Slovenski jezici

Индивидуална духовност: Срби православни, Срби католици, Срби мухамеданци, Срби атеисти, Срби других вероисповести, Велики верници, Мали верници, Средњи верници, Неверници, Верска убеђења и осећања, Атеистичка убеђења и осећања, Верска толеранција

Slovenski jezici

Порукаод Aнa » Суб Јан 14, 2012 3:34 pm

Slovijanski da svako razume

Novosti.rs

Holanđanin Jan van Stenbergen pre pet godina stvorio jezik koji bi trebalo da razume 90 odsto slovenskih naroda. Inspiracija je improvizovani govor koji Sloveni koriste kada se sretnu, a reči se „prave“ - upoređivanjem

CILJ mi je da se svaki Srbin i Poljak, Rus i Slovenac, Bugarin i Čeh, međusobno potpuno razumeju. Da svaki Sloven koji otputuje u drugu slovensku zemlju može tamo da slobodno razgovara sa ljudima, bez mnogo muke.
Ne bi ovakva izjava, možda, ni bila toliko čudna da je ne čujemo od jednog - Holanđanina. Jan van Stenbergen, profesionalni prevodilac i amater-lingvista na privremenom radu u Poljskoj, već pet godina sa grupom ljudi radi na stvaranju jezika koji bi razumeli svi Sloveni. Inspiracija je, u stvari, improvizovani govor (uz obilato mahanje rukama), koji, na primer, koristi Srbin kada objašnjava nešto Rusu. Kao, razumemo se mi, ali...

- Slovenski jezici su međusobno dovoljno bliski da se stvori „najmanji zajednički imenilac“, koji omogućava da ga 90 odsto ljudi razume. E, taj jezik smo nazvali slovijanski - priča Jan. - Ideja se rodila 2006, kada je nekoliko ljudi, s raznih krajeva sveta, osetilo potrebu za jednostavnim i neutralnim međuslovenskim jezikom, koji bi Sloveni mogli da razumeju bez ikakvog učenja. Inicijativa je potekla od mene, ali i Ondreja Rečnika (koji je rođen u Vojvodini), Gabrijela Svobode (iz Češke)...
Ovaj jezik za kratko vreme postao je jedan od najpopularnijih pomoćnih jezika. Iako Jan kaže da želi da bude maksimalno razumljiv svakom Slovenu - zbog čega slovijanski ima i rodove i padeže, a reči se ne „prave“, poput esperanta, već se samo upoređuju različiti slovenski jezici - sa njim se dopisujemo na engleskom, za svaki slučaj. Jer, rečnik je još u povoju, tek je 4.000 odrednica prevedeno...
Reakcije ljudi koji čuju ili pročitaju slovijanski, objašnjava Jan, uglavnom su pozitivne. Poljaci često kažu „ovo zvuči kao pokvareni poljski“, a Rusi „ovo je kao iskvareni ruski“. Dosta toga razumljivo je bilo i reporteru „Novosti“, ali čini se da „novi jezik“ nije baš toliko naklonjen Južnim Slovenima.
- Niko iz Srbije još se ne bavi njime. Nadam se da će se to uskoro promeniti, jer nam treba što više uticaja srpskog - priznaje Jan. - Ali, evo primera: dok nisam počeo da se bavim slovijanskim, nisam uopšte razumeo srpski. Sada mogu da pročitam neki novinski tekst i da shvatim suštinu. A mnogo ljudi koji se bave slovijanskim koristi vašu ćirilicu, jer je jednostavnija i praktičnija od ostalih.

VIC
NA Janovom sajtu nalazi se i primer tekstova na slovijanskom. Evo kako zvuči jedan ukrajinski vic, a sami prosudite koliko je razumljiv:
„Prihodi muž do doktoru i govori:
- Pan doktor, ja imam problem. Mislj, čo ne možu imać detka.
- Prečo vi tak mislite?
- Preto čo moj otec tož ne imal detka, i moj ded ih tož ne imal.
- Vaš otec i vaš ded ne imali detka? Izvinijte, ale togda vi otkude jeste?
- Ja? Iz Dnepropetrovska!“

ZASTAVA
SLOVIJANSKI ima i svoj simbol, zastavu sa četiri trougla crvene, plave, bele i žute boje.
- Tražili smo nešto jednostavno i prepoznatljivo, nešto prijateljsko. Većina slovenskih zemalja ima zastavu sa crvenom, plavom i belom bojom, dodali smo žutu zbog Ukrajinaca i Kašuba.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4083
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Slovenski jezici

Порукаод Aнa » Суб Јан 14, 2012 3:37 pm

Da li znate koji jezik je najteže naučiti?




Možda ste mislili da su kineski ili japanski jezik najteži za učenje? Istraživači kažu drugačije, u pitanju su finski, mađarski i estonski.

Pogledajte koje jezike bi mogli lako da naučite ako putujete u inostranstvo, a na kojima ne biste mogli da se sporazumete.

