Словенски неопаганизам, Родноверје, Родна вера, Јазичество

Индивидуална духовност: Срби православни, Срби католици, Срби мухамеданци, Срби атеисти, Срби других вероисповести, Велики верници, Мали верници, Средњи верници, Неверници, Верска убеђења и осећања, Атеистичка убеђења и осећања, Верска толеранција

Re: Словенски неопаганизам, Родноверје, Родна вера, Јазичество

Порукаод Aнa » Нед Јан 04, 2015 6:50 pm

''Svevlad nije rodnoverski sajt. On se, kao što i piše na njegovoj naslovnoj strani, bavi istorijom, mitovima, običaji-ma i predanjem Starih Slovena i Srba, kao i narodnom, prethrišanskom kul-turom uopšte; dakle teži da sve informacije koje se vezuju za pomenute obla-sti podeli sa što širim krugom posetilaca bez obzira na njihovu versku pripa-dnost (...). Istina, postoji odeljak posve'en savremenom rodnoverju koji pru-ža informacije koje pomažu stvaranje jasnije slike o načinu na koji savremeničovek pokušava da u praksi uobliči sopstveno izražavanje vere prema modelu slovenskih predaka. To, ipak, nije dovoljno da bi se sajt mogao nazvati rodnoverskim; (...) Jedan broj autora koji sarađuju na sajtu jesu po veroispovesti rodnoverni. Iz ovoga se može videti da se u Svevladu nikada nije postavljalo pitanje ko je koje vere, vec kako se odnosi prema temama koje prezentacija obrađuje.''
Aleksandra Marinkovic
:knjige
iz knjige: Konstrukcija slovenstva u politici i nauci: Stvaranje (sve)slovenskih tradicija, ideološke koncepcije o slovenskom jedinstvu i njihove refleksije, Kristijan Obšust
dioV SAVREMENA PERCEPCIJA SLOVENSTVA


Tako se u programu strategije razvoja rodne vere u jednoj od tačaka ističe sledee: „Imajuci u vidu istorijsko iskustvo medjunarodnog slovenskog pokre-ta u istoriji, razumemo da jedinstvo Slovena je uvek bilo plodotvorno u in-formativnom, naučno-obrazovnom, etnokulturnom, društveno-patriotskom organizovanju, ali su svagda bili neuspešni u političkoj sferi.“
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4088
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Словенски неопаганизам, Родноверје, Родна вера, Јазичество

Порукаод Aнa » Нед Јан 04, 2015 7:58 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4088
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Словенски неопаганизам, Родноверје, Родна вера, Јазичество

Порукаод Svetovid » Пон Јан 05, 2015 12:23 am



Читао сам одавно, помиње се и бадњак форум у том раду, односно, ако се добро сећам, аутор научног рада је позивао да се читају дискусије са нашег форума, да би се боље разумела "родноверска сцена". :vamp
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Словенски неопаганизам, Родноверје, Родна вера, Јазичество

Порукаод Aнa » Пон Јан 05, 2015 5:49 pm

књига је изашла у августу 2013.
ја сам је случајно открила прије неколико дана
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4088
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Словенски неопаганизам, Родноверје, Родна вера, Јазичество

Порукаод Aнa » Пет Јун 05, 2015 5:42 pm

Љубиша Радовић: „РОДНОВЕРЈЕ“ И ДУХОВНИ СВЕТ СВЕТЛОСТИ И ТАМЕ

09.04. 2015 Српски културни клуб



О. Павле Флоренски – Православни свештеник, богослов, философ, песник и научник

У својој књизи „Иконостас“ о. Павле Флоренски на веома јасан и лако схватљив начин, већ на почетним странама своје књиге, примером нам показује и доказује, реалност постојања духовног света, увек присутног око нас и с којим смо се, без изузетка сви сусретали. Парафразираћу његове речи.

„Десило вам се сигурно то, да у сну сањате како вам се неко прикрада с пиштољем у руци, узима јастук, прислања га на вашу главу, пуца…и ви се будите, обливени знојем и схватите да је неко уствари звонио на улазним вратима.“

Могуће је и вероватније да је сан сличан овом имао можда другачији ток, али се свакако завршавао пуцњем или нечим сличним, у вашем сну, као и неким звуком на јави.

