Slovenski jezici

Индивидуална духовност: Срби православни, Срби католици, Срби мухамеданци, Срби атеисти, Срби других вероисповести, Велики верници, Мали верници, Средњи верници, Неверници, Верска убеђења и осећања, Атеистичка убеђења и осећања, Верска толеранција

Re: Slovenski jezici

Порукаод Aнa » Чет Сеп 27, 2012 8:24 pm

Sve manje đaka za nastavu na srpskom
M. STANČIĆ - J. KNEŽEVIĆ | 24. septembar



SKOPLjE - Na početku i ove školske godine, u Makedoniji se nastavlja smanjenje broja osnovaca koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku: u četiri škole ukupno ih je 180, od kojih svega 32 prvaka. Nastava na srpskom jeziku po obrazovnom programu Makedonije izvodi se u samo četiri osnovne škole - u Kumanovu ("Vuk Karadžić") ove godine upisano osmoro prvaka, Starom Nagoričanu ("Svetozar Marković") sa ukupno 72 učenika i šestoro prvaka, Tabanovcu ("Braća Ribar") sa 48 đaka i 13 prvaka i u Kučevištu na Skopskoj Crnoj gori ("Sv. Kiril i Metodij"), sa 52 učenika i svega četvoro prvaka. Ove godine, ima dovoljno udžbenika na srpskom jeziku.


Posle četiri godine prekida nastave na srpskom, u školi "Vuk Karadžić" u Kumanovu ponovo je upisano osmoro prvaka. Sumorna je slika i u odeljenjima razredne nastave u školama u Kučevištu i Tabanovcu, jer, u svakom razredu, broj učenika Srba je ispod - deset, tako da se nastava izvodi u kombinovanim odeljenjima - na srpskom i makedonskom jeziku.


POSETA MATICI
Direktorka Osnovne škole "Braća Ribar" u pograničnom selu Tabanovce, Rozita Blagojević za "Novosti" je potvrdila da će "učenici koji nastavu pohađaju na srpskom, zahvaljujući pomoći Ambasade Srbije i Turističke organizacije Beograda, u oktobru prvi put organizovano posetiti glavni grad matice.

Godinama unazad nema dovoljno kandidata za formiranje makar i jednog gimnazijskog odeljenja u Skoplju i Kumanovu.

HRVATSKA: ĆIRILICU UČI 600 UČENIKA

ZAGREB - U celoj Hrvatskoj svega 600 učenika uči ćirilicu. Interes pokazuju učenici u Vrginmostu, Donjem Lapcu, Glini, mestima u Slavoniji, ali nema dovoljno učionica i udžbenika, a vlada, kako pišu "Novosti", i opšti strah kod roditelja.

Na pozive za učenje srpskog jezika gotovo niko se ne javlja. U većim mestima posebno. Na primer, u Rijeci se niko nije javio. Problema ima i u sredinama u kojima su Srbi u Hrvatskoj u većini. Otežano se odvija nastava na srpskom i u mestima gde je na vlasti SDSS. Mnogo bolje stanje je kad su u pitanju italijanska ili mađarska manjina u Hrvatskoj.

"Novosti" navode i primer Moravica, koje imaju najdužu tradiciju nastave na srpskom jeziku, a danas svega 12 uče srpski jezik i kulturu. Stalni je strah roditelja, pogotovo onih koji rade u državnoj službi, iako prosvetne vlasti tvrde da je to neopravdano.

Kada je reč o Hrvatima, ćirilice već odavno nema. Niko od nove generacije ne ume da čita i piše ćirilicu, a ne izdaju se ni knjige ni časopisi, osim izdanja "Prosvjete".
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4088
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Slovenski jezici

Порукаод Aнa » Пет Окт 19, 2012 8:09 pm

Profesorima crnogorskog jezika diplome na - srpskom
V. KADIĆ |
U Nikšiću odškolovana prva generacija profesora za crnogorski jezik. Diplome nisu validne, smatra profesor Svetozar Ćiraković


NIKŠIĆ - Iako je pre nekoliko godina crnogorski jezik zaživeo u Ustavu Crne Gore kao službeni, ali i u školskom sistemu, tek pre tri dana iz klupa Filozofskog fakulteta u Nikšiću sa Odseka za crnogorski jezik i književnost izašla je prva generacija profesora sa diplomom tog jezika.

