Мухарем Баздуљ, писац и новинар, о Гаврилу Принципу...итд.

Индивидуална духовност: Срби православни, Срби католици, Срби мухамеданци, Срби атеисти, Срби других вероисповести, Велики верници, Мали верници, Средњи верници, Неверници, Верска убеђења и осећања, Атеистичка убеђења и осећања, Верска толеранција

Мухарем Баздуљ, писац и новинар, о Гаврилу Принципу...итд.

Порукаод Svetovid » Пет Нов 08, 2013 12:28 pm

Princip pucao i u Hitlera
Vuk MIJATOVIĆ | 06. novembar 2013. 21:25 | Komentara: 67

Слика

Muharem Bazdulj, pisac i novinar, objavio dokaz zašto nije moguća revizija Prvog svetskog rata: Ova fotografija uspostavlja vezu između Prvog i Drugog svetskog rata. Princip bio neka vrsta preteče oslobođenja svih delova sveta koji su u to vreme bili pokoreni i okupirani

FOTOGRAFIJA Adolfa Hitlera dok zadovoljno posmatra spomen-ploču Gavrilu Principu, ratni trofej iz pregažene Jugoslavije, koji je dobio kao poklon za svoj 52. rođendan, objavljena u nedeljniku „Vreme“, snažnije od svih argumenata i rasprava vezala je ruke svima koji se zalažu za reviziju uzroka i povoda Prvog svetskog rata. Čak je i najglasniji među njima, istoričar Kristofer Klark, autor knjige „Mesečari - kako je Evropa krenula u rat 1914“, priznao da je ona najbolji vizuelni simbol veze između Prvog i Drugog svetskog rata.

Sa Muharemom Bazduljom, književnikom i novinarom, zahvaljujući kome je i objavljena fogografija Hajnriha Hofmana, koja se čuvala u Bavarskoj državnoj biblioteci, razgovarali smo o značaju same slike, o tome da li je posle njenog pojavljivanja u javnosti, moguća revizija Prvog svetskog rata i odnosa prema Austrougarskoj monarhiji.

- Ideja revizije Prvog svetskog rata moguća je između ostalog i zato što živih učesnika i svedoka više nema, zato što likovi Franje Josifa, kajzera Vilhema ili Franca Ferdinanda nemaju sugestije za današnjeg čoveka, što za mnoge u svetu Prvi svetski rat nije puno drugačiji od Tridesetogodišnjeg rata u srednjem veku - objašnjava Bazdulj.

Ali ova slika uspostavlja vezu između Prvog i Drugog svetskog rata. Ona na elementaran i vizuelan način pokazuje ono što je svakom racionalnom jasno - Hitler, simbol zla u 20. veku i Gavrilo Princip su, i u Prvom i u Drugom svetskom ratu bili na suprotnim stranama. Sa ovom fotografijom revizija Prvog svetskog rata postaje nemoguća.

Слика
Spomen-ploča Gavrilu Principu rođendanski dar Hitleru 20. april 1941. / Foto Hajnrih Hofman/Bild arhiv

* Istovremeno je reč i o jednom kompleksnijem nastojanju - da se, promeni i stav prema Austrougarskoj monarhiji, i to gotovo vek pošto je nestala.

- Savremene Austrija i Turska pokušavaju da svoje nekadašnje imperije postfestum proglase nekim multietničkim rajevima. To je na tragu slike da je čitava Evropa pre 1914. godine živela bel epok. Međutim, bogatstvo koje je tada postojalo u Evropi bazirano je na iskorišćavanju kolonija. Ne samo u Africi i Aziji, već i na Balkanu.

Vidite kod Andrića u „Priči o kmetu Simanu“ da Austrougarska nije ni kmetstvo ukinula. Mi ne naglašavamo dovoljno da je Gavrilo Princip bio neka vrsta preteče oslobođenja svih delova sveta koji su u to vreme bili pokoreni i okupirani.

* Čak i u BiH i u Hrvatskoj, okupaciona Austrougarska se sada tretira kao država u kojoj su cvetale slobode, a Jugoslavija proglašava tamnicom naroda. Kako je došlo do takve zamene teza?