„Како је могуће да сте, сањајући, предвидели догађај који се збио на јави (звоно на вратима) и поклопили га у трену с пуцњем из вашег сна? Како сте могли предвидети и повезати сан и јаву у једно те исто (јединствен догађај)? Почели сте да сањате пре звона-пуцња, и све припремили у сну за звоно-пуцањ. Како сте предвидели нешто што ће се тек догодити?“

Мислим да смо добили јасан и лако схватљив доказ о постојању света, у који је, по некад тешко веровати. Свету који је за многе невидљив и не успевају да га уоче лако.

Зашто сам наводио овај пример ?

Пре свега због тога што тема којом ћу се овде бавити „родноверје“ своје исходиште налази баш у том „паралелном свету“, свету духова и демона, свету светлости и таме.

Словенски многобожачки свет је у много чему сличан Хеленском и Римљанском романтизираном систему, не тако добро подупрт писаним и археолошким артефактима (има нешто апокрифа, али то није могуће узети за озбиљно, јер су по свему судећи, по једнима фалсификати, по другима средство манипулације). Словени као најстарија до сада позната цивилизација сежу у времена, која обиљем нових и нових доказа, антидатирају до сада уврежено мишљење о хронологији настајања цивилизације и историографију која данас важи стављају на озбиљан испит. Надамо се да ће историографија избећи замку друштвено-политичке феноменализације. До сада се томе није одупрла, бар не на адекватан начин.

Стара словенска вера

Из Википедије, слободне енциклопедије

Велес, бог поља и шума.

Стара словенска вера означава народну религију и митологију Старих Словена чији корени сежу у III миленијум пре наше ере и која је постојала све до покрштавања Словена у средњем веку.

Словенску митологију је, на основу данас расположивих извора, тешко реконструисати у целости[2]. Сматра се да је веровање у живот после смрти било заједничко свим Словенима.[3] Најзначајнија божанства су Перун, Световид,Сварог и Дабог, али је немогуће, са сигурношћу, закључити ко је био врховни бог словенског пантеона[4]. Постојање светих кипова, односно кумира, међу којима је најпознатији Збручки стуб, је потврђено на целокупном словенском простору[5][6], али њихов облик, изглед и материјал израде варирају од поднебља до поднебља. Услед различитих историјских прилика, веровања Старих Словена су се засебно развијала, због чега се данас обично приказују и изучавају према подели словенских народа на Јужне, Источне, Западне и данас скоро ишчезле Полапске Словене (Лужички Срби).

Основни извори за реконструкцију веровања Старих Словена су углавном према словенском многобоштву негативно настројене[2], хришћанске хронике, затим народна веровања и археолошка грађа, али је на основу њих немогуће утврдити како функције неких божанстава, тако и постојање родбинских веза међу њима[2] или словенског космогонијског мита.

Данас се међу Словенима јављају неопаганске верске организације, које своја веровања базирају на сопственим тумачењима и допунама оскудних извора о вери Старих Словена, махом научно спорне[7] Велесове књиге[8]. Иако углавном пропагирају повратак природи, панславизам и верску толеранцију, међу њима има и оних који представљају агресивне десничарске групе које заговарају нацистичку филозофију крви и тла[8].

Детаљније – Стара словенска вера

Закључак

Нећу улазити у дубљу анализу „Старе словенске вере“ с теолошког аспекта, пре свега зато што ми није намера да ма шта спорим у словенској предхришћанској историји, напротив. Верујем да у светлу цивилизацијских турбуленција, (најблаже речено), сваки и најмањи камичак наше словенске како хришћанске, тако и предхришћанске историје треба још једном, изнова, уграђивати у темеље онога што јесмо, онога из чега смо настали и онога у чему треба да се пронађемо, изгубљени у свету и времену, које нам као Словенима, ни најмање није наклоњено. Осврнућу се на оно што је суштинско у том наслеђу предака с једне и нас савремених Хришћана данас, с друге стране.

У помоћ ћу позвати онај свет који сам примером о. Павла Флоренског, покушао и вама да дочарам и учиним реалним.

