца!“ Слична ситуација је и са историјском заборавношћу чувене Хаџи – Лојине побуне 1878. године, јединог организованог отпора најезди трупа Фрања Јосипа. Према аустро-угарским подацима, Цесареве армаде су тада изгубиле 5.198 љиди, од чега 178 официра.

Ако је Аустро-угарска 1878. била спремна да жртвује скоро 6.000 својих људи у Босни, што не би могла 120 година касније за исту ствар жртвовати неколико десетина хиљада туђих живота? Под утицајем нових историјских „учења“ и сећања, заборављено је шта су све овде урадили Немци, Италијани, Мађари, Бугари а истичу се жртве међусобних обрачуна. По среди је обликовање амбијента у коме ће се само ти дугови намиривати а сами антифашисти маргинализовати или прогласити злочинцима како би се дискредитовали сви они који су једном зауставили крвопролиће. Таква генеза догађаја представљала је терен на коме се лако примају националистички пројекти а који у вишенационалним срединама својом појавом изазивају оправдан страх и претњу другима, стимулишући ништа мање агресивне одговоре са других страна.

За настанак прве Југославије, требало је да пропадну два велика царства(Отоманско и Аустро-угарско). За комадање те исте Југославије, довољна је била обнова једног, Хитлеровог царства, иначе Аустријанца као и његовог претходника Фрања Фердинанда. Ово има смисла истаћи ради јасноће континуитета немачког ангажовања на Балкану. Иза тог континуираног ангажовања остајала су огромна гробља, немачких и наших људи. Тешко да би неко данас могао бити позванији и одговорнији за бригу о тим гробовима, стратиштима и логорима од самих Немаца. За разлику од већине, лично мислим да би то могло бити једино оправдање и смисао немачког ангажовања на Балкану. Свако друго ангажовање би морало бити заустављено а нарочито војно и обавештајно.

Међутим, једно необично царство никада није пропадало иако је само имало учешћа у многим пропадањима других. То силно царство зове се Ватикан или Света столица. Пуних двадесет година Ватикан је у тишини лечио ране од пораза. Тек након Другог ватиканског концила (1965.) креће из пацовских рупа у свет, уводећи народни језик по црквама. Тада нико није приметио да Папа креће у осветнички поход, што случајно или не, коинцидира са тзв. Брионским пленумом и сменом Александра Ранковића, али то је тема за друга истраживања. Нико није примећивао како се око велике ајкуле групишу ситни губитници рата и поражени савезници поражене Немачке, спремни да подупру свог старог и оснаженог алфа предводника (усташе, недићевци, балисти, љотићевци, белогардејци, ханџарлије...). Глас оних који су видели и примећивали био је исувише дремљив и тром да расветли добро камуфлирани осветнички поход.

Непобитне су чињенице да су Немачка и Ватикан поражене у прошлом рату, одкле произилази логичан осећај потребе за осветом над победницима. Тај тренутак се стрпљиво чекао и припремао. Рационалност припреме је захтевала избегавање конфронтације са јаким и утицајним господарима света те су тражени и нађени ослонци унутар великих западних сила. Русија се у то време и сама копрцала у економским и политичким проблемима пристајући на Геншерову испоруку вишкова хране за гладно становништво Санкт Петербурга, другог града по броју становника, својеврстан симбол отпора фашизму и поред Москве најзначајнији економски, индустријски, научни и културни центар Русије.

