Византија, империја зла

Индивидуална духовност: Срби православни, Срби католици, Срби мухамеданци, Срби атеисти, Срби других вероисповести, Велики верници, Мали верници, Средњи верници, Неверници, Верска убеђења и осећања, Атеистичка убеђења и осећања, Верска толеранција

Re: Византија, империја зла

Порукаод Svetovid » Пет Сеп 25, 2009 4:39 pm

Бели Вид пише:Stevan Nemanja
http://www.rastko.org.yu/rastko-bl/isto ... 3_1_l.html

O Božiću 1188. god. došli su Nemanjini poslanici u Nirnberg, caru Fridrihu, s porukom, da njihov gospodar rado očekuje krstaše u svojoj zemlji. Kad je u maju iduće godine car krenuo iz Regensburga poznatim putem preko Mađarske i stigao u moravsku dolinu, mogao je da vidi neposredno razliku između srpskog i grčkog ponašanja. Čitavim putem, do Nemanjine granice, napadali su grčki najamnici i drugi pljačkaši, ponajviše po zapovesti braničevskog zapovednika, prtljag i pozadinu krstaške vojske. Nemanja je, međutim, pozdravio cara, kad je 27. jula stigao u Niš, zajedno sa svojim bratom Stracimirom, najsrdačnije. Oni donesoše vojsci obilate ponude u vinu, ječmu i mesu. Nemanja je izložio caru svoju antigrčku aktivnost i ponudio mu svoju saradnju; da se oprosti grčke vlasti, on je pristajao da prizna Fridrihovu, jer je mogla biti svakako manje neposredno osetna. I Bugari su, isto tako u Nišu, po primeru svojih srpskih saveznika ponudili caru saradnju u borbi protiv Grka. Međutim, Fridrih sad nije išao kao neprijatelj Vizantije; naprotiv, on je čak imao s njom jednu vrstu prijateljskog ugovora o slobodnom prolazu. Car je s toga po svoj prilici u Nišu još bio uzdržan.

Grci su, naravno, bili obavešteni o svemu ovom. Na putu za Sofiju naiđoše krstaši na vizantisku vojsku, koja je bila tobože upućena protiv Nemanje, ali u stvari sprečavala i prolazak krstaša i dolazila s njima do sukoba, u raznim klancima, a posebno sa njihovim odvojenim odelenjima. Krstaši su imali naročitih teškoća sa snabdevanjem vojske, jer su im Grci pravili raznovrsne neprilike. S toga u Trakiji dođe do pravog neprijateljstva. Ljutit, car Fridrih je pomišljao da izvede čak i napad na Carigrad. U Trakiji on se, u isto vreme, rešio i da primi ponude Srba i Bugara, koji su mu mogli biti od znatne vojničke koristi. Sam Nemanja cenio je svoju vojnu pomoć na 20.000 ljudi, a Bugari na dva puta toliko. Nemanja, iako već u godinama, – sada je mogao imati dve-tri godine preko sedamdeset, – nije malaksavao u svojoj delatnosti, da što bolje i što pre iskoristi sve momente. On je pošao za krstašima sve do Trajanovih Vrata, pa je odatle skrenuo na dalja osvajanja, a caru Fridrihu je poslao svoje izaslanike u Andrijanopolj. Pregovore je u ime carevo vodio s Nemanjom Berhtold Andeks, njegov novi prijatelj. Nemanja je osvojio ovom prilikom čitav niz gradova: Pernik, Zemen, Velbužd, Žitomisk, Stob i samo Skoplje.