VRLO TEŠKI JEZICI
Finski, mađarski i estonski. Težina ovih jezika je u nebrojenim oblicima imenica. Mađarska imenica može da ima čak 238 oblika! Većinom se oslanjaju na sufikse i prefikse što je donekle i olakšavajuća okolnost jer se slažu na koren reči što olakšava razumevanje. Nemaju rod, ali zato u estonskom ima čak 14 padeža koji se sa pridevima slažu po padežu i broju. Zanimljivo je i da estonci nemaju futur.

TEŠKI JEZICI
Ukrajinski, ruski i srpski. Kompleksna gramatika, drugačiji alfabet, ali kao i svi slovenski jezici imaju jednostavniji izgovor.Slovenski jezici su teški strancima zbog brojnih padeža i vremena kojima se služe njihovi govornici. Takođe ćirilična slova i dodatni glasovi u ukrajinskom i ruskom čine ove jezike još težim. U ovoj grupi je i naš maternji jezik koji kao što i sami znate ima veoma tešku gramatiku.

SREDNJE TEŠKI
Japanski i kineski. Iako vas čudi da ovi jezici spadaju tek u srednje teške, obradova će vas činjenica da nemaju tešku gramatiku jer nemaju vremena, padeže i ostale zavrzlame koje krase naš jezik. Teškoće ovih jezika kriju se u sintaksi i naglasnom sastavu. Imaju mnogo homonima (reči koje zvuče isto, a imaju različito značenje) pa je veoma bitan red reči u rečenici i mesto gde stavljate naglasak. Takođe, pisanje ovih jezika je neverovatno teško – reći ćemo samo da su oni od toga izmislili pravu umetnost.

MANJE TEŽAK JEZIK
Francuski. Ovaj romanski jezik krase mnoga vremena, ali je utešno da se zapravo koriste samo osnovnim. Takođe gramatika, iako na prvi pogled zvuči veoma komplikovano prilično je jednostavna kao i kod većine romanskih jezika. Izgovor nekih reči koje imaju po desetak slova u pisanom obliku, dok izgovaramo tek par, posledica je ekonomizacije tog jezika u govoru, ali ne i u pismu.

NAJLAKŠI JEZIK ZA UČENJE
Engleski. Jezik koji je apsolutni pobednik među jezicima. Čuje se svuda i svi znaju bar nekoliko reči ovog sveprisutnog jezika. Jedina teška stvar u engleskom je spelovanje koje ima prilično puno pravila i izuzetaka. Razlikujemo britanski od američkog čije je pisanje i izgovor jednostavniji. Ipak, nemojte se zavaravati – osnovni engleski je vrlo jednostavan, ali napredni nivo je veoma težak jer je prepun idioma (ustaljeni izrazi, fraze) koje morate da naučite napamet.
Izvor: S media
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4083
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Slovenski jezici

Порукаод Aнa » Суб Јан 14, 2012 3:52 pm

Српски је и народни и књижевни језик Срба


Да ли је српски језик члан јужнословенске групе језика? Је ли он равноправан члан словенске породице језика? Аутори најновијег плана и програма за осми разред основне школе у Србији, који је прописало Министарство просвете Републике Србије – сматрали су да jeсте, јер су како наставницима тако и писцима уџбеника одредили као обавезну наставну јединицу „Место српског језика међу другим словенским језицима”. У новоизашлом уџбенику за осми разред овдашњега Завода за уџбенике испоштован је наслов наставне јединице, али је међу наведеним језицима у групи јужнословенских језика српски језик замењен српскохрватским. Тај уџбеник, дакле, сматра да не постоји посебан српски језик као члан јужнословенске групе језика. Тако се у уџбенику наслов и његова текстуална поткрепа међусобно искључују. Да су аутори плана и програма мислили на српскохрватски, онда би наведену јединицу сигурно именовали као „Место српскохрватског [а не српског – МК] језика међу словенским језицима”. А нису! Зато у датој лекцији уџбеник није усаглашен са прописаним планом и програмом, а то је један од нужних услова да уџбеник буде одобрен за употребу.

У три своја оглашавања у „Политици” ауторка уџбеника тај пропуст свакојако је оправдавала. Најпре је (14. 9) тврдила да „на нивоу народног језика постоји српскохрватски као лингвистички дијасистем, дакле, као систем дијалеката који се састоји од штокавског, чакавског и кајкавског [у уџбенику пише ијекавског! – МК] дијалекта”, и да је он настао распадом праславенског. Кад јој је указано на неодрживост таквог схватања, она је у другом оглашавању (18. 9) устврдила да је „српскохрватски лингвистички конструкт” и да „Срби говоре српским језиком, и као народним, и то нико не спори”. Али сада у трећем оглашавању (24. 9) управо она то спори, враћајући се на своје прво тврђење да је српски народни језик српскохрватски (што поткрепљује и цитатом из једног рада Р. Ленчека) и да он укључује споменути скуп дијалеката.

