Критика паганизма

Колективна духовност: стара српска вера и "сујеверје", фузија православља и старе религије, за и против српске народне религије, праслике: Видовдан -> Световид Свети Сава -> Дабог, архетипи, аутентична самоникла духовност

Re: Критика паганизма

Порукаод mihailo » Пет Сеп 20, 2013 9:37 pm

Одговор Caliburnu
1. Крвна освета не подразумева убиство због увреде, повреде части, или било ког другог дела. То је нешто друго. Крвна освета је 'крв за крв'. Дакле, она долази после првог убиства.
2. Ако сам добро разумео, израз "tada ćeš uzeti život za život" не односи се на државу него на право племена, рода или, како Ти кажеш, клана којем је узет живот. Иначе би писало "тада ће се узети..." или сл.
3. Не било ми заповеђено, можемо расправљати о томе 'шта је тачно паганизам', али је општеприхваћено да се под тим подразумевају 'многобоштво' и 'незнабоштво'. Отуд би доба паганизма било доба пре једнобоштва (монотеизма).
4. Сада Ти мени, не било Ти заповеђено, реци из које то историје "znamo da je na ove prostore krvna osveta došla sa islamom".
mihailo
 
Поруке: 64
Придружен: Пет Јул 05, 2013 8:45 am

Re: Критика паганизма

Порукаод mihailo » Пет Сеп 20, 2013 11:20 pm

Pre 600 godina utvrđen je Kanon Leke Dukađinija.
“Kanon” jasno kaže da “ukoliko jedan čovek ubije drugoga, muški član porodice žrtve mora da uzvrati istom merom”.
A prva odredba “Kanona” kaže da može biti ubijen samo ubica.
Etnolog Bojan Jovanović, naučni saradnik Balkanološkog instituta SANU, kaže da je princip taliona (pravo na osvetu, uzvraćanje istom merom) pretočeno iz običajnog u pisano pravo:
“Svaki pojedinac, svaka zajednica ima pravo na osvetu. Oko za oko, zub za zub – to je iz Hamurabijevog zakona. Preko Talmuda, Starog zaveta do Rimskog prava postoji princip taliona. Suština taliona je da se uspostavi određeno pravilo, dakle nije reč o odmazdi nego o odmerenoj osveti, pravilo reciprociteta uspostavlja princip prirodne pravde. To je jedan od zakonskih regulativa kojim se uspostavlja racionalitet kada emocije, zbog povrede pojedinca, odnosno kolektiva prete da pređu u iracionalnost. Jer, princip osvete podrazumeva i osvetoljubivost, rasplamsavanje strasti, i kad se dođe do toga, gubi se svaka mera. Zato je princip odmerenog uzvraćanja postojao kao osnovno načelo osvete.”
Dušanov zakonik kaže da se svako ko je izvršio ubistvo i ko je vinovnik ubistva, čak i ako je i sam pao u obračunu, proglašava krivim. U srpskom običajnom i slovenskom pravu postoji krvna osveta, međutim, sa Dušanovim zakonikom uspostavlja se država koja nastoji da sankcioniše svako običajno ponašanje na primeren zakonski način. Država je ta koja kažnjava one koji su drugome život oduzeli. “Po Dušanovom zakoniku, za hotimično ubistvo ubica se kažnjava odsecanjem obe ruke, a za nehotično ubistvo ubica se kažnjava sa 300 perpera. Novčano i telesno kažnjavanje, dakle. Ti članovi zakona kažu da niko lično ne može da namiruje pravdu, postoji sud i postoje izvršitelji sudskih zakona koji na nivou impersonalne pravde regulišu položaje u društvu”, kaže Jovanović.
mihailo
 
