Дубровник

Индивидуална духовност: Срби православни, Срби католици, Срби мухамеданци, Срби атеисти, Срби других вероисповести, Велики верници, Мали верници, Средњи верници, Неверници, Верска убеђења и осећања, Атеистичка убеђења и осећања, Верска толеранција

Re: Дубровник

Порукаод talican » Сре Мај 23, 2012 6:46 pm

Дубровачка Грађанска Музика

Слика

Дубровачка Грађанска Музика основана је 1878. Иво Чижек био је капелник музике пуних тридесет година до 1925. Музика је приликом прослављања српских победа у балканском рату свирала Чижеков марш „Весела Србадија”. Аустро-Угарска власт је забрањивала извођење Чижекових композиција због њиховог патриотског карактера. (1) Приликом прославе седамдесетог рођендана Мо Ива Чижека у листу „Дубровник“ 1937. истакнуто је : „Име г. Чижека уско је везано са предратним политичким животом у Дубровнику. Као капелник Српске музике, није се испољавао само са ваљаношћу и трудом да Српска музика постигне ону високу умјетничку висину коју је доиста и постигла до завидности, већ је као њен капелник, морао да заједно са многим Србима Дубровчанима, нарочито Србима католицима, окуси разне шикане ондашњих аустријских власти. Али га то никад није омело да попусти у своме труду и настојању око напретка ове српске установе, која је, у оно доба, осим свог умјетничког смисла вршила са успјехом и задатак подржавања и буђења народне свијести, коју су са свих страна угрожавали.“ (2) Први слет Српске соколске жупе на Приморју одржан је 12. 10. 1913. у Дубровнику. Слет је почео поворком из Дубровника ка вјежбалишту у Грушком пољу. Дубровачка Грађанска Музика предводила је соколску поворку. (3)

У листу „Дубровник“ објављен је говор Божа Хопе одржан у дубровачком српском певачком друштву „Слога” 1940. приликом прославе 22. годишњице доласка српске војске у Дубровник 13.новембра 1918. : „на грушкој станици и добрим дјелом грушког пута, сила одушевљеног народа нестрпљиво ишчекивала долазак наших хероја; ... др. Петар Чингрија ... добродошлицом поздравио Бијеле Орлове, ... затим непрегледна поворка кренула за војском пут града, уз веселу попијевку и свирање Српске грађанске музике, кличући Краљу Петру и српској војски“. (4)

На иницијативу Боже Банца дубровачки Срби реактивирали су 1928. Дубровачку Грађанску Музику. Приликом прославе пробоја Солунског фронта у Београду 7. октобра 1928. у поворци народних делегација учествовали су Дубровачка Грађанска Музика и сељаци из Боке Которске. Поворка је прошла центром Београда од цркве Светог Саве до Калемегдана.(5)

Дубровачка Грађанска музика приредила је забаву новембра 1937. Пре забаве музика је обишла Дубровник свирајући. На академији учествовали су: Олга Вукмировић је певала уз пратњу клавира гђе Беговић. Бас-баритон Бранка Хопе певао је уз пратњу на клавиру Мо Роговски. Декламација маленог Миодрага Стошића „Славној Југославији” изазвала је буру одобравања. Музика је отсвирала марш од Г. Повиа „Бијели орао”. Затим Српска Синфонија I и II део од капелника Повиа. Лист „Дубровник” је истакао да су овим дугим и тешким комадом и капелник Повиа и музичари показали напредак и доказали да имају у себи музикалног смисла те воље да се и даље у том правцу развијају. (6)

Дубровачка Грађанска музика је новембра 1937. у очи дана св. Цецилије заштитнице музике, славила своју славу. Обишла је Дубровник свирајући патриотске маршеве, а увече је одржала заједничку вечеру свих својих извршујућих чланова у друштву са управом и неколико извршујућих чланова старе гарде. Заједничка вечера одржана је у Дубровачком Радничком Друштву. У друштву извршујући чланови су били углавном радници, Срби и Хрвати. У листу „Дубровник” истакнуто је да Хрвати у установи нијесу попустили пред обећањима која су им долазила, само да би се одрекли сарађивања у Дубровачкој грађанској музици. Лист „Дубровник” је истакао за музику да : „установи, која је у свим потребним моментима знала да даде доказа о љубави према рођеној браћи, и која је због тога била и остала понос правог Дубровника”. (7)

За прославу 1 децембра 1937. Дубровник је био искићен заставама. Прославио је Дан ослобођења. Уочи тог дана, поворка, предвођена соколском и Дубровачком Грађанском Музиком, и уз светлост стотину бакљи, обишла је град и предграђе Пиле. Било је много омладине. Поворка је завршила пред Краљевим Двором, где је био постављен пулт са микрофоном. Маси грађанства одржана су два говора. Прва је говорила Смиљана Везић-Бердовић, а други говорник је био Анте Анић, конзул у пензији. На сам Дан Ослобођења ујутро су мјесне музике обишле градом свирајући веселе маршеве. Пре подне су одржана у мјесним црквама благодарења, а после њих војска и соколи продефиловали су, поздрављени од грађанства, преко Плаце Краља Петра. По свршеном дефилеу одржана је у Дому сокола свечана конференција, на којој је присутне поздравио староста Нино Шутић, а Душан Рајачић рецитовао је једну патриотску песму. Након тога ново чланство сокола положило је свечано соколску заклетву. На крају је отпевано „Хеј Славени”. Увече је била забава у Официрском Дому. (8)

Уочи Видовдана 1938. Дубровачка Грађанска Музика одржала је променадни концерт након кога је обишла град свирајући маршеве. На Видовдан одржани су помени у свим мјесним црквама за душе палих хероја. Увечер је, Дубровачка Грађанска Музика обишла град и предграђе, свирајући маршеве. У школама су одржана предавања о значају Видовдана и подељене су школске сведоџбе. (9)

На Ускрс 1938. одржан је први музички фестивал у Бондином театру у Дубровнику. Прво вече наступао је Златко Балоковић, друго вече Загребачки квартет а треће вече Музика Краљеве Гарде. Оркестар Гарде свирао је дјела Остерца, Милојевића, Готовца и Чајковског. Музици Гарде предан је вијенац Дубровачке Грађанске Музике. У свом говору гђца З. Доминковић истакла је : „Дубр. Грађ. Музика као најстарија музичка установа овога града, из братског осјећања и дубоког поштовања којега је увијек, а нарочито прије рата, гајила за све што је долазило из братске Србије а данас из Уједињене Југославије – братски и срдачно поздравља Музику и Орхестар Краљеве Гарде и честита одличан успјех који је постигнут на овој лијепој умјетничкој манифестацији наше земље”. Четврто вече наступила је Загребачка филфармонија и Златко Балоковић. Ово је било опроштајно вече, те су том пригодом дубровачке националне установе поклониле Златку Балоковићу кип Св. Влаха и копију слике Марка Мурата „Цар Душан Силни у Дубровнику”, у сребрном оквиру. Предајући поклон Балоковићу Смиља Везић-Бердовић истакла је : „Дубровачке националне установе, које у овом Граду претстављају осам деценија непрекидног културног рада и стварања, честитају Вам Ваш умјетнички јубилеј.... Поклон који Вам националне установе Дубровачке чине овом пригодом претставља два значајна момента : Св. Влаха хиљадугодишњег чувара старе и слободне Словинске Дубраве, а копија слике Марка Мурата једну од најзначајнијих страница у животу Републике Дубровачке, када су једнокрвни сенатори, са краљевским почастима, примили ... Душана Силног, да и на вањски начин покажу да га примају као брата и издвајају из реда обичних савезника, који никада нијесу имали срећу да, попут Душана, закораче уз степенице Кнежевог Двора”. (10)

На откривање споменика ,,Херојима за слободу” у Требињу из Дубровника је кренуло око 500 људи. Сва национална друштва са својим заставама, па Општина и комплетна Дубровачка Грађанска Музика. Дубровачка Грађанска Музика је 10. септембра 1938. обишла улице Требиња свирајући на уранак. Јован Дучић је свом мјесту поклонио споменик као знак захвалности требињцима који су прошли кроз аустријске затворе за време Првог светског рата, и њих 77 што поубијано што повјешано. Истог дана положен је камен темељац нове гимназије. У свом говору председник владе Стојадиновић је истакао : ,,Кад сам пролазио кроз Дубровник, који је памећу својом у прошлости надмудривао Исток а вјештином својом успио да се бори и у умјетности и у трговини са другим западним државама, ја сам научио и то да је, као Дубровник исто тако и Требиње и околина, крај великих госпара и великих пјесника.” Свечаност су увеличали и привукли пажњу Дубровачка Грађанска Музика и дубровачки ,,лумбардијери” са својим ,,тромбунима” који су ,,пуцали како мали топови”. Сутрадан ујутро музика је отишла за Никшић, гдје је увеличавала свечаност 60-годишњице Ослобођења Никшића и отварања нове железничке пруге Билеће – Никшић .(11)

Дубровачка Грађанска Музика је поводом обележавања 550 годишњице боја на Косову извела у предвечерје Видовдана јуна 1939. на плаци краља Томислава програм : 1.Југословенска химна; 2.Чижек: „Хеј трубачу с бојне Дрине” марш; 3. Јенко : „Косово”, увертире; 4. Сметана : „Продана невеста”, велики потпури; 5. Петровић : „Звуци испод Ловћена”, српски потпури; 6. XIX кл. Марш.(12)

Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. Дубровник је одвојен од Зетске бановине и додељен новоствореној Бановини Хрватској. ХСС је у Бановини Хрватској искористио своју власт да још више прогони Србе, југословенске националисте и соколе. Дубровачка Грађанска Музика поднела је пријаву Претстојништву Градске полиције у Дубровнику да ће 13. 11. 1939. музика друштва, праћена бакљама, поздравити Команду Места и обићи свирајући градом и предграђем, у славу обљетнице доласка ослободилачке српске војске у Дубровник. Прослава је забрањена и то из следећих разлога : „Прилике, које владају уопће а нарочито оне у Дубровнику искључују могућност, да би пријављена ноћна прослава протекла у миру и реду. ...а да се онемогуће е в е н т у а л н а дјела неодговорних лица, да ову прославу у ноћно доба искористе у своје недозвољене сврхе, одлучено је у интересу јавног мира, реда и поретка, ... с тим више, јер је то у складу са највећим државним интересима. “ Као део прославе одржано је само благодарење за краља и војску у српско-православној цркви св. Благовештенија, и предавање у Соколани. (13)