То, једноставно, није тачно. То је научна заблуда. Лако проверљива. Наиме, да у српској лингвистици „српскохрватски” као народни језик није подразумевао „скуп штокавског, чакавског и кајкавског дијалекта”, ауторка се могла уверити и на основу Речника српскохрватског књижевног и народног језика, који израђује САНУ. У томе речнику не наводи се грађа из кајкавског и чакавског дијалекта, него искључиво из штокавског! Дакле, под српскохрватски народни језик А. Белић као први уредник није подвео ни чакавски ни кајкавски дијалекат. А није ни могао будући да иницијатива за израду речника и није била његова, него Стојана Новаковића, који је још 1893. написао „Пролог” за израду Речника српског књижевног и народног језика. Белић му је само, у складу са тадашњим политички контекстом, променио име, и то јасно у Уводу прве књиге и нагласио! Из тога је више него очигледно да српскохрватски народни језик никада у српској науци није значио језик састављен од чакавског, кајкавског и штокавског дијалекта. Истина, тај термин је у значењу „дијасистема дијалеката” и као синониман термину средњојужнословенски језик” употребљавао Д. Брозовић. С добро промишљеним разлогом: јер су Хрвати, за разлику од Срба, приоритетно чакавци и кајкавци. Осим тога, и творац термина „српско-хрватски” Ј. Грим тај је термин употребио „за ознаку народне књижевности, а за језички систем користио је назив српски” (М. Окука). Из наведеног је јасно, а очигледно и из самог примера Речника САНУ, да је српскохрватски – и као народни и као књижевни – само преименовани српски језик. Зато никада у србистици, за разлику од кроатистике, није постојао српскохрватски народни језик у значењу које му даје ауторка уџбеника. Или ауторка сматра да су мишљења кроатистике меродавнија од оних србистичких! Али да ли онда, као насупротна србистичким, могу и смеју имати места у уџбенику за основну школу?

Што се пак тиче признавања „хрватског и босанског (бошњачког)” као мањинских језика у Србији, ми смо већ (17. 9) навели да је то учињено мимо критеријума о идентитету мањинских језика датих у „Повељи Савета Европе о регионалним и мањинским језицима”, где се експлицитно наводи да се таквим језицима могу сматрати само језици „који су различити од званичног језика те државе”(Повеља: Део 1, Опште одредбе, члан 1, Дефиниција). А сад ауторка дату чињеницу просто заобилази, поново се позивајући на то „признање”. Пошто Србија мора своје законе усагласити са критеријумима европских закона, јасно је да се погрешно тумачење европских закона и њихових критеријума неће толерисати. За лингвисту, ако је научник, политички погрешна тумачења не смеју бити меродавна. Он мора уважавати само критеријуме. А на основу њих – ни босански, ни хрватски, ни црногорски – не могу добити статус ни мањинских, а камоли посебних стандардних језика.

У свом тексту ауторка баш као и тумачи „Повеље” сматра да се један закон може само делимично прихватити. А делимично прихватање значи заправо кршење закона. Ако је у „Закону о мањинама” језик муслимана именован босанским, онда је кршење, а не поштовање тог закона ако ауторка „радије употребљава термин бошњачки”. Јасно је да и неупотреба термина српски тамо где то закон налаже значи кршење чак Устава Србије. Колико тој елементарној законској чињеници ауторка придаје важности, најбоље се види по њеном коментару да је за њу назив језика „академско питање”, и да је „неупоредиво важније шта ми тим српским језиком у свакодневном животу чинимо”! А то, заиста, јесте сувисло питање: је ли морално, научно и законски дозвољено са српским језиком чинити ово што се са њим „чини” у уџбенику за осми разред основне школе?! И ко је надлежан да такво чињење спречи? Посебно још ако се има у виду став Одбора за стандардизацију српског језика „да међу јужнословенске језике треба сврстати српски језик, а да Хрвати и Бошњаци његове варијанте називају хрватски односно бошњачки језик” (И. Клајн).

Проф. др Милош Ковачевић

Доц. др Михаило Шћепановић
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4083
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Slovenski jezici

Порукаод Aнa » Суб Јан 14, 2012 4:03 pm

Мило Ломпар: Порекло идеје о црногорском језику

Све промене које се одигравају у положају српске културе свакако су и непосредна последица одсуства српске културне политике: већ двадесет година ниједан званичник не поставља питање о језику којим говоримо. Немамо никакав став о српском језику. Зар то није наслеђе? Јер, од Устава Хрватске из 1974. године Србима у Хрватској је наметнуто да говоре хрватским књижевним језиком.



Када је Мирко Тепавац – у својој критици Московљевићевог Речника – помињао „хрватски језик“ и „велики број речи хрватског говорног и књижевног језика“,[1] онда је он – 6. марта 1966. године – не само следио линију раздвајања хрватског и српског књижевног језика, какву подразумева Губеринин и Крстићев разликовни речник – књига објављена у Загребу 1940. године, а награђена у Независној Држави Хрватској 1941. године – него и ишао у сусрет Декларацији о хрватском језику из 1967. године, чије ће захтеве остварити Устав Хрватске из 1974. године. То није, дакле, била само персонална одлука: то је историјски и идејни континуитет.

У Црној Гори се постепено гуши Катедра за српски језик на Филозофском факултету у Никшићу. Зашто о томе наша јавност ћути? Тамо има 200 000 људи који су се на попису изјаснили као Срби. Зар Србија нема начина да помогне Србима у Црној Гори да уче на српском језику? Зашто је неприхватљиво рећи да сви Срби говоре српским језиком, па и они у Хрватској, Републици Српској и Босни и Херцеговини, Црној Гори? Зашто не бисмо заштитили њихова људска права када је реч о уџбеницима тог језика? Ми то чак нисмо ни покушали. Како – у садашњим околностима – разумети читав низ узастопних поступака носилаца српске државне политике? Поступака попут оног када је амбасадор Србије – који је бивши саветник председника Србије – подржао на изборима (2007) оног председничког кандидата чија је партија омогућила усвајање смешне и страшне уставне промене о црногорском језику.

