'СРПСКА МИТОЛОГИЈА НЕ ПОСТОЈИ' - каже професор Етнологије

Колективна духовност: стара српска вера и "сујеверје", фузија православља и старе религије, за и против српске народне религије, праслике: Видовдан -> Световид Свети Сава -> Дабог, архетипи, аутентична самоникла духовност

Re: 'СРПСКА МИТОЛОГИЈА НЕ ПОСТОЈИ' - каже професор Етнологије

Порукаод Svetovid » Пет Јун 10, 2011 11:33 pm

:kafa

Друштво
Бележење народног предања, од дрекаваца до даркера

Студенти Филолошког факултета, у оквиру теренског истраживања фолклора бележе бајке, веровања, бајалице, ратне приче…

Слика
Покладе се и данас одржавају у појединим деловима Србије (Фото Бета)

Унуци на Фејсбуку и Твитеру, бака прича народне приповетке, казује лирске и епске песме. У западној Европи традиционални фолклор одавно не живи у усменом преношењу, а у Србији се још, мада све ређе, могу чути бајке, предања, песме, бајалице, приче о сусретима са натприродним бићима и бројна веровања о вампирима, дрекавцима, вилама и видети покладне поворке. Док села изумиру, ретки истраживачи раде на томе да забележе оно што се сачувало из давних времена, али и оно што је донело модерно доба.

Међу тим истраживачима су и студенти београдског Филолошког факултета са својом професорком Соњом Петровић. На курсу „Теренско истраживање фолклора”, чији практични део подразумева бележење народног блага, за сада је прикупљено више од 200 теренских збирки прича, веровања, обичаја...

Нема ограничења у погледу тема, студенти их сами бирају у складу са својим интересовањима и могућностима. Бележили су готово све фолклорне облике и праксе, разне обичаје животног и годишњег циклуса, снимали покладне поворке, описивали старе занате и фолклорне манифестације, правили интервјуе о култним местима, манастирима, изворима лековитих вода, записивали снове и страшне приче, начин справљања обредног хлеба или печења ракије.

Уз смернице и савете које је добила од Биљане Сикимић, вишег научног саветника са Балканолошког института, која се годинама бави теренским истраживањем фолклора, професорка Петровић каже да је фолклор поставила врло широко, тако да он захвата и бајалице, али и графите, епске па и навијачке песме.

– Фолклор се непрекидно мења, традиционални живи у сећањима понеких старијих људи на оно што су запамтили од ранијих генерација или из читанки и збирки Вука Караџића и неће се стварати поново у истом облику. Долази неки други фолклор, настао на основу оног старог – каже професорка Петровић.

Том модерном фолклорном стваралаштву припадају, на пример, теренске збирке о урбаним легендама, пародијама народних песама, „даркерима”, зидним графитима, вицевима, навијачким песмама, хеви метал обрадама традиционалних песама, попут „Маријо, бела кумријо“.

– Поред традиционалних фолклорних жанрова – бајки, песама, предања, бајалица и пословица, отворили су се бројни жанрови. Фасцинантне су приче о животу или усмене историје. Некада су то врло потресне приче из рата. Једна студенткиња забележила је сећања своје прабаке, баке и мајке. Све три су преживеле по један рат, а посебно је била трагична судбина мајке моје студенткиње којој је муж погинуо у последњем рату, а она са дететом и трудна из Хрватске дошла до Краљева, па после до Београда. Све су желеле да говоре о својој историји, да остане забележено то кроз шта су оне прошле – каже професорка Петровић.

Свет то бележи се на диктафонима, мобилним телефонима, камерама, обрађује, пребацује на дискове, чува и у текстуалној верзији, уз посебан протокол који подразумева податке о месту и времену бележења, именима саговорника, садржају грађе како би се лакше претраживала и проучавала. Саговорници су најчешће из круга породице и познаника, али и непознати.

– Када унук каже: „Баба, причај ми, треба ми за оцену”, она ће са пуним поверењем да исприча оно што зна и памти. Али, не увек. Један студент ми је рекао да му његов деда стално прича о рату, али снимком није био задовољан јер му је много пута пре тога причао и лепше и дуже – прича Соња Петровић.