Paradoks je da su im predavači bili profesori srpskog ili srpskohrvatskog jezika. Reč je o studentima Marijani Pajović (prosečna ocena 8,03), Zorici Nedić (8,05), Snežani Bošković (8,04), Dragani Bajčeti (7,50), Katarini Bigović (9,97) i Novici Vujoviću (9,00), koji su upisani u junskom roku 2008. godine.


- Crna Gora je konačno dobila prve diplomirane profesore crnogorskog jezika i južnoslovenskih književnosti - kazala je na svetkovini upriličenoj ovim povodom profesorica Vesna Janković Vukićević. - Trajna misija je stvaranje i promovisanje crnogorskog jezika i književnosti kao neprikosnovenih vrednosti. Verujem da smo na dobrom putu da kroz budući rad, kako naš, tako i naših diplomiranih studenata, doprinesemo još snažnijem profilisanju našeg jezičkog, književnog i kulturnog identiteta i integriteta u skladu sa interesima crnogorske nauke, kulture i države.

Pre četiri godine prvi put se pomenulo ime ovog studijskog programa na konkursu Univerziteta Crne Gore, kada je traženo 15 studenata na budžetu, a ove ih je 35. U prvoj godini radilo je osam doktora nauka i sedam magistara, a danas četiri redovna profesora, isto toliko vanrednih, devet docenata...

- Nadamo se da će biti posla za nas - poručuju diplomci. - Očekujemo da već iduće godine odradimo pripravnički staž.

Umesto čestitki, profesor Svetozar Ćiraković upozorava ove mlade ljude na stečenu "diplomu neknjiževnog srpskog jezika".

- I zbog toga one ne mogu biti validne. Imaće grdnih muka u budućnosti, jer sa tim zvanjem neće moći nigde da rade osim u Crnoj Gori, i to samo dok je aktuelni režim na vlasti. Niko u regionu ih neće prihvatiti i eto im nevolje - kaže za "Novosti" Ćiraković, profesor srpskog jezika, koji je pre osam godina sa 25 kolega iz Nikšića i jednim iz Herceg Novog ostao bez posla, jer se usprotivio promeni imena nastavnog predmeta srpski jezik u maternji. Danas on predaje srpski u susednoj Albaniji.

- Dovoljno je istaći da su studentima bili predavači upravo sa diplomama srpskog ili srpskohrvatskog jezika...
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4088
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Slovenski jezici

Порукаод Aнa » Сре Јан 30, 2013 5:50 pm

Говори изворски да те три села разумеју

Потичу од Тетевена, живе у насељима код Софије, Зајечара и Свилајнца и – сви говоре истим језиком


Зајечар – Од племена Тетевена у Бугарској настало је, још у 13. веку, село Гољами Извор код Софије, а потом, пет векова касније, и Велики Извор код Зајечара и, на крају, село Дубље код Свилајнца. Протичу векови, а једино што се не мења јесте изворски говор, јединствен на Балкану, који се још одржава у ова три насеља. Говор изворски, ни бугарски, ни српски.

Тајну још одгонетају историчари, лингвисти и етнолози. Тајновитост, међутим, не чини причу о изворском говору мање занимљивом. Она је одавно преточена у легенду, а недавно и у филм. Снимио га је Раде Стојчић, пензионисани новинар зајечарских електронских медија. И сам Изворац, Тетевен и велики радозналац. За брижно срочен пројекат за филмску причу добио је финансијску подршку Министарства културе Србије.
Према Стојчићевом сценарију, најцеловитију причу о изворском говору испричали су житељи три поменута насеља, позивајући се и на све оно што је о овој теми до сада, мање или више, истражено.

А прича креће од манастира Гложен у атару села Гољами Извор, у бугарској општини Тетевен. Први житељи тог насеља окупили су се око манастира Гложен, још у току његове градње у 13. веку. Манастир је добио име по украјинском кнезу Георгију Гложу, који је, у невољи, притекао у помоћ бугарском цару Ивану. То је истина, али је неразјашњено како су настали Тетевени. Бугарски Изворци мисле да су они можда потомци градитеља великог манастира, који су ту дошли из Тетова у Македонији. (Тетово па Тетевени…)
На филму је приказан кмет бугарског села Кирил Иванов који изворски одговара на питања српског новинара постављена на изворском. Превод њихове приче на филму је титлован на српском, a биће и на бугарском. Зајечарски Изворац парла потпуно исто као бугарски. Не мари што ни Бугари, ни Срби не разумеју своје Изворце, баш као што Свилајнчани не разумеју своје Дубљане.