Када председник Србије – у 2010. години – каже како „свако ко се осећа Црногорцем може да користи право говора на свом језику и да га назива по имену свог народа“, онда треба осветлити генезу и последице овог политичког става, треба раскрити политичку рационализацију коју оличава став „да је право људи да говоре матерњим језиком загарантовано и повељом УН, и да је то људско право које је везано за европске стандарде“.[2] Ова рационализација тежи политичком утемељењу црногорског језика, па ствара сугестију да је политичко порекло црногорског језика везано за универзална људска права. То је класична неистина. Јер, политичко порекло црногорског језика налази се у титоистичком стању јавне свести, које је репрезентативно огласио врховни хрватски комуниста Владимир Бакарић.



Он је то учинио – у 1978. години – на начин карактеристичан за хрватску културну политику. Вођени тежњом да остваре замишљене циљеве, поставивши захтеве да Хрватска као држава буде примљена у Уједињене нације, да суверенитет Хрватске мора бити недељив, да је службени језик у СР Хрватској – хрватски језик,[3] обезбедивши да „Школска књига“ без одобрења просветних форума, у рекордном року и високом тиражу штампа Хрватски правопис,[4] поставивши скупштинско питање о томе зашто Хрватски правопис није добио одобрење за употребу у основним и средњим школама и када ће се то десити,[5] хрватски максималисти беху – 1971. године – изазвали таква јавна противљења која су угрозила постепено остваривање истих циљева. У то време, Владимир Бакарић је – у улози хрватског минималисте – тврдио како „Срби и Хрвати говоре једним језиком“.[6] Али, није прошло ни пар година од када су хрватски минималисти уградили – 1974. године – у Устав Хрватске оно што су тражили хрватски максималисти, а Владимир Бакарић је поново дотакао питање о језику: „До сада смо ми сви знали да Црногорци говоре српски, међутим, показује се да говоре црногорски.“[7] Када је Србима у Хрватској уставно наметнуто да говоре хрватским књижевним језиком, одједном је искрсла свест о црногорском језику: тако је хрватска културна политика – обезбедивши своје циљеве у Хрватској – поново посегнула за употребом максималних средства. Као класичан облик поунутрашњивања хрватског становишта, у нас се појављују лингвистичка образложења ових замисли.[8] То је генеза политичког става о црногорском језику.


Ни околност да је Горски вијенац посвећен „праху оца Србије“, ни аутентична сазнања о песниковим вишеструким поистовећивањима са српским културним и националним идентитетом, нису спречила да се – већ у титоизму – појаве још 1947. године први знакови „стратегије десрбизације Његоша“, стратегије у којој ће истакнуто место заузимати они који тврде да реч „српски“ у Горском вијенцу означава православну вероисповест, док реч „црногорски“ означава националну припадност. На слици: Петар II Петровић Његош

Да председник Србије корача по такту титоистичког југословенства, показују политичке последице његових ставова: оличава их начин примене ових наизглед универзалних права. Јер, председник Србије каже како „што се тиче Србије, сви који говоре црногорским језиком имају права да уче тај језик и да га уче у школама“.[9] Председник Србије, дакле, штити право непостојећег црногорског језика у Србији, све до његовог озваничења у Малом Иђошу, али ништа не чиии да се оствари право на учење српског језика у Црној Гори: у ситуацији када број Срба у Црној Гори неупоредиво премаша број Црногораца у Србији и у ситуацији када се највећи број грађана Црне Горе – на попису становништва у 2011. години – изјаснио да говори српским језиком.

Универзална права, дакле, декларативно важе за све људе, али практично не обухватају српски народ и његов језик. То је титоистичка традиција српске државне политике. Јер, ни околност да је Горски вијенац посвећен „праху оца Србије“, ни аутентична сазнања о песниковим вишеструким поистовећивањима са српским културним и националним идентитетом, нису спречила да се – већ у титоизму – појаве још 1947. године први знакови „стратегије десрбизације Његоша“,[10] стратегије у којој ће истакнуто место заузимати они који тврде да реч „српски“ у Горском вијенцу означава православну вероисповест, док реч „црногорски“ означава националну припадност.[11] Одатле пут води до данашњег сазнања о граматици црногорског језика коју су написали хрватски лингвисти[12] и до кривотворења језика Горског вијенца управо у духу идеје о том језику.

Изворник текста: Глава и зид
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4083
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Slovenski jezici

Порукаод Aнa » Суб Феб 18, 2012 7:52 pm

Ruski referendum u Letoniji

Danas se održava referendum u Letoniji o priznavanju ruskog kao drugog zvaničnog jezika. Očekuje se da referendum neće uspeti, što će produbiti podele u ovoj baltičkoj zemlji.

