Исламским фундаментализмом против народа Босне

Индивидуална духовност: Срби православни, Срби католици, Срби мухамеданци, Срби атеисти, Срби других вероисповести, Велики верници, Мали верници, Средњи верници, Неверници, Верска убеђења и осећања, Атеистичка убеђења и осећања, Верска толеранција

Re: Исламским фундаментализмом против народа Босне

Порукаод talican » Сре Окт 26, 2011 4:36 pm

Култура исламских фундаменталиста...

NABIJALI SMO ZAROBLJENE SRBE NA KOLAC!

Oficir Al Kaide Ali Hamad, državljanin Bahreina, koji je ove nedelje zatražio azil u Srbiji posle odležane 12-godišnje zatvorske kazne u Bosni, priznaje da je i lično za vreme rata u BiH učestvovao u stravičnim zločinima odreda „El Mudžahedin" nad Srbima i Hrvatima!

Слика
Ubica pokajnik... Ali Hamad

Ali Hamad kaže da sada sve priznaje zbog „griže savesti", i da za sebe ne traži nikakve privilegije. Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine predložilo je Vladi Srbije da Ali Hamadu omogući dolazak u Srbiju i svedočenje. Prenosimo delove njegovih ranijih svedočenja o zločinima:

- Najveći broj ubistava izvršio je Egipćanin Abu Mina, oficir zadužen za bezbednost i specijalne zadatke u odredu „El Mudžahedin". Mina je ljude ubijao motornom testerom i velikim nožem. On je ubijao zarobljene Srbe u Zavidovićima. Pred postrojenim mudžahedinima on je Srbima sekao glave sekirom i velikim nožem... Sekao je žive ljude motornom testerom, naređivao nam da nabijamo zarobljenike na kolac i da ih ostavljamo da umru u najgorim mukama...

- Abu Mina je ubio četrnaestogodišnjeg dečaka na području Orašca, gde se izvodila obuka pripadnika odreda „El Mudžahedin". Dečakovog oca su prisilili da gleda kako mu ubijaju sina...

- U okolini Orašca lično sam video ubistvo jednog Srbina. Pre ubistva zarobljena su četiri katolička fratra, a trebalo je da budu razmenjeni za naše vojnike. Abu Maiz iz Saudijske Arabije je tada fratrima rekao: „Sada ćete videti kako mudžahedini ubijaju". Onda je pozvao Sabahudina. Dao mu je nož i rekao: „Mi ćemo ti omogućiti da ubiješ jednog Srbina". Taj Sabahudin je, inače, bio invalid, nije bio sposoban za borbu... Tada je Asim Ramulju udario žrtvu i oborio je na zemlju. Držao mu je noge, a Sabahudin mu je seo na leđa i zaklao ga. Zatim je Abu Maiz odvojio glavu od tela i odneo je do zarobljenih fratara, terao ih je ljube odrubljenu glavu...

- Abu Maiz je pričao da je on zajedno sa Imadom El Misrijom, Abu Minom, Abu Mealijom, Abdul Barom i Abu Hamazom ubio dvojicu Britanaca, novinara Bi-Bi-Sija.

Tužilac Vukčević: Svedočenje Hamada nam je veoma korisno

BEOGRAD - Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević kaže da bi Ali Hamad mogao da bude vrlo koristan svedok.

- Mi imamo predmet o zločinima nad Srbima u Zavidovićima od jula do septembra 1995. godine. Imamo i izjave devetoro svedoka... Zainteresovani smo za Hamadovo svedočenje jer je on u to vreme bio pripadnik odreda mudžahedina, koji je delovao pod komandom Armije BiH. Međutim, videćemo šta će nam on još ponuditi preko svog advokata, s kojim bi uskoro trebalo da se sretnemo - kaže Vukčević.

U Tužilaštvu napominju da se slučaj Zavidović ubraja u najstrašnije masakre. Pripadnici odreda El Mudžahid, sastavljenog od fanatičnih dobrovoljaca iz arapskih zemalja, jednom prilikom su zarobili 60 srpskih vojnika. Zarobljeni Srbi su u kampu u selu Gostovići kod Zavidovića prošli kroz neviđene muke i torturu, a na kraju su im Alahovi ratnici odsekli glave. Zarobljene srpske vojnike mudžahedini su terali da jedni druge ubadaju noževima, zakivali su ih žive za ogradu, kroz polne organe im zabijali eksere... Sva zverstva su snimali video-kamerom. Jedno vreme takve video-kasete su mogle da se iznajme u Domu kulture u Zavidovićima.