Лист ,,Дубровник” писао је о припремама за прославу 1 децембра 1939. у Дубровнику. На дан Уједињења одржавана су у богомољама свечана благодарења за срећу народа, који је послије толико мука, напора и борби постигао свој циљ, своје уједињење. Удружења Соко, Нова Југославија и Дубровачка Грађанска Музика присуствовали су са својим заставама и са свим својим члановима благодарењима. Након благодарења поменута удружења, предвођена музиком, заједно са родољубивим грађанством ишла су ,,између врата од Пила”, и ту полагала вијенце на спомен-плоче подигните онима који су свој живот жртвовали за слободу и уједињење. После тога одржавала се у Соколани свечана сједница. Увече Дубровачка Грађанска Музика обилазила је град те је том приликом приређивана бакљада. Соколско друштво у Дубровнику приређивало је 2 децембра свечану академију. (14) Дубровчани су прославили Дан Уједињења, 1 децембар 1939. и поред свих техничких сметњи власти ХСС у Дубровнику. Град и предграђе били су искићени заставама. На благодарења у црквама било је бројно грађанство уз присуство војних и цивилних власти. За време благодарења пред католичком катедралом и православном црквом била је постројена војска и чланови Нове Југославије. Соколска музика предводила је и једне и друге. После благодарења одржана је у соколани свечана сједница, и нови чланови су положили свечану заклетву. После свечане сједнице упркос техничким сметњама које су имале сврху да омету сваки вањски знак манифестације, формирана је поворка Дубровчана предвођена соколском музиком. Пред поворком су ношена четири вијенца, која су положена на спомен-плоче у вратима од Пила. Поворку су сачињавали чланови сокола са својом заставом, чланови Нове Југославије са барјаком, те мноштво дубровчана, који се затекоше на улици, јер је већина њих мислила да због техничких сметњи неће бити никакве јавне манифестације. У поворци је узело учешћа преко 2.000 грађана. Поворка се зауставила у вратима од Пила, гдје су на спомен плоче положени вијенци, а предсједник Нове Југославије, кап. Нико Папа одржао говор упућен омладини, која је баш тог дана у Дубровнику показала и својим бројем и својом одлучношћу, да не постоји техничких сметњи када хоће јавно да се изрази љубав према народу и држави. У листу ,,Дубровник” истакнуто је : ,,Наша дична омладина заслужује овом приликом не само признање већ највећу похвалу.” Након говора кап. Папе кликнуло се је по три пута Слава краљу Ујединитељу и Живио младом краљу Петру II и Југославији. После тога поворка је прошла у потпуном реду преко плаце краља Петра до у Соколану (Спонза). На плаци краља Петра поворка је одала почаст заставама. У коментару листа ,,Дубровник” истакнуто је : ,,... да у ,Дубровнику – крај свих зала – још се у пуној снази одржава дух љубави према Краљу и Отаџбини, да му тај дух нијесу могле да умање ни ново повучене границе које су га бациле у један неиздржив и неприродан положај у политичком и привредном правцу.”(15)

Дубровачка Грађанска Музика била је друштво аматера, углавном радника. Својим свирањем подизала је народну свијест код грађана Дубровника. Њена делатност није била ограничена само на Дубровник, већ је обележавајући значајне догађаје, свирала у Београду, Требињу, Никшићу ... .

Саша Недељковић

члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене :

Српска друштва и установе у Далмацији, Дубровнику и Боци-Которској, стр.191-193, „Дубровник календар за просту годину 1899”, Уредио А.Фабрис, Год.III,у Дубровнику, издање и наклада Српске Дубровачке штампарије А.Пасарића 1898;Милан Ж. Живановић, „Дубровник у борби за уједињење 1908-1918,” Београд 1962, стр. 75;
„Седамдесетгодишњица Ма Ивана Чижека”, „Дубровник”, 2 фебруара 1937, бр. 1, Дубровник, стр.3;
,,Соко”, Новембар 1913, бр. 11, Год. III, Њујорк, стр. 268;
Божа Хопе, „Долазак ослободилаца у Дубровник ”, „Дубровник”, 30.новембра 1940, бр.47, Котор-Дубровник, стр.3;
5. Софија Божић, ,,Срби у Хрватској 1918-1929”, Београд 2008, стр. 309, 310;„Југословенски соколски календар 1930“, у Љубљани 1929, стр. 80;
„Забава Дубр. Грађ. Музике”, бр.43, „Дубровник”, 20 Новембар 1937, Дубровник, стр.3;
„Слава наше Музике”, бр. 44, „Дубровник”,27 Новембар 1937, Дубровник, стр.3;
„1 Децембра”, бр 45, „Дубровник”, 4 децембар 1937, Дубровник, стр.3
„Видов дан”, „Дубровник”, бр.26, Дубровник, 2 јула 1938,стр.3;

10. „Први музички фестивал”, „Први „Музички фестивал” у Дубровнику”, „Дубровник”, бр. 16, Дубровник, 23 априла 1938, стр.4;

11. Излетник, ,,Славље у Требињу”, ,,Дубровчани на прослави у Требињу”, „Дубровник”,бр. 37, Дубровник, 17 септембра 1938, стр.2,4;

12. “Пригодом 550-огодишњице боја на Косову”, 24 јуна 1939, „Дубровник”, бр.25, Дубровник, стр.3;

13. „13 новембра”, „Благодарење”, „Дубровник”, 18 новембра 1939, бр. 46, Дубровник, стр. 4;

14. ,,1 децембра”, „Дубровник”, бр. 48, 2 децембра 1939, Дубровник, стр. 4;

15. ,,Прослава 1 децембра”, бр. 49 „Дубровник”,9 децембар 1939, Дубровник, стр.4;

http://www.jadovno.com/intervjui-report ... w.facebook
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Дубровник

Порукаод talican » Сре Сеп 05, 2012 12:14 am

Недељковић: Лист Срба католика „Дубровник”

Слика

Лист „Дубровник” био је гласник Срба католика. Најпознатији уредник листа био је Антун Фабрис. Срби на Приморју после Првог светског рата и Уједињења определили су се за радикалну странку па се Српска народна странка на Приморју ујединила са Народном Радикалном странком. Двадесетих година 20 века лист „Дубровник” издавао је Одбор Народне Радикалне странке у Дубровнику. Одговорни уредник био је Михо Клаић а лист је септембра 1922. уређивао Иво Херцо.

Власник, издавач и уредник од 1937. био је стари национални борац Кристо П. Доминковић, а главни сарадници били су Божо Хопе и Јован Перовић, стари борац и емигрант. Доминковић је био члан Народне радикалне странке. После првог светског рата био је управник и економ Дечјег опоравилишта Министарства социјалне политике и народног здравља на Локруму. Писао је новеле, приповетке. Одликован је Орденом светог Саве. Био је истакнути члан Соколског друштва у Дубровнику. Лист Дубровник штампан је у Дубровнику а за време Бановине Хрватске и у Котору. Штампао је чланке латиницом и ћирилицом. Редакција листа истицала је: „Помагати „Дубровник” значи помагати ширење националне мисли на нашем Приморју”. Лист је сматрао да је етничко порекло и језик важније од верске припадности. У полемици са хрватском штампом која је негирала постојање Срба католика лист је истицао да претставља све Србе католике који живе у Југославији (1). „Дубровник” је истицао да су дубровачки Срби католици били први у нашем народу који су узели за свој програм гесла „ брат је мио, које вјере био" и „ башка вјера, а башка народност".

Такође је истицао да је то исто проповједао у својим списима још у задњој четврти 18 вијека Доситије Обрадовић, који је поставио српску народну мисао на модерну основу. (2) Лист „Дубровник” писао је за Загребачки „Обзор": „ „Обзор" и његови држе се политике : оно што је моје, моје је; а оно што је твоје, да буде и моје и твоје, док те не истиснемо." (3) Лист је разматрао развој хрватске националне свести код Срба католика: „Освајачи, да би покорене народе што лакше и што дуже држали у ропству, убијали су им осјећај заједнице с осталом једнокрвном браћом, а уцијепили територијални патриотизам. Тако се развио и Кроатизам као територијална припадност. То нам лијепо илустрира Имбро Штавић у свом чланку : „Хрватска свијест и политичка зрелост”(Хрватски дневник, Загреб, 23 маја 1937) : „ Прије доласка браће Радића мален дио нашега народа истицао се својим Хрватством. Знам то добро из дјетинства, као код нас у доњој Хрватској или Славонији, особито старијем човјеку никако није ишло у главу, да је Хрват, него је рађе говорио за себе, да је : католик, шокац, Славонац, Граничар. Дакле мјесто имена Хрват могли смо прије чути у разним нашим крајевима ова имена: Загорац, Славонац, Сријемац, Граничар, Приморац, Личанин, Босанац, Херцеговац, Истранин, Међумурац, Шокац и Буњевац ... ” ”(4). О утицају Срба католика из Дубровника : „Босанске власти, са министром ... пл. Калајем на челу нијесу тако пуштале на миру ни наш Дубровник. Католичко Српство дубровачко било им је тешки трун у оку, јер оно није било локалног карактера, но је имало голем уплив и значај и на остали католички дио нашег народа : на старом дубровачком територију, Боци Которској, а што је за босанске власти било најтеже; и на католике Босне и Херцеговине” (5).