Филм приказује и како су Дубљани настали од веће групе зајечарских Извораца који су се код Свилајнца (на ледини) населили 1798. године, бежећи од турског зулума. Пре тога угрожени бугарски Изворци, бежећи од Турака, стигли су до Зајечара и скрасили се у Великом Извору.
Аутор филма о изворском говору верује, а тако мисле и у нашем Министарству културе, да ће он обновити и учврстити везе међу саплеменицима у три села. Не само говорне већ и многе друге. Сродници тетевенског племена говоре данас званичним државним језицима у Србији и Бугарској, али најрадије, ипак, говоре изворски. Чувају тај говор, као ретко ко и ретко где, упорно и љубоморно.

Лингвисти тумаче да се говор одржао у условима специфичне изолације, и упркос свим језичким реформама у Србији и Бугарској. Наши лингвисти тврде да је овај говор најсличнији старом српском језику из 14. века.
На филму се види да саплеменике из три насеља повезују и исти фолклор, обичаји, легенде, породична имена… Треба очекивати да ће филм допринети и очувању традиције. Сазнајемо из филма да је припремљен и речник изворског говора. Годинама га је припремао зајечарски Великоизворац Предраг Цачевић. Није више међу живима, али је успео за више од 50 година да сакупи око 15.000 речи којима се и данас служе зајечарски Изворци. Село Велики Извор и зајечарска општина намеравају да тај речник ускоро објаве.
На промоцији филма у Зајечару представници Гољамог и Великог Извора и Дубља заветовали су се, у име шест хиљада житеља ових села, да ће сарађивати чешће и темељније него до сада. Филм их је, веле, уверио да има много лепог заједничког у њиховој прошлости. То их обавезује да граде и заједничку будућност.


---------------------------------------

Село повртара и легенди


Међу „тетевенским“ селима зајечарски Велики Извор је највеће. Својевремено је био већи и од суседног Зајечара, а најпре се прочуо по врсним одгајивачима расних коња и победницима на великим коњичким тркама. Као изузетни повртари, Изворци су главни снабдевачи зајечарске зелене пијаце. На изворском језику снимљено је чак 178 песама, а у ону култну „Шанко си Бонка залиби“ – насталу на легендарној трагичној љубави певача Шанка и лепотице Бонке – својевремено је био заљубљен и Никола Пашић. Мила је та балада била и најславнијем Великоизворцу Ђорђу Генчићу, некадашњем индустријалцу и министру унутрашњих послова у Краљевини Србији с почетка 20. века.
Велики Извор је прво село у Тимочкој крајини које је добило урбанистички план. И прво које је добило водовод, још 1946. године...
http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/G ... ju.sr.html
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4088
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Slovenski jezici

Порукаод Aнa » Уто Феб 12, 2013 9:57 pm

ЕУ за сада не разликује босански, црногорски, српски...



У Бриселу не разматрају да ли постоје есенцијалне разлике међу језицима који се причају у Србији, Хрватској, Црној Гори и Босни и Херцеговини


Годишње за 3.000 преводилаца ЕУ издваја милијарду евра

Брисел – Полемике око тога да ли постоји аутентичност босанског језика, којим језиком говоре у Црној Гори или да ли постоје разлике између српског и хрватског језика засад су поприлично далеко од Европске уније. У седишту европске бирократије на званичном нивоу засад не препознају „разлике” међу језицима проистеклим из српскохрватског, односно хрватскосрпског језика, али се зато убрзано припремају за улазак хрватског језика међу тренутно 23 званична језика ЕУ.

Док се у Србији лингвисти споре око тога да ли постоји суштинска разлика између српског и босанског језика, неки се питају да ли је могуће да се „балканска свађа око језика” пренесе у будућности и у Брисел будући да ће Хрватска за мање од пет месеци постати део ЕУ, а самим тим ће имати и могућност да одлучује о будућим званичним језицима ЕУ. На питање „Политике” да ли је теоретски могуће да приликом уласка Србије у ЕУ Хрватска блокира прихватање српског као званичног језика ЕУ, један од портпарола Европске комисије каже само да „свака држава која постаје чланица ЕУ одређује који ће језик бити њен званични језик у институцијама уније”.