Бели Вид пише:Пролаз крсташа кроз наше земље

Подаци о пролазу Фридриха I Барбаросе, немачког цара и једног од вођа трећег крсташког похода, обимнији су и значајнији од свих досадашњих. Барбароса је желео да дипломатским путем обезбеди себи сигуран пут преко Балканског полуострва, које је за раније крсташе било опасније од мора, и зато је најпре био послао нарочито изасланство на дворове свих владара кроз чије је државе имао да прође. Да је његово изасланство заиста долазило и на наш двор, види се по томе што Немања шаље, о Божићу 1188, своје посланике Барбароси у Нирнберг, с поруком да с радошћу очекује у својој земљи крсташе и Цара. - Немци су прешли Драву код Осијека и, источном Славонијом или Сремом, доспеју у Митровицу, а затим, пребродивши Саву код ушћа, стигну у Београд. Из Београда су наставили пут и Дунавом и сухим, и после два дана приспеју на Мораву, па у Браничево. Ту су таборовали недељу дана. Како су од Браничева настајале "бугарске шуме", можда је Барбароса, пре него што је оставио дунавску обалу, послао био неку извидницу и чекао од ње извешће; знамо да је, из опрезности, разделио своју војску у четири одреда. Чим су кренули моравском долином, крсташи су имали да претрпе највећа изненађења. Бугари и Грци нападали су их из заседа, дању, ноћу, скривени у грању високих храстова, бацајући на њих отровне стреле, с брда камење. Кад год би се крсташи удаљили од својих табора, да напасу коње, домороци би их опколили, отимали би им коње, пленили их. Фридрих је зато морао да их хвата замкама као звери: "они који нам падоше у руке, казује један савременик, били су вешани о дрвеће дуж пута, за ноге као погани пси или прождрљиви курјаци". Али Бугари нису били само нападачи, они су умели и да се свете крсташима. Они су вадили из земље хришћанске војнике који су умирали од болести и сахрањивани крај друма, и те мртве, извађене из гробова, вешали су о дрвеће. Крсташи су свуда затицали насеља пуста; мештани су, пре бекства у неприступачна планинска места, кварили воденице и водили собом стоку и односили сваку храну. После толиких даноноћних опасности и жалосних губитака, стигне Барбароса у Равно (Ravus,, Rabnel) где су га очекивали изасланици нашег Немање. Међу тим изасланицима налазио се и рођени брат његов. Он и остала наша властела бише одведени пред Барбаросу. Они изјавише Цару да их је њихов господар послао њему у сусрет, како би му што скорије јавили његов долазак. Они му понудише своје услуге и изјавише му своју покорност. Немања је дочекао крсташе у Нишу, 27. јула 1189. Он и брат му Срацимир и изабрани бољари његови, донеше Барбароси и његовим кнезовима разне и богате дарове. Понудише им јечма, брашна, овце и волове; било је ту и других животиња: тулањи, један припитомљен дивљи вепар, три жива јелена, такође припитомљена; дали су им вина. Сумње нема, наш Немања је топло, од срца дочекао Барбаросу; он је био човек који је с разумевањем и срдачношћу могао осетити крсташко усхићење. (Као што је тачно приметио покојни Павле Софрић, у једној од својих тако оштроумних и тако светлих студија, наш народ је дуго времена био само привидно православно-хришћански. Углавном, он се држао или старога многобоштва или богумилства; тек су Стефан Немања и Свети Сава укоренили православну веру код Срба). Али је Немања, за три или четири дана, колико се Барбароса задржао у Нишу, желео да у Немцима стекне савезнике у својим борбама с Византијом. Савремени хроничари веле да је српски жупан понудио немачкоме цару помоћ своје војске, ако буде хтео да туче цара Исака. Понудио је Немања Барбароси васалну заклетву, да би осигурао безбедност своје земље. Барбароса је то одбио. Није хтео да чини никаква зла хришћанским народима, и имао је само једну мету: Јерусалим; уз то везивао га је и уговор с Грцима да ће кроз њихову државу проћи мирно. При свем томе, Немања је пратио његову војску до Трајанових Врата. Тако је Барбароса у Србима могао видети одане пријатеље и гостољубиве пратиоце, и савремени хроничар тако их и назива: amici nostri comites magni de Servia.


Бели Вид пише:Покрштавање Јужних Словена

Владимир Ћоровић:

Слабом напредовању хришћанства код Јужних Словена иницијативом од византиске стране криви су не само словенски конзерватизам и неповерење, него у истој мери и политичка противност према Византији и устручавање да се с њим уђе у тешње везе, као и затроване верске прилике међу самим Грцима. Од VII-IX века тамо не престају јеретичке секте, верска гоњења и крваве борбе у име вере. Нарочито се беху распалиле страсти за време борбе око икона, која је испунила цео један век. На западу је хришћанство било сумњиво ради тога, што је долазило из Баварске или Фурланске, односно из Немачке и Италије, са оних страна, одакле је претило и политичко завојевање.