U Letoniji je jutros počeo referendum na kojem se građani te pribaltičke zemlje, nekadašnje sovjetske republike, izjašnjavaju o budućem statusu ruskog jezika, za koji je ponuđeno da postane drugi nacionalni pored letonskog.



Očekuje se da referendum neće uspeti, ali i da će produbiti podele u letonskom društvu.

Rusi čine blizu 30 odsto stanovništva ove zemlje u kojoj živi oko 2,1 milion ljudi. Oni veruju da će institucionalizovan status ruskog jezika okončati, kako tvrde, 20 godina njihove diskriminacije nakon raspada Sovjetskog Saveza.

U glavnom gradu Letonije Rigi, Rusi su 2006. godine činili 42 odsto stanovništva, dok su u drugom po veličini gradu Daugvapils čine apsolutnu većinu od 52 odsto.

Međutim, procenjuje se da blizu polovine građana Letonije ruskog porekla nema pravo glasa, što je i pre raspisivanja referenduma, odredilo rezultat.

Hipotetički, ako ruski bude usvojen kao drugi zvanični jezik, postao bi i zvanični jezik Evropske unije, odnosno u zajedničkim institucijama u Briselu.

Najveći do Rusa doselio se u Letoniju posle Drugog svetskog rata, zajedno sa manjim brojem Ukrajinaca i Belorusa.

Za većinske Letonce, pak, referendum je bezobrazan pokušaj zadiranja u nezavisnost Letonije.

Ta zemlja je bila samostalna od kraja Prvog svetskog rata, pa do pred početka Drugog svetskog rata, kada ju je okupirao Sovjetski Savez. Letonija je proglasila de fakto nezavisnost 1991. godine, koja je postala i stvarna kada se Sovjetski Savez raspao.

Излазност бирача на референдум за руски језик у Летонији премашио 50%
18.02.2012. -

До 16.00 по локалном времену на референдуму за признање руског језика као други државни језик у Летонији је изашло 784 847 држављана - 50,79% укупног броја бирача, јавила је Централна изборна комисија.
У Летонији се гласа на 950 биралишта. Референдум се одржава у току једног дана, а биралишта су отворена у још 41 земљи од 7.00 до 22.00 по локалном времену.

Пројекат закона који су иницирали грађани предвиђа промену чланова 4, 18, 21, 101 и 104 Устава који треба да се допуне одредницама да је руски други државни језик. Да би допуне биле усвојене потребно је најмање 772 583 гласа.
vostok.rs
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4083
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Slovenski jezici

Порукаод Aнa » Суб Феб 18, 2012 8:04 pm

Srpski će teško ikada biti zvanični jezik u EU zbog Hrvatske?


Ruski bi mogao postati jedan od zvaničnih jezika u Evropskoj uniji ako na današnjem referendumu u članici EU Letoniji građani prihvate da zvanični i radni jezik u toj državi bude i ruski.

Takva mogućnost je "samo nejasna pretpostavka", glasio je odgovor predstavnika za štampu u Evropskoj komisiji kojem je postavljeno pitanje hoće li ruski postati zvanični i radni jezik EU, zajedno s još 23 sadašnja jezika u institucijama evropske 27-orice. Oko 37 odsto Letonaca smatra ruski svojim maternjim jezikom, a 43,7 odsto žitelja ga govore kao drugi jezik.



Razgovor s portparolom bio je prilika i da se novinari raspitaju šta će se dogoditi kad Hrvatska iduće godine udje u članstvo EU i hrvatski bude uvršten u jezike Unije, odnosno "hoće li Hrvatska sprečiti da i srpski postane zvanični jezik Unije, jer je to suštinski isti jezik", u času kad Srbija stupi u članstvo EU, kako je svoje pitanje uobličio jedan novinar.

Portparol nadležan za jezička pitanja u Evropskoj komisiji je najpre predočio da se nikad tako nešto nije dogodilo prilikom ulaska u članstvo neke zemlje u EU.

Prema njegovim rečima, "svaka država koja postaje članica EU određuje koji će jezik biti njen zvanični i radni u institucijama Unije".

S ovim je bilo povezano i pitanje da li će uopšte, kad bi i Crna Gora, kao i Bosna i Hercegovina, jednom stupile u redove EU biti potrebe da se "prevodi i na crnogorski i bosanski", ako je, kako je to protumačio jedan novinar, "ranije u bivšoj Jugoslaviji srpsko-hrvatski smatran istim jezikom".

Odgovor zvaničnika EU je opet glasio da to zavisi od zemlje koja ulazi u članstvo.

Takođe je rekao i da pitanje "drugog zvaničnog jezika", kao što bi ruski mogao postati u Letoniji, a kao što su već katalonski i baskijski u Španiji, potpuno zavisi od zemlje članice EU koja to može ili ne smatra potrebnim da zatraži.

Ali, kako je navedeno, ako se predloži da neki "drugi zvanični jezik" bude i zvanični u EU, onda se s tim moraju saglasiti sve članice Unije, dakle Savet ministara.