Duško Tomić, advokat Ali Hamada, kaže da je njegov klijent progovorio jer se „duboko kaje".

- On ne traži trajni azil, već samo status privremeno iseljenog lica na tri meseca, kako bi se proverili njegovi navodi. Posle toga bi se vratio u rodni Bahrein. On misli da Srbija ima interes da se sazna istina o svim zločinima koje su nad srpskim narodom počinili mudžahedini u BiH - priča Tomić.


http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vest ... OLAC!.html
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Исламским фундаментализмом против народа Босне

Порукаод talican » Чет Окт 27, 2011 12:59 am

Doboj: Muslimani klali redom

Posle punih šest godina, koliko je Tužilaštvu BiH trebalo da pokrene sa mrtve tačke procesuiranje ratnih zločina kod Doboja, odnosno na teritoriji susednog Tešnja (FBiH), na videlo izlaze novi dokazi o odgovornosti tadašnjeg civilnog i vojnog rukovodstva u tom gradu.

Posebno je apostrofirana umešanost u celi lanac zločina (koji su podrazumevali i odsecanje glava) nad srpskim civilima i zarobljenim vojnicima sadašnjeg poslanika u Parlamentu BiH Šemsudina Mehmedovića, koji je u ratno vreme bio načelnik Stanice javne bezbednosti u Tešnju. Kako pišu beogradske “Večernje novosti“, objavljivanjem da je Tužilaštvo BiH pokrenulo istragu, neki svedoci ponudili su nove dokaze o zločinima, čije počinice zaobilazi zaslužena kazna više od 15 godina.

- Moju baku Milicu Pejičić iz tešanjskog naselja Mekiš silovali su pred njenim mužem. Ona je posle razmene ubrzo umrla u Doboju poslednjeg dana 1993. godine - javio se “Večernjim novostima“ povratnik u FBiH Vjekoslav Lazić, nudeći se za svedoka u tim tragičnim događajima.

On navodi da je istu sudbinu doživela i Mara Avrak iz Tugovića, koju su muslimanski ekstremisti iz Tešnja, školski drugovi njenog sina Nenada, takođe brutalno silovali.

- Brojni su i slučajevi neljudskog iživljavanja nesretnika koji su imali sudbinu da padnu šaka Mehmedovićevim mučiteljima. Tako su Nedeljka Božanovića, iživljavajući se nad njim, terali da pase travu na gradskom stadionu FK TOŠK u Tešnju, da bi i on ubrzo nakon izlaska iz tešanjskog logora umro - tvrdi Lazić.


http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU ... lali-redom
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Исламским фундаментализмом против народа Босне

Порукаод talican » Нед Нов 13, 2011 8:53 am

Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Исламским фундаментализмом против народа Босне

Порукаод talican » Суб Дец 24, 2011 8:23 pm

УБИЈЕНО НАЈМАЊЕ 8 255 СРБА

БАЊАЛУКА, 21. ДЕЦЕМБРА (СРНА) - Најмање 8 255 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године, пописао је Институт за истраживање српских страдања у 20. вијеку из Београда.
Осим тога, још 860 особа води се као нестало. Из Института наводе да је могућност грешке у попису три одсто и да се списак још провјерава.
Сарадници Института податке су прикупљали преко свједока који су били по логорима, људи који су живјели у Сарајеву све вријеме и чланова породице који су преживјели злочине, а тамо гдје су побијене читаве породице, свједочили су њихове комшије и пријатељи.
Један од сарадника Института Страхиња Живак рекао је да се списак још провјерава и да ће за сваку жртву садржавати име и презиме, годину рођења и смрти.
"У тако великом списку може бити око три одсто грешке, зато што су неки људи послије размијењени или побјегли из логора, а ми те касније податке нисмо нашли. Дакле. Могуће су грешке, али 97 одсто подаци су провјерени и тачни", рекао је Живак за "Нови репортер".
Он је најавио да ће ускоро бити објављена књига "Српска стратишта Сарајева".