- To su politikantske interpretacije istorije i ono što je najironičnije zapravo jeste da se nastavljaju na nacističku propagandu. Hitler do 27. marta 1941. govori o Jugoslaviji, ali posle toga, vraća se na staru austrogugarsku propagandu i počinje da se govori isključivo o „srpskoj kliki“.

Politika „zavadi pa vladaj“ koju su razne imperijalne sile sprovodile na Balkanu, prisutna je i danas. Zaboravlja se da je „Mlada Bosna“ bila jugoslovenska organizacija koja je okupljala i muslimane i Hrvate. Mnogi danas sude o „Mladoj Bosni“ kao o velikosrpskom elementu, a to je samo nastavak propagande Austrougarske monarhije.

* Ispada da je Jugoslavija bila velikosrpski projekat?

- Čini mi se da je ta ideja usađena sa ciljem da dovede do raspada Jugoslavije. Ideja da je Jugoslavija zapravo velika Srbija je na svaki način pogrešna, ali je bila potrebna da bi se projekat raspada realizovao.

* Pominjete 27. mart.

U ovdašnjim pokušajima revizije istorije, mnogi se tog datuma odriču.

- Na neki čudan način Hitler je mnogo bolje prepoznao sličnost 27. marta i Sarajevskog atentata nego mnogi drugi. On se tada nalazi na vrhuncu moći, imao je Evropu pod nogama i niko mu se nije suprotstavio na taj način. Odvajati ta dva događaja, i govoriti pozitivno o jednom, a negativno o drugom jednostavno nema smisla.

* Da li smo danas osuđeni na to da nacionalne identitete gradimo i potvrđuemo isključivo na suprotnostima i razlikama?

- O tome je Frojd pisao kao o narcizmu malih razlika. Što je razlika manja, ti moraš više da je ističeš. Dobar primer su Crnogorci. Južnoslovenski narodi koji govore istim jezikom su za distinkciju u jednom trenutku uzeli religiju, pa su oni koji su katolici postali Hrvati, pravoslavni Srbi, muslimani su bili Muslimani, danas Bošnjaci. Srbi i Crnogorci nisu mogli na taj način da se razlikuju i danas se vidi strašan napor da se ta razlika napravi. Jedini način da se ta razdvojenost očuva jeste da se naglašavaju te razlike. Ti nisi ono što jesi, nego ono što drugi nisu.

* Tekst koji si objavio u „Vremenu“ o fotografiji i sudbini spomen-ploče iz Sarajeva, završavaš konstatacijom da danas nema slobode. Da li to znači da su Princip i ostali mladobosanci zalud pucali u Austrougarsku monarhiju?

- Jedna od stvari zbog kojih je meni bliska mladobosanska ideja, jeste pitanje političkog subjektiviteta. Gavrilo Princip je u vreme atentata bio maloletan, ali njegova akcija je vodila ka tome da jugoslovenski narodi izađu iz stanja istorijske maloletnosti i uzmu sudbinu u svoje ruke, tako što će kreirati jednu državu koja neće biti marioneta velikih sila, koja neće biti kolonija, nego voditi svoju politiku i biti slobodna.

Raspadom Jugoslavije, ratovima i svim kasnijim političkim epizodama, sve ove zemlje su manje ili više opet svedene na neku vrstu pseudokolonijalnih poseda ili satelita. Bosna i Makedonija su najbliže protektoratima, Srbija je neko vreme pokušavala da, na tragu Jugoslavije, vodi koliko-toliko samostalnu politiku. Međutim, čini mi se da se, naročito sa novom političkom garniturom, i od toga odustalo. I to nije čudno. Srbija nema tu vrstu snage i moći koja je za to potrebna. Ta baština mladobosanskog sna koja je jedno vreme bila ostvarena, sada se izgubila. Rekao si „Ne“ Hitleru 27. marta, rekao si „Ne“ Staljinu 1948. a sada razni ambasadori i činovnici imaju pravo da ti diktiraju šta ćeš da radiš.

