Јасеновац гори од Аушвица

Индивидуална духовност: Срби православни, Срби католици, Срби мухамеданци, Срби атеисти, Срби других вероисповести, Велики верници, Мали верници, Средњи верници, Неверници, Верска убеђења и осећања, Атеистичка убеђења и осећања, Верска толеранција

Re: Јасеновац гори од Аушвица

Порукаод aaabs021 » Нед Нов 07, 2010 8:15 pm

Oko Srba iz iz Backe Banata i Srema - Baranju su nam oteli titovi komunisti svidja mi se ono panonski srbi . Ono manje nacionalisti vise to je da izvinete malo bezveze . Nista lose nema ako je neko nacionalisa, to sukoji imaju pozitivno osecanje prema svom narodu nemojte da se femkate to sto na vestima cujete ultra fasisti pa jednako sovinisti pa tu gurnu i rec nacionalisti to je njihova zabluda. Ima Srba koji su dosli iz Bosne oni nisu autonomasi ima ih iz crne gore oni bas nisu skroz svoji na tri strane raspoluceni a starosedalaca ima raznih fela nadam se ipak da preovladjuje onaj deo srpstva koji nije za dezintegracije.
Ako se slazemo sa ovim idemo dalje. Odnosi Srba i Hrvata u anticko doba Kaze Simo Lukin - Lazic " Srbi i Hrvati od postojanja behu jedan jedincat narod i, medju njima ne bese nikakve razlike. Mnogo puta Hrvati Sbima i Srbi Hrvatima priticahu u pomoc jos u staroj domovini pa i u ovoj novoj . Tako Hrvati pomogose Srbima u borbi protiv avara i Blgara . A kad potlacise Hrvatsku te naticahu na nozeve nevinu decu hrvatsku i bacahu ih psima - tada Srbi pomogose junackom banu Porinu te ovaj strese jaram Franacki i hrvatska je vec 834 g bese opet slobodna . A kad zatim Sarceni nasrnuse na Hrvatsku Sbi se slozno borise uz Hrvate i pobedise zlotvore ... A zatim Srbi i Hrvati slozno odbijahu mnoge ucestane napade Madzara. "
I od drugih istroricara i spisatelja da se saznati da su ova dva bliska rodjacka plemena sve do raskola hricanstva na pravoslavce i katolike u svemu bila slozna i sa istim zivotnim ciljevima .....
" Hrvati pocese okretati ledja Srbima i pravoslavlju i stadose obracati Rimu. 1059 Hrvatski kralj Kresimir 4. priznade papsku vlast i potvrdi zabranu sluzbe bozije na slovenskom jeziku . A konacno se odcepise kad kralj Zvonimir primi krunu iz Rima i poce na silu uvoditi rimsku veru i tamaniti obicaje narod se bunio pa je Zvonimir i glavom to platio. A kad Hrvati izgubise i poslednjeg vladaoca Petra Svacica , onda ugarski kralj
koloman godine 1102. g u Zadru postavi na svoju glavu Zvonimirovu krunu i Hrvati ga dobrovoljno primise za kralja ...

A sada tema i tama. Dosao sam do knjige Milana Bulajica - Jasenovac uloga vatikana u nacistickoj hrvatskoj.
jos je nisam poceo citati potrebno je biti u posebnom raspolozenju ono sto u predgovoru kaze Michael Berenbaum da Jasenovac po broju smrtnosti spada u 3. logor na svetu posle trblinke i ausvica ali i dodaje da cifra jako varira pa prema tome istrazivanje nije zavrseno. Taj uzas koji sam ledao 90-ih godina dokumentarac koji je isao ne mogu nigde da nadjem sve ovo sto se sada nudi je mlaka senka onoga sto je obradjeno u tom dokumentarnom filmu. A taj zlocin i nedelo koje su pocinili trba isterati do kraja na sudu i traziti odstetu - koja ne moze novcem da se naplati.
aaabs021
 
Поруке: 43
Придружен: Уто Окт 26, 2010 11:00 pm

Re: Јасеновац гори од Аушвица

Порукаод dejvidbovi » Сре Феб 16, 2011 7:28 pm

Da ilustrujem naslov topica: Moj pradeda i tri njegova brata su, kao borci zarobljeni od Njemaca. Bili su u logorima u Njemačkoj i vratili se živi, bez ružne riječi o Njemcima. S druge strane, na spiskovima stradalih u ustaškim logorima ima 600 mojih prezimenjaka (naravno, uglavnom djece, žena i staraca). Eto, nekako se samo sve kaže
Evo i jedna pradedina (on je ovaj sa lulom) slika iz logora u Njemačkoj:

Слика

Uploaded with ImageShack.us

Zarobljeni kao četnici negdje oko Sarajeva
dejvidbovi
 
Поруке: 7
Придружен: Уто Нов 09, 2010 2:09 am

Re: Јасеновац гори од Аушвица

Порукаод Јакобог » Уто Јул 15, 2014 1:51 pm

PISMO HRVATSKOG NAUČNIKA

Ranije sam vjerovao da je broj od 700.000 žrtava Jasenovca prevelik. Ali kada sam izvršio detaljne analize, došao sam do donje granice 700.000. Gornju granicu nikad nećemo saznati.