Извор: Слика


http://www.jadovno.com/sarajevo-romanij ... -srba.html
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Исламским фундаментализмом против народа Босне

Порукаод talican » Уто Јан 17, 2012 11:15 pm

Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Исламским фундаментализмом против народа Босне

Порукаод talican » Чет Јан 19, 2012 12:47 pm

Жртве огорчене одлуком тужилаштва

"Веома сам узбуђен и изненађен таквом одлуком. Тог дана је колона кренула из касарне, успут су направили заседу и напали колону и заробили малтене све старешине и војнике. Велики број је био убијен, један део заробљен, а један рањен", објашњава Каталина.

"Ја сам био рањен, био сам у средини колоне. Врло брзо се колона зауставила и тај део је наишао на заседу. Нас су истерали из камиона, мени су пуцали у леђа, пуковника Михајловића су убили", сећа се Каталина.

На питање да ли је видео припаднике територијалне одбране како пуцају на људе који су рањени лежали на тротоару, пуковник Каталина одговорио је потврдно.

"Сви су то видели. Ја сам изненађен да неко то не види – постоје снимци, живи људи. Ево, ја сам био тај који је добио метак у леђа, који је био заробљен након предавања", каже Каталина.

"Ја мислим да су људи који су то тада изводили, сада у власти, и да они одлучују о томе. Они који су криви да сами себи да суде илузорно је очекивати", истиче Каталина.

Тужилаштва Босне и Херцеговине одлучило је у уторак да обустави истрагу против Ејупа Ганића, Јована Дивјака и још 12 особа у случају "Добровољачка".


http://www.rts.rs/page/stories/ci/story ... D0%B0.html
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

ватиканско-арабијски заједнички подухват

Порукаод talican » Нед Јан 22, 2012 10:46 am

Dorić: Anđelinin otac u školi Alojzija Stepinca

Američki novinar srpskog porekla Vilijam Dorić kaže da se po Holivudu priča da je “U zemlji krvi i meda” finansiran iz Saudijske Arabije, a da je Anđelina odabrana zbog svojih političkih stavova. Džon Vojt ključ antisrpske kampanje

Слика
Vilijam Dorić

AMERIČKI film “U zemlji krvi i meda” režiserke Anđeline Džoli, koja je u srpskim medijima obožavana kao lepotica i glumica, kroz priču o ljubavi Srbina i Bošnjakinje ponovio je notorne laži o Srbima. Prvi je na to ukazao novinar i izdavač Vilijam Dorić, iz Los Anđelesa, koji je javno reagovao čim je video film. Za “Novosti” kaže:

- Anđelina Džoli bi možda volela da se misli da je film umetnički, ali, u suštini, ovo delo je čista antisrpska propaganda. Režiserka publici šalje poruku da su Srbi totalno ludi, divlje zveri, a muslimani nevine žrtve. Na kraju špice ispisala je i “podatke” o muslimanskim žrtvama i “50.000 silovanih žena”...

Srpska pravoslavna crkva je u filmu optužena za zlodela.

- Izašao sam iz sale alarmiran time da je reč Srbin ponovo upotrebljena kao sinonim za zlo. Morbidna ljubavna priča završava se tako što Danijel ubija Ajlu pucajući joj u glavu, pa pada na kolena i viče: “Ja sam ratni zločinac!” Film Anđeline Džoli pokušaj je kinematografskog genocida.

Dorić tvrdi da se po Holivudu priča da je film finansiran novcem iz Saudijske Arabije. I da je Anđelina Džoli odabrana kao scenarista i režiser zbog svojih političkih stavova.

- Ona nije neuka. Bliska je vašingtonskim političarima - kaže Vilijam Dorić. - A njen otac, holivudski glumac Džon Vojt, pohađao je Stepinčevu srednju školu u Njujorku. Izgrađena je 1950. godine i dobila je ime po hrvatskom katoličkom svešteniku osuđenom za zločine nad Srbima i Jevrejima u Drugom svetskom ratu. To da je Džon Vojt praktično đak Alojzija Stepinca možda je ključ antisrpske kampanje Anđeline Džoli - rekao nam je Vilijam Dorić, kome su ustaše ubile 17 rođaka u crkvi u Vojnici.

Kako tvrdi Dorić, od pet holivudskih filmova posvećenih Srbima kao zločincima, samo je “Iza neprijateljskih linija” zaradio novac. Pitamo Dorića kakva je sudbina takvih dela u SAD.