Паралелни свет постојао је и пре него што смо ми као творевина Божија, стигли на/у свет у време Постања
Као што то можемо данас и онда смо могли да општимо с духовима тог света
Све нама познате цивилизације, па и наша градиле су своје теолошке системе поштујући духове тог света
Цивилизацијски прелом догодио се Оваплоћењем, Распећем, Васкрсењем, Вазнесењем и Силаском Светог Духа на Апостоле. Јеванђељска Реч Божја, Светим Духом освећених Апостола, кренула је да проповеда Реч Божју народима

Родноверје данас, поред свега осталог што јесте, значило би и одбацивање једине Откривене религије, њену негацију и повратак, у теолошком смислу, на Дарвинову грану еволуционизма. О злоупотреби символа нећу овде говорити, али ћу напоменути да је јадина карика која се још увек некако „држи“, веза родноверја и нацистичког погледа на свет оличеног у овешталој флоскули „крви и тла“

Огромно поштовање које осећам према сопственом наслеђу, као Словен, Србин и Хришћанин желим да изразим сваком делом своје личности. Темеље на којима је настала ова предивна цивилизација Словена, символе и дух који они представљају, Вука Светим Савом благословеног и као праслику Србина схваћеног, радо видим и радо му се дивим, јер је (храбар, снажан, усамљен, неповерљив, предатор, тих, опасан, муњевит, опрезан, породичан, друштвен, одан, убица, освајач, нападач, доследан, слободан, дивљи, неукротив, леп…Вук) и као такав народима као што смо ми приличи и свакако је, у сваком наведеном смислу, слика карактера нашег народа.Хришћанство, је надградња свега онога што су нам преци у наслеђе оставили, предивна надградња у теолошком и морално-етичком смислу на којем данас почивамо. Одговор на сва она, до Христа постављана питања, (која на жалост, ни неким Христовим савременицима нису била видљива, мада су се одигравала пред њиховим телесним очима, као и духовно слепило, како онда када Господа распеше, тако и данас када би да га опет распињу изнова), нису допрли још увек до залеђених срца и скучене душе многих међу нама. Гогољ је суочен с таквим питањем дао следећи одговор: „Чак и кад би ми неопозиво доказали да Бога нема, остао бих Хришћанин“, док је Толстој у својим позним данима, заборавио одговор на то питање, а целог свог живота га је знао. Говорећи све ово, у Господа се уздам да су речи моје на корист и на спасење мени грешном и недостојном рабу Божјем, и да ће ми добар одговор бити на страшном Христовом суду, када Господ по други пут дође међу нас.
http://www.srpskikulturniklub.com/ljubi ... sti-i-tame
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4088
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Словенски неопаганизам, Родноверје, Родна вера, Јазичество

Порукаод Aнa » Сре Јун 24, 2015 6:06 pm

Slavio sam dolazak leta sa srpskim paganima u Vinči


June 23, 2015

By Nenad Kostic

Izlazim iz autobusa na liniji 307 I koračam strmim ulicama koje vode ka obali Dunava kod Vinče. Pošao sam na okupljanje poklonika vere starih Slovena, članova i simpatizera Udruženja rodnovernih Srbije "Staroslavci", koji su u zabačenom dunavskom ritu obeležili praznik Kupalo, jedan od centralnih događaja u kalendaru rodnovernih, i obeležava se 21. trešnjara (juna).



Lutam i razmišljam o tome kako ću se verovatno obreti pored male logorske vatre, kilometar od najbliže kuće, okružen ljudima koji u ritovima slave drevna rečna božanstva, sećajući se prilika u RPG igri Call of Cthulhu u kojima su se takve aktivnosti, u skladu sa Lavkraftovim narativnim normama, završavale mojim žrtvovanjem. Preda mnom puca pogled na dunavske ritove, i u daljini, na kraju velike čistine, vidim zastavu sa simbolom kolovrata, točka rođenja i smrti koji predstavlja centralni ispovedni znak obnovljene staroslovenske vere. Naziru se i drva složena za potpalu.

Kad sam već krenuo ka toj lomači, više nema nazad. Upućujem se ka obali, prolazeći pored odbačenih veš mašina, kora od lubenica i ostalog đubreta nabacanog duž staze. Tamo gde prestaje đubre, počinje dunavski pesak kroz koji se probijam kao u snovima u kojima su noge sapete. Zastava sa kolovratom je sve bliža i posle nekoliko minuta stupam u grupu od nekoliko desetina ljudi kojima ne nalazim najmanji zajednički sadržalac.