Код Срба је хришћански утицај у то време био најслабији. Византиска култура једва је прелазила границе Шаре и Косова; са севера Франци нису прекорачивали Саве и Дунава, а са запада делила их је од приморја, осим у јужном делу од Неретве до Бојане, хрватска држава.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Византија, империја зла

Порукаод Svetovid » Пет Сеп 25, 2009 4:40 pm

Бели Вид пише:Дело цара Душана

Владимир Ћоровић:

http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija ... a/3_8.html

Приликом заузећа Водена Душан је врло оштро поступио према Грцима, који су га изневерили. Гоњеном у борби начелнику града Лисаку би ишчупана брада, па је, злостављан и иначе у оковима послат на суђење у Скопље, али је на путу умро. Сам град је за казну опљачкан, а неверни становници расељени. Обавештен о непоузданом држању грчког становништва и по другим местима, цар је наредио најстроже истраге и казне. Колико је последња агитација, с вером у успех Кантакузенове офанзиве, била узела маха, види се најбоље по том, што су чак неки грчки грађани Скопља, у нади да би Грци могли допрети чак и до тог града, ушли у преговоре с Кантакузеном, нудећи му за тај случај своју сарадњу.
Скопске Грке спасао је тамошњи митрополит, коме је било поверено суђење, правдајући их да су преговарали од страха, а не из зле намере. Душан се, после ових догађаја, могао јасно уверити, да је његов једини ослонац у српском и словенском елементу Маћедоније, а да је све друго нестално и чак непријатељски расположено.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Византија, империја зла

Порукаод Svetovid » Пет Сеп 25, 2009 4:40 pm

Odnos vladika fanariota prema srpskoj revoluciji 1804. i srpskom svestenstvu


Pise: Prof. dr Stanimir Spasovic

Srpsko svestenstvo dalo je ogroman doprinos srpskoj revoluciji u oslobodjenju srpskog naroda od 1804. do 1830. godine. Poniklo iz naroda, sraslo i vremenom izjednaceno sa narodom, ono se od njega nikad nije odvajalo. Zato je Ferdo Sisic, s pravom, konstatovao: "Jedva ima naroda sna svetu cije je svestenstvo toliko krvnih zrtava doprinelo na oltar slobode kao srpsko".(1)

To se ne bi moglo kazati za episkope, fanariote, koji su za vreme, i posle, Prvog srpskog ustanka zauzimali episkopske polozaje u Srbiji, sve do 1830. godine, do Hatiserifa, kojim je predvidjeno formiranje prve vise nacionalne jerarhije.

Stav pojedinih episkopa, fanariota, prema srpskoj revoluciji u Srbiji bio je ravnodusan ili suprotan teznjama srpskog naroda i srpskog svestenstva krajem 18. i pocetkom 19. veka. To se posebno moze kazati za mitropolita Leontija (Lambrovica), koji je bio mitropolit beogradski i cele Srbije u vremenu 1801-1813. godine. U tim, za srpski narod i Srpsku crkvu najsudbonosnijim danima, mitropolit Leontije se nasao na strani neprijatelja srpske revolucije i srpskog naroda. Otuda pocetak srpske revolucije predstavlja borbu srpskog naroda i svestenstva, borbu na dva fronta, borbu za fizicko i duhovno oslobodjenje.

Dolazak Leontijev na polozaj mitropolita beogradskog bio je uprljan krvlju njegovog dobrotvora i ucitelja, mitropolita Metodija. Mitropolit karlovacki Stefan Stratimirovic, istina sa rezervom, ukazuje na to da je "izvesna senka lukavosti i necasnog drzanja pala na njega"(2) prilikom uzdizanja na vladicanski polozaj. I Milenko Vukovic pretpostavlja da je mitropolit Leontije mogao biti umesan u smrt hadzi Mustafe-pase jer je on mogao biti "jedini i najsigurniji svedok crnog zlocina njegovog".(3)