Поруке: 64
Придружен: Пет Јул 05, 2013 8:45 am

Re: Критика паганизма

Порукаод mihailo » Пет Сеп 20, 2013 11:45 pm

Ево нечег са форума Мучутиште

КРВНА ОСВЕТА КАО СПЕЦИФИЧНОСТ СТАРИХ СРБА И НАЧИН ЗАШТИТЕ СВОЈЕ НАЦИОНАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Неспорно је да је код Старих Срба, као и код свих старих Словена (Анта), постојала крвна освета. Ово отуда што су Словени држали до људске части, изнад свега ценили људски живот и живот стоке, и отуда што су били одани породици, роду, братству, племену, сеоској и жупској заједници. Стари Срби су интересе заједнице, као облику живота, стављали изнад интереса појединаца и као такви од суседа третирани као метохити, жупљани или комуни (латинизам).
Као што је у науци познато, најстарији помен крвне освете код Словена налазимо крајем VI или почетком VII века у Стратигону цара Маврикија, где се о Склавима и Антима каже ово: „Према странцима су љубазни и са добром вољом и чувајући их проводе их из места у место, где им устреба, ако се небрижљивошћу угоститеља догоди да странац настрада, нападне на угоститеља онај, што му га је предао, по дужном обичају да освети странца“. Овај општесловенски обичај одржао се у средњем веку и код Старих Срба. На то упућује и реч вражда, којом се код средњовековних Срба називала новчана глоба за убиство. Уз то долази и обичај мирења или умира крвне освете.
У позније средњовековно доба, село је одговарало код Срба за живот људи и стоке. Уз то, оно је плаћало глобу (вражду), кад би се убијен човек нашао на његовом атару. По Законику Стефана Душана, и по споменицима, није сасвим јасно, је ли се тако чинило и у старије време. Не знамо од када се развио бичај сеоског јемства за крвнину, а свакако да потиче од најстаријих времена. По старијим законима, крвнина је очигледно падала на родбину окривљенога. Чини се да се јемство села развило из јемства закрвљених родова, јер су првобитно род, братство и село били готово синоними, па је обичај остао и онда, када село није било из истог братства.
Тако се род убијеног није могао оставити без икакве накнаде, те је та ствар, по старом законодавству, морала бити остављена народном обичајном праву, које се и не помиње, јер је својом снагом јаче било и од писаних закона. У турско феудално доба, у многим крајевима код балканских народа, осим вражде (крвнине, „бељаје“- у Мушутишту) коју је село плаћало, убица је био дужан на крају и да се мири са родом убијенога, о чему се старало село.
При кривици убиства, код Старих Срба у средњем веку, и село је могло плаћати вражду владаоцу, ако није хтело дати убицу. Из тог се може извести, да је и у средњем веку код Срба био обичај да село плаћа вражду државном господару, кад се год убица није могао наћи, или га село није хтело издати, по ондашњем начелу одговорности појединих управних јединица за њихове чланове. Поред тога, може се претпоставити, да се село овим могло служити и као начин опозиције, за казну убиства, кад би то народу одговарало.
Како се од старине у српским земљама крвнина увек тражила од села на чијој земљи је нађен мртав човек, то је свако село добро знало где су међе његовом атару, ако би се видело и знало на чијој земљи је пала крв. Дешавало се, да људи из једног села упрте нућу погинулог и да га пренесу на земљу другог села, само да отклоне глобу од себе.Најзад, село је имало да плати крвнину и кад „човек падне с грма, или умре на путу од зиме“.
У Сретечкој жупи је, како код Срба, тако и код осталих, био обичај у старо доба, ако сe испаљена пушка чује у селу, ово је било дужно да трчи и да види шта се десило. За крв која се деси на сеоском атару, село је плаћало вражду у српско средњевековно и турско феудално доба, ако се није могао наћи убица. Најзад, у Горњем Селу, постоји „Горански Гроб“, који се налази у близини Мечкиног Камена. Ту је по народној традицији, крајем XVIII века погинуо један путник Горанин. У то време се вражда за крвнину плаћала у износу шест златника. То је био атар села Јажинца у Сиринићкој жупи. Али како су се Сиринићани одрекли да је то њихово земљиште, говорећи да је „горњосевско“, нашта су се заклели, то су Горњосељани платили вражду, а планинско земљиште где је Горанин погинуо припало је њиховом селу. Имамо и пример Ужичана и Новопазараца. Почетком XIX века, спорили су се новопазарски и ужички кадилук око планине Суви Бор. Спор је на крају решен на основу тога, што је утврђено да је некада новопазарски крај платио крвнину за убиство Ужичанина у Сувом Бору. Поред тога, уколико би се десило убиство у селу, па је ово настојало да дође до измирења између закрвљених родова и села, а ако убица не би хтео да плати крвнину, село се старало да убијенога освети „глава за главу“, а освету је чинио онај кога село одреди.
Ради илустрације ове појаве код Старих Срба, наводимо и следећи пример. У другој половини XIX века, биле су у јесење доба у току једне ноћи девојке на „повечеринки“ (поселу) у воденици у селу Сретској. Прошао је поред воденице неки сеоски младић и куцнуо је на воденички прозор. Девојке су рекле из воденице: „Иди од тујке, знамо те кој си!“ Он је опет куцнуо и рекао: „Рачове девојке ми спијет под грло!“ Воденица је била Рачова и једна девојка је била од тога рода. После два три дана, ова девојка је томе младићу запалила сено. За овим је село сазвало збор и стало је ислеђивати ко је извршио паљевину. Није се могао пронаћи кривац. Затим се Рачовска девојка која је извршила паљевину јавила сама. Село ју је питало зашто је то урадила. Ова је испричала селу шта је овај рекао код воденице, те је „за ту реч“ ивршила паљевину. Из тога, исте године о Божићу, пале су, због поменуте речи, две узајамне крви: отац девојкин и стричевић оног младића што је куцао на прозор воденице. За овим је село донело ову одлуку: „крв за крв, а за ону реч девојци да плати момкова кућа 1000 гроша“.