Tu su mladići sportskog izgleda, jedan momak toliko širokih ramena da pomišljam da je desetak godina propuštao "dan za noge" u teretani, nekoliko sredovečnih ljudi, osobe neodređeno bajkerskog izgleda, devojke sa vrbovim vencima na glavama. Ručaju gulaš koji sipaju iz velikog kazana, pijuckaju rakiju. Neki su odeveni u bele odore svečanog izgleda.

Upoznajem se sa Nebojšom Jeremićem, predsednikom udruženja "Staroslavci" čiji članovi rade, svako na svoj način, na obnavljanju predačke vere.

- Ovaj skup je nešto manji nego dosadašnji, jer smo odlučili da odemo dalje nego pre, kada smo slavili na Adi Ciganliji i Košutnjaku. Ovo je savršeno mesto da se proslavi Kupalo, na Dunavu, pored Vinče – kaže Nebojša.
Слика
Pijem odličnu kajsiju koju je ispekao jedan mlađi učesnik skupa, a gospođa Nevena, koja na glavi ima vrbov venac, ispravlja me kada je, zaista glupo, pitam kako je počela da se bavi staroslovenskom verom.

- Mi se time ne bavimo, nego živimo rodnoverje – govori, i objašnjava da je relativno nedavno prihvatila zakletvu rodnovernih.

- Zakletva se obavlja dva puta godišnje, na praznike Svetovida i Velesa. Zakletva podrazumeva da se čovek odrekne hrišćanstva – rekla je.

Gospođa Nevena mi govori i da se svako ko ode na sajt udruženja može upoznati sa tematikom na način koji ima temelje u akademskom proučavanju staroslovenskog panteona.

- Mi se trudimo da sve što čitamo i preporučujemo bude akademski prihvaćeno. Postoje dokumenta koja su nam veoma zanimljiva, ali njihova verodostojnost još uvek nije sasvim potvrđena. Takva je "Knjiga Velesova" – kaže Nevena.
http://www.vice.com/rs/read/isao-sam-u- ... e=vicefbsr
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4088
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Словенски неопаганизам, Родноверје, Родна вера, Јазичество

Порукаод Svetovid » Сре Јун 24, 2015 10:29 pm

....... а у наставку текста :kafa

Čujem i stvari koje mi se ne dopadaju, i odlučujem da ih sravnim sa upozorenjem koje sam dobio pre dolaska na skup – da neke stvari za koje se zalažu članovi nisu deo opšteg idejnog sklopa udruženja, već odražavaju lične stavove članova.

- Ja nisam rasista, ali (i tu se sledim, jer posle toga obično sledi deo koji svedoči o tome da govornik jeste rasista ) svaka rasa treba da sledi svoj put – govori jedan učesnik skupa, a ja se pitam – koliko ovih „ali" postoji u onom delu statuta udruženja koji se nigde ne zapisuje, ali se prećutno podrazumeva.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Словенски неопаганизам, Родноверје, Родна вера, Јазичество

Порукаод Фундаменталиста » Чет Јун 25, 2015 12:43 pm

Zakletva podrazumeva da se čovek odrekne hrišćanstva – rekla je.


Па наравно, то је суштина..
Корисников грб
Фундаменталиста
 
Поруке: 1612
Придружен: Сре Јул 25, 2012 4:11 pm
Место: Градац Моравски

Re: Словенски неопаганизам, Родноверје, Родна вера, Јазичество

Порукаод Јакобог » Сре Јул 08, 2015 12:41 pm

Свастика – небески крст

Слика

Нематеријални небески крст познат као „свастика“, јавља се као палеолитски символ холоцена још у уметности Лепенског Вира. Нађена је у Тордошу и Аркаиму, а честа је на србским мраморима („стећцима“) и гробницама села Рајац у Источној Србији, док се у Кучајским планинама и данас меси хлеб са свастиком за Васкрс. Митолошки, она символише главу Велике змије или надир (овраг, увратина или сунцоврат) који „отвара“ десну страну светлости у „колу небеском“.1

Данас је свастика веома чест символ на свим континентима, али је најзаступљенија у Русији, где постоји највећи број археолошких налаза овог орнамента уз различита значења и бројна имена: Крест, Раса, Боговник, Перунов цвет, Сварожич, Коловрат, Посолонь, Свята дар, Сва(с)ти, Солнцеврат, Агни, Инглия, Родимич, Святоч, Яроврат… Преци Руса су овај митолошки символ пренели из Подунавља на Исток, али је он тамо много боље очуван него на изворишту, код оног дела србског („словенског“) народа који остао на старим стаништима.