„Пре приступања ЕУ, свака држава чланица одређује који језик жели да користи као свој званични језик за потребе ЕУ. Одлуку о овом питању мора једногласно да донесе Савет министара ЕУ, а споразум постаје део Акта о приступању ЕУ”, објашњава Денис Абот, портпарол европске комесарке за образовање, културу, вишејезичност и омладину.

Абот, међутим, није коментарисао евентуалну могућност да Хрватска (која ће у време приступања Србије увелико бити чланица ЕУ) блокира у Савету министара одлуку о прихватању српског као званичног језика ЕУ, али познаваоци прилика у Бриселу кажу да се никад тако нешто није догодило приликом приступања неке земље.

Засад нико у бриселској администрацији не разматра нити да ли постоје есенцијалне разлике међу језицима који се причају у Србији, Хрватској, Црној Гори и Босни и Херцеговини, нити да ли ће једног дана када ове земље приступе ЕУ бити донета одлука да се зарад економичности, као у Хашком трибуналу, преводи на „босанско-хрватско-српски” језик. Према речима надлежних у ЕУ, све зависи од земље која улази у чланство, а до тада Брисел се једино убрзано припрема за улазак хрватског језика међу званичне језике ЕУ.

„Генерални директорат задужен за превођење запошљава преводиоце са званичних језика ЕУ. Српски, црногорски и босански нису међу њима, а засад није ни хрватски. Уколико је потребан преводилац за неки од ових језика, Комисија ангажује хонорарне преводиоце”, каже Абот и додаје да је, имајући у виду хрватско приступање ЕУ 1. јула 2013, „Комисија ангажовала 36 хрватских преводилаца и седам помоћника који се припремају за укључење хрватског међу званичне језике ЕУ”.

У бриселским круговима може се чути да се хрватском чланству у ЕУ радују поједини административни службеници из Словеније, који су некад учили српскохрватски језик, а сада уз сертификат добијен после завршеног бесплатног курса хрватског језика могу да у свој резиме напишу да знају још један званични језик ЕУ и самим тим добију већу плату.

„Око 50 комисијиних преводилаца, који покривају различите језике, имају неко знање хрватског. Комисија организује стандардне курсеве језика у Бриселу и Луксембургу како би припремила актуелно особље за тренутак када хрватски буде званични језик ЕУ. Курс језика у Хрватској је похађало 28 преводилаца, углавном оних који преводе са енглеског и француског”, каже Абот и додаје да у томе ко ће проћи курс језика и обуку за превођење, националност не игра никакву улогу, већ је пресудни фактор језик на који преводе.

Према речима једне Италијанке која је преводилац у Европској комисији, она је знање босанског језика стечено у Сарајеву сада искористила да добије сертификат за превођење са хрватског.

„Како бих преводила са хрватског морала сам да прођем курс. Просто да не бих говорила ’хиљада’ већ ’тисућа’. То су оне мале разлике између језика који се говори у Босни и оног који се говори у Хрватској”, каже она за „Политику”, инсистирајући на анонимности, будући да је преводиоцима забрањено да дају изјаве за медије.

--------------------------------------------------------------------

Плате преводилаца

Званична почетна бруто плата за административне службенике ЕУ у оквиру платног разреда АД5 износи 4.349 евра, док симултани преводиоци и правни експерти са знањем превођења спадају у платни разред АД7 са почетном бруто месечном платом од 10.324 евра. На све те износе могуће је добити и додатак од 16 одсто, у случају пресељења због посла. Иначе, годишњи трошкови писаног и усменог превођења у оквиру институција ЕУ износеоко милијарду евра, а иза тог огромног посла стоји „армија” од око 3.000 преводилаца.

Ненад Радичевић
објављено: 12.02.2013.
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/ ... ki.sr.html
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4088
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Slovenski jezici

Порукаод Aнa » Пет Феб 22, 2013 9:43 pm

Српски језик – занемарен
ПОЛИТИКА


Данас о нашем матерњем језику организовано готово нико не води рачуна, ситуација у школама је незадовољавајућа, а у медијима – катастрофална



Међународни дан матерњег језика обележен је јуче у многобројним земљама света, чланицама Организације УН за образовање, науку и културу (Унеско), чиме су промовисане језичка култура и вишејезичност. Генерална скупштина Унеска прогласила је 1999. године 21. фебруар Даном матерњег језика, као сећање на студенте који су тог датума 1952. убијени у Даки, у источном Пакистану, садашњем Бангладешу, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.