Национализам, односно његов екстремни облик – шовинизам, био јесавршено оружје за покретање рата против СФРЈ. Погодан терен за подстицање националне нетрпељивоти и манипулацију са масама, представљало је укупно економско стање. Наиме, економска стагнација осамдесетих година прошлог века уз стрмоглави пад животног стандарда, резултат је програмираног империјализма у виду довођења земље у стање зависности од ММФ-а и међународних финансијских институција и других тутора међународних робно-новчаних токова. То је имало за последицу пад животног стандарда осамдесетих година, чак 40%, нарастање броја штрајкова радника и протеста, који су уместо очекиване радничке солидарности инструментализовани у функцију подстицања нетрпељивости према другој републици, другом народу и напокон према тековинама самог југословенства и достигнућа сопствене револуције.
Југославија је морала бити кажњена а нарочито они који су склони да је бране. Југославија и они који су се усудили пре педесет година да пруже отпор нацизму, изведу социјалну револуцију и преузму одговорност за властиту судбину, нашли су се на оштрици жестоке освете. Пример је морао бити стравичан како би сви народи на Балкану и широм света били уверени да је заједница словенских народа немогућа.




Разлог таквом стању и акцији се налази у политичким намерама и геостратешким циљевима обновљњне и уједињене неоимперијалне Немачке са својим теретом сећања на катастрофу Првог светског рата и пораз нацистичке Немачке, чијем утицају и притисцима нису одолеле ни САД као ни неке чланице Европске Заједнице, трагајући за сопственим делом интереса у новонасталој ситуацији и жељом да се трајно обрачунају са „комунизмом“. Од Бизмарка до данас, Немачка се једнако зове, има исте намере и води исти рат. Само се савремени Бизмарк може звати и Хелмут Кол или Ангела Доротеја Меркел. Разлог за одржање искривљене слике о карактеру догађаја на простору некадашње Југославије, произилази из потребе да се избегне одговорност стварно одговорних чиниоца за изазивање рата против Југославије, што представља најтежи међународни злочин - злочин против мира, из кога су проистекли бројни други ратни злочини. У таквим условима осакаћено је међународно право, фалсификоване чињенице и прекројена историја.


Разбијена је једна међународно призната држава, са својим историјским и међународним легитимитетом, чланица свих важних међународних организација, да би се од једне мултикултуралне заједнице направиле националне творевине са којима се данас поигравају „ветрови“ светске моћи, на начин прилично близак оним поигравањима из претходног светског рата.

Дакле, посебна заслуга за југословенску катастрофу, за стотине хиљада жртава, за више од милион обескућених људи, за разарања и материјалне штете на стотине милијарди долара, за насиље над природом, свакако да припада Немачкој. Одговорности не могу бити лишени ни они који су у својој сервилности, страху или зависности према оснаженој и обновљеној Немачком пристајали на ултиматуме и притиске, дајући сагласност за разарање не само Југославије, већ и начела правног система на коме је почивала међународна заједница.