Лист је истицао као пример Србина католика свог сарадника дон Ивана Стојановића. Херцеговачког поријекла, дум Иван је настојао да очува живе искре поноса старе славе и величине, ,,све у нади да ће негда временом из пепела мртвила и застоја оне разбуктати живи плам и огањ истинског и јаког патриотизма, који ће утрти пут новој слави и величини Дубровника.”(6)

Слика

Поводом сукоба у Сењу 8 и 9 маја 1937. које су изазвале Павелићеве “усташе” многе цркве у Дубровнику истакле су црне заставе. Међу њима и бискупов двор. (7) У листу „ Дубровник” је пренето службено саопштење да међу убијеним и рањеним лицима има и оних који су осуђивани ради учешћа у личкој усташкој афери и оних која су познати као комунисти.(8) Лист „ Дубровник” је констатовао да су фратри фрањевци а за њима доминиканци и бискуп у Дубровнику жалили за “усташама” и анализирајући њихове реакције на вест о смрти бискупа Фране Ућелинија-Тице истакао : „ Док су они оплакивали и тиме глорификовали такове елементе, већина у граду није ни била на чисту чему та жалост. ... Али кад је ...преминуо не само један њихов брат у Христу, већ истински родољуб, проповевједник братске љубави и вјерске сношљивости, кад је цио честити и прави Дубровник заридао за овако тешким губитком, ти исти слуге божје не дадоше никаквог знака саосјећаја. С једне стране жале и глорификују антидржавне елементе а овамо багателишу праве, искрене и честите родољубе. И ова чељад одгајају и школују младост, народну узданицу, у својој гимназији. Има ли се та, од њих одгојена младост, угледати у оне, које њихови учитељи жале и глорификују ? ” (9) У листу „Дубровник” поводом терора ХСС приликом избора пренета је изјава преставника ХСС : ,,Није то никаква диктатура нити терор одоздо, него је то допуштена и поштена слобода”.

Један читалац се обратио листу „Дубровник” од 27 новембра 1937 са примедбом да су скоро сви радници који раде на градњи кућа из Северне Далмације. Питао се да ли је то случајност. У Дубровнику се градило као никад раније : „Плоче, Пиле, Коно, пут од Гружа стари и нови, Груж, Ријека – а Лапад да и не спомињем......” У листу ,,Дубровник” истакнуто је : На Лопуду је основана Мјесна организација ЈРЗ, на челу са Петром Ућелинијем, поморским капетаном, синовцем бискупа Ућелинија. У њеним редовима било је пет вијећника, изложених претњама и шиканама ХСС. У чланку ,,Вандали” лист ,,Дубровник” је јављао да је у ноћи између 10 и 11 априла 1938. нанесена штета у винограду Андра Грбића из Мандаљене. (10)

У Сребрном је свечано отварао свој нови пансион један Чех. Позвао је плакатима Дубровчане да га посете. Позвао је из Дубровника Грађанску Музику која је требала да свира на отварању. Аутобусима и моторима дошло је у Сребрно око 200 Дубровчана, да искористе свој недељни одмор. Пред суседним рестораном нашао се дубровачки народни заступник Роко Мишертић са неколико својих ,,омладинаца”, изазивача. Неколико одрпанаца је стално изазивало, пјевало марјанашке пјесме и клицало ,,Хајл Мачак”. Народни заступник шећкао се испред ресторана да би соколио своје ,,омладинце”. Кад су видели да мирни посјетиоци новог пансиона не реагирају, јер их презиру, омладинци су поломили неколико сламнатих столица-фотеља власника Чеха. Па ни то им није било доста. Одлучили су су да поразбијају прозоре на аутобусима којим су требали да се враћају посјетиоци Сребрног из Дубровника. Органи власти су морали да прате сваку партију посјетилаца до Дубровника. Странци су се згажали. Послије одласка народног заступника сви његови људи осим десетак букача, који су се разбјежали куд који, пришли су гостима у новотвореном пансиону и братски се погостили веселећи се до касно у ноћ.

У селу Мартиновићима 12. јула 1938. у глуво доба ноћи, експлодирале су два динамита постављена у ћошак Соколане, на два мјеста. Нико није био повређен, али је кућа била знатно оштећена. Лист ,,Дубровник” претпостављао је да су починиоци они који су сијекли туђе лозе, пале стогове. Жандари су спровели у судске тамнице деветорицу сељана, међу којима је био главар села Петрушић. Лист ,,Дубровник” коментарисао је : ,,Ваљда је ово само једна тачка програма за прославу г. Мачекова имендана, ако полиција не нађе за сходно да евентуално коригује поједине тачке.(11)

Због свог писања о активностима хрватских сепаратиста редакција листа била је изложена нападима оних о којима је писала. Групица хрватских сепаратиста предвођена др Мишетићем спалила је јула 1938. пред посету Милана Стојадиновића Дубровнику, лист „Дубровник” уз поклик доље „Дубровник”, ,,крвави” Београд , Стојадиновић, Влада итд. Дубровчани Срби католици, без разлике страначког опредељења, приложили су у фонд листа „Дубровник” 1430 динара уз пропратно писмо : ,,Као одговор на онај некултурни атак на Ваш лист, на Вас и на Србе католике у Дубровнику, ког је неодговорна шака елемената извела у понедељак вече пред црквом Св. Влаха, изволите примити овај наш скромни прилог као знак наше приврежености према „Дубровнику”, молећи вас да и надаље неустрашиво браните образ нашег српског Дубровника ... јуначки и неустрашиво били на бранику свих наших националних светиња а понајвише образа нашег дичног града. Само напред, сви смо уз Вас! - Срби католици. П.С. Наш прилог можете слободно кроз лист објавити уз текст који Вам уз прилог додајемо. Живјели ! “ (12) И Чибачани из Жупе дубровачке послали су 110 динара у фонд листа са пропратним писмом : ,,Господине Уредниче! Најенергичније осуђујемо онај дивљачки атак на Ваш цијењ. лист, који још једини брани и чува оно што је наша славна република кроз једанаест вјекова стекла, т.ј. културу, углађеност, финоћу, складност и прави народни осјећај, на што нам у задње вријеме насрнуше туђини, који би силом хтјели да униште нашу дичну прошлост. Молимо се драгоме Богу, госп. Уредниче, да Вам да снаге и дуг живот, да и даље радите на дику и част Дубровника и околице. Увијек Вам вијерни Чибачани”(13)

Слика

Насупрот спаљивању листа „Дубровник” од стране групице хрватских сепаратиста Дубровник је 28 јула 1938. приредио величанствени дочек др. Милану Стојадиновићу. Гђца Бона предала је председнику владе киту цвијећа у име младог националног Дубровника. Предвођени музиком др. Стојадиновић и пратња прошли су кроз густе масе народа у луци дубровачкој и на Плаци краља Петра. Праћен урнебесним клицањем и махањем стотина барјачића стигао је у Општину. У општини је примао депутације а са жупљанима и жупљанкама се сликао. Маса света га је допратила до брода ,,Петке” на коју се укрцао да крене у Цавтат. У листу „ Дубровник” о испрачају : ,,Уз непрестано клицање, шаролико свијетло бенгала, пуцање пушака и ракета, кренула је ,,Петка” из луке, а за њом, као пратња, пун велики и удобни пароброд ,,Шипан” Дубровчана. ... Један делиријум одушевљења и радости Цавтаћана дочекао је г. др. Стојадиновића”. Пут председника владе по обалама Јадрана завршио се у Бару. (14) Лист „Дубровник” помагали су прилозима исељеници из Америке. Редакција листа захвалила се дародавцима. (15)

Један читалац се обратио листу “Дубровник”од 10 септембра 1938. пишући о активностима хрватских сепаратиста : ,, ... Стога је упрегла да у Дубровник доведе и намјести само оне и онакове наставнике који мисле као и они, ... видјети у поворкама за Мачека или поворкама каквог ,,велебног славља”, гдје се кличе Слободној, Мачеку, Павелићу, Перчецу и осталим тамо њиховим величинама”.(16)

Група од 10-15 младића, из редова мачекове партије напала је 14 новембра 1938. нешто прије 11 сати ноћу Криста Доминковића, уредника „Дубровника” оборивши га на земљу. Навалили су са поклицима: “доље јереза !, доље „Дубровник”, доље влада!” и слично. Група нападача била је састављена од студената и радника од 20-24 године. Неки од њих имали су посла са полицијом због свог агресивног држања. У чланку „Разбојнички нападај на нашег уредника” истиче се:„Ово је тај елеменат ког Дубровачки репортери извјесних новина у Сплиту, Загребу и Сарајеву називљу „одлични хрватски омладинци" ".Један од нападача из групе мачекових питомаца осуђен је за напад на уредника на 15 дана тамнице и исплату парничких трошкова. (17)

Поводом 25 година од избијања Првог светског рата 1939. у листу ,,Дубровник” писано је о страдању дубровачких Срба од објаве рата Србији 1914. : „Још прије него је званично рат био објављен, подузела су се појединачна и скупа хапшења свих искрених народних људи, који су и по свом друштвеном положају и по свом патриотском раду уживали углед у народу. У прогонима које су власти проти њима предузеле узели су отворено и без зазора учешћа и лоше слуге горег господара, од којих нам је пок. Аустрија намрла приличан број и који и дан данас кукају за њом и понекад цијене да им се пружа прилика да обнове 1914 годину.”(18)

Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. Дубровник је одвојен од Зетске бановине и додељен новоствореној Бановини Хрватској. ХСС је користила власт за прогоне и отпуштања Срба, југословенских националиста и сокола. Дубровчани су прославили Дан Уједињења, 1 децембар 1939. и поред свих техничких сметњи власти ХСС у Дубровнику. Град и предграђе били су искићени заставама. На благодарења у црквама било је бројно грађанство уз присуство војних и цивилних власти. За време благодарења пред католичком катедралом и православном црквом била је постројена војска и чланови Нове Југославије. Соколска музика предводила је и једне и друге. После благодарења одржана је у соколани свечана сједница, и нови чланови су положили свечану заклетву. После свечане сједнице упркос техничким сметњама које су имале сврху да омету сваки вањски знак манифестације, формирана је поворка Дубровчана предвођена соколском музиком. Пред поворком су ношена четири вијенца, која су положена на спомен-плоче у вратима од Пила. Поворку су сачињавали чланови сокола са својом заставом, чланови Нове Југославије са барјаком, те мноштво дубровчана, који се затекоше на улици, јер је већина њих мислила да због техничких сметњи неће бити никакве јавне манифестације. У поворци је узело учешћа преко 2.000 грађана. Поворка се зауставила у вратима од Пила, гдје су на спомен плоче положени вијенци, а предсједник Нове Југославије, кап. Нико Папа одржао говор упућен омладини, која је баш тог дана у Дубровнику показала и својим бројем и својом одлучношћу, да не постоји техничких сметњи када хоће јавно да се изрази љубав према народу и држави.