Da bi došli do točne brojke žrtava, potrebno je znati koliko je Srba 1941. živjelo na području Hrvatske, BiH i djela Vojvodine koje je obuhvaćala NDH. Problem je što te godine nije izvršen popis stanovništva. Zato je potrebno popisu stanovništva iz 1931. dodati stopu rasta srpskog stanovništva.

Zna se da je stopa rasta srpskog stanovništva bila 3.5% u periodu 1949—1953, dakle nakon pokolja, što ukazuje da je od 1931. do 1941. bila sigurno preko 4 posto.

Prema toj stopi Srba je u Hrvatskoj 1941. bilo oko 900.000. A Srba u Bih je bilo oko 1.5 miliona.

A 1948. broj Srba u Hrvatskoj je 543.795, što znači da nedostaje najmanje preko 400.000 Srba (ako uračunamo da su se i od 1941. do 1948. Srbi rađali, a jesu). 1948. u BiH se 1.135.732 ljudi izjasnilo Srbima. Ako odbijemo oko 300.000 muslimana koji su se izjasnili kao Srbi dolazimo do brojke od nekih 850.000 Srba. Dakle, nedostaje oko 650.000 Srba iz Bosne.

Sve ukupno 400.000 hrvatskih Srba i 650.000 bosanskih, i dolazimo od brojke da nedostaje oko milion Srba. Tome treba pridodati ubijene i iz Srijema koji je bio pod NDH. Ako uzmemo u obzir da je preko 100.000 Srba izginulo u ratu, u partizanima, četnicima, domobranima (nasilno mobilizirani), pobijeno u njemačkim, savezničkim bombardiranjima, streljano od partizana, pobjeglo iz Jugoslavije (recimo Đujić i oko 500.000 četnika i njihovih porodica)... dolazimo do brojke od oko 900 000 u grubo.

Postoji još jedan način da se izračuna broj žrtava Jasenovca (kad to kažem mislim na sve ustaške zločine i svih 26 logora).

1931. Hrvata je u Hrvatskoj bilo 2.481.000. Po popisu iz 1948. bilo ih je 2.975.399. Dakle 500.000 više. Ako dodamo 150.000 Hrvata koji su između dva rata emigrirali iz Jugoslavije dolazimo do 650.000. Kad dodamo 100.000 poginulih u ratu i bar 50.000 koji su se iz Hrvatske iselili od 1945. d0 1948. (objektivno i puno više od 50.000) dolazimo do broja od 800.000 Hrvata. Znači minimalan broj je 800.000.

Kako je Srba u Hrvatskoj bilo 3.5 puta manje od Hrvata, to znači da je njihov broj od 1931. do 1948. trebao porasti za najmanje 220.000, a i više jer su imali veći prirast. Ali nek bude 220.000. Međutim Srba na popisu iz 1931. ima 633.000, a na popisu iz 1948. samo 543.795. Dakle, manje je 100.000 Srba. A ukupno nedostaje najmanje 320.000 Srba. To znači da su ustaše ubile oko 300.000 hrvatskih Srba.

1931. Srba u BiH ima 1.028.139. Ako računamo da su imali jednaku stopu rasta kao Hrvati iz Hrvatske (a sigurno su imali veću) dolazimo do toga da ih je na popisu iz 1948. trebalo biti oko 1.400 000. Međutim, 1948. u Bosni se Srbima izjasnilo 1.135.732. Ako odbijemo oko 300.000 muslimana koji su se izjasnili kao Srbi dolazimo do brojke od nekih 850.000 Srba. Dakle nedostaje oko 550.000 Srba.

Ukupan broj Srba iz NDH koji nedostaju je oko 850.000. Ako opet odbijemo onih 100.000, dolazimo do 750 000 žrtava, sa tim da smo svijesno umanjili stopu rasta Srba i opet je broj žrtava ogroman.

Što se tiče Srebrenice tu je stvar jasna. 8.000 je broj (odnosno 6.000 jer ovih 2.000 ne mogu više nikako izmisliti) svih muslimana koji su od 1991. do 1995. iseli iz Srebrenice u dijasporu, umirli prirodnom smrću, umrli u međusobnim obračunima, u ratnim sukobima, u proboju 1995. (muslimani 2.000 žrtava poginulih u proboju gdje su se i međusobno ubijali podvaljuju pod žrtve zločina u Srebrenici) i na kraju i oni koji su postreljani od strane 10. diverezantskog odreda vojske RS, koji se sastojao pretežno od nesrba - Hrvat Dražen Erdemović, Slovenac Franz Kos, i dr. Oni su po zapovjedi stranih obavještajnih službi streljali od nekoliko stotina do možda 1.000 muslimanskih ratnih zarobljenika (koji su u proteklih 4 godine izvršile masovne pokolje po srpskim selima oko Srebrenice). A strane službe su to naredile da bi imale pokriće za "Oluju", da bi se Srbi od žrtava pretvorili u zločince, a i da bi kasnije po svijetu svaku svoju agresiju na neku zemlju mogli pravdati i reći da je to humanitarna intervencija da se ne bi "ponovila Srebrenica".