О инспираторима и актерима вођења рата против СФРЈ говори и Пјер-Мари Галоа, француски антифашиста и генерал ваздухопловства у пензији. Тачније, говорио је о улози Немачке и САД у разбијању Југославије, бомбардовању СР. Југославије. Галоа на почетрку разговора истиче: "Треба рећи да је растурање Југославије била дуго планирана операција у Немачкој. Није се само радило о томе да треба сачекати одлазак Тита 1980 г., него и припремити период после, користећи се његовим одласком, дислоцирати територије за које је Немачка сматрала да нису националне већ територија састављена од различитих етничких група и религија. Немачка је била врло заинтересована за добијање подршке за намеравано цепање територија. Догодило се да сам индиректно био умешан у ток тих разговора, на тај начин што сам редовно присуствовао скуповима Жозефа Штроуса, министра одбране Немачке а касније министра финансија, који су се године 1976. И 1977. Редовно одржавали у Немачкој, на малој фарми у околини Минхена. Ту су били представник Британије Брајан Кроузи, представник Шпаније бивши министар Санчез Беја, представник Ватикана адвокат Пол Виоле. Ја сам био представник Француске. Бон је тада сматрао да је српски отпор допринео да Немачка изгуби светске ратове. Требало је казнити народ. Друго, друга немачка идеја била је наградити Хрвате и муслимане који су се током рата придружили Немачкој и заузели одређене позиције током рата, захвалити им се јер су пришли опцији Немачке. Трећа немачка идеја, био је улазак Хрватске и Словеније у економску зону ЕУ којом је тада председавала Немачка. На тај начин отвориле би се могућности остваривања немачких интереса на даламтинској обали и тако приближавање Медитерану. Овим разлозима треба додати и увереност Немачке у америчку интервенцију с` обзиром на важна командна места у НАТО-у“. (² Пјер-Мари Галоа даје објашњење како су Французи и Американци пристали на немачки план. Наравно, све стране су нашле свој интерес да подрже Немце и да се непосредно ангажују. Амерички интерес је садржан у следећем: „Показати Европљанима да нису способни деловати сами, јер, ако би Америка била ван тога, ту би настао хаос, неред, рат, што би их поново присилило да се врате на лице места. Та и таква демонстрација снаге би показала нужност и неопходност НАТО-а. С друге стране, ту је била Русија коју је требало унапред што више понизити. У то време Русија је у рукама Јељцина и глава Харварда које су требале да имплементирају тржишну привреду на терен дотадашње планске привреде. Цео подухват поставио би се на тај начин и на терен провере и манифестовања словенске солидарности. Како Немачка у то време постаје сасвим пунолетна, једна од идеја је да би било интересантно окупирати одређену зону на Балкану. Одатле фамозни Бондстил. Којој зони дати првенство, да ли Албанији, Драчу, да ли раскршће Коридора 8 који ће једног дана превозити нафту из Каспијског базена до Јадрана. Због ових различитих разлога Американци су интервенисали и убрзо у потпуности преузели команде операције... Операције на Балкану вођене су на следећи начин: Најпре громогласност капање дезинформација, причајући чисте лажи на начин који ће у јавном мњењу фиксирати жртву, што значи жртву јасно означити како би њена одбрана текла уз општу сагласност јавног мњења. Из тих разлога требало је измислити српске злочине! Један од првих измишљених злочина било је силовање 48.000 жена. Амерички експерти за Балкан касније су ту цифру преиначили у 4.000 жена, касније је то било 40, а тих 40 на крају би вероватно било 4 после чега би уследила истрага у току. Измишљања су ишла даље, од експлозије бомбе, у улици Васе Мискина, масакра пијаце Маркале за који су окривљени Срби, а заправо су муслимани пуцали на саме себе смишљено и с намером да се тај злочин припише Србима. Створен је такође мит о инвазији Сарајева од стране српске армије... Затим је то био Рачак с тврдњом да су злочин починили Срби, опет нетачно, али је изванредно послужило као претекст за почетак бомбардовања“.

Видео: Француски генерал Пјер-Мари Галоа (први део) о улози Немачке и САД-а у разбијању Југославије:



О манипулацијама светском јавношћу говори и амерички стратег Јозеф Бодански у студији „Офанзива на Балкан“ констатујући: „Преко циничних манипулација западних медија и издашног финансирања информативних служби, муслимани и њихови хрватски савезници, били су у могућности да сатанизују Србе и искриве слику о борбама у БиХ...“

У вези са југословенском кризом, кажњавани су сви осим оних правих криваца. Прави кривци се данас појављују у улози тужиоца и сведока оптужбе а не као оптужени, што за последицу има прикривање читаве позадине и карактера југословенске кризе и грађанског рата. Недопустив је заборав свега онога што је својевремено радио немачки канцелар Кол, министри иностраних послова и шефови немачке обавештајне службе Геншер и Кинкел. Образложење остатку Европе и Америци у виду антикомунистичке идеологије и традиционална русофобија, као и евидентна све снажнија економска и политичка улога обједињене Немачке, уз друге разне „вештине“ и манипулације, били су довољно убедљив разлог да се пристане на немачке притиске и захтеве, да се затворе очи пред организовањем кампова за обуку разних националних ратника за вођење рата против Југославије, да се игнорише наоружавање паравојних националистичких организација. Само у таквим условима је Европска заједница могла захтевати крајем јуна 1991. године затварање ЈНА као легитимне војне силе у касарне, чиме је плански створен простор за оружано дејство припремљених, обучених и острашћених паравојних снага сецесије и освете.
Пламен рата је пренет на територију Србије односно Косова и Метохије као завршну фазу освете за претходне поразе Вермахта и његових оданих следбеника према остатку Југославије.