JEZIK KAO IDENTITET *

Često pišete o Andriću i Meši Selimoviću, velikim piscima čiji su nacionalni identiteti raspadom države u kojoj su stvarali i posle njihove smrti dovedeni u pitanje. Vi ste pisac iz Sarajeva koji piše u Beogradu. Vidite li paralelu sa njihovim sudbinama i da li svoj idenitet određujete na taj način?

- Vidim sebe unutar onog sveta u kojem se to što pišem i govorim razume bez prevoda. Osećam se kao u zavičaju na čitavom prostoru koji danas obuhvataju Srbija, Bosna i Hercegovina i Hrvatska. Meni je taj jugoslovenski okvir intimno najbliži, iako sam svestan da on za većinu ljudi predstavlja samo istorijski relikt.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Мухарем Баздуљ, писац и новинар, о Гаврилу Принципу...итд.

Порукаод Svetovid » Пет Нов 28, 2014 1:36 am

:kafa
Остали коментари
Мухарем Баздуљ
Словен није Немац

Са свешћу да Словен није Немац (и да Немац није Словен) почиње разумевање чињенице да интереси Запада нису једини који су у глобалној политици унапред задати

Слика

Чувени немачки новинар Јакуб Аугштајн пише ових дана како се Матијас Плацек – бивши премијер Бранденбурга и некадашња велика нада немачких социјалдемократа коме су прорицали канцеларску каријеру – уписао у клуб оних који „разумеју Путина”, а што је данас у Немачкој и на Западу највећи грех. Плацек је, наиме, изјавио како руску анексију Крима ваља накнадно ускладити с међународним правом тако да буде прихватљива за све. Аугштајнов глас подршке Плацеку у Немачкој је, наравно, глас вапијућег у пустињи. Огромна већина политичара и медија острвила се на заговорника „политике повлађивања” оптуживши га – у већ уобичајеној аналогији – за оптирање за „нови Минхенски споразум” односно за понављање грешке Енглеске и Француске (оличених у Чембрлену и Даладјеу) из 1938. године у Минхену када су Хитлеру признали право на Судетску област.

Кључни део ове аналогије јестe, наравно, онај којим се сугерише како је Путин нови Хитлер. На валу тог поређења јашу већ месецима бројни европски и амерички политичари и публицисти. Инокосни гласови – попут Аугштајновог или Плацековог – готово да се могу набројати на прсте једне руке. Одјеци ове дебате стижу и на наше стране. Тако је, рецимо, Игор Мандић изјавом да му је „Путин симпатија” хрватске државотворце наједио и више него оценом да је Добрица Ћосић већи од Крлеже. (Сличну изјаву о Путину дао је два месеца раније и Душко Вујошевић: „Мислим да је вратио достојанство Русима и Словенима и његов сам фан!”) Поставља се питање: зашто је за многе толико узнемирујућа чињеница да неко кога не могу олако отписати као мрачњака и националисту симпатише Путина и сматра се његовим фаном?

Фолкер Рије, немачки министар одбране из времена бомбардовања СР Југославије, који је пре само четири године позивао Русију да се придружи НАТО-у, сада тврди да „не зна никога на свету ко жели да усвоји руски систем”. Аугштајн то луцидно коментарише: „Ту проговара западњачка надутост. Што је Запад арогантнији, самоуверенији, незаинтересованији, то је исмејани руски систем привлачнији за оне на европској маргини. Тако нам и треба, када су нам Бугари лењивици који паразитирају на нашој социјалној помоћи.” Аугштајн је, наравно, у праву, али чини се да не иде довољно далеко. Путина је, наиме, могуће симпатисати и без жеље да се усвоји „руски систем”.

Таксиста који ме недавно у рано јутро возио на Сурчин, у колима је слушао Радио Глас Русије и имао је потребу да ми каже како исти информативни програм слуша сваког јутра и како једино њима верује. Монолог је иначе био жанровски: ред критике владајуће политике, ред носталгије по принципу како нам је некад свима било боље, ред надања да ће деци и унуцима опет бити добро. Своју пројекцију наде у бољу будућност таксиста ипак види у ЕУ: у могућности да се студира у Берлину, ради у Бечу, летује на Сардинији или на Ибици. Рачуна ипак да такво што неће морати да се плати издајом Русије, увођењем санкција, непријатељством према „мајци свог племена”.