У листу ,,Дубровник” истакнуто је : ,,Наша дична омладина заслужује овом приликом не само признање већ највећу похвалу.” Након говора кап. Папе кликнуло се је по три пута Слава краљу Ујединитељу и Живио младом краљу Петру II и Југославији. После тога поворка је прошла у потпуном реду преко плаце краља Петра до у Соколану (Спонза). На плаци краља Петра поворка је одала почаст заставама. У коментару листа ,,Дубровник” истакнуто је : ,,... да у ,Дубровнику – крај свих зала – још се у пуној снази одржава дух љубави према Краљу и Отаџбини, да му тај дух нијесу могле да умање ни ново повучене границе које су га бациле у један неиздржив и неприродан положај у политичком и привредном правцу.”(19)

Изабрани чланци Антуна Фабриса у издању ,,Дубровника” штампани су у Београду 1940. Књига се могла набавити у књижари Јова Тошовића у Дубровнику. Чланке је скупио и предговор написао др Хенрих Барић, професор универзитета. (20)После Априлског рата Приморје је окупирала Италија. Слутња листа „Дубровник” из 1939. да они који су их прогонили 1914. чекају прилику да то поново ураде, обистинила се. Страховладу усташа описао је Србин католик Мато Јакшић у својој књизи „Дубровник 1941”. По њој је снимљен филм „Окупација у 26 слика”.

Саша Недељковић је члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Извори и литература

1. Д. Гавриловић, „Доминковић, Кристо П.”, стр.347, „ Српски биографски речник”, том 3, Нови Сад, 2007; „О нашем листу”,стр.3, бр.43, „Дубровник”, 20 новембра 1937; „Онима којима сметамо”, стр.1, бр. 2, „Дубровник” , 15. јануара 1938, Дубровник;
2. „Срби католици и Доситеј”,стр. 1, Бр. 47, „ Дубровник”, 18 децембра 1937, Дубровник;
3. „Non bis in idem", стр. 1, бр.33, „Дубровник”, 20 августа 1938, Дубровник
4. „Туђински утицај код Хрвата”, стр.2, бр.2, „Дубровник”, 11 јануара 1941, Котор-Дубровник;
5. „ 60-годишњица окупације Босне и Херцеговине“, стр. 3, бр. 39, „Дубровник”, 1 октобар 1938, Дубровник
6. „О годишњици смрти Дон Ивана Стојановића” , 16 септембар 1939, бр.37, „Дубровник”, Дубровник, стр.1;
7. „Чудне појаве”, „Дубровник”, бр.16, Дубровник, 22 мај 1937, стр.3;
8.„Крвави догађаји у Сењу”, „Дубровник”, бр. 15, Дубровник, 15 мај 1937, стр.3;
9. „Упоређење, које се не смије заборавити”, „Дубровник”, бр. 18, Дубровник, 5 Јуни 1937, стр.4;
10. ,,Свој своме”, бр. 34, „Дубровник”, 18 Септембар 1937, Дубровник стр.1; Rag, „Радови и радници у Дубровнику”, бр. 44, „Дубровник”, 27 Новембар 1937, Дубровник, стр.3; ,, Вандали”, ,,Проти Југосл. Радикал. Заједници на Лопуду”, бр. 15, „Дубровник”, 16 априла 1938, Дубровник стр. 4;
11.,,Чиме се баве Мачекови ,,Народни заступници”, 21 маја 1938, бр. 20, „Дубровник”, Дубровник, стр.4; ,,Увод у Мачекову прославу”, бр.28, „Дубровник”, 16 јула 1938, Дубровник,стр.4;
12. ,,У фонд листа „Дубровник”, бр.30, „Дубровник”, 30 јула 1938, Дубровник, стр.3; ,,У знаку хиљадугодишње културе”, бр.30, „Дубровник”, 30 јула 1938, Дубровник, стр.3; ,,Самоуправа” о демонстрацијама”, бр. 31, „Дубровник”, 6 августа 1938, Дубровник, стр.4;
13. ,,У фонд ,,Дубровника”, бр. 32, „Дубровник”, 13 аугуста 1938, Дубровник, стр.4;
14. ,,Величанствени дочек др. Стојадиновића у Дубровнику”, бр.30, „Дубровник”, 30 јула 1938, Дубровник, стр.4; ,,Пут др. Милана Стојадиновића обалама Јадрана”, бр. 31, „Дубровник”, 6 августа 1938, Дубровник, стр.3;
15. „Хвала браћи у Америци”, бр.33, „Дубровник”, 20 аугуста 1938, Дубровник, стр.4;
16. „Дубровачка „писарна”, бр. 36, „Дубровник”, 10 септембар 1938, Дубровник, стр.4;
17. „Разбојнички нападај на нашег уредника", „Дубровник”, 19 новембра 1938, бр. 46, стр. 3 ; ,,Осуђен нападач”, стр. 4, „Дубровник”, бр.52, 31 децембра 1938, Дубровник;
18. „Након 25 година”, бр. 30, „Дубровник”, 29 јула 1939, стр. 4;
19. ,,Прослава 1 децембра”, бр. 49 „Дубровник”, 9 децембар 1939, Дубровник, стр.4;
20. ,,Изабрани чланци Антуна Фабриса”, „Дубровник”, 27 јула 1940, бр. 29, Дубровник, стр.4;

http://www.vidovdan.org/index.php?optio ... &Itemid=94
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Дубровник

Порукаод wind » Чет Сеп 20, 2012 9:55 am

био је стари национални борац Кристо П. Доминковић, а главни сарадници били су Божо Хопе и Јован Перовић, стари борац и емигрант. Доминковић је био члан Народне радикалне странке. После првог светског рата био је управник и економ Дечјег опоравилишта Министарства социјалне политике и народног здравља на Локруму. Писао је новеле, приповетке. Одликован је Орденом светог Саве.
wind
 
Поруке: 10
Придружен: Чет Сеп 20, 2012 9:50 am

Re: Дубровник

Порукаод talican » Суб Дец 08, 2012 8:25 pm

Слика
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Дубровник

Порукаод talican » Уто Јан 08, 2013 11:11 pm

РЕКЛИ СУ О СРПСКОМ ЈЕЗИКУ!

...У оно доба ( 15. и 16. вијек) бијаше језик српски дипломатски турскога, угарскога и румунскога двора кад су штогод с Дубровником или међу собом уговарали. -( Ватрослав Јагић, Хисторија књижевности, стр.146)

...иначе је дикција свих пјесама један величанствени српски језик...( Ватрослав Јагић, Предговор књизи Косте Хермана, Народне пјесме Мухамеданаца у Босни и Херцеговини)

... сав свијет знаде да смо ми књижевност илирску подигли и увели, ну нам нити из далека није на ум пало икада тврдити, да то није српски већ илирски језик. ( Људевит Гај, Чије је коло, DANICZA horvatska, slavonska i dalmatinska, br. 31, str. 124, 1846)

... српски или илирски дијалекат говоре у Србији, Босни, Црној Гори, Дубровнику, Далмацији, Истри, Хрватској Граници ( војна крајина), Славонији и српским насељима по јужној Угарској. ( Jerneja Kopitarja SPISOV II del. Srednje doba I knjiga: 1818-1824... Slovenska akademija znanosti in umjetnosti, Ljubljana 1944.)

... дијалект који употребљавају дубровачки писари... може да буде само српски дијалект који се говори у Дубровнику...( Милан Решетар, Годишњак Српске краљевске академије наука, књ. 50, стр. 189)

... Будући да се је у старој Хрватској искључиво говорило чакавски, будући да масу становништва старе Хрватске сачињавају чакавци и будући да у првим историјским вјековима хрватско име долази само у чакавским крајевима и писаним споменицима, то је сасвим оправдано с Миклошићем рећи, да хрватски исто значи што и чакавски и обрнуто. И будући да нам на другој страни свједоче сви стари писани споменици, да се у свим крајевима, који бијаху краће или дуже времена дијелови српске државе, говорило само штокавски и да се је у крајевима употребљавало српско име и за народ и за језик такођер и у оно вријеме, када није било државне заједнице са Србијом, то је опет оправдано с Миклошићем казати да су штокавски и српски два те иста појма. ( Милан Решетар, Archiv fur slavische Philologie, XIII, str. 387-388)

...У Дубровнику, ако не од првог почетка, а онда од пантивјека говорило се српски. ( Натко Нодило, Prvi ljetopisci i davna historiografija Dubrovnika, PAD JAZU, br. 65, str. 117, 1883. d.)

... О географским називима мало се ја бринем. Та забога Дубровчани, Македонци и Босанци су Срби.( Јосиф Добровски, Писмо Јернеју Копитару Archiv fur slavische Philologie, IV, str. 524)

...Srbima nazivamo pravilnije ono što se inače Ilircima naziva, slovensku narodnu granu, jaku oko pet miliona, koja stanuje počev od kranjske granice na jugu kupe i Save dole do starog Arkoceraunije i Hemusa i od Jadranskog mora do bugarskog Timoka, a po svojim kolonijama takođe je naseljena u Slavoniji i Južnoj Mađzarskoj do Sent Andreje i Budima.( Jakob Grimm,Wiener Allgemaine Literaturzejtung,1815. d.S. 1179.)