Iz slavoljubivih i niskih pobuda dosao je glave mitropolitu Metodiju a iz straha doprineo ubistvu Hadzi Mustafa-pase i time pomogao dolasku na vlast dahija, koji su u Beogradskom pasaluku zaveli jedan od najstrasnijih terora. Na krvi, koju prolili da bi preuzeli vlast, mitropolit Leontije i dahije zblizili su se i postali prijatelji, sto pokazuje i njihova saradnja docnije. Svoje poverenje prema dahijama on je gradio na izdaji srpskih svestenika i drugih uglednih ljudi. Mitropolit Leontije je, jos u pocetku, pokazao svoju odanost prema dahijama tako sto je dozvao u Beograd cuvenog arhimandrita manastira Bogovadje, Hadzi Ruvima, da ga pita o stanju i raspolozenju naroda. Hadzi Ruvim je odgovorio: "Gospodine episkop! ja ne mogu dovoljno vopl i stenanija narodnog iskazati, no toliko dobro bi bilo da se i mi malo uklonimo u Nemacku buduci da raja sasvim na janicare hoce ustati."(4) Ova ispovest Hadzi Ruvima bila je dovoljna da ga mitropolit Leontije optuzi Kucuk Aliji i ovaj naredi da mu se na Kalemegdanu, 28. januara 1804, odsece glava.(5) Umesto da nadje zastitu i razumevanje kod svog episkopa, nailazi na izdaju. Dakle, sa ovakvom preporukom mitropolit Leontije seda na katedru mitropolita beogradskih u vreme kad je srpskom narodu i srpskom duhovnistvu bila potrebna najveca pomoc i razumevanje.

Kad je izgubio svoga zastitnika Kucuk Aliju, mitropolit Leontije je dosao Srbima u logor, 15. juna 1804, zajedno sa episkopom sabackim Antimom, objasnjavajuci svoje bekstvo iz grada kao zelju da sa svojom pastvom deli dobro i zlo.6 Medjutim, on nije ostao sa Srbima u logoru, vec je odatle otisao u Carigrad, i tamo je, verovatno, stupio u kontakt sa Porotm, posto je odatle doneo neke uslove za mir sa Turcima.(7) Njegovo mesanje u poslove srpskih ustanika, i njegovo putovanje u Carigra, jos vise su izazvali podozrenje kod Srba. Pisac "Serbije placenoje pakiporaboscnije" pise: "Tajno dosta verno uznalismo: Zelio je da ne uspemo u nasem predprijatiju. On je preko Nemacke izmedju nas Turcima u gradove pisao, a posle iz Carigrada od divana turskoga pisma primio i u narod starao se posejati da se ne bijemo protiv Turaka".(Cool

U toku 1804, 1805. i 1806. godine, ustanici su belezili sjajne pobede. Mitropolit Leontije, buduci da je bio u Beogradu, pratio je sve dogadjaje, i kad je ocenio da se ratna sreca okrenula Srbima, odlucio je da pristane uz njih, racunajuci na odredjenu korist. Ali, Karadjordje, znajuci Leontija kao zlocinca i saradnika dahija, nije ga zeleo trpeti pored sebe, vec ga uputi u Smederevo, gde se nalazio Sovjet. Prota Mateja kaze da je Karadjordje mrzeo Leontija kao najgoreg Turcina, "za taj uzrok sto su sve cetiri dahije poslali medju Srbe vladiku i dosao je u vojsku i Srbe savetovao da se prodju bune, no da se agama pokore i proce."(9)

Svoje prisustvo u Sovjetu, mitropolit Leontije je znao iskoristiti, pa se pomesao sa sovjetnicima, ucestvujuci ravnopravno sa ostalima u dogovaranju i donosenju odluka. Kad su ustanici zauzeli Beograd i Sovjet se preselio u njega, usled povecanja broja sovjetnika Karadjordje je, u dogovoru sa ostalim staresinama, odredio Mladena Milovanovica da saopsti Leontiju da je njegovo prisustvo u Sovjetu nepozeljno.