Драгомир Станисављевић Живкин
mihailo
 
Поруке: 64
Придружен: Пет Јул 05, 2013 8:45 am

Re: Критика паганизма

Порукаод mihailo » Пет Сеп 20, 2013 11:53 pm

а
mihailo
 
Поруке: 64
Придружен: Пет Јул 05, 2013 8:45 am

Re: Критика паганизма

Порукаод Caliburn » Суб Сеп 21, 2013 7:34 am

mihailo пише:1. Крвна освета не подразумева убиство због увреде, повреде части, или било ког другог дела. То је нешто друго. Крвна освета је 'крв за крв'. Дакле, она долази после првог убиства.

Nisam ni napisao niti pomislio to što mi pripisuješ.
Pročitaj ponovo šta sam napisao.
Ubistvo može biti posledica i nečeg drugog, a ne samo krvne osvete, a tada sledi krvna osveta i onda se ulazi u neprekidnu spiralu nasilja.

mihailo пише:2. Ако сам добро разумео, израз "tada ćeš uzeti život za život" не односи се на државу него на право племена, рода или, како Ти кажеш, клана којем је узет живот. Иначе би писало "тада ће се узети..." или сл.

Nisi dobro razumeo.
Država je zakonikom na sebe preuzela pravo da određuje kaznu.


mihailo пише:3. Не било ми заповеђено, можемо расправљати о томе 'шта је тачно паганизам', али је општеприхваћено да се под тим подразумевају 'многобоштво' и 'незнабоштво'. Отуд би доба паганизма било доба пре једнобоштва (монотеизма).

E, pa u tom grmu leži zec.
Nije opšteprihvaćeno ništa u vezi definicije paganizma.
Tim pre što paganizam definišeš preko neznaboštva.
Šta je tačno neznaboštvo?

Imaš o tome u "Kvalifikacija slovenskog rodnoverja u stručnoj literaturi - neopaganizam ili etnička religija", na prve dve-tri strane.

Uzgred, ako je doba paganizma pre monoteizma, onda je doba paganizma završeno oko 1320 godine pre nove ere. :lujk

mihailo пише:4. Сада Ти мени, не било Ти заповеђено, реци из које то историје "znamo da je na ove prostore krvna osveta došla sa islamom".