... Прави српски језик дијели се у три дијалекта: херцеговачки, ресавски и сремски.Босански се ништа не разликује од српскога.Славонски је једна нијанса српскога.Далматински је српски дијалект нешто модификован утицајем сусједне Италије.( Johann Severin Vater, Litteratur der Grammatiken, Lexica und Wortersammlungen aller Sprachen der Erde, II Ausgabe von B. Julg., Berlin, 1847. S. 354)
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Дубровник

Порукаод talican » Сре Мар 06, 2013 7:26 am

СОКОЛСКА ЧЕТА У ЛУЦИ ШИПАНСКОЈ

Слика

После Уједињења 1918. Срби католици сматрали су да је њихово национално питање решено уједињењем са Србијом и стварањем Југославије. У листу „Дубровник” о том времену истиче се: „Католичко Српство, које је цијелу ову борбу изводило, цијенило је након рата борбу завршеном и да ће оно мирно без борбе и без запрека моћи, у јединству и слободи, наставити и довршити велике замисли свог великог учитеља Меда на спас и напредак заједничке домовине …” (1) Прва годишњица Дана Уједињења 1919. прослављена је у Луци Шипанској свечано. Село је било окићено заставама и саговима, а становништво, одазвавши се општинском позиву, обуставило је сав рад и дошло на свечано благодарење у цркву. Касније на свечаности у општинском дому истакнуто је значење ове прославе. Уз опште одушевљење и клицање, те певање народних химни одобрено је слање телеграфских поздрава краљу Петру и регенту Александру под чијим вођством бели орлови зададоше смртни ударац столетним непријатељима нашег народа и остварили завјетну мисао нашег народа. Брзо су увидели да је Југославија оптерећена многим сукобима. У Луку Шипанску стигла је 30. јуна 1921. вест која је у први мах ожалостила цело место, да је извршен напад на регента Александра. На вест да није повређен окитило се цело место заставама. У вече у 7 сати било је у цркви свечано благодарење, на коме су били заступани : општина, сви уреди, друштва и школе, те велики број становника. Жупник је говорио присутнима ,,тумачећи узрок, ради којег смо се вечерас у храму ненадно сабрали, те рече, да имамо захвалити Свевишњему на толиком дару, којег нам је овом пригодом подао, ослободивши од погибли смрти нашег будућег владара. Такођер препоручи да молимо Провидност, да и унапријед чува од сваке несреће нашег љубљеног Краљевића заједно са цијелим прејасним Домом, а на срећу и понос наше миле домовине Југославије.”(2)

Соколска друштва су се трудила да оснивају соколске чете по селима и отоцима. Насупрот соколима била је сепаратистичка Хрватска сељачка странка и франковци, повезани са делом католичких свештеника. У извештајима за скупштину соколског друштва Дубровник одржану 28. фебруара 1937. истакнуто је : „тихи и незапажени ситни рад појединаца соколских радника, … савјесно и предано вршили своју соколску дужност. Показали су труд и преданост оних који су по бури, мразу, киши и жези одлазили у наше крше или на неки усамљени оток и обављали један важан народни и соколски посао.” Недељник дубровачких Срба „Дубровник” чији је уредник био Кристо Доминковић, члан соколског друштва Дубровник, обавештавао је о соколским активностима и пратио је рад соколске чете у Луци Шипањској од оснивања. На острву Шипану од 1933. деловала је соколска чета Суђурађ са 101 чланом. Године 1934. у Управи били су старешина др. Божо Цвјетковић, заменик старешине Мато М. Урђевић, тајник Калас Рита, благајник Марко М. Милић, просветар Паво Лешевић, књижничар Влахо Томашић, прочелник музике Еуген Цвјетковић, вођа-начелник Роберт Цвјетковић, повјереник за штедњу Мато Пасарић, домаћин Никола В. Горавица, референт за пољопривреду Михо Богдан и прочелник трезвености Мато Б. Урђевић. Ревизори су били Марко П. Милић и Силвије Калце. (3)

Соколска чета у Суђурђу на Шипану прославила је краљев рођендан 1937. У очи рођендана изведена је расвјета обале и оточића увале Суђурђа и школе, Соколане и неколико околних кућа. На Кули Скочибуха, освијетљеној, постављен је транспарент : Петар II и Живјела Југославија !. Програм прославе завршен је пјевањем химне. Сепаратисти су током пјевања химне дизали ларму лупом и виком у гостиони Горавице, лупајући по клупама и свирајући уз тамбуре. Соколи и родољуби нису реаговали јер им је било до тога да свечаност буде озбиљна и покрај оваквих изазова. Опћински органи су 1 јануара 1937. запленили копље и државну заставу која је била постављена на Суђурској Плаци. Лист ,,Дубровник” је истакао : ,,то копље и застава није ни до данас повраћено власнику, већ се и ове године на дан Божића истакла племенска застава са стране опћинског повјереника, који се није обазирао ни на протесте нити је водио рачуна о могућности каквог евентуалног сукоба међу мјештанима. Исти тај повјереник није хтио да извјеси заставу ни на Рођен-дан Њ. Вел. Краља а ни на дан Ослобођења. Иницијативом соколске чете мјесто је прославило краљев рођендан 1938. Дан пре, увече била је илуминирана обала, лукобран и два оточића у мјесној луци. Илуминирана је мјесна школа,соколана и двије стародневне куле, на којима,уз расвјету и заставе, истицали су се транспаренти иницијала : П.II. и Ж.Ј. Илуминиране су поједине куће у мјесту, чији су власници одгојени у националном духу, духу братске љубави и слоге. Соколство, уз пратњу своје музике, дефиловало је кроз мјесто уз певање и клицање: краљу, Дому Карађорђевића и Југославији, те се вечерње славље завршило химном, након чега је била игранка. На дан прославе, 6 септембра, била је свечана сједница, на којој је прочитана посланица Савеза Сокола. Старешина сокола одржао је говор о Соколској Петровој Петољетки. Ученице основне школе рецитовале су о младом краљу. (4)

У Луци Шипањској у кући Балда Смрдеља одржан је 14. фебруара 1937. састанак ради оснивања соколске чете. Састанку је присуствовало око 100 особа. Састанку је присуствовала и делегација матичног друштва Дубровник од 7-8 чланова на челу са старешином Ником Шутићем. У име промицатељног одбора састанак је отворио Нико кап. Бауле, који је поздравио делегате Соколског друштва Дубровник и чете Суђурађ. Нико Шутић је истакао значај оснивања чете у данашње време, када се са свих страна „пуца на Соколство и Југославенство”. У управу чете изабрани су : старјешина Бауле кап. Нико; замјеник Вуковић Антун; тајник Стјеповић В. Марко; благајник Матић Перо; начелник Горјанц Петар; просвјетар Стјеповић Иво; књижњичар Бороје Перо; статистичар Винцетић Жељко; повјереник за штедњу Иванковић Викторија; повјереник за пољопривреду Злокић Петар; домаћин Алабаш Иво; ревизори Стјепковић Нико и Копорчић Здравко. Кап. Бауле позвао је чланство да прионе на рад без обзира на претње којих не треба да се боје. Мато Урђевић, старјешина чете Суђурађ, преко свог изасланика поздравио је новосновану чету и обећао им пуну помоћ и сарадњу у почетцима њеног рада. Нико Шутић је говорио о жртвама које су пале за стварање Југославије, те о значају Соколске Петрове Петољетке. У чету се одмах на скупштини уписало око 80 чланова и чланица. Због оснивања Соколске чете у Луци Шипањској неколико локалних хрватских сепаратиста претило је оснивачима. Они су се обратили листу „Дубровник” : „Ми се сада налазимо у тако тешком положају, да морамо тражити заштиту код власти … Обраћамо се уједно и Вама да нас јавно узмете у заштиту, као чланове најјаче националне установе у држави,”. (5)

Соколска чета у Луци Шипањској 4. априла 1937. одржала је своју прву академију на којој је позоришна секција извела веселу игру „Два Глуха“. Вежбе подмладка и женског нараштаја задивиле су гледаоце што је била заслуга Петра Горјанца. Академија је приређена у пространој дворани виле ,,Катино” Ива Стјеповића.У листу „Дубровник“ истакнуто је : „Кроз непуна два мјесеца што је ова чета основана много се урадило у сваком погледу. Оваквом изведбом програма могла би се поносити и већа варошица а не село од 700 душа. Овај велики успјех је толико разјарио противнике народног јединства, да су у свом немоћном бјеснилу исте ноћи уништили лијепи чамац власности старјешине чете, који је био усидрен пред његовом кућом. Има ли тко да заштити ове борце за народно јединство од напада разбјешњелих изрода ?“. (6)

Приликом прославе деведесетог рођендана 1937. Федерико Главић примио је много честитки од разних установа и угледних личности. Именован је почасним старешином Соколске чете у Луци Шипанској и како се истиче у писменој одлуци да се Соколска чета „уколико јој је могуће одужи за сва доброчинства која сте учинили и још чините народу овога мјеста, молећи Вас, као вјерном присташи Соколске идеологије да примите ову част”. Федерико Главић рођен је на острву Шипану, у раној младости пошао у свијет. Радећи и штедећи постао је после неколико година власник рудника у Чилеу. Вратио се у отаџбину и настанио са својом супругом у Дубровнику. Федерико Главић је домаћем поморству дао новог полета. Поучен искуством стеченим у иностранству, био је увјерен да у напретку бродарства лежи и напредак привреде Дубровника. Зато је потицао своје пријатеље да набављају нове пароброде, а с друге стране је улагао готово цијело своје имање у море. И тако је домаћим капиталом створено скроз национално паробродарско предузеће, „Дубровачка Паробродарска Пловидба А.Д.“. Бринуо се за добро бродске посаде. Приликом свечаног благослова пароброда „Св. Влахо” у градској луци, Федерико Главић се успео на палубу брода и одмах упутио према прамцу и спустио у помјешћа за становање морнара. Кад је изашао на палубу, упитан од чланова управе што је ондје радио, одговорио је : „био сам да видим најприје фали ли што мрнарима, јер знам да је свима другим на броду добро”. У својој књизи ,,Дубровник и околина” Луцијан Марчић истакао је : „У другој половици XIX века капитал неколицине дубровачких Американаца са Шипана, Лопуда и приморја био је узроком да је Дубровник онако снажно пркосио аустријском настојању да бирократизира становништво. Зато је Дубровник био вазда независан у свом политичком мишљењу.” (7)