http://www.creation6days.com/diskusije/ ... post_50173
Корисников грб
Јакобог
 
Поруке: 281
Придружен: Уто Апр 05, 2011 7:45 pm

Re: Јасеновац гори од Аушвица

Порукаод johnshon » Чет Јул 31, 2014 7:20 pm

Glas Koncila: U Jasenovcu stradalo "oko 1.000, najviše prirodnom smrću"

Nedavno je u velikoj dvorani rezidencije Družbe Isusove u Zagrebu predstavljena knjiga mr. Mladena Ivezića »Titov Jasenovac«. Unatoč tomu što na gotovo 200 stranica donosi, u dosadašnjim historiografskim okvirima, gotovo nevjerojatne podatke, u hrvatskoj je javnosti potpuno prešućena i marginalizirana. Stoga smo zamolili autora da iznese neke podatke do kojih je došao u svojim višegodišnjim istraživanjima i tako, ipak, potakne znanstveni razgovor o toj još uvijek kontroverznoj temi novije hrvatske povijesti.
Mr. Mladen Ivezić rođen je 1957. u Zagrebu, gdje je završio osnovnu i srednju školu. Studij povijesti i komparativne književnosti te psihologiju i filozofiju upisao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, magistriravši tezom »Društvena uvjetovanost i kulturni utjecaj pučkih kalendara u sjevernoj Hrvatskoj i Slavoniji od ilirizma do sedamdesetih godina prošloga stoljeća«. Od njezina osnutka godine 1991. bio je član Komisije za utvrđivanje žrtava Drugoga svjetskoga rata i poraća Republike Hrvatske sve do njezina ukinuća.

Stotine proturječja o proboju zatočenika

Vaša knjiga od prve stranice bez pretjerivanja šokira, i to ne samo obične čitatelje, nego i znanstvenike koji se sustavno bave proučavanjem jasenovačkoga logora. Tako npr. donosite članak »protuhrvatskog titovskog generala Jefte Šašića - kako to doslovce stoji u predgovoru knjige - da je Statistički zavod Jugoslavije već 1966. utvrdio da je u Jasenovcu od svih uzroka smrti tijekom NDH život izgubilo 262, u Staroj Gradiški 141 zatočenik...«

IVEZIĆ: Jeftu Šašića može se sresti u mnogim izvješćima titovske vojske, uglavnom iz zapadne Slavonije. Krajem rata dobio je pod upravu Sisak i okolicu, pa i Jasenovac. U svojih pet knjiga o marksizmu i titovskom genocidu nad Hrvatima rabio sam više od 95 posto protuhrvatske literature i dokumenata jer su oni nesustavno lagali, a često se i hvalili svojim zločinima. Radi se o kakvih 6000 znanstvenih fusnota, među kojima je i vrelo za taj članak, objavljen 1986. u zagrebačkom komunističkom listu »Naše teme«.

Josip Broz morao je biti spreman na to da će Rankovićev odlazak 1966. dati ideologijsku podlogu beogradskoj »čaršiji«, a teorijski i velikosrbima u JNA i nekim komunistima. Zato je Tito 1966. dopustio nastanak toga dokumenta, kojim je Savezni zavod za statistiku broj žrtava Jasenovca utvrdio na 403 i odmah to kuvertirao. Točno 20 godina kasnije Jefto Šašić objavljuje tu službenu tajnu (nikada nisam vidio taj dokument), nakon Miloševićeva dolaska na vlast, ali sada ne kao demistifikaciju, nego kao dokaz protiv Broza, da je neprijatelj Srba jer je dopustio smanjivanje jasenovačkoga mita. Koju godinu kasnije u Srbiji će Broza već masovno nazivati ustašom. Svakodnevno sam čitao četiri beogradska dnevna lista od 1986. do 1991. gdje se, kao i drugdje, vidi ideologijska i dnevnopolitička uloga jasenovačkoga mita.

Na stotine proturječja u iskazima

Kako je uopće nastao spomenuti članak, koji je samo dio stalne i vječne kontroverze o broju jasenovačkih žrtava. Koja su Vaša znanstvena saznanja o tome?

IVEZIĆ: Članak je nastao očito u sklopu protuhrvatske harange, kada se više nije okrivljavalo samo Andriju Hebranga, nego i tadanje komunističko vodstvo SR Hrvatske pa sve do Tita. Svoje sam spoznaje formulirao u zaključku knjige »Jasenovac/Brojke«. Prije toga sam ismijao sve glavne skupine laži. Jedan je Srbin, primjerice, tvrdio da je, radeći u kancelariji, izdao 1 400 000 smrtnih listova s lažnim uzrocima smrti. Ja pitam: »Dobro, ako je tako, gdje su ti dokumenti?« Moj je djed morao spaliti fotografije moje mame s prve pričesti jer su joj kumovi bili njemački časnik i njegova žena. Ali zašto bi, iz kojega straha, tko spaljivao dokumente koje je izdala NDH, a poslije rata su mu mogli služiti jedino kao podloga za nekakvu mirovinu?