Професорка, такође, наставља једну традицију: ради оно чиме су се бавили и њени професори, што је и она радила као студент. Теренско истраживање студената књижевности, језика и етнологије, које се почетком осамдесетих година одвијало у оквиру Младих истраживача Србије, замрло је већ крајем те исте деценије, да би се Болоњском реформом поново створила могућност да кроз посебан курс академци наставе оно што су некада радиле њихове колеге. Следећи велики корак био би да се обимна теренска грађа, првенствено она која се чува у различитим научним институцијама, обједини, дигитализује и систематизује, похрани у јединствену базу података доступну свима.

– У Архиву Српске академије наука и уметности чува се око 485 збирки. Започета је дигитализација, снимљено је укупно 12 збирки и ту се стало јер нема новца, иако за тај посао нису потребна нека велика средства. Посебан проблем је што не постоји једна институција која се бави фолклором. Све бивше југословенске републике имају институт за проучавање фолклора, али ми га немамо, а баш та баштина је највредније што бисмо, као мала држава с мало пара, могли да представимо као свој културни капитал – истиче професорка Петровић.
Јелена Чалија
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: 'СРПСКА МИТОЛОГИЈА НЕ ПОСТОЈИ' - каже професор Етнологије

Порукаод negativ » Пон Јун 13, 2011 9:36 am

Nisam kompententan da pričam o ovakvoj temi sa profesorom. Imam svoje mišljenje i, u ovom slučaju ću ga zadržati za sebe. Ali ima nešto što vrlo dobro znam i primetio sam kod profesora Kovačevića. Podstaknut njegovom izjavom koja je citirana na početku teksta, uzeo sam njegovu knjigu „Umetnost i mit” i primetio da je to osoba koja misli da sve zna. Odmah na početku teksta se primećuje da nije koristi lektora tako da je na prvoj stranici imao jedan pleonazam, zatim iza interpunkcijskih znakova nema razmak, znaci navoda su po engleskom pravopisu, slovo đ je, po njemu, lepše da se piše kao dj itd. Naravno, s obzirom da „zna” lekturu, „zna” i da prelama, tako da su mu margine nepravilne, postoje udovice i siročići, odnosi belina su loši, koristi istovremeno dva isticanja, postavljanje naslova je ružno... Pored ovolike svestranosti, nadam se da će uskoro da konkuriše i za mesto fudbalske reprezentacije Srbije, gde bi, takođe, mogao da pokaže svoje umeće.
negativ
 
Поруке: 1
Придружен: Пон Јун 13, 2011 7:39 am

Re: 'СРПСКА МИТОЛОГИЈА НЕ ПОСТОЈИ' - каже професор Етнологије

Порукаод Svetovid » Пон Јун 13, 2011 11:49 am

Вероватно му је идеја била да уштеди на штампању књиге, а студенти су принуђени да купују уџбенике које им професори траже, небитно да ли су добро написани или нису. Студент је најчешће у проблему ако професор на испиту не препозна цитате из прописаног уџбеника.

Наш систем образовања фаворизује просечне а вредне.
Просечан + вредан = идеална комбинација за успешну академску каријеру у Србији.
:kafa
Многи успешни студенти (касније асистенти и професори) не умеју да реше ниједан проблем уз помоћ стручне литературе јер се то и не тражи од њих у току школовања. Стручни радови (које пишу професори) су доста често раде по принципу: "да намакнем законску норму". Односно, научни радови се пишу тако да задовоље форму (списак литературе, фусноте, научни стил писања...) а у питању је обично млаћење празне сламе, што би рекао наш народ.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: 'СРПСКА МИТОЛОГИЈА НЕ ПОСТОЈИ' - каже професор Етнологије

Порукаод Caliburn » Уто Јун 14, 2011 10:40 pm

Svetovid пише:Вероватно му је идеја била да уштеди на штампању књиге, а студенти су принуђени да купују уџбенике које им професори траже, небитно да ли су добро написани или нису. Студент је најчешће у проблему ако професор на испиту не препозна цитате из прописаног уџбеника.