Према проценама, готово свакодневно у свету нестане по један језик, а лингвисти прогнозирају да ће од око 6.000 језика, до краја 21. века одумрети више од половине.

Поводом Дана матерњег језика питали смо Вељка Брборића, професора Филолошког факултета у Београду, колико Срби брину о свом матерњем језику?

– Матерњи језик је део националног идентитета, а бављење српским језиком и језичком културом је озбиљан друштвени и државни задатак. Нажалост, данас је све мање оних који брину о језику. Језичка култура у школи је, по оцени многих, незадовољавајућа, а у медијима – катастрофална. Лист „Политика” још води рачуна и институционално и организовано о језику, али данас имате медије који се хвале тиражима, а никада нису ништа написали о српском језику, нити имају лектора – објашњава наш саговорник.

По речима професора Брборића, језик дели судбину друштва.

– Ми не бринемо о много чему, па ни о језику. Србија је почетком 19. века, захваљујући Вуку Караџићу, била културни феникс Европе, народна књижевност је са српског превођена на друге језике, док данас о српском језику ретко ко организовано води рачуна. Ту мислим пре свега на министарства просвете и културе, али и на медије који би морали далеко више пажње да посвете језику – каже Брборић.

Јуче, на међународни Дан матерњег језика, у неким општинама на подручју Санџака у образовни систем уведена је настава на босанском језику.

Д. И.

објављено: 22.02.2013.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4088
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Slovenski jezici

Порукаод Aнa » Пет Мај 24, 2013 9:32 am

Капућино и Паћино, против капучина и Пачина


„Капућино” је грешка која се постепено раширила. Једини изузетак који је признат у правопису, то је оно „ћао”, каже Иван Клајн


Жена улази у кафић и наручује капучино, а затим се обраћа пријатељици и пита је да ли је можда видела нови филм Ал Пачина „Дивља Салома”. Конобар помисли да има посла са „госпоџом” – фолиранткињом. Међутим, она се само труди да говори по правопису српског књижевног језика, жели да покаже да је и то могуће, упркос општем згражању.

Веровали или не, када наручите капучино, бићете по правопису сасвим у праву, без обзира на то што је изговор „капућино” општеприхваћен, и погрешан. Исто важи и за Ал Пачина, ламборгини. Да је тако, посведочио је за наш лист академик Иван Клајн, наш познати лингвиста, романиста и историчар језика. На запажање да Италијани изговарају нешто између наших гласова „ч” и „ћ”, Иван Клајн даје објашњење:

– Апсолутно сам за „ч”, за изговор капучино, као и за изговарање презимена Пачино. „Капућино” је грешка која се постепено раширила, а правописци су је касно приметили. Италијани, Енглези и Шпанци имају африкату која није тако тврда као наше „ч”, а није ни тако мека као наше „ћ”, али у правопису се јасно каже – није битно звуковно најверније могуће имитирати глас, нити мерити да ли је изговор ближи једном или другом, него је битна наша традиција. Код нас се увек говорило и Челини, Беатриче и Кроче, дакле то мора остати „ч”.

Међутим, како каже академик Клајн, има и изузетака од „ч”.

– Једини изузетак који је признат у правопису, и ја се слажем са тим, то је оно „ћао”, које је већ толико распрострањено да га не треба мењати у „чао”. Али, када је у питању капучино, и када је реч о именима – Моника Белучи, Гучи, Бертолучи, онда се морамо држати норме. Правопис се мора поштовати, додаје академик Клајн.

Поред тога, често имамо проблем да транскрибујемо инострана имена која садрже апостроф, и према Клајновом објашњењу, имена са апострофом треба и да га задрже у нашој верзији – Д` Аратањан, О` Мали, као и назив француске издавачке куће Л`Аж Д` Ом.



Нису нам проблем само Италијани, и Енглези знају да „помрсе рачуне”. Шекспиру није довољно што је највећи драмски писац свих времена, његово име код нас још увек није стандардизовано, па тако често постоје недоумице да ли је он Вилијам, Виљем или Вилијем. Необично је, међутим, што такве недоумице углавном не постоје када се спомиње млади принц Вилијам, војвода од Кембриџа.

– Како то?, пита наш познати лингвиста и професор Владо Ђукановић, који је на Радио Београду 2 водио већ тридесет емисија на тему транскрипције и изговора страних речи у српском језику.