Ne mogu prihvatiti 400 osoba kao pravi maksimum broja žrtava. Nemoguće je da ih je bilo 5000, vjerojatno ni 3000, najvjerojatnije oko 1000, umrlih od svih uzroka, najviše naravnom smrću, pa od tifusa i slično. Nejasan je onaj proboj 22. travnja 1945., gdje često i sami zatočenici priznaju da su 400 svojih, nemoćnih ili nevoljkih za proboj, natjerali popiti cijankalij... Jako su im različite brojke poginulih u proboju. Sve je o tom proboju jako varljivo i mitomanski. Otkrio sam stotine proturječja u njihovim iskazima, među kojima i unutarnja proturječja. U Jasenovcu se umiralo, da. No u granicama koje sam ovdje procijenio.

Bez logoraša prije studenoga 1941.

Vi doslovce tvrdite da su »tvrdnje svjedoka da su hrvatske vlasti koga odvele u Jasenovac prije listopada 1941... obična laž«. Na temelju čega izričete tako kategoričku tvrdnju?

IVEZIĆ: Logori su u ratu dopušteni, a često i obvezni za državu potpisnicu dviju međudržavnih konvencija ratnoga i humanitarnoga prava iz Ženeve, iz 1929. godine. Pripadnike neprijateljskih sila mora se zaštititi od vatre s fronte, osvete većinskoga naroda, izoliranosti, gladi i neimaštine. Tome služe logori i zato je njihov ustroj određen međudržavnim pravom.

Jednostavno, 1941. su u nekim seocima, Krapje i Bročice nedaleko od Jasenovca, bili zadržani sumnjivci ili protuhrvatski teroristi, četnici i komunisti. Kada je nastupila studen, njih se prebacilo u ciglanu, sa zidanim i grijanim kućama, protuhrvatskoga terorista Ozrena Bačića, koji je bio utekao. Ondje je nastao Sabirni i radni logor Jasenovac. Druga je stvar što su antifašisti kasnije sve to slijepili jer im je trebao što veći i što maglovitiji mit. Jasenovački logor nije samo formalno osnovan tek u studenom 1941., nego u Jasenovcu jednostavno nije bilo ni jednoga logoraša do toga mjeseca.

»Poimenični« popis pun je izmišljenih ljudi

Kako onda gledate na poimenični popis žrtava Spomen-područja Jasenovac koji donosi imena čak 10 462 žrtve samo u 1941. godini?

IVEZIĆ: Postoje mnogi lažni popisi. Ovaj »poimenični« je, osim što je nepismen kao i drugi, pun izmišljenih ljudi. U New Yorku su bili objavili kakvih 700 000 imena i prezimena, a neki su naši amateri tu pronalazili stotine žrtava titovskoga terora iz svoga sela...

Židovska bogoštovna općina u Zagrebu (usputno, pod tim imenom opstala je do 1945., a onda Boga izagnaše antifašisti) sastavila je popis. Pet je takvih popisa u Hrvatskom državnom arhivu. Izvana je rukopis nekakva antifašističkoga tužiteljskoga zamjenika Zlatarića: »Židovi ubijeni u ustaškom logoru Jasenovac 1941., 1942...« No Općina je pisala istinu pa na njezinim košuljicama piše: »Židovi smješteni u Jasenovac 1941., 1942...« Tako je 80-ak posto ljudi i sljedeće godine uvijek isto kao prijašnje, uvijek istih potpunih generalija, zanimanja, obrta... Bili su potrebni kao majstori. Ostali su bili otpušteni; 630 ih iz Jasenovca bijahu dragovoljci u 13. SS - Handžar diviziji.

Tu je moj najveći problem. Čim se uhvatim rušenja antifašističkih laži, etiketiraju me ružnim uvredama. Svaki put kada dokažem da lažu, prikrivaju moje knjige te pišu nove laži.

Gledajte Jadovno, tobožnji logor kraj Gospića s tobožnjom strašnom Šaranovom jamom - bezdankom u koju su Hrvati, tobože, od 11. travnja do sredine kolovoza 1941. bacili, po nekim antifašistima, do 80 000 Srba i Židova. Četnici, Srpska pravoslavna Crkva i Vlada Kraljevine Jugoslavije onoga vremena i poraća lagali su jako masno - do 800 000 ubijenih u tri mjeseca, ali nisu spominjali Jadovno. Sada Slavko Goldstein i dr. Đuro Zatezalo iz Beograda, koji je upropastio fond ratnih dokumenata u Karlovcu, pokreću novu harangu. Svake godine u srpnju onamo odlaze predstavnici najviših hrvatskih vlasti ili njihovi izaslanici. Međutim, dvojica naših speleologa spustila su se u Šaranovu jamu. Njezina je dubina 7 m, a prosječni promjer ni 4 m. Da ste ih slagali kao sardine, ne bi stalo 500 ljudi. Sedam minuta u jednom kadru snimali su jamu izvana i iznutra. Nigdje ni kamenčića, gole stijene, nema ni koščice! Upišite u preglednik »Šaranova jama« i vidjet ćete taj filmić na internetu. Poslali su ga i predsjedniku Republike, predsjedniku Vlade...