Portparol u Evropskoj komisiji je podvukao da se uvek na sva 23 zvanična jezika prevode samo "zakonski akti" EU, a u ostalim slučajevima se sa dva glavna "upotrebna jezika" - engleskog i francuskog - prevode razni dokumenti ili simultano prevode konferencije za štampu i sednice "jer bi inače i troškovi bili neizdrživo ogromni, a i tehnički to sve dovedeno do granica razumno prihvatljivog".
vesti-online.com
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4083
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Slovenski jezici

Порукаод Aнa » Нед Јун 17, 2012 1:33 pm

Обнова србистике од националног значаја


Одсуство србистике, као научне дисциплине о Србима, имало је управо по Србе трагичне последице – каже проф. др Петар Милосављевић


За разлику од других европских народа Срби немају националну филологију. То се најбоље може показати на примеру новосадског Филозофског факултета. На њему постоје катедре за германистику, англистику, романистику, румунистику, хунгарологију, славистику, словакистику и русинистику, а не постоји катедра за србистику. Уместо ње имамо катедру за српски језик и лингвистику и катедру за српску књижевност. У Београду постоји развијен Филолошки факултет, али опет нема катедре за србистику. Шта у томе не ваља: Нема свести о јединственој филолошкој дисциплини које се бави Србима, где јој је природно место.

Ово каже за наш лист један од најзначајнијих теоретичара књижевности у Србији др Петар Милосављевић, пензионисани редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду и оснивач Покрета за обнову србистике. Он наводи да је у региону потпуно другачије, и за пример истиче Хрватску, где у Загребу постоји не само катедра већ и Факултет за кроатистику. Према његовом мишљењу, последице оваквог стања су далекосежне:

– Хунгарологија учи да су Мађари сви они чији су преци говорили мађарски и који сада говоре овај језик. Румунистика одређује национално биће Румуна. Ово правило важи за европске народе. Међутим, другачија је ситуација код популације која говори нашим језиком. Велики део осећа се Србима, али други делови се изјашњавају као Бошњаци, Буњевци, Шокци, Хрвати, Црногорци... На основу тога, механички се изводи закључак да сви они имају право да једном истом језику мењају име у зависности од свог националног опредељења. Да постоји србистика као институционализована научна дисциплина она би рекла: то тако не може!

Милосављевић не спори да је „како ће се ко субјективно осећати у погледу националне припадности његово људско право”, али тврди да „из тога не проистиче право да се мења идентитет језика који је научно, лингвистички и историјски потврђен”. Овакав језичко-етнички хаос, истиче он, настао је због слабости, одсуства, па и забране србистике. За такво стање крива је политика, али још више филологија, која нема право да због било чијих политичких интереса крши научне принципе који су једнаки и важе за све.

Као и други европски и словенски народи, подсећа професор Милосављевић, Срби су пре два века имали националну филологију србистику, звану serbica, која је била део словенске филологије славистике. У заснивању србистике учествовали су многи великани славистике као Чех Добровски, Словенац Копитар, Словак Шафарик, Руси Срезњевски и Пипин... Од Срба највише је учинио Вук Караџић. Иако Срби у то време нису имали самосталну државу, ипак, постојала је филолошка дисциплина која се њима бавила на научни начин. А она је била моћно средство...

– Из система филолошких дисциплина, србистику је још у 19. веку почела да потискује кроатистика под именом сербокроатистика, коју су смислили хрватски идеолози (Гај, Штросмајер) и филолози (Ватрослав Јагић, Иван Броз). Они су хрватска наречја чакавски и кајкавски помешали са српским језиком, и прогласили да је то један језик, по имену српскохрватски, хрватски или српски, а затим су ту вештачку конструкцију делили према својим интересима – наводи Милосављевић.

Суштина те поделе, према његовим речима, била је да се чакавски и кајкавски оставе по страни, а да се дели српски језик, односно штокавско наречје. Да један језик има два национална имена не постоји нигде у свету, а кад може да има два, онда може да има и три и четири и пет. Овај лингвистички хаос носио је у себи клицу политичког хаоса који нас је захватио у 20. веку.

– Одсуство србистике, као научне дисциплине о Србима, имало је управо по Србе трагичне последице. Српско питање није могло да се решава и на научној основи него само на идеолошко-политичкој. У главним српским националним институцијама, које ни данас неће да знају за србистику, нема јасних одговора на неколико кључних питања: шта је то српски језик, шта је српска књижевност, која су то српска писма, како треба схватити српски народ, који је то српски национални програм – наглашава Милосављевић.

Угледни новосадски професор сматра да су Срби суштинске битке изгубили у југословенском периоду, посебно у Титово време. Да би вратили изгубљено они морају поштовати моделе и принципе који важе за друге европске народе, и обновити властиту филолошку традицију, односно обновити србистику. Ако би смогли снаге да се и у овим питањима понашају као и сви европски народи избегли би садашњи „специјални статус”.

Мирољуб Мијушковић
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4083
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Slovenski jezici

Порукаод Aнa » Чет Авг 30, 2012 11:56 am

Skandalozno: Evropska unija ukida srpski jezik!





BEOGRAD-Iako se u ovom trenutku ne zna kada će se bivše republike nekadašnje Jugoslavije a sada nezavisne države, naći ponovo zajedno ovoga puta kao članice Evropske unije, gotovo je izvesno da će po dekretu EU građani Srbije, Hrvatske, Bosne i Crne Gore zvanično govoriti i pisati zajedničkim jezikom-„eks jugoslovenskim“ kako će biti njegov naziv što znači da Evropa ukida srpski jezik.