Od tada, mitropolit Leontije pocinje svom snagom, i na sve strane, da radi protiv Karadjordja, a narocito protiv Mladena.(10) Mitropolit Leontije bio je u Sovjetu podrivac i spijun. Prota Matija se zali da ga je vladika mnogo puta pitao i kusao sta su nam Rusi rekli u Petrogradu.(11) Srbima je bio dobro poznat njegov rad, zato ga nikako nisu hteli primiti, zato sto ih je od pocetka Ustanka jednako savetovao i nagovarao da se Turcima predadu i da se umire, a osobito ih je odvracao od Rusa, da se s njima ne mesaju, jer ce ih ostaviti kao Moriju, te ce ih Turci onako isto iseci i porobiti.(12)

Mitropolit Leontije je, iz mrznje prema Srbima, isao toliko daleko, da je organizovao jednu stranku od Grka trgovaca, i nekih Srba koje pridobio novcem, i trazio od Porte dozvolu da postavi jednog Grka koji ce upravljati Srbijom.(13)

Koristio je najpogodnije trenutke za antirevolucionarnu propagandu i sejanje nepoverenja kod srpskog naroda prema ustanickim vodjama. U toku 1808. godine, iduci po eparhiji radi prikupljanja poreza, govorio je narodu: "Sad vam je gore. Pod Turcima vam je mnogo bolje bilo nego sada. Turcima ste placali, barem niste vojevali, a sada i placate i vojujete i kulucite i procaja."(14)

Kad se Karadjordje uverio u spijunski rad mitropolita Leontija i episkopa Veneditka Kraljevica, zajedno sa Sovjetom doneo je odluku da se proteraju iz Beograda. Ali na protest Konstantina Radofinikina, Karadjordje je morao ostaviti mitropolita Leontija i dalje u Beogradu.(15) Dolaskom u Beograd Teodora Nedobe za pomocnika Konstantinu Radofinikinu, jos vise je ojacala spijunska delatnost mitropolita Leontija.

Posle poraza srpske ustanicke vojske na Cegru 1809., gde je hrabro poginuo Stevan Sindjelic, mitropolit Leontije je napustio Beograd i camcem presao u Pancevo a odatle u Vlasku. Ovo je Karadjordje smatrao zgodnim povodom da se oslobodi prisustva episkopa fanariota u Srbiji i da dovede Srbe episkope na te polozaje. Medjutim, ovakva nastojanja Karadjordja nisu uspela iz kanonskih razloga.

Mitropolit Leontije vratio se ponovo u Srbiju 1811. godine uz pomoc i nastojanje ruskog dvora. I za Karadjordja i za Sovjet, prisustvo mitropolitovo u Beogradu bilo je nepozeljno. Zbog toga su mu za mesto rezidencije odredili Kragujevac. (16)

Dok je Karadjordje lezao, bolestan, u Topoli, od 15. juna do 3. avgusta 1813. godine, mitropolit Leontije je svud po Srbiji pronosio lazne glasove da je vozd umro; da svetog Kralja kivot skripi, i da je to znak da Srbija mora propasti. Prelaskom u Beograd, mitropolit Leontije poceo je buniti trgovce i ostali narod. Kad u tome nije uspeo, stao je, zajedno sa Nedobom, da siri glasove kako je Karadjordje sve svoje dragocene stvari iz Topole preneo u Beograd, da bi ih u Nemacku prebacio, i da on sam hoce u Nemacku da bezi. Ovo su sve radili da bi narod zaplasili i dali povoda narodu da se i narod seli u Nemacku. U crkvi beogradskoj, pri kraju svete Liturgije, dok su deca pevala "Spasi Gospode i pomiluj", pakosno je govorio "da ce Gospod spasiti onoga, ko ima ladju da se u Nemacku preko Dunava prevesti moze". Videci da bi mu ovo moglo doneti dosta novca, odmah je kupio ladju i dobosem pozivao narod da ga prevozi na nemacku stranu.(17)

U nastavku borbe za oslobodjenje Srbije, vodjene pod knezom Milosem, vladike fanarioti nisu uzimali nikakvog ucesca. Sa te strane knez Milos je bio u znatno povoljnijoj situaciji od Karadjordja. Ratne operacije pod knezom Milosem nisu dugo trajale kao pod Karadjordjem, te se vladike nisu mogle ni snaci u tako kratkotrajnom vihoru. Vladika sabacki Danilo, koji je bio krdzalija i razbojnik, uz to i saradnik Turaka, maja meseca 1815. godine, napustio je eparhiju i pobegao Turcima.(18) Za njega Svetozar Niketic kaze "da je bio poznat kao veliki zulumcar, koga su Turci zvali deli-papas, a Srbi alauk... Bio je rdjav kao vladika i kao covek i kao hriscanin, globadzija da mu je ravna trebalo traziti."(19)