Strijeljan brat logorskoga upravnika

Jedan ste međunaslov naslovili: »Tifus - antifašistički zločin«. Zbog čega? Spominjete i »10 ustaških grobova posred logora«. Zašto baš posred logora i o čemu oni svjedoče?

IVEZIĆ: Koliko je jasenovački mit proizvod izopačene svijesti govore nam i česta zatočenička priznanja o epidemijama tifusa. Svi su liječnici bili zatočenici i oni su, premda epidemiologijski obrazovani, širili laži da će vlasti ubiti kao nesposobne sve tifusare te da ih treba pod dijagnozom gripe skrivati među zdravima!!! Tako se širio tifus. Vlasti su kasnije osnovale poseban odjel za liječenje tifusa, a fotografije mršavaca ošišanih do kože dokazuju to.

Dr. Herman Pröbst objavio je veljače 1942. u »Deutsche Zeitung im Kroatien« članak »Jasenovac - ni lječilište ni mučilište«, što ga preniješe sve hrvatske novine i novine hrvatskih saveznika. Taj se članak nikako ne može uvrstiti u hrvatsku ratnu promidžbu, ali u ovom svijetu protuhrvatskih laži on je ključan dokaz istine.

Primitak u Tabor izvodio se javno, pred povjerenstvom. Svaki je novak imao pravo položiti svoje vrijednosti povjerenstvu, u vrećicu zapisnički zabilježena sadržaja, koji se pri otpustu vraćao vlasniku. Nitko zatočenike nije osobno pregledavao.

To je tjedan dana objavljivano svaki dan u svim hrvatskim kinima. Vide se ustaše za stolom, jedan fino odjeveni građanin u debelu kaputu kako skida burmu. Kasnije su antifašisti fotografiju te scene lažno protumačili: »ustaše pljačkaju logoraše«. Pozor, to se prikazivalo pred cijelim hrvatskim narodom.

Dalje se u svemu bitnom slažu Pröbst i naknadne izjave antifašista.

U debele su kapute mnogi Židovi znali ušiti znatne iznose novca ili zlata, zlu ne trebalo. Svaka je skupina u Taboru imala svoje kape, a vlast nije ulazila, osim za svečanosti, »u žicu«. Dva su se zagrebačka židovska kapa, šefovi baraka Bruno Diamantstein i David Špiler, dosjetili, a kasnije im se pridružiše i tri osječka, te počiniše pritisak na novake, dijelom ih strašeći, a dijelom im nudeći usluge. Tako im izvukoše znatne svote novca, za koje su im neki stražari kroza žicu dostavljali robu nabavljenu u civilstvu.

To je ubrzo zamijetilo redarstvo. Ispitalo je slučaj. Krivci su predani Priekom sudu, koji ih je u tri dana sve, pa i brata logorskoga upravnika Ivice Matkovića, osudio na smrt i strijeljao. Židove pokopaše na židovsko groblje u Jasenovcu, a ustaše nasred logora. Kada bi se svaki mjesec mijenjala stražarska postrojba, novi bi stražari bili poučeni o tom slučaju i morali su nad tim grobovima prisegnuti, životom ucijenjeni, da ničim ne će ni pokušati zlorabiti nadmoćnost svoga položaja.

Više od stotinu ustaša, državnih službenika i busatih Hrvata, među kojima i jedan bivši katolički svećenik, bilo je tijekom NDH pogubljeno zbog koristoljubivih zločina, od kojih bi se neki, kao npr. šverc, u miru držali prekršajem. To je sve objavljeno u novinama. Titovci su svoje tobožnje strijeljanje za jednu jabuku izmislili tek desetljeća nakon rata.

Jasenovački mit - uporište progona

Citirate i zanimljiv govor Vicka Krstulovića u Slavonskom Brodu 1952. u kojem je ustvrdio: »Svojom smo revolucijom uništili stari buržoaski aparat... Ali nismo uspjeli uništiti Crkvu kao instituciju.« U tom smislu pojasnite svoju tvrdnju da je »jasenovački mit motivacija i opravdanje zločina nad svećenstvom i vjernicima u Hrvatskoj«.

IVEZIĆ: U svojim knjigama »Genocid nad Hrvatima zapovijeda Tito« i »Titova umjetnost mržnje« pokazao sam kako su se titovci prvo ulizivali HSS-u jer su k njima prilazili Srbi, Židovi i Slovenci, gubitnici rušenja Kraljevine, a ne Hrvati. Tek je u studenom 1944. postotak Hrvata među titovcima na području Glavnoga štaba Hrvatske bio veći od 50 posto. Na silu su ih mobilizirali i gurali u juriš. U međuvremenu su titovci uspjeli pridobiti neke vodeće HSS-ovce, Božidara (Jove) Magovca, Iliju (Jove) Jakovljevića, Frola i još neke takve.

Jedini im je institucionalni otpor pružala Katolička Crkva, ideologijski neprijatelj, kao i pokretač narodnih masa. Odgovarajući toj svojoj dužnosti i pozivu, Alojzije Stepinac postavio je vlastima u svojemu pastirskom pismu tada već retoričko pitanje: Gdje su ratni zarobljenici i drugi izbjeglice? To ga je stajalo zatvora i života.