Наш систем образовања фаворизује просечне а вредне.
Просечан + вредан = идеална комбинација за успешну академску каријеру у Србији.
:kafa
Многи успешни студенти (касније асистенти и професори) не умеју да реше ниједан проблем уз помоћ стручне литературе јер се то и не тражи од њих у току школовања. Стручни радови (које пишу професори) су доста често раде по принципу: "да намакнем законску норму". Односно, научни радови се пишу тако да задовоље форму (списак литературе, фусноте, научни стил писања...) а у питању је обично млаћење празне сламе, што би рекао наш народ.

Ovo što si napisao je nešto što muči čitavu akademsku zajednicu, ali je u Srbiji izraženo u nešto većoj meri.
Jedna od najozibljnijih negativnih posledica ovakve klime u akademskoj zajednici je to što se pišu radovi koji su u skladu sa većinskim stavovima Zapada, a koji imaju malo toga dobrog da kažu o Slovenima.
Potom se Zapad poziva na te, skoro da bih mogao reći izdajničke stavove naših naučnika, kao potvrdu antislovenske propagande.
Zanimljivo je da vam u peer review žurnalima skoro nikad neće upseti da objavite rad ako su vma reference samo radovi članova Ruske akademije nauka ili kakve druge elitne akademske ustanove slovenskih zemalja. Dokle god nemate rad koji se slaže sa postojećim koncenzusom i dokle god ne referencirate zapadne naučnike, nećete imati prođu.
Caliburn
 
Поруке: 806
Придружен: Чет Окт 01, 2009 2:26 pm

Re: 'СРПСКА МИТОЛОГИЈА НЕ ПОСТОЈИ' - каже професор Етнологије

Порукаод Svetovid » Пон Јун 20, 2011 5:22 am

Кад је овако у Немачкој можете само замислити како је у Србији!
:kafa

Докторати као сума плагијата

Слика
Карл Гутенберг (Фото Бета)

Ко је живео у Немачкој може да разуме зашто за њене грађане стид не представља нарочиту врлину, што је, рецимо, ужасавало Карла Маркса, о чему сведоче његова писма из 1843.године.Али, да је Маркс живео дуже, уверио би се да, поред капитализма који не признаје чуда јер је сам по себи највеће чудо, постоји још једна ствар која људима одузима памет и дах: човек с много имена и војна униформа украшена високим чиновима!

Капетан Кепеник, по занимању обућар из Кепеника, једне од берлинских четврти, остао је у трајном памћењу Немаца.Тај човек, који је провео многе године у затвору због крађа и вештих фалсификата, купио је на отпаду униформу капетана и затим је, 16.октобра 1906, упао је у Градску скупштину Кепеник, ухапсио градоначелника и однео касу с великом свотом новца.

Фридриху Вилхелму Вогту, „капетану од Кепеника“, кога је овековечио књижевник Карл Цукмајер (1896–1977) у трагикомедији „Капетан од Кепеника“,одали су војну почаст и француски војници. После његове сахране јануара 1922. у Луксембургу, они су рекли: „Овде почива један прави капетан“.

После више од једног века, жртве преваре и фалсификата постали немачки универзитети – Хајделбершки,са светским гласом и угледом, Универзитет у Констанци, универзитет у Бајројту итд.

Бивши министар одбране немачке владе, чије је право име Карл Теодор Мариа Николаус Јохан Јакоб Филип Франц-Јозеф Силвестер Фрајхер фон унд цу Гутенберг, докторирао је 27.фебруара 2007. године у Бајројту. Његов ментор Петар Хеберле, који ужива велики углед у Европи и свету као професор уставног права, заједно с професором Минхенског универзитета Рудолфом Штрајнцом, оценили су највишом оценом Гутенбергову дисертацију „Ступњеви развоја уставности у САД и ЕУ“. Та одлична оцена, summa cum laude, спласнула је као мехур сапунице када је утврђено да је Гутенбергов докторат у ствари само „сума плагијата“.