Митолошки символ свастике примењиван је у прошлости као орнамент у рунама, календарологији, нумизматици, керамици, урбанизму… Цртан је на зидовима кућа или на одећи античких богова, владара и обичних смртника. Један цилиндричан печат из времена Касита има на десној страни фигуру бога Сунца, с розетом и равнокраким крстом који носе око врата асирски цареви (В. Баџ). Користили су га Мисир, Вавилон, Крит, Хети, Келти или Јелини („Грци“). Присутан је како на прехришћанским подним мозаицима тако у хришћанским катакомбама.

Свастика је символ Триглава или Тримуртија и Диониса Загреја, а налази се на Торовом чекићу или мачевима јапанских самураја као талисман. У будизму приказује дармачакру, Точак закона, док у масонерији символише поларну звезду. У Ведама је свастика символ и оличење жене Огња, ведског чувара општег поредка са телом од четири Веде, космогонијски повезане са Великим Медведом. Најбржа „птица“ у Ведама је мисао, а њен облик (птице) у Влес књизи има „матер Сва“, од ариј. сваха, оличење жене Огња у обредном узвику приношења (жар-птица). Потврду овог тумачења даје руна „сва“, која значи небо и „руна свастике“ у тумачењу: оно што долази с неба (Руске Веде).

Часни крст је магнетни фокусатор атмосфере Земље, а један од његових облика је „свастика“, ариј. свастика, крст који доноси срећу и напредак, од свасти, оличење божанске среће, напредак или наклоност, одакле је и синоним у савременом србском „свастика“, женина сестра, у значењу оне која је наклоњена сестрином мужу. Крст као символ плодности познат је у Кини, где се свастика зове „леи ван“, смотуљак који грми (В. Баџ), што такође стоји у вези нематеријалног атмосферског крста Земље, у атомском процесу грмљавине без које нема плодности. Код Кинеза је свастика и символ за цифру од 10.000 (миријада), што је број свих ствари (биће) јер представља однос пречника атома и његовог језгра.

Символ свастике нетачно се доводи у везу са спиралом Млечног пута, а објашњење супротних репера свастике дају геоцентрична и хелиоцентрична армила, које представљају привидно кретање сунца у смеру казаљке на сату (на десно) и ретроградно померање равнодневице (улево). Свастика је облик србског Часног крста који је равнокрак, а представља нематеријални крст атмосфере Земље. Из идеолошких разлога не зове се “србски крст”, већ потпуно произвољно прикривеним именом „грчки“ иако су „Грци“ млађи барем 7000 година од србског Часног крста, палеолитског символа плодности на Хелму који постоји као уметничка представа на сукњи „Велике мајке“ из Винче. Осим тога, “Грци” нису народ и етнички појам већ назив за помоћне војне чете (башибозук).

Научни империјализам у методологији владајуће науке систематски ствара терминолошку збрку, али, идентичност духовних символа Винче са савременим србским (М. Стеванчевић), уз миленијумски континуитет прве цивилизације настале у Европи после петог леденог доба (М. Алинеи), необориво сведоче не само о њеном србском пореклу већ и аутохтоности Срба на Хелму (Балкану).

Слободан М. Филиповић

1 Да би овај митолошки символ правилно разумели, треба знати да је званична конвенција о странама света нетачна, јер је стварна потпуно супротна на просторном крсту: исток-лево, запад-десно и југ-горе, север-доле!

http://vesnik.info/%D1%81%D0%B2%D0%B0%D ... %81%D1%82/
Корисников грб
Јакобог
 
Поруке: 281
Придружен: Уто Апр 05, 2011 7:45 pm

Re: Словенски неопаганизам, Родноверје, Родна вера, Јазичество

Порукаод Aнa » Суб Јул 25, 2015 6:49 pm

Да ли је крштење Руса било узрок истребљена милиона Словена и уништавање светих текстова Ведске Русије?