U daljnjem je progonu katoličkih duhovnika i vjernika, kao i u svim drugim društvenim odnosima, jasenovački mit bio glavno uporište.

Kako je u hrvatskoj javnosti primljena Vaša knjiga?

IVEZIĆ: Kao i inače, zagovornike laži ne zanima. Nastoje ju skriti. Glavni distributeri knjiga, Dušević i Keršovnik, što pokrivaju 400-tinjak prodajnih mjesta, bojkotiraju sve moje knjige. Idem sam k nekim dobronamjernim knjižarima, ali to je jako mukotrpno. Prodam knjige doma, kada mi se tko javi.

Koga zanima Drugi svjetski rat, mora svakako na internetu pročitati knjigu Uda Walendyja »Die Wahrheit für Deutschland (Istina za Njemačku)«, prevedenu cijelu na engleski »Truth for Germany / The Guilt Question of the Second World War«. Na internetu pročitajte i knjigu Theodorea Kaufmana »Germany Must Perish (Njemačka mora nestati)« iz 1940.

Mi znamo da je potpuna istina u Bogu, ali smo dužni utvrđivati i objavljivati činjeničnu istinu. Biti vjernikom znači zalagati se za Božju slavu. Ona je najjača u istini. Nema mira bez istine i pravde. Takav bi mir bio treuga diaboli, mir potrošaštva i materijalizma svih vrsta.

Titovske novine izmišljaju žrtve

Kako to da se baš nitko dosada nije osvrnuo na tobožnje jasenovačke žrtve prije listopada 1941. i starogradiške nakon listopada 1944.?

IVEZIĆ: Kako rekoh, oni bulazne o žrtvama prije listopada 1941., ali u Jasenovcu tada nije bilo ni jednoga zatočenika, pa ni logora.

O Staroj Gradiški čak i njihovi očevidci priznaju da, osim desetak čistačica, ondje nakon listopada 1944. više nikoga nije bilo. Tek u svibnju 1945. titovske novine izmišljaju tisuće svježih žrtava pronađene u Staroj Gradiški. To negiraju njihova vojna izvješća i pravi očevidci u naknadnim izjavama.

Titovci su malo kopali i brzo zakapali

Možda je trebalo odmah na početku pojasniti provokativan i zanimljiv naslov knjige: »Titov Jasenovac«! Znači li to da i Vi donosite dokaze o poslijeratnom jugoslavenskom logoru za sve »nepoćudne« komunističkim vlastima?

IVEZIĆ: Da, dokazujem titovske zločine nad Hrvatima i drugim uljuđenim državljanima Nezavisne, danas bismo rekli Srbima, muslimanima, Nijemcima, Mađarima, Talijanima... što ih počiniše do 1948. godine u Jasenovcu. Zato su titovci toliko malo kopali i toliko brzo zakapali lešine ondje pronađene.

U većemu dijelu knjige dokazujem pak ulogu jasenovačkoga mita kao stožerne laži titovskoga sustava.


http://antisrbizam.com/blog/122-glas-koncila-u-jasenovcu-stradalo-oko-1-000-najvise-prirodnom-smrcu

Neka mi neko da savet kako da se ne obazirem na ove gluposti. Obicno ne mogu da spavam kad procitam ovako nesto.
Корисников грб
johnshon
 
Поруке: 101
Придружен: Нед Јун 15, 2014 5:24 pm

Re: Јасеновац гори од Аушвица

Порукаод Aнa » Суб Авг 02, 2014 4:46 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4088
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Јасеновац гори од Аушвица

Порукаод Aнa » Нед Апр 17, 2016 9:11 pm

Ustaše i OZNA krili genocid nad Srbima

Boris Subašić | 17. april 2016. 19:05 | Komentara: 0

NDH počela kampanju skrivanja užasa u Jasenovcu tek kad su i Nemci počeli da ih se gade. Dopisnice iz Jasenovca pokazuju da su logoraši imali pravo da se dopisuju s porodicama



DOPISNICE iz Jasenovca, najstrašnijeg logora smrti za istrebljenje, pre svih, Srba, a zatim Jevreja i Roma u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, pokazuju da su logoraši imali pravo da se dopisuju s porodicama, da su primali redovno pakete i da su, uopšte, sasvim lepo živeli među bodljikavim žicama. Na većini tih kartončića s odštampanim zaglavljem "sabirnog logora" krasnopisom su ispisane poruke: "Ovde je lepo, pakete primam redovno, šaljite još hrane, pozdravljam sve kod kuće".



Muzej žrtava genocida je ovih dana došao do dragocene zbirke originalnih dopisnica iz Jasenovca, koje otkrivaju da su navodno logoraške poruke na njima diktirale, a često i same pisale, propagandne službe NDH. Vrhunac izopačenog cinizma je to što su ustaše dopisnice sistematski koristile za pljačku. Logoraši su morali da traže od porodica da im šalju bolju hranu i odeću, ali te pošiljke nisu ni videli.

- Ove poštanske dopisnice su proizvod propagandista koji su skrivali genocid na Srbima kao državni program NDH. Na svakoj se nalazi pečat ustaške cenzure, koja je određivala šta i kako sme da se napiše - kaže prof. dr Veljko Đurić Mišina, direktor Muzeja žrtava genocida.