Али, како је обавешена јавност, требало је уложити не мало труда да би се Гутенбергу одузела титула доктора права и он, који је као члан конзервативне ЦСУ партије почео да гради политичку каријеру од 2002, уклонио с положаја министра. Тек пошто је упућено писмо са 51.000 потписа немачких докторанада Ангели Меркел и када је о свему томе дало мишљење чувено Немачко истраживачко друштво (ДФГ) у Бону, унутар кога постоји и омбудсман, Гутенберг, који је по мајци унук вуковарског грофа Јакова Елца (1921–2006), бившег Туђмановог изасланика у Савету Европе, а по оцу, унук немачког политичара Карла Теодора (1921–1972), и чија је супруга Штефани (1976) чукунунука Ота Бизмарка, морао је да поднесе оставку и опрости се од политике.


Од његових многобројних имена остало је сада само једно: „Гутенплаг“!

Рушење Гутенберга, чија лоза датира од 1158.године, члана истоимене чувене фамилије, чији капитал се, поред бројних фирми од Франкфурта до Њујорка, плоди такође и у Хипо-Ферајн банци, изазвало је домино-ефекат.Наиме, послете докторске афере, изашли су на видело дана докторат–плагијат с Универзитета у Констанци Веронике Зас, ћерке Едмунда Штојбера, бившег „поглавара“ покрајине Бајерн, кога у данашњим немачким медијима подругљиво зову „московски тројански коњ“, и Естер Силване Кох-Меринг, донедавно потпредседнице Европског парламента, која је своју дисертацију, филовану плагијатом, одбранила на Хајделбершком универзитету.

У јавности Немачке прва је подругљиво названа Врониплаг, а друга Силвиплаг!

Немачка се,дакле, чисти од својих грехова, дајући им име које заслужују: криминал,како је рекао један професор универзитета.

Питање је, међутим, колико ће воде протећи Дунавом, док се докторати–плагијати на универзитетима у Србији не прогласе као „докторплаг“ и криминал и „доктор – вирус“ не стави у добро затворени суд.
Рајко Ђурић
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: 'СРПСКА МИТОЛОГИЈА НЕ ПОСТОЈИ' - каже професор Етнологије

Порукаод Svetovid » Нед Сеп 25, 2011 8:23 am

:kafa
http://www.scribd.com/doc/48705239/paga ... iscanstvo2
Fakultet likovnih umetnosti, Beograd
Paganizam u hrišćanskim običajima
Seminarski rad iz Predmeta Istorija umetnosti – Moć slikeDiplomske akademske studije – Master

Слика


Fakultet likovnih umetnosti, Beograd
Paganizam u hrišćanskim običajima
Seminarski rad iz Predmeta Istorija umetnosti – Moć slikeDiplomske akademske studije – Master
Fakultet likovnih umetnosti, Beograd
Paganizam u hrišćanskim običajima
Seminarski rad iz Predmeta Istorija umetnosti – Moć slikeDiplomske akademske studije – Master