– Основни проблем је то што код нас не постоји начин да одређена језичка норма буде до краја поштована, друго, сама језичка норма није конзистентна. Дакле, постоји више граматика српског језика, на несрећу постоји само један речник и више правописа српског језика, и нико вас не тера да користите само једно правописно решење, из само једног правописа. То доводи до ситуације да, када је реч о транскрипцији страних речи и имена, немате никаква обавезујућа правила. У конкретном случају капучина и Ал Пачина, то је интервенција професора Ивана Клајна, нашег познатог романисте и нашег најпознатијег нормативисте, који је у једном тренутку осетио потребу да стандардизује то питање и да препоручи да оно што људи иначе изговарају као „ћ” у ствари буде „ч”, истиче Ђукановић, додајући.

– Међутим, ни ове препоруке нису обавезујуће, то је лични став професора Клајна. Имате нормативну препоруку, али нема ко да је поштује, то је последица ниског цивилизацијског нивоа. Сви говоре капућино, и човек испада смешан ако у друштву говори капучино.

Да ли да зачуђеном конобару ипак кажемо да желимо капучино, питамо Владу Ђукановића. Његов одговор је да они који сматрају да треба да поштују језичке стандарде треба да поштују и препоруку професора Клајна.

– Таквих је, наравно, врло мало, сматра Ђукановић, али као решење предлаже израду транскрипционих речника, макар за највеће светске језике, као и формирање договора о стандардима транскрипције страних имена и назива.

– Твртко Прћић је за енглески језик направио транскрипциони речник имена, али већ десет година не можете да купите ову вредну књигу.

Кога је у овој земљи брига за језик, примећује Владо Ђукановић, изражавајући незадовољство и поводом тога што и неколико језичких савета (а и сам је члан једног) постоје само формално.

Добри преводиоци најпре су познаваоци сопственог језика, али и они често имају недоумице у вези са тим како нешто превести.

– Понекад се на једном пасусу ради читаво поподне, каже Аријана Божовић, између осталог преводилац и Ијана Макјуана, ексклузивног аутора издавачке куће „Паидеја”. Њен други језик је италијански, и пре би у кафићу поручила капучино него капућино. Али, како каже наша саговорница, у говору не поштује правила по сваку цену:

– Моје колегинице које преводе са италијанског Елизабет Васиљевић и Ана Србиновић поштују у транскрипцији „ч”. Треба бити елитиста и поштовати правописна правила, али ако сви кажу Ал Паћино и ја бих тако рекла.

Марина Вулићевић
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4088
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Slovenski jezici

Порукаод Aнa » Суб Јул 13, 2013 8:26 pm

Је ли жена директор или директорка?

Више вас је поставило питања из области родне равноправности у језику. Да ли је правилно директор Ивана Петровић или директорка Ивана Петровић; професор Марија Милићевић или професорка Марија Милићевић?

Називи за занимања и титуле жена у српском језику још увек нису нормирама, Европска заједница пак захтева да жена буде видљива у актима и законима. Сви језици напредних друштвених средина захваћени су овим процесом.

Српски језик је архаичан и, самим тим, родно неравноправан. Речи за поједина женска занимања већ постоје (директорка, професорка…), за нека се могу лако направити по уобичајеним моделима српског језика, док код неких имамо утисак да силом мењамо језик. Основно правило је да реч не пара ни уши, ни мисао, ни мозак, ни знање, објашњава проф. др Драгана Мршевић:
- Неке ствари нама лингвистима могу бити неправилне, али прихватљиве јер су потребне језику. Потреба најбоље решава језичке недоумице.

Када имамо дилему да ли нешто добро звучи боље је да избегнемо грађење речи, саветује професорка Мршевић (кустосице, психопатице, боркиње…)
Да ли је нека форма женског рода за занимања и титуле лепо или добро скована може нам рећи једино наша интуиција.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4088
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Slovenski jezici

Порукаод Aнa » Пон Јул 15, 2013 3:37 pm

http://www.kornet.rs/prirucnik/

Priručnik za lektore i studente srpskog kao stranog jezika
Pavle Ćosić
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4088
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Slovenski jezici

Порукаод Aнa » Пон Јул 22, 2013 2:26 pm

У Паризу објављена Граматика босанског, црногорског, хрватског и српског језика!?



(Факти)

У издању Института за словенске студије у Паризу, недавно је на француском језику обвјављена прва Граматика босанског, хрватског, црногорског и српског језика из пера коауторског пара који чине познати слависта са Сорбоне професор Пол-Луј Тома и Владимир Осипов, професор са Националног института за оријенталне језике и цивилизације.