STRUČNjACI su analirali izvežbani krasnopis koji je gotovo istovetan na većini dopisnica koje su navodno pisali sami logoraši. Na prvi pogled bilo je sumnjivo da su svi oni umeli lepo da pišu i da su logorašakoj odeći nosili nalivpera.

- Sve ukazuje na postojanje pisarske službe koja je pravila hiljade falsifikata sa ciljem stvaranja lažne slike o Jasenovcu. Vrh NDH je odlučio da započne kampanju skrivanja genocida kad su i njihovi ratni saveznici Nemci počeli da ih se gade - ukazuje dr Đurić.

CINIZAM Razglednica iz Jasenovca
Слика

Požutele dopisnice koje je muzej dobio na poklon bile su poslednja uspomena majke logoraša iz Srema na sina kome se u Jasenovcu izgubio svaki trag. Njega nema u 90.000 identifikovanih žrtava, iako dopisnice dokazuju da je bio u logoru.

- On nije jedinstven slučaj. Posle rata porodice su često krile da je neko njihov stradao u logoru, a popisivači pak često nisu beležili žrtve i kad bi im bile prijavljene. Državni program bratstva i jedinstva relativizovao je i skrivao genocid nad Srbima kao državni program NDH - kaže dr Đurić.

Sagovornik "Novosti" naglašava da amnestiranje genocida u NDH, koje je izveo komunistički režim, nije bilo prvo zataškavanje zločina nad Srbima.

- BROZ je učinio suštinski isto što i kralj Aleksandar Karađorđević, koji je amnestirao hrvatske vojnike iz austrougarske vojske, iako su počinili strašne zločine u Srbiji, i oni nikada nisu odgovarali. Austrougarski oficiri su posle 1918. postali vodeći u vojsci Kraljevine SHS, a oficirski kor iz NDH je od 1944. preuzeo važnu ulogu u Brozovoj armiji - ističe dr Đurić.

Zato su mnoge porodice logoraša i preživeli mučenici posle rata skrivali svoje patnje iako su bili žrtve, a režim je, bar zvanično, bio na njihovoj strani.

- U praksi nije bilo tako. Šta biste vi radili kao Srbin u Hrvatskoj, BiH, pa i u Vojvodini, da živite kraj komšija koji su domobranske i ustaške uniforme zamenili partizanskim i ostali moćni. Hrvatske elite, koje su suštinski osmislile državni program za istrebljenje Srba, nikada za to nisu odgovarale. Domobranski i ustaški oficiri sa istim ili većim činom masovno ušli su u jugoslovensku armiju. Jedan od komandanata avijacije NDH postaje komandant Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva, a zatim ambasador u Argentini, centru ustaške emigracije. Kažnjen je samo deo neposrednih izvršilaca hrvatskih zločina nižeg ranga - naglašava dr Đurić.

MEĐU žrtvama ustaških logora i njihovim porodicama je vladao i strah od Ozne, stoji u novijim iskazima logoraša i porodica stručnjacima Muzeja žrtava genocida. Oznaši su, po rečima porodica i logoraša, optuživali žrtve da su sarađivale s ustašama, jer "kako bi inače preživeli". Pošto su "samo mrtvi bili pošteni" postoje svedočanstva da su islednici Ozne čak i zatočenu decu optuživali za saradnju s ustašama.




ZLOČINCI IZ KABINETA

FILM "Pakao NDH" Muzeja žrtava genocida, o politici i društvu koje je stvorilo jame i logore smrti za Srbe, izazvao je ogromnu pažnju javnosti, ali ne zbog krvavih scena. Scenarista prof. dr Veljko Đurić Mišina je u filmu razgolitio brižljivo pripreman sistem koji je dao legitimitet istrebljenju Srba.

- Tim poslom se nije bavio ulični ološ. Reč je o vrhunskim pravnicima, ekonomistima, istoričarima, koji su hladnokrvno stvorili sistem koji je izrodio Jasenovac i osmislili propagandnu mašineriju za opravdanje i skrivanje genocida - kaže dr Đurić.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4088
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Јасеновац гори од Аушвица

Порукаод Aнa » Уто Мај 10, 2016 5:09 pm

"Данас када обележавамо Дан сећања на жртве Јасеновца није згорег да се подсетимо да као што су Јевреји морали носити жуту траку тако су и Срби у Независној држави Хрватској морали носити траку са натписом "ПРАВОСЛАВАЦ", пошто српску нацију нису признавали"

Слика
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4088
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Јасеновац гори од Аушвица

Порукаод Aнa » Пон Сеп 26, 2016 2:46 pm

Проф.др С.Живановић: Запуштена стратишта хрватског геноцида над Србима, Јеврејимa и Ромима

понедељак, 19 септембар 2016
Чланови Међународне комисије за истину о Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома који су недавно посетили стратишта затекли су веома неповољан изглед на терену ових хрватских логора смрти. На хрватској страни, на месту логора постоји само споменик у виду цвета, који је пројeктовао у своје време Богдан Богдановић.