Marina Mijatović Profesor Broj indeksa Jelena Todorović

jun 2010

“Poreklo religije, čije značenje izvodimo iz latinskog glagola
religare
, što znači ponovouspostaviti neku izgubljenu vezu, ili, u širem smislu, ponovo vezivanje čoveka za nešto što gatranscendira, nalazi se u dalekoj prošlosti čoveka i čovečanstva. Teško je dokazati, ali i pretpostaviti, daje nekad bilo neke ljudske zajednice koja nije upražnjavala, makar i najprimitivniju, vrstu kulta ili nijepodržavala neki praobrazac odnosa čoveka prema transcendentnom.”
1
Filozof Plutarh je pisao neštoslično: „Obiđite sve zemlje, naći ćete ljude bez kuća i gradova, bez odela i obuće. Ali nigde nećete naćinarod bez vere u Boga i u duhovni svet, niti grad bez bogomolje i sa stanovnicima koji se bavebogosluženjem”.
2
Nalazi u pećinama koje su naši preci još od vremena kada su bili na najnižem nama poznatomstepenu društvenog razvitka koristili više stotina hiljada godina, nam pokazuju da su imali neke
religiozne obrede
. Poseban način pokopavanja mrtvih i kasnije slike na zidovima pećina, kipovi odkosti i kamena, pokazuju da su u svojim religioznim obredima videli važno sredstvo u borbi koju su saprirodom vodili za opstanak. Za vrstu ljudi koja je živela pre današnjeg čoveka
Homo sapiensa
, rešenjeproblema je bio život u zajednicama – hordama. Glavni zadatak je bio da se održe u životu a zatimnastavak vrste, odnosno briga za potomstvo. Posebni obredi su imali zadatak da tačno određenimformama aktivnosti omoguće i olakšaju ljudima ta dva zadatka, uz pomoć magijskih obreda. Svrha tihprvobitnih magijskih obreda je bila da se u životu horde izazovu posledice koje su im od koristi i kojesluže da se zadovolje sve društvene i lične potrebe bez kojih grupa ne bi mogla da ostane u životu. Topodrazumeva: obilje divljači, sreća u lovu i veća spretnost lovaca, kao i zadovoljavanje seksualnihpotreba.Pri razvoju od nižih ka višim religijskim predstavama, poznato je da
stare predstave ne nestaju
upotpunosti nego postaju deo novih religijskih formi.
3
Niža mitologija nije jednosmerna i nepovratna, akose gleda kao faza u formiranju viših mitova. “Stvaranje i rastvaranje bogova često samo prethodinjihovom rastvaranju i nestajanju.”
4
Taj proces može da se uoči i u narodnoj religiji ako gledamoosnovu od koje su nastala mitska bića i bogovi. Staro pitanje da li je religija potekla iz magije ili magijaiz religije, danas skoro da nema nikakav značaj. Ono što je sigurno je da je u najstarijoj fazi religijemagija i da je verovanje u duše i duhove imalo veliki značaj. Neke životinje i preci su obožavani kaobogovi. Do sada nije potpuno naučno dokazano da li je animizam ili totemizam prvobitna forma religije.Naprotiv, istoričari su dokazali da animističke predstave nisu prvobitne već kasnije izvedeni fenomeni.Religije se uopšte nisu jednako ni jednoliko razvijale. Neki fenomeni i faze se međusobno prožimaju pa
1

Vladeta Jerotić,
Pagansko, starozavetno i novozavetno u savremenom čoveku
, Izvor: Psihološko i religiozno biće čoveka,Sabrana dela, I kolo, Zadužbina Vladete Jerotića u saradnji sa IP Ars libri, Beograd 2007, str.

2

Vladeta Jerotić,
Pagansko, starozavetno i novozavetno u savremenom čoveku
, Izvor: Psihološko i religiozno biće čoveka,Sabrana dela, I kolo, Zadužbina Vladete Jerotića u saradnji sa IP Ars libri, Beograd 2007, str.

3

Bojan Jovanović, Duh paganskog nasleđa, Beograd: Narodna knjiga, 2006, str.123
4

Rastko Kostić, Pad Arkone ili sumrak slovenskog paganizma, Beograd: Atos, 2009, str.123