Kanon Leke Dukađinija, na primer se upravo bavi tim pitanjem.
Caliburn
 
Поруке: 806
Придружен: Чет Окт 01, 2009 2:26 pm

Re: Критика паганизма

Порукаод Caliburn » Суб Сеп 21, 2013 7:39 am

mihailo пише:Pre 600 godina utvrđen je Kanon Leke Dukađinija.
“Kanon” jasno kaže da “ukoliko jedan čovek ubije drugoga, muški član porodice žrtve mora da uzvrati istom merom”.
A prva odredba “Kanona” kaže da može biti ubijen samo ubica.
Etnolog Bojan Jovanović, naučni saradnik Balkanološkog instituta SANU, kaže da je princip taliona (pravo na osvetu, uzvraćanje istom merom) pretočeno iz običajnog u pisano pravo:
“Svaki pojedinac, svaka zajednica ima pravo na osvetu. Oko za oko, zub za zub – to je iz Hamurabijevog zakona. Preko Talmuda, Starog zaveta do Rimskog prava postoji princip taliona. Suština taliona je da se uspostavi određeno pravilo, dakle nije reč o odmazdi nego o odmerenoj osveti, pravilo reciprociteta uspostavlja princip prirodne pravde. To je jedan od zakonskih regulativa kojim se uspostavlja racionalitet kada emocije, zbog povrede pojedinca, odnosno kolektiva prete da pređu u iracionalnost. Jer, princip osvete podrazumeva i osvetoljubivost, rasplamsavanje strasti, i kad se dođe do toga, gubi se svaka mera. Zato je princip odmerenog uzvraćanja postojao kao osnovno načelo osvete.”
Dušanov zakonik kaže da se svako ko je izvršio ubistvo i ko je vinovnik ubistva, čak i ako je i sam pao u obračunu, proglašava krivim. U srpskom običajnom i slovenskom pravu postoji krvna osveta, međutim, sa Dušanovim zakonikom uspostavlja se država koja nastoji da sankcioniše svako običajno ponašanje na primeren zakonski način. Država je ta koja kažnjava one koji su drugome život oduzeli. “Po Dušanovom zakoniku, za hotimično ubistvo ubica se kažnjava odsecanjem obe ruke, a za nehotično ubistvo ubica se kažnjava sa 300 perpera. Novčano i telesno kažnjavanje, dakle. Ti članovi zakona kažu da niko lično ne može da namiruje pravdu, postoji sud i postoje izvršitelji sudskih zakona koji na nivou impersonalne pravde regulišu položaje u društvu”, kaže Jovanović.

Eto vidiš, upravo ti i Jovanović kaže isto što i ja - uspostavljanjem reciprociteta se sprečava krvna osveta.
To je zakonska preventiva.
Caliburn
 
Поруке: 806
Придружен: Чет Окт 01, 2009 2:26 pm

Re: Критика паганизма

Порукаод Caliburn » Суб Сеп 21, 2013 7:43 am

mihailo пише:Неспорно је да је код Старих Срба, као и код свих старих Словена (Анта), постојала крвна освета.

Nesporno? Ma nije valjda?
Postoji li ijedan primer za ovu tvrdnju? Samo jedan, mali, malecni?

mihailo пише:Као што је у науци познато, најстарији помен крвне освете код Словена налазимо крајем VI или почетком VII века у Стратигону цара Маврикија, где се о Склавима и Антима каже ово: „Према странцима су љубазни и са добром вољом и чувајући их проводе их из места у место, где им устреба, ако се небрижљивошћу угоститеља догоди да странац настрада, нападне на угоститеља онај, што му га је предао, по дужном обичају да освети странца“. Овај општесловенски обичај одржао се у средњем веку и код Старих Срба.