Ослонац агресије и освете су обезбедили остаци балистичких снага, терористи, криминалне групе укључујући и нарко мафију као и трговце људима и људским органима.

Освета и жеђ за осветом сада се наплаћује колонизацијом новонасталих држава, награђивањем савезника и суђењем онима који су се усудили да бране своју земљу и примењују тада важеће уставне и правне норме. Како су колонизаторима и сувише тескобни нови оквири националних држава на Балкану за велике профитерске пројекте, не треба искључити полагано пресвалачење чиниоца мржње и сукоба у одоре неког новог југословенства који ће преузети идеју балканских интеграција која је рађана у главама најумнијих људи. Да ли је могуће данас замислити Месићевог следбеника који ће рећи: „Посао сам обаво, Југославија је обновљена“? Или ХДЗ-овца да каже: „Рата неће бити јер га Хрватска не жели а ми смо проценили да само тако можемо реинтегрисати Југославију"? Могли би на основама изјава разних паликућа редати хипотетичка питања у недоглед, али не треба изгубити из вида камелеонску склоност и лицемерје политичких лидера који рачунају на кратко памћење, а који су већ измењали неколико неспојивих политичких боја.
"...Индентификација са агресором, капитулантска свест, позив на "реалност" јачег и немилосрдно оспоравање и уништење оних који се јачем супростављају, чине чворишне тачке квислиншког деловања, од Недића, Љотића и Михаиловића до Јовановића, Драшковића и Кораћа..."
Марио Калик
Корисников грб
Светонио
 
Поруке: 910
Придружен: Пон Јун 28, 2010 9:04 am

Re: Комунистичка партија

Порукаод Фундаменталиста » Уто Окт 14, 2014 12:12 am

Светонио пише:^ Извињавам се форумашима на ненамерној грешци у мом претходном упису; Велики студентски протест биће одржан 15 . октобра, а не 16. октобра како сам погрешно написао.
Хвала на разумевању.


E јебига, 15-стог сам нешто заузет. :vamp3
Корисников грб
Фундаменталиста
 
Поруке: 1612
Придружен: Сре Јул 25, 2012 4:11 pm
Место: Градац Моравски

Re: Комунистичка партија

Порукаод Светонио » Сре Окт 15, 2014 1:26 pm

``Sinoć je bilo toliko ironije, sarkazma i metafore nad beogradskim stadionom nekdanjeg imena JNA, da to prevazilazi i najjeftinije reditelje teorija zavjere i zaklete filozofske semiotičare odjednom.

Ulijetanje i lebdenje drona ili za čistunce kvadkoptera nad stadionom ironično bišeg naziva JNA, oslikava sukob dvije realnosti, zapravo pararealnosti i realnosti. Ovdašnji narodi čak ni u huliganstvu nisu isti. Čak im i provokacije ne spavaju u istim vijekovima. Srpska epika, heroika i čojstvo su sinoć dobili takvu šamarčinu od „nižih bića, pekara i buregdžija“ Albanaca, da će je pamtiti kroz dobru polovinu 21. vijeka.

To što je iznad glava 30 000 gledalaca letao tamo- amo dron sa zastavom nekakve „Velike Albanije“ i „Male Srbije“, zapravo je najmanji problem. Ljudima nikako nije jasno da je sama fizička provokacija mlataranja blentavom zastavom gotovo pa efemerna stvar. Svakako da je to bila do sada nečuvena provokacija, ali bukvalno. Svakako da je ona naudila svima i vratila region na izmaglicu 20 vijeka Možete samo zamisliti šta bi bilo da se zaviorila zastava „Velike Srbije „ nad Tiranom...Gastarbajteri albanski i srpski već istjeruju pravdu po ulicama Vijene...Ali dosta sa tim!