danas možemo da ih proučavamo po slojevima i fazama koje po nekom redu smenjuju jedna drugu usvim epohama. Ono što možemo da primetimo ako pažljivije posmatramo religije, “jeste ideja da su ianimizam i preanimizam, fetišizam i totemizam, kao i pramonoteizam, oduvek postojali u svimvremenima uporedo, ne samo u jednom društvu, nego i u čoveku kao pojedincu.”
5
Pojava
promene vere
je prisutna kod verujućih ljudi u raznim religijama. Koren ove pojave seprepoznaje u promeni stava prema idolima i promeni stava prema verskim sadržajima. Kada seočekivanja vernika koji izvršavaju svoje obaveze ne ispunjavaju, onda oni svoje nazadovoljstvo iskazujučinom unižavanja i uništavanja starih idola koji budu ubrzo zamenjeni novim. Ovo je karakterističanpaganski odnos. Potreba za emocionalnim vezivanjem je izraz nagonskog potencijala koji je usmeren ka“drugom”. Razvitak tog potencijala je uslov za razvitak poverenja i sigurnosti u komunikaciji.Iznevereno poverenje dovodi do prekida sa “drugim” i negativno iskustvo, što ima za posledicupovećanu nesigurnost i strah. Gledajući sa ovog aspekta vidimo značaj emocionalnog vezivanja uprocesu osnovnog ukorenjenja vere i poverenja. Na ovaj način gledano, vera se tumači kao psihološkakategorija, a potreba da se veruje nastaje iz potrebe za poverenjem da će biti ostvarene i zadovoljenezaštita i osnovne životne potrebe. Promena vere je značila i promenu kulturnog i duhovnog identiteta,etničko otuđenje i promenu nacionalne pripadnosti. Da bi ovaj “novi vernik” dokazao svoju posebnost ipotvrdio svoj identitet, često je bio glavni akter sukoba sa svojim dotadašnjim sunarodnicima, verskom ietničkom braćom. Preobraćenici prenaglašavaju pripadnost novoj veri a uklanjanjem i proterivanjemprema dotadašnjoj sabraći pokušavaju da agresijom izbrišu sećanje na zajedničku prošlost. Frojd smatrada su prevernici spremni da netrpeljivošću, mržnjom i ratom protiv svoje nekadašnje braće potvrde noviidentitet.
6
Prelaz iz jedne u drugu veru počinje procesom odvajanja od prethodne vere, dok je tok togprocesa neodređen i konfuzan pre konačnog prihvatanja i ukorenjivanja nove vere.Prelaz je formalno obeležen ali je suštinski i duhovno ostao nedovršen čin. Na granici izmeđuonog što je bio i onog što hoće da bude, preobraćenik je otuđen i verski neutemeljen i nesiguran jer nijepotpuno preobraćen. Nove rituale prihvata formalno, a u suštini je nepotpuni i neiskreni preobraćenik koji je tajno ostao privržen svojoj staroj veri. Upravo ovo je razlog zbog koga u momentima krizehrišćanstva izranja paganstvo. Važan razlog preobraćenja se otkriva u nedovoljnoj verskoj ukorenjenostiu hrišćanstvu, odnosno u pravoslavlju čiji verski obrazac omogućava samo istrajnim pojedincima da serazviju do zrelih i odgovornih ličnosti. Ako je tačno zapažanje da nema hrišćanskih naroda već samopojedinaca hrišćana, onda je teško očekivati od naroda koji je prepušten sam sebi i bez odgovarajućihinstitucija da sačuva svoju hrišćansku veru.
5

Vladeta Jerotić,
Pagansko, starozavetno i novozavetno u savremenom čoveku
, Izvor: Psihološko i religiozno biće čoveka,Sabrana dela, I kolo, Zadužbina Vladete Jerotića u saradnji sa IP Ars libri, Beograd 2007, str.
6