Prema tvojim sopstvenim rečima ovde nije reč o krvnoj osveti. :vamp

mihailo пише:На то упућује и реч вражда, којом се код средњовековних Срба називала новчана глоба за убиство. Уз то долази и обичај мирења или умира крвне освете.
У позније средњовековно доба, село је одговарало код Срба за живот људи и стоке. Уз то, оно је плаћало глобу (вражду), кад би се убијен човек нашао на његовом атару. По Законику Стефана Душана, и по споменицима, није сасвим јасно, је ли се тако чинило и у старије време. Не знамо од када се развио бичај сеоског јемства за крвнину, а свакако да потиче од најстаријих времена. По старијим законима, крвнина је очигледно падала на родбину окривљенога. Чини се да се јемство села развило из јемства закрвљених родова, јер су првобитно род, братство и село били готово синоними, па је обичај остао и онда, када село није било из истог братства.
Тако се род убијеног није могао оставити без икакве накнаде, те је та ствар, по старом законодавству, морала бити остављена народном обичајном праву, које се и не помиње, јер је својом снагом јаче било и од писаних закона. У турско феудално доба, у многим крајевима код балканских народа, осим вражде (крвнине, „бељаје“- у Мушутишту) коју је село плаћало, убица је био дужан на крају и да се мири са родом убијенога, о чему се старало село.

Dakle, ovde jasno kaže da je u Slovena postojao običaj ne krvne osvete, već namirenja globom i mirenjem.

mihailo пише:При кривици убиства, код Старих Срба у средњем веку, и село је могло плаћати вражду владаоцу, ако није хтело дати убицу. Из тог се може извести, да је и у средњем веку код Срба био обичај да село плаћа вражду државном господару, кад се год убица није могао наћи, или га село није хтело издати, по ондашњем начелу одговорности појединих управних јединица за њихове чланове. Поред тога, може се претпоставити, да се село овим могло служити и као начин опозиције, за казну убиства, кад би то народу одговарало.
Како се од старине у српским земљама крвнина увек тражила од села на чијој земљи је нађен мртав човек, то је свако село добро знало где су међе његовом атару, ако би се видело и знало на чијој земљи је пала крв. Дешавало се, да људи из једног села упрте нућу погинулог и да га пренесу на земљу другог села, само да отклоне глобу од себе.Најзад, село је имало да плати крвнину и кад „човек падне с грма, или умре на путу од зиме“.
У Сретечкој жупи је, како код Срба, тако и код осталих, био обичај у старо доба, ако сe испаљена пушка чује у селу, ово је било дужно да трчи и да види шта се десило. За крв која се деси на сеоском атару, село је плаћало вражду у српско средњевековно и турско феудално доба, ако се није могао наћи убица. Најзад, у Горњем Селу, постоји „Горански Гроб“, који се налази у близини Мечкиног Камена. Ту је по народној традицији, крајем XVIII века погинуо један путник Горанин. У то време се вражда за крвнину плаћала у износу шест златника. То је био атар села Јажинца у Сиринићкој жупи. Али како су се Сиринићани одрекли да је то њихово земљиште, говорећи да је „горњосевско“, нашта су се заклели, то су Горњосељани платили вражду, а планинско земљиште где је Горанин погинуо припало је њиховом селу. Имамо и пример Ужичана и Новопазараца. Почетком XIX века, спорили су се новопазарски и ужички кадилук око планине Суви Бор. Спор је на крају решен на основу тога, што је утврђено да је некада новопазарски крај платио крвнину за убиство Ужичанина у Сувом Бору. Поред тога, уколико би се десило убиство у селу, па је ово настојало да дође до измирења између закрвљених родова и села, а ако убица не би хтео да плати крвнину, село се старало да убијенога освети „глава за главу“, а освету је чинио онај кога село одреди.
Ради илустрације ове појаве код Старих Срба, наводимо и следећи пример. У другој половини XIX века, биле су у јесење доба у току једне ноћи девојке на „повечеринки“ (поселу) у воденици у селу Сретској. Прошао је поред воденице неки сеоски младић и куцнуо је на воденички прозор. Девојке су рекле из воденице: „Иди од тујке, знамо те кој си!“ Он је опет куцнуо и рекао: „Рачове девојке ми спијет под грло!“ Воденица је била Рачова и једна девојка је била од тога рода. После два три дана, ова девојка је томе младићу запалила сено. За овим је село сазвало збор и стало је ислеђивати ко је извршио паљевину. Није се могао пронаћи кривац. Затим се Рачовска девојка која је извршила паљевину јавила сама. Село ју је питало зашто је то урадила. Ова је испричала селу шта је овај рекао код воденице, те је „за ту реч“ ивршила паљевину. Из тога, исте године о Божићу, пале су, због поменуте речи, две узајамне крви: отац девојкин и стричевић оног младића што је куцао на прозор воденице. За овим је село донело ову одлуку: „крв за крв, а за ону реч девојци да плати момкова кућа 1000 гроша“.