Mitropolit beogradski Dionisije Drugi, pomogao je Hursid pasi da umiri Srbiju, pa se i on deklarisao kao saradnik Turaka.(20)

Izuzev casnih izuzetaka, kao sto su bili episkop sabacki Antim i niski Melentije, svi ostali episkopi fanarioti, koji su se nalazili u Srbiji za vreme oslobodilackog rata od 1804. do 1815, pa kasnije do 1830, pokazali su veliku neosetljivost za pravednu borbu srpskog naroda u kojoj je svestenstvo bilo jedan od najznacajnijih faktora srpske slobode i radjanja srpske drzave. Stoga je Svetozar Niketic bio nepostedan u njihovoj osudi: "Sto je janicarstvo bilo u drzavi-carevini turskoj - to je fanariotstvo bilo u crkvi. Jedno drugom ni u dlaku nije ustupalo, a samo je razlika bila u sredstvima".(21)

Vladike fanarioti nisu poklanjale nikakvu paznju srpskom svestenstvu. "Vladike su navikle da svoj polozaj smatraju dobrim izvorom prihoda; ubirali su porez na odzake, dimnicu, od svakog domacinstva; upravljali svestenicima cesto nasilnicki i sa pritiskom."(22) Nekog odredjenog kriterijuma prilikom rukopolaganja svestenickih kandidata nije bilo, izuzev kupovine svestenickog dostojanstva.(23) Sa svestenicima su postupali kao sa slugama.(24)

O pokusaju da se srpsko svestenstvo opismeni, uputi i zastiti, nije bilo ni govora. Zato Vuk Karadzic, s pravom, konstatuje: "Dok je srspki patrijarh postavljao Srbe mitropolite i vladike, bez sumnje su oni, jedno sto su bili od onoga naroda, a drugo, sto je svaki znao, da ce ondje ostati, dje je koji bio, opet mogli stogodj starati se da popovi i kaludjeri sto znadu (sto govore razlicne pod Turskom vladom pisane knjige); ali su grcke vladike i mitropoliti dotle docerali svestenstvo, da je tesko naci popa koji zna dobro citati! Oni nikad ne pitaju, zna li onaj sta sto oce da se zapopi, nego samo gledaju moze li platiti. Ali od ovakvih arhipastira ne moze se nicemu bolje ni nadati."(25)

Okolnost da su se na episkopskim katedrama Karadjordjevog i Milosevog doba, u vreme priprema i ustanickih akcija, od 1804. do 1815. godine, nalazili ljudi koji nisu uvazavali borbu srpskog naroda, jedno sto su stranci, a drugo sto su bili ljudi bez narocitog kvaliteta, ostavilo je veoma ruzno secanje i negativne posledice u narodu, kod srpskog svestenstva i ustanickih vodja. Zbog takvog njihovog ponasanja, kod pojedinih predstavnika srpske vlasti, u vreme formiranja isnstitucija srpske drzave, srtvoren je prirodni otpor prema episkopskoj vlasti i dovelo do mesanja srpske vlastu u cisto crkvene poslove. To je uticalo i na stvaranje jedne prakse, neprimerene Crkvi i njenom ucenju, koja je umnogome i danas prisutna.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Византија, империја зла

Порукаод Evropljanin » Суб Јан 09, 2010 3:57 am

Barak Obama me podseca na slavne vizantijske imperatore poput Justinijana i Iraklija.
Kao sto nam je Vizantija donela pismo, crkvu i kulturu tako isto Amerika nam donosi moderne tehnologije, vindous, internet, pa i tu tastaturu kojom kucas.
"Trebinjca Gorana Aleksića ubijaju Srbi jer je branio komšiju muslimana. Beograđanin - Sarajlija Jovan Divjak nije otišao na Pale, odakle je granatirano Sarajevo, nego je ostao u Sarajevu i branio svoj grad. On je, zbog toga, izdajnik i zločinac za mnoge Srbe koji ljudsku i nacionalnu etiku nisu učili od Marka Miljanova nego od Slobodana Miloševića. "