Соколска чета у Луци Шипањској 7.6.1937. положила је камен темељац свог соколског дома. На свечаности биле су соколске музике из Стона, Орашца и Дубровника, око 600 сокола и око хиљаде других излетника. Дошли су соколи и народ из околине : Стона, Орашца, Затона, Мокошице, Суђурђа, Колочепа, Бабинопоља, Говеђара, Дубровника и Жупе дубровачке. Секретар соколске чете Шипан Стјеповић положио је камен темељац, док је музика интонирала државну химну. На обали је одржан соколски збор, на коме је говорио кап. Бауле а после њега старешина дубровачког сокола Нико Шутић, др. Миле Докић испред жупе Мостар, старешина Дужевић испред Соколског друштва Стон и мајор Душан Докић, старешина приштинског сокола. У листу „Дубровник” о свечаности : „Соколство као најјачи пионир … изводи свој задатак и даје замаха и одлучности и оним националним елементима, које је, … незапамћени терор одоздо од заведене масе, држао у шаху, не допуштајући им да се испоље у свом националном осјећају, …. Сви предратни родољуби искитише своје куће југословенским заставама, само нијесу они предратни вјерне слуге. Мјесто се спремало већ неколико дана, да што боље прими своју браћу и госте…. Музике, соколске чете и народ сврставају се у веома дугу поворку у којој је узело учешћа преко 1500 душа, те уз свирку музике и клицање: Краљу, Југославији, југословенској војсци, југословенском Шипану и Соколству … Свечаности су завршене са соколским вјежбама … Соколи и излетници срдачно опростише од својих милих Шипањана, који су показали да их никакви терори одоздо, нити икакви хушкаши могу смести или скренути са пута националног рада. …Смијешан, … био је долазак заступника професора Рока, … Био је окружен са својом тјелесном гардом, „елитом” из Дубровника. Ступивши на тло Шипана викне : хрватски народе за мном! Али се јаднику а ма баш нико не одазове, већ са њиме пођоше само они са којима је и дошао. Да би уобразио, у свој успијех када су се касније, иза свршене свечаности, враћали, пуцали су из барке револверима у море”. (8) Вјерне слуге је био назив за Хрвате за време Аустрије.

Соколска чета у Луци Шипанској одржала је скупштину 30. јануара 1938. у још потпуно недовршеном соколском дому. У име матичног друштва Дубровник присуствовао је скупштини старешина Нико Шутић са делегацијом. Нико Шутић је поздравио сакупљено чланство „истакнувши како сложан рад и пожртвованост управе и чланства може да ствара чуда и подиже Дом за неколико мјесеца, а главна је то заслуга пожртвованог и енергичног старјешине кап. Ника Бауле”. У нову управу ушли су: старјешина Нико Бауле, подстарјешина Антун Вуковић, тајник Иво Стјеповић, благајник Алабаш, просветар учитељица Мурати. После подне одржана је забава у Дому. Изведено је пар патриотских декламација и два шаљива комада „Миш” и „Изборна туберкулоза”. Забави је присуствовала соколска чета из Суђурђа са својом музиком предвођена старјешином Урђевић Матом, старим 80 година. На забави је било око 200 посетилаца (9).

Иво Стјеповић умро је 10. марта 1938. у 81 години живота. У Чилеу је провео преко тридесет година. Посједовао је пар фабрика за производњу шалитре. Вратио се у своје родно мјесто, Шипанску Луку. Капитал што га је донео из Јужне Америке, уложио је у свом родном мјесту и тиме помогао његовом развитку и напретку. Многе је породице спасао од материјалне пропасти. Зато је дуги низ година уживао повјерење народа као предсједник шипанске општине. (10)

На Ускрсни Понедељак 1938. приредили су излет нараштајци дубровачког Соколског друштва у Луку Шипанску. У новом соколском дому одржали су приредбу. Пространа дворана Дома била је дупком пуна тежака и рибара са острва Шипан, који су аплаузом награђивали ритмичке вјежбе нараштајаца и нараштајки. На програму су биле и патриотске песме Војислава Илића и Силвија Крањчевића, које је народ са сузним очима пратио и живим аплаузом одобравао. У допису о овој прослави у листу ,,Дубровник” истакнут је поступак мјесног жупника, који је по наговору функционера једне политичке странке заказао процесију за кишу баш у три сата поподне за који сат је била најављена Соколска приредба. Узалуд су му 12 најугледнијих мјештана послали писмену молбу да одржи процесију после мисе, како је био обичај на Шипану. Жупник је са уврједама одбио да изађе у сусрет великом броју добрих католика чланова соколских чета у Луци и Суђурђу. Ради овог поступка жупника приредба је наступила два сата касније него је била најављена. Жупник Анте Д. Макљанчић одговорио је у клерикално-мачековској „Народној Свијести” дописнику „Дубровника” истакавши : „Будући видим, да озбиљне особе са села не одговарају на типичне дописе у „Дубровник-у” ја ћу након опетовних обједа против мене тек приговорити дописнику само овај пут, … особито ме мрчи што сам одредио процесију тога понедјељка у 15 с. јер да је то био сат њихов ! Дакле господин дивни не мисли на право пука у своме мјесту, нити онда када пук страхује од глада. … тек сат прије св. Мисе 10 потписника (уз увредљиве тврдње) умолили”. (11)

Почетком августа 1938. у присуству краљевог изасланика отворен је соколски дом на отоку Шипану. Благослов заставе извршио каноник дон Нико Ђивановић из Дубровника, јер је шипански жупник отклонио. Соколска чета у Луци Шипанској прославила је 14. августа 1938. отварање свог соколског дома. Међу гостима били су чланови чете Бабинпоље и народ из других мјеста на отоку Мљету; затим чете из Сланога, Мравинца, друштво из Стона са музиком, чета из Орашца са музиком и чета из Мокошице. Са два пароброда стигло је матично друштво из Дубровника са делегатима друштва у Требињу и чета из Жупе дубровачке. Из листа „Дубровник”: „Хиљаде народа у живописним народним ношњама прекрило је пространу плацу на Луци. ….Нека је свака част и признање оној шачици рибара и тежака, који нијесу галамили, пјевали и вијали заставе него, како се доликује Соколима, марљиво радили и откидајући од свог грла кроз годину дана саградили красну зграду којом би се и један град поносио“. Старешина чете Нико Бауле одржао је говор у коме се захвалио присутнима на тако бројном одазиву, а затим је каноник дон Нико Ђивановић извршио благослов заставе. Заставу је даровао и кумовао јој члан чете Нарцис Пухиера. Кума је била соколица Иванка Бауле. Старјешина Бауле је предајући заставу барјактару у свом говору истакао : „Заставо Света Ти си симбол животне снаге народа нашега. Ти си резултат свих крвавих борба кроз вјекове, које је наш народ водио и сретно до побједе довео. Тебе су у својим срцима донијели наши прадједови иза Карпата и засадили на обалама овога нашег плавог мора. У твојој сјени су лежали љешеви Косовских јунака … Тебе су у својим срцима носили сви они знани и незнани јунаци, који су кроз вјекове своје животе за тебе полагали. С тобом је сиједи Краљ прешао албанску Голготу. … Тебе су послије 13 вјекова тешке борбе бијели Орлови и јунаци југославенских легија донијели на својим бајунетама и засадили по други пут за увијек на обалама нашег Јадрана. Чувајте сестре и браћо ову нашу светињу, поносите се њоме и предајте је часно у насљедство вашим потомцима.” Старешина матичног друштва Дубровник Нико Шутић нагласио је у свом говору да се на све стране граде Соколски Домови што је најбољи доказ озбиљног и стваралачког рада Соколства. У свом говору описао је значај ове прославе и рад Соколства у Петровој Петогодишњици. На то се непрегледна поворка упутила пред нови дом. Послије благослова капетан фрегате Вилфан, изасланик краља, извршио је чин отварања дома. Најугледнији Шипањанин Марко Мурат, осим новчане помоћи, даровао је „најљепши урес новог Соколског Дома,” двије слике краља Александра и краљице Марије (12).

Соколско друштво Дубровник упутило је 28. јула 1938. представку М. Стојадиновићу : „Да би омели напредак соколства у срезу Дубровник, које је бројало 26 соколских чета, са олтара се проповедало против соколства и претило пакленим мукама онима, који ступе, или остану у соколској организацији. Чак, штавише, претило се и животом и имовином. Неки су наши чланови били заиста тучени, а некима је упропашћена имовина. У години 1936. паљени су стогови сена и ишчупано на стотине чокота лозе нашим члановима, потпаљена је соколана у Орашцу. Године 1937. запаљен је соколски дом соколске чете Поповићи (Конавле). Исте године је руља сепаратиста полупала излоге на дућанима наших чланова, а пре неколико дана, под кућу у којој се налази соколска чета у Пострењу, подметнут је динамит.” Услед оваквих притисака соколске чете у Мрцинама, Витаљини, Плочицама, Комолцу и Осојнику сасвим су престале са радом.(13) И соколи на Шипану били су на удару хрватских сепаратиста, али упркос томе наставили су са радом. За време избора исписала су катраном непозната лица на фасади дома, „израђеној од финог корчуланског камена, разне партијске и протусоколске пароле”. Разне пакости и штете учињене су старешини чете Ники капетан Бауле. (14) Капетан Нико Бауле био је изабран за потпредсједника у Управном одбору Обласног одбора Јадранске страже у Дубровнику 1940.(15)

Поводом 80 рођендана Мате М. Урђевића, неколико чланова соколске чете на челу са музиком националне омладине у Суђурђу 3.јануара 1939. изненадило је старешину дошавши му изненадно пред кућна врата где су отсвирали марш „Нашем соколу”. Старешина соколске чете у Суђурђу примио је честитке од К. Паскојевића, док му је члан чете Антун Паскојевић предао дар. Позоришна секција чете Суђурађ 8. јануара 1939. приредила је у Луци Шипањској, у четном дому претставу „Сцена из 1918” и вежбе мушког нараштаја. Пространа дворана Дома била је пуна. Главна годишња скупштина соколске чете у Суђурђу одржана је 22. јануара 1939. у просторијама Дома. Скупштини су присуствовали скоро сви чланови. Био је присутан друштвени делегат С. Зечевић. После завршене скупштине музика националне омладине свирала је на игранци. (16).