Драгомир Станисављевић Живкин

I gde je ovde krvna osveta? :kafa
Caliburn
 
Поруке: 806
Придружен: Чет Окт 01, 2009 2:26 pm

Re: Критика паганизма

Порукаод Aнa » Уто Окт 22, 2013 8:19 pm

BANJE U SRBIJI: Lek ili praznoverje?



Mnogobrojne bolesti teraju naše građane da se kupaju i piju vodu sa mnogih neproverenih izvora, ponekad zajedno i sa stokom



Stvarno banje ili tek verovanje, pitanje je koje niko od hiljada onih koji obilaze “divlje” banje i neispitane izvore, ne postavlja. U blatu do kolena nasred neke livade, stojeći u redovima sa desetinama flaša i uzimajući vodu sa izvora ispod seoske štale, ljudi gutaju “lekovitu” tečnost zajedno sa pričama.


Njihova je vera u lečenje isceliteljskim vodama starija i od njih i od samih izvora. Potiče iz vremena pre Hrista. U 21. veku ljudi su puni vere u vodu od koje se polažu ispiti, babe postaju devojke, a ista voda leči i bubrege, šugu kod stoke i čuva hladnjak motora.

- Moje strine tetka čula je da je na ovom izvoru pre nekoliko godina progledala žena koja je bila slepa 30 godina – jedna je od priča sa skoro svakog izvora. Na svaki je izvor “nekada davno” došlo i neko dete “svo u ranama” ili nemo. Otišlo je, prema priči onih koji satima pune flaše, trčeći ili dozivajući roditelje.


Lekar opšte prakse iz Petrovca na Mlavi puni boce na izvoru Mučilo, na 30 kilometara od svog rodnog grada. Zna da voda nije ispitana.

- Bitna je vera, sa kojom ovde dolazimo. Uputili su me pacijenti koji su imali probleme sa bubrezima. Da voda nije dobra, ne bi milicija morala da, u ovoj zabiti, reguliše saobraćaj kraj izvora – “dokazuje” lekar.

On dodaje da je ova “voda za bubrege” dobra i za hladnjak motora, jer kada se naspe “sprečava stvaranje kamenca”! Voda je delotvorna, tvrdi seljak kraj doktora, “i kada se stoka ošuga”! Po uzoru na životinje, ljudi koriste i izvor Slana bara u Drenovcu kraj Kragujevca.


Krave piju preventivno, a ljudi leče grlo, grčeve u stomaku i opet jadne bubrege. Na izvoru Svračkovci, na pola puta od Gornjeg Milanovca do Rudnika, narod dolazi o Božiću i tu se kupa po ciči zimi.

- Ova voda iz samog kamena izvire, a leči sve kožne bolesti. Ja sam ovde iscelio stopala, ali i želudac. Ovaj izvor, draga moja, od babe pravi devojku, probaj i sama, kaže Radovan Urošević, dok nasipa vodu.

Po lepotu može se otići na izvor u Ćovdinskoj pećini, kraj Petrovca na Mlavi. I tamo nepokretni prohodaju, a slepi progledaju. Novina su vile, koje čuvaju vodu i surovo kažnjavaju one koji je mute. Za izvor u selu Dobrača kraj Kragujevca malo ko zna. Do njega se stiže samo uz pomoć seljaka.




- Ovde dolaze đaci i studenti da uče, na klupici kraj izvora. Ko je tu knjigu držao svaki je ispit položio. Ja ovaj izvor, baš jer je skriven, preporučujem za švaleraciju – šeretski dodaje čika Ljuba, seoski etnolog.