Vuk Drašković

Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković upozorio je, povodom 20. godišnjice devetomartovskih demonstracija u Beogradu, da se "povampiruje" duh nacionalizma koji Srbiju "slabi i sramoti i svađa je sa susedima i demokratskim svetom".
Корисников грб
Evropljanin
 
Поруке: 260
Придружен: Пет Јан 08, 2010 12:35 pm

Re: Византија, империја зла

Порукаод Svetovid » Суб Јан 23, 2010 11:19 pm

О приликама у Византији почетком VII века и мало касније говори и Георгије Острогорски. Он напомиње да је византијска власт на Балкану тада била сломљена и да су Словени преплавили не само подунавске провинције већ скоро и целу Маћедонију, "а Тракија је опустошена до испред самих зидина престонице". Острогорски мало даље, у вези са реорганизацијом управе у Византији, са увођењем тематског уређења, каже: "На Балкану тематско уређење се још није могло увести, што показује још једном да је византијска власт била паралисана словенским надирањем у читавом пределу Балканског полуострва. Тек знатно доцније, и само постепено, Византији је успело да успостави своју управу, а према томе и да уведе тематску организацију, у извесним покрајинама Балканског полуострва, пре свега приморским". Из овога произилази да за време Ираклијеве владе није постојао стратег ни у Београду, па Срби, приликом наводног преласка Дунава и жеље да се врате натраг на југ, нису ни имали потребу, нити су могли, да моле неког византијског заповедника за дозволу за повратак на југ. Ако се заиста може доказати да тридесетих година VII века Византинци нису могли имати свога заповедника у Београду, и уопште у том појасу, онда јако сумњива постаје читава Порфирогенотова прича о Србици и о кретањима Срба преко Дунава "у своје земље", као и о њиховом повратку и насељавању у "садашњој Србици", и то све тобож по Ираклијевом одобрењу. Та сумња би могла бити још израженија ако би се доказало да је долазак Срба и Хрвата на Балканско полуострво уследио пошто су "Оба непријатеља, која су претила опстанку Византијског царства, била поражена". Острогорски сматра да се тек тада, значи после слома Авара и Персијанаца под Цариградом 626. године, "одиграла и сеоба Срба и Хрвата, детаљно описана у познатом извештају Константина Порфирогенита... Хрвати и Срби напустили су своје постојбине иза Карпата и, уз пристанах цара Ираклија, појавили су се на Балкану".40 Међутим, ако би заиста било тачно да су Срби дошли на Балканско полуострво тек после 626. године, онда је заиста тешко поверовати да су до краја Ираклијеве владе (641), дакле у току само петнаестак година, дошли на Балкан, населили (или основали) Србицу недалеко од Солуна, живели тамо неко време, па се предомислили и уз дозволу стратега из Београда поново прешли Дунав, идући сад најуг, те са дозволом цара Ираклија населили "садашњу Србију" и све друге наведене области. Царево казивање звучи заиста невероватно.
40 Георгије Острогорски, Историја Византије, Београд 1969,110, 114,119 (даље: Острогорски)

Реља Новаковић
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Византија, империја зла

Порукаод Глогов Колац » Пон Мар 29, 2010 8:37 pm

Хехе .ебе луд збуњеног у вези те фантастичне сеобе..

Чињеница је да је српска државна традиција супротстављена византијској.
Односно `босфорској`.
И то је тако још од обрачуна Лицинија(`Србина` -лужичког), који је започео модерну(послеримску) српску државну идеју,
и Константина(`Србина` -влашког) који је обновио трачку(балканско-анадолску) `босфорску` политичку идеју.
Преко Османског царства до данашње Турске, `босфорска` идеја је наш НЕПРИЈАТЕЉ.

Да ли ти Световиде знаш која је српска геополитичка идеја?
Стара Троја,
никад није пала,
свето тројство,
вечна српска слава!
Корисников грб
Глогов Колац
 
Поруке: 131
Придружен: Уто Дец 08, 2009 9:16 pm

Re: Византија, империја зла

Порукаод Svetovid » Пон Мар 29, 2010 11:26 pm

Глогов Колац пише:Да ли ти Световиде знаш која је српска геополитичка идеја?