Приликом прославе Видовдана 1939. у Луци Шипанској била је увече осветљена Соколана и обала. Свечаност је одржана у Соколани, где је предавање о значају Видовдана одржала Анка Добуд. На крају предавања отпјевана је државна химна. (17)

Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. Дубровник је одвојен од Зетске бановине и додељен новоствореној Бановини Хрватској. ХСС је у Бановини Хрватској искористио своју власт да још више прогони Србе католике, југословенске националисте и соколе. Лист „Дубровник” од 3. фебруара 1940. објавио је да је на Соколском дому са Шипана разбијено све што се разбити могло. Староста шипанског сокола изјавио је „да га тај злочин нимало не изненађује“. (18)

После Уједињења 1918. Срби католици сматрали су да је њихово национално питање решено уједињењем са Србијом и стварањем Југославије. Соколска друштва су се трудила да оснивају соколске чете по селима и отоцима. Насупрот соколима била је сепаратистичка Хрватска сељачка странка и франковци повезани са делом римокатоличког свештенства. Лист дубровачких Срба „Дубровник” обавештавао је о соколским активностима и пратио је рад соколске чете у Луци Шипањској од оснивања. На острву Шипану деловала је соколска чета Суђурађ од 1933. Током Соколске Петрове Петогодишњице појачан је соколски рад. Због оснивања Соколске чете у Луци Шипањској 1937. локални хрватски сепаратисти претили су оснивачима. Тадашњи шипански жупник био је противник сокола. Соколе су подржали повратници из Чилеа Иво Стјеповић и Федерико Главић. Чланови сокола као капетан Нико Бауле били су истовремено и чланови Јадранске страже. Соколи на Шипану су упркос нападима хрватских сепаратиста наставили са радом. Соколи су успели да подстакну оточане опредељене за Југославију да се одупру притиску сепаратиста. Од 1937. соколи преузимају иницијативу од хрватских сепаратиста. Новоснована соколска чета у Луци Шипанској подигла је свој соколски дом. Дом је био симбол соколског успеха. Тек са стварањем Бановине Хрватске сепаратисти су постали надмоћнији. Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. Дубровник је одвојен од Зетске бановине и додељен новоствореној Бановини Хрватској. ХСС је у Бановини Хрватској искористио своју власт да још више прогони соколе. На соколском дому на Шипану разбијено је све што се разбити могло. Све што се дешавало у Бановини Хрватској било је увод у оно што се дешавало у НДХ. О судбини сокола у НДХ дао је изјаву бивши старешина соколске чете у Орашцу Карло Ракиџија пред Комисијом за утврђивање ратних злочина 1.12.1944. : ,,Кад сам био од усташа стрпан у затвор у јуну 1941. године доживео сам много ужаса, јер је у затвору нестајало многих другова. Најужаснија је била ноћ од 30. јуна на 1. јула када су извели 14 жртава које су стријељали на Рудинама изнад Стона. Све ово су правили усташе из Орашца. Тужбу против мене потписао је жупник из Трстена дон Нико Дарешић, усташки повјереник.” (19)



Саша Недељковић

члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије



Напомене :

1. „Успомени Меда Пуцића дубровачког властелина о 55-годишњици његове смрти”, 3 јули 1937, бр. 23, „ Дубровник”, Дубровник, стр. 1;

2. Б.Г. ,,Шипањска Лука”, „Рад”, Дубровник, 6. децембра 1919, бр. 3, стр. 3; Шипањанин, ,,Из Луке Шипањске”, ,,Narodna Svijest”, Дубровник, 12. јула 1921, бр.28, стр. 2;

3. Уредио Анте Брозовић, ,,Соколски зборник”, Година I, Београд, 1934, стр.LXXII; „Главна годишња скупштина Соколског друштва-Дубровник”, „Дубровник”, Дубровник, 6 марта 1937, бр.5, стр.3 ; „Рад Соколске жупе Мостар у години 1933”, Сарајево, 1934, стр. 202;

4. „Прослава Краљева рођендана у Суђурђу на Шипану”, „Дубровник”, бр.33, Дубровник, 11 Септембар 1937, стр.2,3; „Пишу нам из Суђурђа на Шипану”, „Дубровник”, 6 Јануара 1938, бр. 1, Дубровник, стр.3; „Прослава у Суђурђу”, „Дубровник“, бр. 37, Дубровник, 17 септембра 1938, стр. 4;

5. В. Л. „Нова соколска јединица”, „Дубровник“, 20 фебруара 1937, бр. 3, Дубровник,

стр. 2; „Пишу нам са Шипана”, „Дубровник“, 27. фебруара 1937, бр. 4, Дубровник, стр. 7; 6. „Лука Шипањска, априла 1937“, „Дубровник“, бр. 11, Дубровник 17. априла 1937, стр.3;

7. „Деведесети рођендан госпара Федерика Главића”, „Дубровник”, бр.17, Дубровник, 29 мај 1937, стр.5; Луцијан Марчић, „Дубровник и околина“, 1937, стр. 61;

8.„Лука Шипањска 7-VI”, стр. 2, бр. 20, „Дубровник”, 12 Јуни 1937, Дубровник;

9. „Примамо из Шипана”, бр. 6, „Дубровник”, 12. фебруара 1938, Дубровник, стр. 2;

10. „Смрт Ива Стјеповића”, „Дубровник“, бр.11, Дубровник, 19 марта 1938, стр. 3;

11. „Пишу нам са Шипана”, „Дубровник“, бр. 17, Дубровник, 30 априла 1938, стр. 3; ,,Дописнику ,,Дубровника” тек приговор”, ,,Narodna Svijest”, бр. 19, Дубровник, 11. Свибња 1938, стр. 2;

12. „Отворење сокол. Дома и благослов заставе”, „Братство”, бр.9, Осијек, 15. септембра 1938, стр. 184; „ (Велико Соколско славље)”, бр. 32, „Дубровник”, 20 августа 1938, Дубровник, стр. 3;

13. Никола Жутић, „Соколи”, Београд, 1991, стр. 127;

14. „Иста песма, исти глас”, „Братство”, бр. 1, Осијек, 15. јануара 1939, стр. 14;

15. Јадранска стража, стр.33, бр.1, јануар 1940; стр.508, 509, Децембар 1940,бр.12, Сплит;

16. „Из Суђурђа на Шипану”, „Претстава у Луци”, „Годишња скупштина чете”, „Дубровник”, бр.4, Дубровник, 27.јануара 1939, стр. 4;

17. „Лука Шипанска.”, „Дубровник”, бр. 27, 8. јула 1939, Дубровник, стр. 4;

18. Civis Ragusinus, „Тодоре, Тодоре…“, „Дубровник”, бр. 5,, Дубровник, 3. фебруара 1940, стр. 2-3; 19. Милорад М. Лазић, „Крсташки рат Независне Државе Хрватске”, друго допуњено издање, Београд 2011, стр. 31;

http://facebookreporter.org/%D0%B8%D0%B ... urce=pubv1
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Дубровник

Порукаод talican » Чет Мар 14, 2013 11:16 pm

Сукоб Срба католика у Дубровнику са католичким клером

Слика
(ИН4С, Саша Недељковић)

Дубровник је у другој половини 19 века био културни и привредни центар приморских Срба. Срби католици на Приморју били су изложени покушајима аустријске власти да са делом католичког клера угуши српску народну свест.

О томе је писао лист Срба католика „Дубровник” : „Аустријске власти, схвативши цио значај буђења српске народне мисли, не само код најугледнијих и најистакнутијих Дубровчана, међу којима је био и пок. Франо барун Гондола, него и код дубровачког сељака, побојаше се да она не узме маха и код осталог народа католичке вјере који на себи од вјекова носи сва обиљежја, која јасно говоре да је српског рода и племена. С тога је требало подузети све мјере, да се буђење српске народне свијести код Срба католика одмах у почетку угуши”.

Лист Дубровник је пишући о 36 годишњици смрти Антуна Фабриса истакао : “Он је био у најбољим годинама у оној ери хајке на све што је српско, кад је у Дубровнику требало пошто-пото створити терен противан јединој чистој и спасоносној идеји, оличеној у Српству, наћи заводитеље омладине, а искључити наставнике праве и чисте историјске истине …, те населити што више протусрпских елемената покорних слуга и измећара туђинским властима и душманским тежњама, у жељи и настојању да Дубровник добије нови вид и карактер, … .

Као млад наставник није могао доћи никако на катедру умних професора и ријетких родољуба : Будманија, Зоре, Кастрапелија и Групковића у Дубровник, као ни сви остали честити Срби Дубровчани : Решетар, Кулишић, Радуловић и Колендић.” Одговарајући ,,Обзору” од 17. 3. 1938. лист ,,Дубровник” истакао је :

,,Нека ,,Обзор” и то зна, да наши дубровачки аутономаши, нијесу се осјећали италијани, као што су се то признавали спљетски и задарски, па зато нијесу ни били, нити су могли бити италијанске иредентисте, него су били противници уједињења Далмације (нарочито Дубровника) са Хрватском као што смо били и ми, … због њихове маније која их у већем дијелу још ни данас није оставила, маније освајања и хрваћења, присвајања свега што није њихово, … што су постизали захваљујући бечкој влади и клерикализму, који су их подржавали.” (1)

За време херцеговачког устанка Перо Чингрија је био председник дубровачког одбора. Састајао се са војводама Пеком Павловићем, Мићом Љубибратићем и дум Иваном Мусићем. У Котору на челу одбора био је Ђорђе Војновић, у Макарској Кажимир Љубић, у Стону Перо Бачић и Мариница Ђорђи, у Сланом Антун Милић, … .