Naime, po predlogu nemačkog lingviste i poslanika u Skupštini Saveta Evrope, Mihaela Šacingera, zemlje koje su nekada činile Jugoslaviju po prijemu u Evropsku uniju zarad boljih odnosa i „mira u EU kući“ morale bi da zaborave na razlike koje najviše oslikava jezik. Tako se u zvaničnoj korespodenciji između nekadašnjih eks ju republika neće koristiti srpski, hrvatski, bošnjački ili crnogorski već samo „eks jugoslovenski jezik“.

-Višedecenijske svađe oko toga ko kovori kojim jezikom između ostalog dobrim delom su dovele i do građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji a i danas, 20 godina nakon toga i dalje postoji problem naziva jezika na Balkanu, posebno u Srbiji i Hrvatskoj. Srbi tvrde da se u Hrvatskoj, Bosni i Crnoj Gori govori srpskim jezikom dok građani ovih država to negiraju i svoje jezike nazivaju hrvatskim, bošnjačkim i crnogorskim jezikom. Bez ulazaka u linvistički i istorijski aspekt bilo bi dobro da kada sve nekadašnje jugoslovenske države postanu članice EU da barem u službenim prepiskama u EU organima govore i pišu zajedničkim, jugoslovenskim jezikom, navodi u svom traktatu Šacinger.


Prema predlogu koji je naišao na odobravanje javnosti u Nemačkoj ali i okolnim državama, korišćenje „jugoslovenskog jezika“ bilo bi u EU uvedeno tek kada sve eks ju republike postanu članice Evropske unije. To bi značilo da će Hrvatska od jula sledeće godine, kada i zvanično postane članica EU imati prava da koristi naziv hrvatski jezik sve dok Unija ne odluči drugačije. „Jugoslovenski jezik“ bi bio termin koji bi se koristio samo u zvaničnim dokumentima EU i prepisci između drđžava bivše Jugoslavije dok bi se u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Bosni i dalje koristio naziv jezika kao i dosad. Od „jugoslovenskog jezika“ bile bi izuzete Slovenija i Makedonije zbog svojih jezika koji se i inače razlikuju od srpskog i hrvatskog.
Lingvista Marko Jovanović inicijativu EU o ukidanju naziva nacionalnih jezika i uvođenje jugoslovenskog jezika vidi kao potpunu besmislicu i grubo kršenje istorijskih i lingvističkih pravila i tradicije.

-Srpski jezik je lingvistički normiran još od polovine 19 veka i Bečkog književnog dogovora i ne vidim nijedan razlog da se pod tim nazivom ne koristi i kao jezik u EU. Do raspada SFRJ srskohrvatski je bio međunarodno priznat u celoj evropi i svetu, što je posle proglašenja novih država učinjeni sa hrvatskim, bošnjačkim, makedonskim i slovenačkim jezikom. Srpki jezik je jezik kojim se govori u Republici Srbiji i takođe je međunarodno priznat dok crnogorski i bošnjački još uvek nisu. Ne može se i ne sme se nikakvim dekretima ukidati nazivi nacionalnih jezika i bez obzira što se u Hrvatskoj, Bosni i Crnoj Gori govri srpski jezik uz različite varijetete, verujem da niko sutra u EU u Srbiji neće imati ništa protiv da Hrvati, Crnogorci i građani BiH koriste svoje nazive za varijante srpskog kojim govore. „Jugoslovenski jezik“ nije postojao ni za vreme Jugoslavije kada je možda i imalo nekog smisla koristiti taj termin a pogotovo nema svrhe to činiti u okviru Evropske unije koja nema prava da ukida srpski jezik, smatra Jovanović.

Izvor: S. Milovanović - Pravda.rs
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4083
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Slovenski jezici

Порукаод Aнa » Нед Сеп 02, 2012 7:18 pm

Nastava maternjeg jezika između struke i politike



Iako se nova školska godina približila na svega desetak dana, program za nastavni predmet koji se nekad zvao maternji, a sad Crnogorski-srpski, bosanski, hrvatski jezik i književnost još uvijek nije gotov, a po svemu sudeći, bar za školsku 2012./2013. neće ni biti.

Komisija za izradu programa za nastavni predmet Crnogorski-srpski, bosanski, hrvatski jezik književnost nije izradila program za ovaj nastavni predmet iako joj je obaveza bila da posao okonča na vrijeme za predstojeću školsku godinu koja počinje za nekoliko dana.

Funkcioner opozicionog SNP-a i član Komisije Dragan Koprivica kaže da nije optimista da će posao biti urađen kako treba.

"Očigledno postoji prećutni dogovor u vrhu vlasti da se posao sa ovim programom ne završi", tvrdi Koprivica.

"Namjera dijela komisije koji preferira crnogorski jezik kao apsolutni jezik jeste da se u tom jeziku apsolutno utopi i izgubi identitet srpskog jezika. Naravno to nije ni po dogovoru ni po realnosti u Crnoj Gori u kojoj je srpski jezik čak više zastupljen od crnogorskog jezika, mi smo za to da se poštuju različitosti, ali da se svakom jeziku da onaj prostor koji zaslužuje", ističe on.