- Filmski kritičari “Njujork tajmsa” su napisali da su ti filmovi “veliko razočarenje”. Sa toliko neuspelih filmova o ratu u bivšoj Jugoslaviji nijedan producent ne bi radio još jedan takav film, naročito posle promašaja Anđeline Džoli. U Holivudu se, međutim, priča da će Džon Travolta i De Niro raditi film o Srbiji. Znam da De Niro voli Srbiju i ne verujem da će uraditi film koji će nas uvrediti - uveren je Dorić.

DETE KRAJIŠNIKA

VILIJAM Dorić Todorović je rođen 1939. u Zapadnoj Virdžiniji, u porodici Todorović iz Krajine. Školovao se za novinara i rano počeo da piše. Kolumnista je poznatih američkih glasila i od 1985. vlasnik izdavačke kuće “GM buks”. Autor je šest knjiga, od kojih je poslednja foto-monografija o Srbiji na engleskom. Nosilac je Ordena Svetog Save.

MALA ZARADA - DŽOLIJEVA je potrošila 13 miliona dolara za ovaj film, a on joj donosi malu zaradu. Jedan bioskop ga je u Los Anđelesu skinuo sa repertoara posle samo tri prikazivanja, što je ogroman neuspeh - kaže Vilijam Dorić.


http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71. ... a-Stepinca
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Исламским фундаментализмом против народа Босне

Порукаод talican » Чет Мар 01, 2012 2:21 am

Државно убиство српског свата на Башчаршији

Љубиша Ристић

Првог марта 1992.године држава Босна и Херцеговина је, иако још непризната, испалила свој први метак у српски народ , у Сарајеву, на Башчаршији

Београд, 28.02.2012

Слика

Првог марта 2012.године навршава се тачно двадесет година од дана када је у Сарајеву, на Башчаршији, убијен српски сват и рањен српски свештеник. Уобичајени опис овог догађаја почиње са описом убице као „сарајевског криминалца“, а затим се наведе његово име, како би се поткрепила обавештеност о догађају. Тако је одређено погрешно разумевање онога што се догодило.

Да ли је тај „сарајевски криминалац“ убио српског свата зато што му је овај нешто дуговао? Или зато што му је тако „дошло“?

За правилно разумевање овог догађаја корисно је запажање сарајевског листа „Дневни аваз“:

● „ ... Према појединим медијским написима, Делалић је ретроактивно од Изетбеговића млађег тражио милион марака хонорара за убиство "српског свата" 1. марта 1992. године испред Старе српске цркве на Башчаршији у Сарајеву. ...“

● „ Сам је тврдио да ради за „државу“, Алију, Бакира и касније тајну полицију АИД“.

Иначе, „истраживачки тим Дневног аваза“ се позива на интервју који је 2007.године убица са Башчаршије дао сарајевском листу „Слободна Босна“, уочи своје погибије, под исувише јасним насловом: „Убијао сам за Алију“.

Првог марта 1992.године држава Босна и Херцеговина је, дакле, према тврдњи „Дневног аваза“, иако још непризната, испалила свој први метак у српски народ , у Сарајеву, на Башчаршији. Ако је „Дневни аваз“ у праву, а ми сматрамо да јесте, онда се не може говорити о злочину „сарајевског криминалца“ него о савршено планираном и изведеном политичком подухвату екстремистичких вођа тадашњих Муслимана.

Зашто би Алија Изетбеговић издао налог за убиство српског свата на Башчаршији?

Драгоцено објашњење за мотиве и логичку заснованост овог државног убиства дао је сам Алија Изетбеговић. Наиме, у интервјуу датом Радију Слободна Европа 13.јуна 2000.године он објашњава драматичност референдума који се одржавао на дан државног убиства:

● „Рат прије референдума је грађански рат, а након референдума је агресија“
● „То је значило прећи Рубикон, па бити са ове или са оне стране Рубикона. С ове стране Рубикона је агресија, а с оне стране је грађански рат.“

Референдум није успео, то је било јасно пре убиства у 14.30, првог марта. Требало је нешто предузети. Шта је могао да предузме Алија Изетбеговић, човек који је сребреничким муслиманима понудио да жртвују пет хиљада својих рођака, комшија и пријатеља како би обезбедио улазак НАТО пакта у рат?

Неко као Алија не препушта овакву одлуку грађанима. За такве људе, „мала интервенција“ у историјском току може бити веома корисна за мисију „Исламске декларације“.