Не постоји никакво обележје на масовним гробницама. Не постоје никакви трагови објеката логора. Све објекте је уклонила коминистичка власт Хрватске у тадашњој држави Југославији. Садашња држава Хрватска уклонила је сва обележја масовних гробница које је сада прекрила травуљина. Ретки посетиоци логора не могу да сазнају ништа о страдању преко 700 000 Срба, 80 000 Рома и 23 000 Јевреја, међу којима је убијено 110 000 деце испод 14 година старости. Посетиоци не могу да сазнају ни да је Хрватска била једина држава у свету која је имала логор за истребљење мале деце. Сличну слику су добили и чланови Међународне комисије који су посетили стратиште у Доњој Градини, на босанској страни реке Саве. Иако је влада Републике Српске донела одлуку да се стратиште хрватских логора смрти у Доњој Градини, код Козарске Дубице коначно уреди, до данас није урађено ништа. Посетиоци и данас у Доњој Градини налазе натписе са погрешним бројевима страдалих жртава хрватског геноцида, иако је Међинародна комисија стручњака још пре више година утврдила број страдалих Срба, Јевреја, Рома и њихове деце. Већина масовних гробница је и даље необележена. Још увек не постоји меморијални центар или неки музеј у коме би посетиоци могли нешто више да сазнају о животињском убијању и мучењу жртава које су покопане у масовним гробницама. Цела слика је још увек онаква како ју је обележио Миодраг Б. Протић (оснивач Музеја савремене уметности у Београду) који је у својој књизи “Нојева Бајка” рекао следеће: “Градина. Затрављена, покривена бујним ниским врбама и шибљем. Идемо од гробнице до гробнице. Свуда пропадање и запуштеност, као да није реч о стратишту… Утисак је још грознији када му се прикључи сазнање да су инфрацрвеним хеликоптерским снимањима откривене нове, зарасле, заборављене гробнице. И што је вегетација водоплавне равнице чинила своје, а Сава крунила обалу и односила кости.

За време комунистичке диктатуре у Југославији, због прокламоване политике “Братства и јединства” стратишта Јасеновачких логора смрти су препуштена пропадању и забораву, а сви објекти логора, зграде, стражарнице, зидови итд. Сви објекти су уклоњени. Цео терен је претворен у “гајилиште барских птица” (Фрањо Туђман). Многима је мало познато да је Хрватска, на челу са вођом хватских комуниста Владимиром Бакарићем ставила вето на уређење Доње Градине. Изгледа да се то вето и данас спроводи. До данашњег дана ништа није урађено на уређењу Доње Градине.

На шест до сада одржаних Међународних конференција за истину о Јасеновцу (одржаних у Њујорку, Јерусалиму и Бања Луци) указивано је на потребу да се јасеновачко стратиште у Доњој Градини коначно уреди и да се изгради Меморијални центар, уреде прилази и комуникације и подигну верски објекти. Влада Републике Српске је сада донела одлуку о уређењу стратишта у Доњој Градини и расписала конкурс за изградњу меморијалног центра, који нажалост није успео. Разним правним средствима се оспорава ваљаност тога конкурса, а радови никако не почињу. Стиче се утисак да се идеолошка индоктринација комунистичке диктатуре, као и одлука Хрватске да се спречи уређење Доње Градине, и даље спроводи.

Недавно је Народна скупштина Републике Српске усвојила декларацију о геноциду који су починили Хрвати против Срба, јевреја и Рома у Независној држави Хрватској. Народна скупштина Републике Србије је такође започела процес усвајања ове декларације.

Ја сам лично посматрао како воде Саве и Дунава месецима и годинама носе лешеве жртава из Јасеновца. Доста тих лешева је вода избацила на обалу и они су као непознате особе сахрањени на локалним гробљима. Огроман број лешева сахрањен је на Ратном острву на ушћу Саве у Дунав, а код куле Небојше на Калемегдану у Београду једна таква масовна гробница у којој се налази преко 2000 лешева зарасла је у коров, необележена и заборављена. У целој Србији не постоји ни један споменик посвећен Јановачким жртвама хрватског геноцида. Невине жртве хрватског геноцида у Јасеновачким логорима смрти вапију да се истина о њиховом страдању не заборави. Зато је потребно да се успостави култура сећања на геноцид који су починили Хрвати против Срба, Јевреја и Рома заснована на историјски доказаним чињеницама. Надамо се да садашња политика “регионалне сарадње” неће приморати владу Републике Српске да одустане од спровођења у дело своје одлуке да се стратиште у Доњој Градини уреди и да се изгради Меморијални центар. На Јасеновачком стратишту у Републици Хрватској, масовне гробнице ће и даље остати необлежене, а у њиховом музеју у Јасеновцу посетиоци неће моћи да сазнају ништа о броју страдалих, о томе ко су биле жртве, а ко су биле убице и злотвори.

Проф. др Србољуб Живановић, Председник Међународне комисије за истину о Јасеновцу,

Лондон, Велика Британија
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4088
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Претходни

Повратак на ДУХОВНИ ПУТЕВИ - Срби свих религија и Срби атеисти

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Google [Bot] и 2 госта

cron