У Дубровнику деведесетих година били су на власти Срби католици на челу са Франом Гондолом. Хрватска странка радила је на томе да освоји власт у Дубровнику. Пера Чингрија сматрао је да су Срби католици на челу са Франом Гондолом у Дубровнику водили иредентистичку агитацију у великом стилу. Од Задарске покрајинске владе коју је подржавала Хрватска странка је добила да повереник уместо општине води изборе. За време Гондоле саграђен је хотел Империјал, војничка касарна на Гружу и подигнут је Гундулићев споменик. (2)

Слика

Срби Дубровчани су сматрали да је уједињењем са Србијом и стварањем Југославије 1918. њихова борба за уједињење завршена. У чланку „Успомени Меда Пуцића дубровачког властелина о 55-годишњици његове смрти” објављеном у листу „Дубровник” изражава се послератно расположење Дубровчана : „ … Католичко Српство, које је цијелу ову борбу изводило, цијенило је након рата борбу завршеном и да ће оно мирно без борбе и без запрека моћи, у јединству и слободи, наставити и довршити велике замисли свог великог учитеља Меда на спас и напредак заједничке домовине …”. (3)

Католичка црква наставила је и у Југославији своје активности на кроатизацији Срба католика. Дрводеља Божа Колендић је био осуђен због испада који је направио у цркви св. Јосипа, на дан овог свеца, када је О. Божић, фрањевачки свештеник, који није из Дубровника, одржао проповед. Ова проповед револтирала је Божа Колендића, који је већ 30 година у тој цркви или као члан управе или као црквени барјактар, те је он опоменуо проповедника, да црква није за такве проповедеди. Због тога је био тужен.

Колендић је био Србин католик као што су многи радници католици Срби. На суду се правдао да га је начин проповедеди револтирао, па чак да га је повредио у вјерском осјећају који не трпи мешање вере са политиком, и да је био приморан да реагује. Осуђен је на 300 динара казне. Лист „Дубровник” пренео је коментар листа „Самоуправа” о томе : „Сваки се испад мора казнити по закону. Црква је мјесто гдје се само Боги моли и заједничка светиња културних људи. За то је и наш устав у своме 11 члану јасно и бистро прописао, да се црква не сме ни са чије стране употребљавати у партиско-племенске и политичке сврхе.

То важи и за радника Колендића (Србина католика) али исто важи и за О. Божића, који је дао повода раднику да учини један непромишњен испад у цркви, осјећајућ се увријеђен у својим националним осјећањима. И један и други испад заслужују да се једнако суди …”. Коментар листа „Дубровник” био је : „Тачно. г. Божо Колендић, радник и Србин католик, био је осуђен. …”.(4)

Слика

Приликом традиционалних свечаности Бокељске морнарице 1937. у Саборној цркви у Котору биле су изложене моћи св. Трипуна. У чланку посвећеном тој теми лист „Дубровник” нагласио је да су свете моћи кадили тамјаном заједнички православни и католички свештеници. Истакао је да је овај пример вјерске сношљивости навео за размишљање једном делу католичке омладине у Дубровнику која је често у друштву свештеника.(5) У полемици са хрватском штампом која је негирала постојање Срба католика „Дубровник”, лист дубровачких Срба католика, истицао је да претставља све Србе католике који живе у Југославији:

„Прије свега „Обзор” треба да зна да ми претстављамо све Србе-католике који живе не само на некадашњем територију дубровачке републике, него гдјегод их има у нашој држави, …Непризнавање Срба католика од стране Обзора … не може нас никако склонити да промјенимо наше увјерење да смо Срби, па били католици, или православни.

Можемо само пожалити да данас има још људи, који се питају апсурдом који понизује сваког паметног човјека, да се народи дијеле по вјери, док имају све друге атрибуте који их чине једним народом”.(6) Лист „Дубровник” преносио је чланке и из буњевачке штампе. Поводом смрти Ника Ђаје 24. јануара 1937. лист „Дубровник” у свом чланку подсетио је да је био први рођак српског министра Јована Ђаје. Истакао је : „Као и сви чланови ове угледне породице капетани поморски и Божо, Доротеј Томо, те сви остали њихови потомци, био је увјерен и одушевљен Србин.” (7)

Срби католици сматрали су да је соколство цемент у темељу Југославије.(8) Зато су масовно улазили у соколска друштва. Старешинство дубровачког соколског друштва закључило је да је соколство, због своје југословенске либералне и антиклерикалне идеологије било изложено нападима од стране римокатоличког клера удруженог са припадницима ХСС. Соколско друштво Дубровник упутило је 28. јула 1938. представку М. Стојадиновићу :

„Да би омели напредак соколства у срезу Дубровник, које је бројало 26 соколских чета, са олтара се проповедало против соколства и претило пакленим мукама онима, који ступе, или остану у соколској организацији. Чак, штавише, претило се и животом и имовином. Неки су наши чланови били заиста тучени, а некима је упропашћена имовина. У години 1936. паљени су стогови сена и ишчупано на стотине чокота лозе нашим члановима, потпаљена је соколана у Орашцу. Године 1937. запаљен је соколски дом соколске чете Поповићи (Конавле).

Исте године је руља сепаратиста полупала излоге на дућанима наших чланова, а пре неколико дана, под кућу у којој се налази соколска чета у Пострењу, подметнут је динамит.” Услед оваквих притисака соколске чете у Мрцинама, Витаљини, Плочицама, Комолцу и Осојнику сасвим су престале са радом. Мачековци су све припаднике сеоских соколских чета проглашавали четницима. (9)

Слика

Католички свештеници подизали су тужбе против сокола. Октобра 1938. завршена је парница пред дубровачким окружним судом започета пре скоро три године на основу тужбе дон Анте Глумца, жупника на Колочепу против истакнутог сокола на острву Колочепу Мате Јуретића.

Због једног разговора у којем је критикован рад жупника као противан кршћанским начелима покренута је оптужница за увреду и клевету. На првом суђењу пред среским судом Јуретић је осуђен, али је Окружни суд уважио призив Јуретића и вратио предмет првом суду на поновно суђење.

У листу „Дубровник” истакнуто је : „Поводом тога извјесни партијски листови расписали су се на дуго и широко о овом случају харангирајући против Јуретића на начин који одувијек преставља посластицу за пастирско правовјерно стадо и који се нарочито истиче у јасним намјерама денунцирања (Јуретић је поштар у Колочепу).

Коначно ствар је и по други пут дошла пред Окружни као призивни Суд, који је Јуретића ослободио оптужбе не налазећи довољно сигурности у исказима свједока који су се истакли као противници Јуретића и који су тврдили да су пролазећи у ходу чули читави разговор који је вођен, стојећи на једном мјесту, од групе у којој се је налазио Јуретић”. Дон Глумац осуђен је на исплату парничних трошкова у износу од 1.100 динара. Јуретића је бранио др Стојковић.(10)

Дубровник је у другој половини 19 века био културни и привредни центар приморских Срба. Срби католици на Приморју били су изложени покушајима аустријске власти да са делом католичког клера угуши српску народну свест. Срби Дубровчани су сматрали да је уједињењем са Србијом и стварањем Југославије 1918. њихова борба за уједињење завршена.

Католичка црква наставила је и у Југославији своје активности на кроатизацији Срба католика. У полемици са хрватском штампом која је негирала постојање Срба католика „Дубровник”, лист дубровачких Срба католика, истицао је да претставља све Србе католике који живе у Југославији. Срби католици сматрали су да је соколство цемент у темељу Југославије. Зато су масовно улазили у соколска друштва. Соколство је због своје југословенске либералне и антиклерикалне идеологије било изложено нападима од стране римокатоличког клера удруженог са припадницима ХСС.

Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

“40-годишњица смрти Франа баруна Гондоле (Гундулића) начелника Дубровника”, „Дубровник”, бр. 27, 8. јула 1939, Дубровник, стр. 1; “Успомени Антуна Фабриса”, „Дубровник”, бр. 40, Котор-Дубровник, 12 октобра 1940, стр. 1; ,,Беспотребна изазивања”, ,,Дубровник”, 26 марта 1938, бр. 12, Дубровник, стр. 1;

Др. Љубо Леонтић, „Перо Чингрија”, „Рад”, Дубровник, 23. јула 1921, бр. 86 и 87, стр. 2;

„Успомени Меда Пуцића дубровачког властелина о 55-годишњици његове смрти”, „ Дубровник”, Дубровник, 3 јули 1937, бр. 23, стр. 1;

„Због испада у цркви”, „Дубровник” , Дубровник, 10 априла 1937, бр. 10, стр. 3; „Два испада-једна казна”, „Дубровник”, Дубровник, 17 априла 1937, бр. 11, стр. 3;

„Вјерска сношљивост”, „Дубровник”, Дубровник,13 фебруара 1937, бр. 2, стр.3;

„О нашем листу”,стр.3, бр.43, „Дубровник”, 20 новембра 1937; „Онима којима сметамо”, стр.1, бр. 2, „Дубровник”, Дубровник, 15. јануара 1938;

„Нико Ђаја”, „Дубровник”, Дубровник, 2 фебруара 1937, бр. 1, стр. 3;

„Једна потреба и једно право Срба католика”, „Дубровник”, бр. 26, Дубровник, 1.јула 1939, стр. 1;

Никола Жутић, „Соколи”, Београд, 1991, стр. 127,133, 169-171;

X. „Одбијена тужба против соколског радника на Колочепу”, „Дубровник”, бр. 41, Дубровник, 15. октобра 1938, стр. 4;

http://srbin.info/2013/03/sukob-srba-ka ... im-klerom/
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Дубровник

Порукаод Aнa » Суб Јул 02, 2016 1:45 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4088
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Претходни

Повратак на ДУХОВНИ ПУТЕВИ - Срби свих религија и Срби атеисти

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Google [Bot] и 2 госта

cron