Још исте вечери након убиства почеле су барикаде и међунационални сукоби наоружаних грађана у Сарајеву и другим градовима Босне и Херцеговине. Убица српског свата је убрзо постао ратни командант у Армији БиХ, а за своје заслуге је од Алије Изетбеговића добио пиштољ са посветом.

Радио телевизија Сарајево је почетком 1992.године снимила документарни филм о њему, убиство описала као пример патриотизма, а јунак филма је детаљно објашњавао како је убио човека који се веселио на свадби свог сина.

Скупштина Босне и Херцеговине није никада верификовала резултате референдума нити прогласила независност од СФР Југославије.

И тако, двадесет година након убиствa српског свата на Башчаршији, можемо са довољно уверења тврдити да ово није дело „сарајевског криминалца“ него чисто политичко убиство у склопу агресије на Југославију и српски народ. Оно је увод у сурови обрачун вера и народа на простору Босне и Херцеговине.

„Дневни аваз“ од 10.02.2012. у тексту под насловом: „Краљ бошњачког подземља у предсједничкој фотељи: Зашто Бакир своје лешеве подмеће другима?“ наглашава како је Рамиз Делалић Ћело убијао за Алију Изетбеговића:

„ ... Према појединим медијским написима, Делалић је ретроактивно од Изетбеговића млађег тражио милион марака хонорара за убиство "српског свата" 1. марта 1992. године испред Старе српске цркве на Башчаршији у Сарајеву. ...

Изетбеговић је наводно годинама одбијао да Делалићу плати милион марака хонорара.

Из тога је проистекла верзија да је мезар рахметли предсједника Изетбеговића преко својих санџачких веза минирао управо Делалић, а да би упозорио Бакира како му мора платити споменути износ.

Према истом сценарију, Изетбеговић је медијски вршио притисак на полицијско-правосудне органе да буде откривено ко је атентатор на мезар његовог оца. Када су информације довеле до Делалића, Изетбеговић се ушутио и правду узрео у своје руке. Делалић је убијен, ...“

Извор: Институт за истраживање српских страдања у ХХ веку


http://www.dverisrpske.com/sr-CS/za-dve ... arsiji.php
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Исламским фундаментализмом против народа Босне

Порукаод talican » Чет Мар 01, 2012 5:30 am

Ćelini komandanti silovali i muslimanke

Ratni miljenici muslimanske vlasti u Sarajevu, predvođeni Ismetom Bajramovićem Ćelom, silovali su brojne muslimanke! Činili su to bez ikakve kazne i niko im nije mogao stati na put. Ta njihova zlodela su zabeležena u zvaničnim informacijama i odmah zataškavana, a ona počinjena prema ženama drugih nacionalnosti, posebno prema Srpkinjama i Hrvaticama nisu ni evidentirana.

Слика
Ismet Bajramović Ćela

Ovo potvrđuju autentični dokumenti iz arhive vrhovne komande Alije Izetbegovića, koji su stigli i do Haškog Tribunala, a do kojih su došle i “Večernje novosti“.

Ukoliko neko, posle Anđeline Džoli, bude snimao film o silovanju nedužnih žena u BiH tokom građanskog rata devedesetih, mogao bi, za razliku od američke glumice i novopečene rediteljke, da se posluži i ovim dokumentima.

O Ćelinom iživljavanju nad Bošnjakinjama svedoči i „specijalna informacija“ Uprave bezbedbnosti štaba Vrhovne komande Republike Bosne i Hercegovine, broj 30 od 12. aprila 1993. godine, koju je potpisao šef vojne bezbednosti, Fikret Muslimović.

U toj informaciji, do koje je došao naš list, Muslimović navodi da je „prema izjavi B. D. Ismet Bajramović, ispoljavajući siledžijsko ponašanje, prekoračujući službena ovlašćenja, protivpravno naređivao njeno privođenje u službene prostorije, gde ju je više puta silovao i podstrekivao druge da to čine“.

- Ćelo je prvi put B. D, koja je rođena 1969. godine u Sarajevu, prema njenoj tvrdnji, silovao u stanu izvesnog Refe - precizira Muslimović u strogo poverljivoj informaciji.

Šest meseci posle toga, on nije uznemiravao nesrećnu devojku, jer nije znao da je u stanu svojih roditelja. Kada je saznao, za nju je počeo novi pakao.