Bojan Jovanović, Duh paganskog nasleđa, Beograd: Narodna knjiga, 2006, str.49

Verovanje paganskih ljudi je najsličnije tipu animističkog verovanja. Animistička svest kaoprimitivna je verovanje da fizičke stvari imaju dušu i da preko njih deluju dobre i zle sile, bogovi dobra izla. Najbolji primer neprepoznatog iskustva animističke svesti je dete do 12. ili najdalje 14. godinestarosti. Baš kao i primitivan čovek, i dete ne može da predstavi drugačije sebi Boga, prirodu ilinatprirodni svet, nego upotrebljavajući merila čoveka. Za ovakvu animističku svest, Bog je uvek nekoko kažnjava, štiti i nagrađuje, kao što to rade otac i majka. Doživljavajući vrlo rano promenljivost ićudljivost prirode, kako sopstvene tako i roditeljske, i prirode uopšte, dete kao i primitivan čovek svakom predmetu i živom biću pripisuje božanske osobine i od ovih bića očekuje zaštitu i pomoć jer seu njih nada. Zato bi se na prvom mestu moglo reći da religija nije put objašnjavanja misterije sveta nego– nada. U primitivnoj fazi razvoja, svaki objekat ili funkcija je odvojen bog, pa možemo da zaključimoda je mnogoboštvo najraniji i najprirodniji način ispoljavanja religioznog osećanja čoveka.Slovensku pagansku religiju nauka dovodi u vezu sa staroindijskim religijama, jer je po nekimizvorima Indija prapostojbina Slovena, religijske forme i božanstva se podudaraju.
7
U suštini, religija Starih Slovena je bila slabo poznata jer je to područje bilo teže pristupačno.Slovenska plemena tokom VI veka, posle viševekovne a možda i milenijumske istorije na evroazijskimprostorima, u manje ili više kompaktnim grupama, provaljuju preko Dunava i naseljavaju Panonskuniziju i Balkansko poluostrvo. Po nekim arheološkim podacima, pretpostavlja se da je pokrštavanjeSlovena počelo pre VII veka. Prostor koji su naselili je mesto gde je i ranije postojala crkvenaorganizacija hrišćanske crkve. Došli su u neposredan dodir sa hrišćanskom Vizantijom sa kojom će sesukobljavati sledećih pet vekova, ali i plodno sarađivati, posebno za vreme cara Vasilija (867-886) kadaje započela hristijanizacija paganskih srpskih plemena.Sloveni koji su došli na Balkan su se bavili ratarstvom, jer im je glavno zanimanje bilapoljoprivreda. Uz to su se bavili i stočarstvom, lovom, ribolovom i sakupljanjem meda divljih pčela.Živeli su u zajednicama koje su obuhvatale čitave rodove i koje su bile vlasnici oranica, pašnjaka, šuma,voda. Baveći se pretežno poljoprivredom, zavisili su od prirodnih uslova. Te prirodne uslove ili snage supoštovali kao duhove koji pomažu i škode, iako im ni u XII veku nisu davali antropomorfne oblike. Kodsvih Slovena ima nekih sličnih ili istih verovanja a razlog tome je upravo što su živeli istim načinomživota i što su se nalazili na istom stepenu društvenog razvoja. S obzirom na veliki broj religioznihverovanja, kod Slovena u VI veku nije bilo jedinstvene religije. Tokom svojih seoba, Sloveni gube vezusa zemljom koja je glavno proizvodno sredstvo. Narod koji menja svoje boravište sada nemaekonomsku podlogu kao onda kada je iskorišćavao određenu teritoriju.
7
Smatra se da su prethodnici Slovena su bili Vendi.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: 'СРПСКА МИТОЛОГИЈА НЕ ПОСТОЈИ' - каже професор Етнологије

Порукаод Svetovid » Нед Сеп 25, 2011 8:35 am

Termin paganizam je korišćen za označavanje religija koje prethode hrišćanstvu, i postalo je nazivza nehrišćanske religije. Vernici drugih religija, prema tom kriterijumu, su označeni kao neznabošci jer su praktikovali druge obrede i verovali u druge natprirodne sile koje hrišćanstvo nije priznavalo.Verujući da postoji samo njihov Bog, hrišćani su smatrali da pagani kao vernici ne znaju za boga, pa suih nazivali neznabošcima. U narodnom verovanju, ono što se ispoljava kao hrišćanski identitet većinepraznika i običaja, skriva onu drugu, potisnutu pagansku religioznost. Paganstvo je zasnovano namagijskoj praksi, idolopoklonstvu i verovanju u prirodne sile koje su oličene u pojedinim božanstvima.U odnosu na hrišćanstvo, paganizam ima negativan verski predznak. Iako su posvećeni određenimbožanstvima, paganski kultovi su označeni kao neznabožački.
Nakon primanja hrišćanstva
, sačuvani su samo bledi tragovi starih slovenskih božanstava pa sepaganstvo u srpskoj narodnoj religiji odnosi samo na osnovnu neistitucionalizovanu religiju seoskogstanovništva. Nerazdvojni od običajne prakse vezane za “biološku reprodukciju, materijalnu produkcijui socijalne odnose, narodni običaji i verovanja izražavaju u tom smislu suštinu i duh paganske religije”.
8
Za razliku od pojedinaca koji su od momenta kada su primili hrišćanstvo, potvrdili novu verusvojim duhovnih preobražajem, srpski narod je posle primanja hrišćanstva ostao veran paganskimobičajima. Kontinuitet starih mitova je očuvan u staroj formi obreda vezanih za životne cikluse ipraznike u godišnjem kalendaru. Propratni narodni običaji tokom hrišćanskih praznika nam potvrđuju daje stari paganski kulturni sloj iz prehrišćanskog vremena još uvek aktivan. Sa hrišćanstvom, svi ti običajisu, izloženi postupnim promenama, dobili svoj status. U periodu od primanja hrišćanstva do propastisrpke srednjovekovne države, paganstvo je potiskivano. U promenjenim uslovima za vreme turskogropstva, a naročito posle velike seobe srba 1690. godine, bitno su se promenili i društveno istorijski
8