Настанак Граматике аутори су оправдали чињеницом да се упркос различитим именима ради о једном полистандардизованом језику, као и потребом за уџбеником у настави на француским универитетима на којима се ова четири језика предају као један предмет.

Аутори су пошли од тезе – иако су се након распада Југославије појавиле посебне граматике за босански, хрватски, црногорски и српски језик – да је реч ипак о једном језичком систему са четири мало различита стандарда, тј. једном полистандардизованом језику.

Заједничка обимна граматика БЦМС језика подељена је у четири неједнака дела: Увод (25-51), Писмо, фонетика и фонологија (51-68), Морфологија – морфосинтакса (69-447) и Синтакса (448-575). Следи селективна библиографија у којој су најбројније јединице граматике, правописи и речници, затим Индекс појмова на француском и Индекс на БЦМС.

Посебно су интересантни ставови аутора о комплексним социолингвистичким темама које се тичу идентитета језика и његовог имена. Преко читаве прве странице Увода издвојена су два кључна питања:

Да ли се ради о једном језику или о више (и колико) језика? и Које је име том језику (или која су имена тим језицима)?

На постављена питања одговарају из перспективе социолингвистичке теорије о идентитету језика, па се детаљно говори о критеријумима одређивања идентитета: 1. структуралном, 2. генетском, 3. критеријуму разумљивости и 4. вредносном критеријуму.

Аутори закључују да на плану структуре језика, након прегледа фонетских, морфолошких, синтаксичких и лексичких одлика и писма, може се говорити само о једном језичком систему са неким регионалним разликама какав је, уосталом, случај са свим другим језицима. И по генетском критеријуму долазе до истог закључка – сва четири језика имају исто порекло.

Критеријум разумљивости такође, показује да се ради о једном језику који потпуно испуњава своју основну функцију – комуникативну. Да се ради о једном језику наводе се као аргументи а) немогућност прављења билингвалних речника, постоје само речници разлика и то незадовољавајући и са великим бројем грешака, и б) непотребност превођења међу становницима Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске и Србије који несметано прате телевизијске програме и друге медије из суседних држава.

У Хрватској је нпр. разумљивост мања међу говорницима хрватских дијалеката: кајкавског, чакавског и штокавског, него између говорника стандардног хрватског, српског, босанског и црногорског.

Резултати нових језичких политика којима се настоји повећати разлике међу босанским, хрватским, црногорским и српским језиком су слаби, сматрају аутори Граматике, јер највећи део становништва не показује никакву спремност да усваја новопрописана правописна и друга правила, нити да напушта устаљену норму, кодификовану и учену још од XIX века.

Термин српскохрватски у славистици има дугу традицију, употријебио га је најпре немачки филолог Јакоб Грим (Јацоб Гримм) 1824. године, прихватио га је Словенац Јернеј Копитар од 1836. и хрватски граматичари током XIX века, широко се користио, нарочито у XX веку.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4088
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Slovenski jezici

Порукаод Griz Lee » Пон Јул 22, 2013 3:49 pm

Термин српскохрватски у славистици има дугу традицију, употријебио га је најпре немачки филолог Јакоб Грим (Јацоб Гримм) 1824. године, прихватио га је Словенац Јернеј Копитар од 1836. и хрватски граматичари током XIX века, широко се користио, нарочито у XX веку.

Мислим да је ипак Ами Буе први употребио тај термин чини ми се 1840.
„Није страшно ако човек остане сам против свих”, говорио ми је Драгош, осмехнут. „Тачно је да историју пишу победници, али историју стварају идеје ,поражених’: најзначајнија учења и мисли у трезору Европљана исписали су велики губитници, од Платона и Јулијана Императора, преко Дантеа, Де Местра, Доносо Кортеса, Ничеа и Достојевског, до Еволе, Карла Шмита, Јингера, Хајдегера и Црњанског. Списи мислилаца и писаца победника су безнадежно плитки, безначајни и досадни.”

"Наше ће сјене ходати по Бечу,лутати по двору,плашити господу'' Гаврило Принцип
Корисников грб
Griz Lee
 
Поруке: 633
Придружен: Чет Јан 17, 2013 8:09 pm
Место: Србија

ПретходниСледећа

Повратак на ДУХОВНИ ПУТЕВИ - Срби свих религија и Срби атеисти

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Google [Bot] и 2 госта

cron