B. D. su početkom novembra 1992. godine u Ćelin štab priveli pripadnici Vojne policije. Tu su je, mimo njene volje, zadržali. To se, piše u belešci Vojne službe bezbednosti, ponavlja i u nekoliko narednih dana „kada je, pored ostalih, privode u prostorije Centralnog zatvora, gde je, po Ćelinom nagovoru, siluje izvesni Atko“!

- Tom prilikom su B. D. ali i I.H, obe Muslimanke, Meho Kurtalj i Atko odveli u stan u naselju Ciglana - referisao je čelnik Izetbegovićeve Vojne bezbednosti. - Tu je, prema iskazu B. D, Ćelo imao seksualni odnos sa njom, a zatim sa I. H, koju je posle njega silovao i Kurtalj.

Muslimović piše da je Služba vojne bezbednosti angažovana „na proveri navoda datih u izjavi i dokumentovanju počinjenih krivičnih dela, a u cilju njihovog rasvetljavanja i preduzimanja krivičnog gonjenja“. Ali, samo pet dana od napisane beleške, Ministarstvo spoljnih poslova BiH izdaje Bajramoviću, po zahtevu Štaba Vrhovne komande, diplomatski pasoš i 19. aprila 1993. godine, traži da, za Ćelin pasoš i službene pasoše Zulfikara Ališpage i Nihada Bojidžića, kojima se sada sudi za ratne zločine pred Sudom BiH, plate naknadu u iznosu od 22.000 dinara na žiro račun ministarstva broj 10100-637-2372!

Oni koji su učestvovali u zataškavanju silovanja muslimanskih žena i devojaka od “svojih“ sunarodnika, miljenika vlasti u Sarajevu, kao i akteri, nikada nisu pozvani na odgovornost, uprkos činjenici da postoje i svedoci i žrtve.

BiH pravosuđe “zaboravilo“ Srpkinje

Nedeljko Mitrović predsednik organizacije za traženje nestalih RS kaže za “Novosti“ da je u proteklom ratu silovano više od 10.000 Srpkinja i da za to niko od muslimana nije odgovarao.

- Pravosuđe u BiH je nemo na mnoga svedočenja silovanih Srpkinja iz proteklog rata. Što se tiče Ćele, nije bilo ni istrage u pravosuđu BiH - ističe. Prema podacima iz Republike Srpske, najviše Srpkinja silovano je na području Sarajeva. I to u 150 logora na ovom području, gde je Ćelo bio “bog i batina“.


http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU ... muslimanke
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Исламским фундаментализмом против народа Босне

Порукаод talican » Пет Мар 09, 2012 1:23 am

Петар Искендеров: Како је почео рат у Босни?

Инфилтрацијом исламиста, уз подршку САД, започео је распад и подела Босне.

Београд, 08.03.2012

Слика

Свечаности које су одржане 1. марта у Сарајеву поводом двадесете годишњице проглашења независности Босне и Херцеговине подсећале су на свечаности у некадашњој Југославији. У њима су учествовали представници локалних муслимана и Хрвата, док су их босански Срби потпуно игнорисали. Хрватски представник у колективном Председништву Босне и Херцеговине, Жељко Комшић, изјавио је да је „1. марта 1992. године Босна и Херцеговина постала, захваљујући вољи већине својих грађана, независна и суверена држава“. Његов муслимански колега, Бакир Изетбеговић, је изразио уверење да ће Босну једном да „заволе“ сви њени грађани. Небојша Радмановић, представник босанских Срба у Председништву, није учествовао у свечаностима. [1]

Како је у вези с тим добро приметила локална политичка аналитичарка Тања Топић, ова годишњица „илуструје постојање дубоких раскола у дубини друштва“. Према њеним речима у данашњој Босни и Херцеговини, као и пре, нема „било какве слоге у вези са прошлошћу, у вези са тим, шта се за време рата дешавало, и према томе, нема ни компромиса у вези са националним празницима, - а подједнако – ни заједничког гледишта о будућности земље. [2]

Које тренутке из историје стварања независне Босне и Херцеговине предлаже својим суграђанима као најлепше Бакир Изетбеговић, син Алије Изетбеговића, бившег лидера босанских муслимана. Треба се сетити да су 1. марта 1992. године власти Републике Босне и Херцеговине, која је била у саставу тадашње Југославије, само саопштиле да су на референдуму победили они, који су желели њену независност. После само неколико недеља територија „новорођене“ државе – ту су ушле и четврти главног града Сарајева – се нашла у етно-грађанском рату. Укупан број њених жртава је све до данас непознат. Према неким подацима, број погинулих је стигао до 200 хиљада. У сваком случају, ради се о најкрвавијем оружаном конфликту у послератној Европи.