Москва – У последње време овакве се тезе појављују на интернету, али и неким књигама, које пишу ткзв. ведски аутори, а све у циљу да се супротстави хришћанство и родноверје, где ће наравно, хришћанство приказати као деструктивну религију, чиме показују своје непознавање историје.

Почињемо као увек једноставно. Ведска Рус, каква је то држава? Колико је стара? У којим се историјским записима помиње? У којим се археолошким културама могу погледати материјалне вредности како би идентификовали антрополошку врсту?

На ово вам питање одговора нико неће дати, не зато што је питање уклоњено, већ зато што до овог времена није ни потезано. У региону данашње Украјине и Русије стално се врше ископавања и никада се није појавило непознато чудо као што је Ведска Рус.

Следећи убедљив и необориви аргумент. Које то милионе људи хришћани су могли уништити на руској територији? Посебно када знамо, да у дванаестом веку Кијев имао 35 хиљада, а Новгород 25-30 хиљада становника? То су били гигантски градови за средњовековне појмове! Научници попут Тихомирова, слажу се да је просечан средњовековни град у древној Русији бројао до 1000 становника.
Свети равноапостолни кнез Владимир



О каквим милионима старих Русича је реч, када за време Петра Првог број становника у целој земљи је износио 7 – 10 милиона људи? До ове цифре се дошло израчунавањем броја војника који су учествовали у оружаним сукобима, односо, данашњим речником казано, били војни обвезници из једног или другог града. Затим даље узимамо у обзир гробове, нарочито током пожара и епидемија. Такође број кућа у одређеној археолошкој култури, итд.

У овако строгим варијаблама сакрити милионе једноставно је немогуће. Грешака има, не споримо, али и ту се може радити о хиљадама људи, допустимо максимално 10 хиљада, али ни говора овде нема да је погрешено у цифри милиона људи. И о томе говоримо о 12. веку, а ви сада замислите шта је било у 10. веку, за време крштења Руса?

Можемо да поменемо неке нереде у Новгороду, где пагани принашаху на жртву по којег хришћанина, итд., али у овом контексту говорити о масовним војним операцијама било би глупо. Мора се такође, имати на уму, да имамо много беседа против паганизма. То је чињеница и да наставим мисао, поставићу питање, да ли је заправо паганска традиција била записивана? Не, усменом традицијом је преношена и до данашњих научника стигла је као пагански одјеци.

Поткрале се неке ствари из епског средњовековног дела „Песма о Игоровом походу“, и духовних „Стихова у Голубовој књизи“ много тога са паганским призвуком. Овде једноставно човек мора бити опрезан како би разликовао наметање хришћанству паганске усмене традиције, која у донекле измењеном облику долази и до нас. Дозволите ми да вас подсетим, да су индијске и иранске Веде дошле до нас, па шта је проблем онда?

И што је најважније, како неко може замислити да се у древној Русији, милиони пагана и хришћана окупили на једном бојном пољу у циљу да би војевали? Тако да након читања Толкина, вероватно, себи ћете моћи у глави да приуштите потпуну збрку, па ћете тако замислити да очеви ратују са синовима или их уништавају, или можете да замислите армију хришћанских свештеника који истребљују „зле пагане“, то може онај који је под дејством веома јаких дрога. Ово се једноставно не уклапа са словенским паганским погледом на свет, ни археологија и упоредна историја ово нису потврдиле, као и други извори, попут путописаца, сви ћуте на ову тему.

О таквим стварима могу да говоре само провокатори или љубитељи сензација. И једни и други, следе одређене циљеве, а они се често своде на трговину. Постоји још једна врста људи који промовишу ову тему, то су незналице, који су прочитали пар књига, Фоменка и Тјуњајева и сматрају да већ све знају о историји, чак и више него сви руски професори заједно. Са оваквим тврдоглавцима, са доста се њих спорих, али им ипак ништа човек не може доказати. А зар је неопходно? Пустимо их да живе у свом свету, „Словенског ведизма“.
http://www.vaseljenska.com/vesti/da-li- ... ke-rusije/
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4088
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

ПретходниСледећа

Повратак на ДУХОВНИ ПУТЕВИ - Срби свих религија и Срби атеисти

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Google [Bot] и 2 госта

cron