Pravi etnolozi, oni diplomirani, kažu da je verovanje u isceliteljsku i čistilačku moć vode starije je od samog hrišćanstva. Datira još iz paganskog verovanja, kada su devojke bile žrtvovane na vrelima. Danas je od toga ostalo samo kupanje na Đurđevdan.

Kraj većine manastira u Srbiji postoje izvori za koje se veruje da su isceliteljski. Najviše svetih izvora vezano je za ime Svetog Save, čudotvorca i iscelitelja. Mnogo njih nosi ime Svete Petke, zaštitnice žena, a na ove izvore dolaze najčešće žene koje nemaju potomstvo.

Najviše izvora u Srbiji, veruje se, “dobri su” za oči, kojima narod pridaje, od svih organa, najveću vrednost. Na drugom mestu po brojnosti su vodice za nerotkinje, za lečenje bubrega, pa oni za lečenje kože.
telegraf
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4085
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Критика паганизма

Порукаод Aнa » Сре Јун 11, 2014 10:58 am

Индијци и даље лече астму гутањем живе рибе
Танјуг |


Упркос све бржем напретку науке, у многим крајевима широм света народна медицина и даље остаје популарни начин лечења појединих болести.

Тако у индијском граду Хајдерабаду, астму и друге проблеме дисајних путева лече гутањем живе рибе.

Како преноси АФП, сваке године у јуну, на хиљаде Индијаца долази у овај град на југу Индије како би у заједничком обреду гутали живе рибе, уваљене у жуту биљну смесу, у нади да ће се тако излечити од астме.

Бизарно лечење обављају чланови породице Гоуд који то чине већ генерацијама.

Постоји објашњење да терапија, којој се многи подвргавају на силу, нарочито деца, постиже ефекат тако што слузава супстанца рибе подстиче ширење алвеола у плућима и тиме омогућава пацијентима да "продишу".

Стручњаци, пак, објашњавају позитивне ефекте терапије искључиво психолошким ефектима. С обзиром да је астма у великој мери психосоматска болест, пацијент лако подлеже сугестији, коју необични бизарни поступци само додатно појачавају. Тако да и "терапије" које немају баш никакву основу у научној логици могу да дају жељени резултат.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4085
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Критика паганизма

Порукаод Aнa » Пон Јан 25, 2016 1:01 pm

Indijski biznismen odsekao sebi prst: Prineo ga bogovima u znak zahvalnosti


Induvalu Sureš (35) odsekao je prošlog meseca svoj mali prst, zamotao ga u novčanicu i ostavio u kutiji za donacije u jednom hinduističkom hramu na jugu Indije

Jedan indijski biznismen odsekao je sam sebi prst u znak zahvalnosti bogovima nakon što je indijskim opozicionim političarima Sonji i Raulu Gandiju odobrena kaucija u sudskom slučaju koji se protiv njih vodi, objavio je danas list "Tajms of Indija".


Sureš, vlasnik firme za trgovinu granitom, izjavio je da se zarekao da će bogovima zahvaliti odsecanjem prsta ukoliko Sonji i Raulu, majci i sinu iz poznate dinastije Gandi, bude odobrena kaucija.


"Zamotao sam prst u novčanicu od 1.000 rupija i zajedno sa pismom u kojem se zahvaljujem Bogu što je odobrio kauciju Sonji i Raulu ubacio ga u kutiju za donacije", rekao je Sureš.

"Nije me bolelo dok sam odsecao prst. Kasnije sam otišao u bolnicu pored hrama i rekao doktoru da sam ostao bez prsta dok sam popravljao kola", rekao je indijski biznismen.



Sonja i Raul Gandi, lideri Kongresne stranke koja je teško poražena na izborima 2014. godine, prošlog meseca su optuženi da su proneverili sredstva jednog lista koji je ranije bio u rukama porodice Gandi.

(Tanjug)
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4085
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

ПретходниСледећа

Повратак на ДУХ СРПСТВА - словенска религија и српско православље

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 2 госта

cron