Ali ima tu mnogo važnijih stvari.

A, šta je bitnije i važnije?

Pa važnije je što Srbija živi u narativu 19. vijeka sa huliganima 20. vijeka smještena i nagurana u 21. vijek. I dok prosječan srpski huligan gleda kako da unese bengalku na stadion, da kliče „Ubij, ubij Šiptara“, ovaj drugi je već poodavno poslao svoje dijete na MIT koledž u Americi, da radi softvere i aplikacije. Zato je uloga drona očevidna i očekivana. Bilo je pitanje dana kada će on zamijeniti one blesave lasere kojima se igra publika i uletjeti sa provokativnim transparentom na neki stadion. Eto, baš u Beogradu sinoć dođe taj danak.

I dok prosječan Srbin zdušno apaludira ruskim MIG-ovima, gotovo neupotrebljivim kanturinama, dok se poziva na slavne bitke Velikog rata i Kosovski mit, svijet živi odavno svoj „ekonomski rat svjetova“, bavi se elektronskim i elektroničkim ometanjem, hakovanjem, bespilotnim letjelicama i nanotehnologijama. Zato ne čudi što srpski specijalci vare šahtove po Beogradu u svrhu „čuvanja i obezbjeđenja Putina“, dok im svake sekunde dron od hiljadu evra može iperitom ili kakvim ozbiljnijim biološkim oružjem uništiti čitav grad.

Dok cijeli zapadni svijet ima uređenu i demokratsku državu, sa minimalnim odstupanjima i standardima, u Srbiji u živom prenosu navijač naziva premijera „pederom“, dobija tihe ovacije na društvenim mrežama čitave zemlje i postaje heroj. Samo par minuta poslije, policija-vlasništvo tog i takvog premijera, u silnoj zbunjenosti nad droniranjem stadionskim, hapsi brata albanskog premijera, koji je izmaštano upravljao dronom.

'Ajde, što je to urađeno ubudale i rendom. Nego, neko tom nesrećnom Vučiću onda dojavljuje kako je taj „dečko“ američki državljanin i da je došao po pozivu kancelarije EU na utakmicu, i to u VIP ložu. Kako li je tom premijeru u toj državi sa tom policijom? Kakvo li je njegovo jutro dok pušta američkog državljanina, koji koristi priliku da lupi verbalnu šamaračinu Srbiji broj 345, rekavši kako mu ništa ne mogu!?

Pa, tom premijeru i nije tako loše. Jer sa narodom koji, velim, živi na relaciji Kosovski mit-Kajmakčalan u vremenu, i gotovo pa nigdje u prostoru, može se manipulisati kako ko hoće. A premijer i hoće i može. I on će, siguran sam, objasniti narodu zašto je dobro da se organizuje vojna parada najsličnija sjevernokorejskoj, da se gasi kultni „Utisak nedjelje“, dok mu po zemlji svako dijete može dronom raditi šta hoće. Bukvalno.

I da se razumijemo, nije to samo i jedino stvar Srbije. Nije to isključivo „ljepota“ Albanije sa željenim joj dominionima. To je redefinisana tačka balkanskog postojanja.

Ovdje ljudi samo na kalendaru vide da je 2014. godina. Ovdje učeni ljudi znaju sve o indijskim mogulima, Sun Cuovom umijeću ratovanja, a ne znaju poslati mail i skenirati dokument. Ovdje ljudi nemaju sve zube u glavi, ali imaju mobitel od 1000 maraka, za koji se čudom čude, i lijevom i desnom krste, kad spoznaju da je to potencijalni džojstik za gore navedeni dron. Ovdje u ovoj balkanskoj opetovanoj dolini mrmota, ljudi gledaju kako im prastari nasipi pucaju, kako im začepljeni odvodni kanali pišaju i kuće plave. Ovdje ljudi promatraju nebo, pomole se Bogu, pa siju nešto. Ovdje je mir tek incident između dva klanja i ratovanja.