Рат у Босни и Херцеговини 1992. – 1995. године се по жестини са којом је вођен издваја чак и уопште у драмском распаду Југославије, који је започео одвајањем Словеније и Хрватске, и који се и данас наставља преко нерегулисане косовске кризе. Прихваћено је да се сматра да је јединствена Југославија постала жртва све јачих унутрашњих међуетничких и међуконфесионалних противуречности, на које је спољни фактор у облику интервенције ОУН, НАТО, Европске уније и исламског фундаментализма прилично утицао. То је у многом тачно, али не и за босански случај. У њему су управо спољне снаге у лику САД и водећих западноевропских држава не само да нису покушавале да угасе у зачетку конфликт који се све више ширио, већ су направиле и приличан напор да би га распалиле.

Вреди подсетити да је Босна и Херцеговина према независности ишла неколико месеци, те да је светска заједница имала и времена, и средстава да, ако не и да заустави тај процес, онда бар да га усмери у цивилизован ток. Још октобра 1991. године републички парламент је донео „Меморандум о суверенитету Босне и Херцеговине“. Документ је подржала проста већина гласова, мада је Устав захтевао да се такве одлуке доносе преко квалификоване већине. У јануару 1992. године поборници излаза републике из састава Југославије – највећи део локалних муслимана и значајан део Хрвата – иницирали су спровођење референдума. Плебисцит је обављен у два дана – 29.02.- 1.03.1992. али су се резултати знали унапред. Срби који су чинили отприлике једну трећину становништва, изјавили су да желе да остану у саставу јединствене државе и бојкотовали су гласање. Већ 1. марта увече сарајевске власти су објавиле да су победили они који су желели независност, а босански Срби су саопштили да су спремни да са оружјем у рукама штите своје интересе.

Постало је јасно да се република стрмоглављује према грађанском рату, те је више европских политичара покушало да спасе ситуацију. Најразумнији план су у име европске заједнице предложили британски лорд Питер Карингтон и португалски дипломата Жозе Кутилејру. Тај план је предвиђао претварање Босне и Херцеговине у конфедеративну државу у којој би већина овлашћења централне владе била пренета на локалитете, а овлашћења на свим административним нивоима строго подељена између муслимана, Срба и Хрвата. Захваљујући њиховом посредовању, лидери три народа који су имали право да формирају државу, су се сложили да 18. 03. 1992. године потпишу Лисабонски споразум. Документ је потписао и тадашњи руководилац босанских Срба Радован Караџић, кога ће Запад доцније да прогласи за главног кривца за рат у Босни. Међутим, у све се умешао амбасадор САД у Југославији Ворен Цимерман. Он је 28.03.2002. године одржао тајни састанак са лидером босанских муслимана, Алијом Изетбеговићем на коме је, судећи по информацији која је доцније објављена, захтевао да овај повуче свој потпис са документа, и у замену обећао у име Вашингтона да ће покушати лобирање да се што пре призна независност унитарне Босне и Херцеговине. Истог дана Изетбеговић је изјавио да се одриче Лисабонског споразума. Ускоро су Босну и Херцеговину признали САД, Немачка и друге главне западне земље, а по територија републике је била захваћена жестоким борбама.

Геополитичке циљеве које је у Босни и Херцеговини Американци требало да постигну, доцније је обелоданио утицајни конгресмен Том Лантос. По његовим речима, улогу САД у оснивању муслиманске државе у центру Европе треба на прави начин да оцене „не само одговорни лидери муслиманских држава – таквих, као што је Индонезија – већ и џихадисти свих могућих боја“.[3] Управо подршка босанских муслимана, а затим и Албанаца са Косова, је за САД постала главни контра-аргумент у полемици са исламским светом, која се проширила у другој половини деведесетих година и која је ојачала после упада Американаца у Авганистан и Ирак.