У свакој српској политици према Русији ваља водити рачуна о том сентименту. Изворно је тај сентимент пан(јужно)славенски. Нема ниједног српског писца који је о Русији писао тако лепо, понесено и узвишено као што су то радили Мирослав Крлежа и Тин Ујевић. Потврђују то силне Крлежине партитуре о Јурају Крижанићу, као и сугестивна Ујевићева песма „Русији Русија”, први пут објављена у „Забавнику”, на Крфу 1918. године. Пева ту Ујевић: „Мајко свом племену какву ја сам снио / у бујне вечери и предзорја врућа, владај нашим грчем, крвава Русијо, / царуј душом нашом, Велика Будућа; / јер ако се руши камен са камена, / и ако твој дворац понире стубоком, / још се чува жижак светога пламена, / као бисер тајне, у срцу дубоком. / (...) Не сувишна плача за блаженим одром/ (мојих тајних суза вишњи бог је јемац), / но молитва срца овом Своду модром: / уздах, клетву тежак: Славен није Нијемац!”

То да Словен није Немац наоко је тек банална истина. На други поглед, то понеком можда може да зазвучи и антинемачки. А заправо није тако. Европе нема без Словена и без Немаца (као што Југославије нема без Срба и Хрвата, додао би неко). Са свешћу да Словен није Немац (и да Немац није Словен) почиње могућност равноправне сарадње Словена и Немаца, почиње оно за шта се у последње време залаже неколико истакнутих фигура у немачком јавном животу, укључујући Аугштајна и Плацека, почиње разумевање чињенице да интереси Запада нису једини интереси који су у глобалној политици унапред задати и аксиоматски. Изневеравање низа договора са СССР-ом и Русијом од краја осамдесетих и током деведесетих година прошлог столећа, волунтаристичка и арбитрарна одлука да се случај Косова прогласи случајем суи генерис и цели низ кратковидих и надмених одлука, довели су Запад до тачке да сваку руску легитимну одбрану својих интереса проглашава фашизмом и агресијом. Разумевање простих геополитичких законитости не представља нужно позив за прихватање „руског система”. Рационални гласови се, међутим, покушавају пригушити агресијом. (Аугштајн је поново луцидно прецизан: „Ако руског председника у прве три секунде разговора не назовете светским злочинцем, постајете одговорни за анексију Крима и руске антигеј законе. Врла нова форма јавног испитивања личних уверења.”) Телеграфски говорећи: права проевропска политика није и не треба да буде антируска, ни из немачке, ни из српске перспективе.

Писац и новинар
Мухарем Баздуљ
објављено: 27.11.2014.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Мухарем Баздуљ, писац и новинар, о Гаврилу Принципу...итд.

Порукаод Griz Lee » Пет Нов 28, 2014 12:14 pm

Пошто видим да си отворио тему о Мухарему Баздуљу имам и ја нешто додади као велики навијач Партизана под ово ''итд''. :)

„Није страшно ако човек остане сам против свих”, говорио ми је Драгош, осмехнут. „Тачно је да историју пишу победници, али историју стварају идеје ,поражених’: најзначајнија учења и мисли у трезору Европљана исписали су велики губитници, од Платона и Јулијана Императора, преко Дантеа, Де Местра, Доносо Кортеса, Ничеа и Достојевског, до Еволе, Карла Шмита, Јингера, Хајдегера и Црњанског. Списи мислилаца и писаца победника су безнадежно плитки, безначајни и досадни.”

"Наше ће сјене ходати по Бечу,лутати по двору,плашити господу'' Гаврило Принцип
Корисников грб
Griz Lee
 
Поруке: 633
Придружен: Чет Јан 17, 2013 8:09 pm
Место: Србија


Повратак на ДУХОВНИ ПУТЕВИ - Срби свих религија и Срби атеисти

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Google [Bot] и 2 госта

cron