Zamjenik predsjednika Komisije za izradu programa za nastavni predmet Crnogorski-srpski, bosanski, hrvatski jezik i književnost Vladimir Vojinović, reagujući na optužbe, saopštio je da predstavnici crnogorske jezičke zajednice ne ugrožavaju bilo čija prava i ne osporavaju identitetske osobenosti.

I direktor Instituta za crnogorski jezik Adnan Čirgić odbacuje Koprivičine optužbe.

"Sasvim je jasno o čemu se radi. Oni koji konstantno uskraćuju prava drugima, prikrivaju svoje tragove i optužuju druge da njima uskraćuju prava. Konkretno, to je oprobani model predstavnika srpske lingvistike i politike koji bi očigledno htjeli da se u Crnoj Gori stvori sistem kakav postoji jedino u Mostaru, protiv kojeg je cijela Evropa, u kom se djeca dijele po nacionalnom i jezičkom kriterijumu, a to je suprotno građanskom ustrojstvu i Ustavu države Crne Gore", rekao je Čirgić.

"Najveći problem zbog kog vladina Komisija nije na vrijeme izradila program za nastavni predmet Crnogorski-srpski, bosanski, hrvatski jezik i književnost je određivanje načina učenja azbuke", rekao je član Komisije Suljo Mustafić, koji je zapravo prvi obznanio da je glavni problem što crnogorska azbuka sadrži dva slova Ś i Ź, koja ne postoje u drugim alfabetima.

"Problem je bio da se odredi kako će se to učiti u jednom odjeljenju i da li je to obavezno za sve ili ne“, pojasnio je Mustafić.



Raspored novih slova u azbuci

Sudeći po riječima Dragana Koprivice, nijesu problem ni dva nova crnogorska slova nego raspored koji će im se dati.

"Mi smo išli od dogovora kako je i premijer rekao, da se pođe od postoječeg stanja, odnosno da se na postojeću azbuku kojom pišu i Crnogorci i Srbi i mnogi drugi dodaju dva nova slova. Međutim, članovi komisije koji su za crnogorski jezik žele da se ta slova ne stave na kraju nego da se inkorporiraju u samu azbuku, poslije s i z, što znači da se na taj način ta slova utapaju u postojeću azbuku i gubi se identitet azbuke srpskog jezika", navodi Koprivica.

Komisija za izradu programa za nastavni predmet Crnogorski–srpski, bosanski, hrvatski jezik i književnost je formirana nakon višegodišnjih pregovora o izbornom zakonu čije su usvajanje prosrpske partije uslovile postizanjem dogovora u vezi naziva za školski predmet na kom se izučava maternji jezik.

Pošto je postignuto kompromisno rješenje koje je podrazumijevalo komplikovan naziv sa crticama i zarezima, a u skladu sa političkim dogovorom premijera Igora Lukšića i lidera opozicije Srđana Milića, Andrije Mandića i Nebojše Medojevića od septembra prošle godine, nakon višenedjeljnog natezanja potpisan je Sporazum o uvrštavanju srpskog jezika u crnogorski obrazovni sistem, a ovim dokumentom je predviđeno da se za školsku 2012./2013. napravi plan i program za predmet sa novim nazivom Crnogorski-srpski, bosanski, hrvatski jezik i književnost.

Međutim, početak školske godine se približio na svega desetak dana, a rješenja nema.

Na pitanje - da li rješenje izostaje zbog lomljenja kopalja unutar struke zbog određenih lingvističkih dilema ili zbog običnog političkog natezanja, univerzitetska profesorka crnogorske književnosti Tatjana Bečanović kaže da se "kreće od nacionalističke koncepcije, a ona nije dobra ni u jeziku ni u kulturi".

"Nemogućnost izrade programa za novi predmet koji se zove Crnogorski-srpski, bosanski i hrvatski jezik prosto je nemoguć iz stručnih razloga jer su iz nekadašnjeg jezika sada stvorena 4 standarda koji se ne mogu uskladiti i strpati svi u jedan predmet. Da li je namera da se prave 4 različita i da se uvodi nešto što je zaista neprimereno crnogorskim školama ja to ne znam, ali program nikada neće biti završen, a i ako bude to će biti vrlo čudan program koji u praksi neće moći da funkcioniše jer je to bukvalno nasilno usaglašavanje stvari koje se ne daju tako lako usaglasiti, a sve je to praćeno nekim politikantskim razlozima sa strane. Dakle, u prvom redu su razlozi stručni, a onda je negde u pozadini svega toga i politika", ocjenjuje Bečanović.
slobodnaevropa.org
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4083
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Slovenski jezici

Порукаод BOBO » Чет Сеп 20, 2012 10:03 am

Očigledno postoji prećutni dogovor u vrhu vlasti da se posao sa ovim programom ne završi", tvrdi Koprivica.
BOBO
 
Поруке: 10
Придружен: Чет Сеп 20, 2012 10:00 am

Следећа

Повратак на ДУХОВНИ ПУТЕВИ - Срби свих религија и Срби атеисти

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 4 госта

cron