Не знам.
Можда пловни пут Дунав - Морава - Вардар?
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Византија, империја зла

Порукаод John Doe » Нед Сеп 05, 2010 5:38 pm

Veoma zanimljiva tema, dosta istorijskih izvora, dosta dobrih podataka, ali u korist pogresne teze, odnosno teze o tome da neka zemlja moze biti samo olicenje zla.

Vizantija je bila na prvom mestu imperija, sa svime sto imperije nose. A to znaci, pokoravanje manjih i manje civilizovnaih naroda, sirenje i nametanje svoje kulture, vesta i cesto prevrtljiva diplomatija, okretanje jednih neprijatelja protgiv drugih i tako dalje.

Dakle, dosta toga ne bas cistog i prijatnog, ali treba uvek imati u vidu da ni zivot Srba u vreme prevlasti Vizantije nije bio bas veseo- zivot je bio prost i jednostavan, sveden na neku vrstu plemenskih zajednica, ljudi su bili nepismeni i ziveli su jedva naziruci neke osnovne civilizacijske navike. Sve imperije su fascinantne izbliza, ali neprijatne kad se neko nadje na njihovom udaru.

Meni licno je bilo zanimljivo koliko su Srbi u srednjem veku bili neorganizovani i neborbeni- sem tankog sloja aristokratije, srpski seljak je, izgleda, bio potpuno nesposoban/ nepodoban za ratovanje.

Najvece srpske pobede, kod Velbuzda 1330. i osvajanje vizantijskih teritorija krajem XII veka u vreme kralja Milutina, kao i veliko sirenje u vreem cara Dusana, najvise su izvojevali nemacki najamnici i manji broj srpskih vitezova koji su imali feudalen obaveze prema srpskom kralju.

Narod, odnosno prost seljak, jedva da je imao neke veze sa takvim pobedama. Samo manji broj tzv. vlaha celatora je imao vojnu obavezu na konju, i manji broj seljaka u pesadiji i to je sve.
Либерално је десно, тоталитарно је лево

Okrugli sto forum
Корисников грб
John Doe
 
Поруке: 292
Придружен: Чет Авг 19, 2010 3:35 pm
Место: Нови Сад

Re: Византија, империја зла

Порукаод John Doe » Нед Сеп 05, 2010 9:32 pm

Greska u kucanju, rec je o Milutinovim osvajanjima s kraja XIII veka, ne s kraja XII. Posto je isteklo vreme za edit, morao sam da zveknem novi post.
Либерално је десно, тоталитарно је лево

Okrugli sto forum
Корисников грб
John Doe
 
Поруке: 292
Придружен: Чет Авг 19, 2010 3:35 pm
Место: Нови Сад

Re: Византија, империја зла

Порукаод Svetovid » Сре Авг 24, 2011 10:12 am

:kafa
Интервју са др Ђорђем Јанковићем, археологом (магазин Дуга, Београд 1995)
viewtopic.php?f=7&t=94&p=17672#p17672
• ДУГА: Да, у поставци београдског Народног музеја уопште нема Словена, нити Срба пре Немањића...

ДР ЈАНКОВИЋ: Тачно. Тако да посетилац у музеју може да види једино византијску културу, јер то из доба Немањића није ништа посебно српско, него су то предмети опште византијске ликовне и примењене уметности, какви могу да се виде и у Бугарској, Грчкој, Русији. Значи, у том музеју мало тога приказује нас као народ. Приказан је само културни круг дела Срба, оних из делова немањићке државе и Деспотовине. Ако пре распада Југославије није смела да се приказује целовито култура и историја српског народа, зашто је то и сада тако?


• ДУГА: Како тај провинцијализам науке у пракси изгледа?

ДР ЈАНКОВИЋ: Располажемо са више података и написаних стручних текстова о Германима и Аварима, него о себи самима у раном средњем веку. Нама је важно да покажемо да имамо Келте, римске палате, германски накит или друге културе као Западна Европа. А када је реч о средњем веку, онда смо показивали само Византију или смо показивали себе или своје претходнике, искључиво као примаоце културних импулса, као да немамо своју аутентичну културу.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

ПретходниСледећа

Повратак на ДУХОВНИ ПУТЕВИ - Срби свих религија и Срби атеисти

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Google [Bot] и 2 госта

cron