Пошто су за главног непријатеља босанског договарања прогласили Србе, истовремено указујући војну подршку и политички прикривајући локалне муслимане, у чијим редовима су ратовале хиљаде муџахедина из Северне Африке, земаља Блиског и Средњег Истока, САД, Немачка и друге западне земље су фактички отвориле врата за пролаз у Европу радикалним исламистима. Један од поверљивих сарадника Осаме бен Ладена - лидер организацие „Џаммат“, Анвар Шабан, се у Босни и Херцеговини најдиректније бавио „формирањем логора за Организацију Исламска група и цихад (EIJ),преко које су арапски и египатски борци преплавили овдашње територије“. Зна се да је сам вођа „Ал-Каиде“ лично издавао сваком муџахедину који је полазио у Босну по 1000 саудијских риала као „џепарац“.[4] Како су признавали исламисти, њихов циљ је био да „Босну претворе у други Авганистан и да по њој, у центру Европе, прошире феномен авганистанских арапа“.[5]

И у Босни и Херцеговини, и на читавом Балкану, НАТО, Европска унија и остале институције су водили рачуна само о сопственим циљевима. Међутим, резултат њиховог нечињења или, на против, једностраног мешања је постала дестабилизација читавог региона. И ако је за Американце Балкан и даље далеки полигон за истраживања технологија „ограничених ратова“, поступци Европљана у босанском, а затим и косовском рату, остају нелогични и у многом самоубилачки.

Уосталом, баш је Немачка, која се тек била ујединила, имала своје разлоге према Балкану. Главни је био да формира у региону своје војно-политичке тврђаве, те да предислоцира са своје територије америчке војне базе. Братоубилачки босански конфликт је јако добро могао да се искористи у ту сврху. Босна и Херцеговина је историјски заузимала стратешки згодан централни положај на Балкану.

Што се тиче фундаменталистичких расположења, њих није било на босанском тлу све до краја осамдесетих година 20. века, када је у републици пустила корење америчка невладина организација Rabita, чије је седиште било у Њујорку, која је уједињавала муслимане читавог света и која је себи за циљ поставила обезбеђење војно-политичке и пропагандне подршке процесу глобализације од стране панисламског покрета. У Босни и Херцеговини је још пре почетка рата Rabitaформирала позадинске базе које су функционисале под хуманитарним натписима, али су биле коришћене за довођење муџахедина и фундаменталистичких проповедника из Ирана, Саудијске Арабије, Марока и других земаља исламског света и за формирање мреже антисрпских организација, које су претворене у војне. Прво идејни, а затим и политички лидер тих снага, постао је Алија Изетбеговић. Његов идеолошки манифест – књига „Исламска декларација“ која је као главну „идентификациону основу“ за све области друштвеног живота одредила ислам – постала је обавезно штиво муслиманске младежи. Одмах после потписивања Дејтонског мировног споразума 1995. године Американци су покушали да из Босне и Херцеговине изведу макар део муџахедина, те су се чак потрудили да преко сарајевских власти затворе најодиозније организације, типа саудијског фонда „Ал-Харамејн“, али је то направљено уз рачунање на подршку њихових конгресмена који су се заиста били забринули због тако отворене подршке међународним терористима.

Како је показало искуство босанског рата снаге, заинтересоване за распиривање војних конфликта, често су по својој снази и утицају јачи од поборника политичког регулисања постојећих проблема. Пошто су деведесетих година прошлог века на Балкану одрадили сценарио „хуманитарних интервенција“ и других војних и подривачких операција, главне западне државе данас све активније користе исти сценарио и у другим стратешки важним деловима света. Па како да се не сложимо са општепознатим Збигњевом Бжежинским који је приметио да је баш Балкан историјски „представљао потенцијални геополитички објекат који је полагао право у борби за европску власт“.[6]

А држава Босна и Херцеговина и данас, после двадесет година, није у стању да превазиђе последице крвавог међуетничког раскола.


Примедбе

[1] AFP011052 GMTMAR12

[2] AFP011118 GMTMAR12

[3] Каргановић С., Симић Љ. Сребреница: деконструкциjа jедног виртуелног геноцида. Београд, 2010. С.129.

[4] Scheuer M. Through Our Enemies’ Eyes: Osama bin Laden, Radical Islam, and the Future of America. Washington, 2007. P.150.

[5] Al-Sharq Al-Awsat, 06.02.2000.

[6] Бжезинский З. Великая шахматная доска. М., 2009. С.161-162.

Извор: Фонд стратешке културе


http://www.dverisrpske.com/sr-CS/vesti/ ... -bosni.php
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

ПретходниСледећа

Повратак на ДУХОВНИ ПУТЕВИ - Срби свих религија и Срби атеисти

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Google [Bot] и 2 госта

cron