Samo i jedino ovdje kvaziistoričari i nacionalistički pisci-teoretičari bivaju nagrađeni kako Mikelanđelo nikada nije, a biolozi, fizičari, hemičari i matematičari bježe iz ove vukojebine glavom bez obzira. Oni koji ostanu možda, rijetko, ali možda i naprave nešto.

Eto tako naprave i taj famozni kvadkopter, taj dron. Dron kojim se može uraditi beskonačno mnogo dobrih stvari. Mogu se mapirati stari putevi, otkrivati nove pećine, vododerine. Pukotine i naprsnuća u gore narečenim branama i nepristupačnim mjestima. Mogu se ljudi spašavati, zaboga! Umjesto svega toga, najjače partije plate nešto siće gikovima da im odrade droniranje kamerama u svrhu predizbornih spotova. Džaba je, a izgleda efektno. Lijepa domovina, nedirnuta priroda i tako to.

I, eto, tu smo mi...Čak i tehnologijama 21. vijeka svjedočimo u negativnom svjetlu. Prosječan, velim, srpski huligan može se samo češati po ćiverici i biti ljubomoran na kolegu iz Tirane što se on prvi nije sjetio ove psine. Ništa više i ništa manje od toga.

Za utakmice ćemo mi lako. Istina bog, bez zelenog terena ne bi bilo uvertire u naše „nesporazume“, kako im od milja tepaju raznorazni nostalgičari. Šta je sa plebsom ubogim?

I živjeće ovi narodi tako u centru svijeta, a izopšteni iz svijeta, sa svojim jadnim kricima „ubij“, „zakolji“, „uništi“, „spali“ „siluj“...Živjeće u ovom mračnom oboru, dok će nas nadlijetati dronovi svih boja, funkcija i oblika. Jer mi smo odavno kontaminirani tolikim zlom i frustracijom da za ljudske posjete nismo. Možda navrati komšija Putin, čisto da vidi kako su mu južne, nikom potrebne gubernije.

Dronove, dronove nam dajte, odavno za ljude nismo."



-----------------------------------------------------------------

Одличан текст!
"...Индентификација са агресором, капитулантска свест, позив на "реалност" јачег и немилосрдно оспоравање и уништење оних који се јачем супростављају, чине чворишне тачке квислиншког деловања, од Недића, Љотића и Михаиловића до Јовановића, Драшковића и Кораћа..."
Марио Калик
Корисников грб
Светонио
 
Поруке: 910
Придружен: Пон Јун 28, 2010 9:04 am

Re: Комунистичка партија

Порукаод Tatzelwurm » Сре Окт 15, 2014 1:46 pm

Право у центар! :kafa
There comes a time when you look into the mirror and what you see is all you will ever see. And you accept it, or your kill yourself. Or you stop looking in mirrors."
LIBERUM VEL I MORTE
"There is no conflict between the ideal of religion and the ideal of science, but science is opposed to theological dogmas because science is founded on fact." -Nikola Tesla
"They who can give up essential liberty to obtain a little temporary safety deserve neither liberty nor safety"-Benjamin Franklin
.˙. .˙. .˙. .˙. .˙. 爻 .˙. .˙. .˙. .˙. .˙.
THE SOURCE OF MY MAGICK IS LOVE. WHO IS THE SOURCE OF LOVE?
Корисников грб
Tatzelwurm
 
Поруке: 1549
Придружен: Пон Мај 16, 2011 11:39 am
Место: Обилазим свет и гледам шта се ради...

Re: Комунистичка партија

Порукаод Svetovid » Пет Окт 17, 2014 8:07 am

Светонио пише:

Слика



Е, добра ти ова слика.
:detel
Путин, човек-змај!
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

ПретходниСледећа

Повратак на ТАКТИКЕ - Дневна политика

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 1 гост