Bojan Jovanović, Duh paganskog nasleđa, Beograd: Narodna knjiga, 2006, str.14

uslovi u kojima dolaze do izražaja obnovljeni oblici religijskih običaja. Promenjen je materijalni,socijalni i duhovni kontekst koji je promenio značenje dotadašnjih duhovnih i religijskih sadržaja, pa setako stvorila osnova za ispoljavanje paganskih predstava. Taj promenjeni životni kontekst je zabeležen uArilju na zidu napuštene i urušene crkve. U situacijama i periodima neposrednog suočavanja saneizvesnošću opstanka, kolektiv se vraćao potisnutim arhaičnim duhovnim iskustvima.Prema Konstantinu Porfirogenitu, stara srpska oblast
Paganija
u Dalmaciji je bila jedna odposlednjih koja je
primila hrišćanstvo
. Srbi u oblasti Neretve vode poreklo od svojih nepokrštenihpredaka koji su došli u vreme cara Iraklija, a nazivani su paganima neznabošcima jer su se u odnosu nasvoje susede kasno pokrstili, negde krajem IX veka. U tom smislu, Paganija je simbol otpornosti ižilavosti stare srpske vere, koja se polako povlačila. Paganija je posle primanja hrišćanstva postaladuhovna realnost potisnute vere koja će do svog posebnog izražaja doći u periodu slabljenja hrišćanstva.Nakon primanja hrišćanstva, paganstvo je nastavilo da živi na marginama društva i njegova religijskaosnova je sačuvana u nepreobraženim ljudskim dušama i isijavala iz dubine kao potisnuti sloj. Iakoprethodi hrišćanstvu, paganstvo se javlja i nakon hrišćanstva u narodnim običajima tako što je menjalopojedine hrišćanske sadržaje. Pagansko nasleđe je sadržaj koji tradicija priznaje i ugrađuje u religijskiidentitet. Ono nesvesno u paganstvu sada postaje deo svesne priznate religije.
Sloveni na Baltiku
su se dugo opirali hristijanizaciji. Slovenska vera, onakvu kakvu je nalazimo uizvorima i arheološkim nalazištima, upućuje ne paralele sa starim indijskim i iranskim verovanjima.Sloveni i Litvanci su bili poslednji koji su branili drevnu indo-iransku religiju na evropskom kontinentu,koja je bila nasuprot nadolazećoj, brutalnoj, neumoljivoj i poznatoj po netoleranciji – sili judeo-hrišćanstva.
9
To je bio viši stepen civilizacije i sudbina, a ni jedno nije moglo da se izbegne. Postojala sutri pokušaja hristijanizacije nad baltičkim slovenima, a isto tako su postojala i tri pokušajahristijanizacije balkanskih slovena. Konačno prevođenje u hrišćanstvo su obavili tek Sveti Sava i StefanNemanja.U narodnom verovanju i predanju, formiran u kontekstu odnosa hrišćanske i paganske religije, uliku
Svetog Save
se odražavaju osnovne karakteristike narodnog verovanja. On je akter procesahrišćanizacije u vreme organizacionog jačanja crkve i uticaja na narod. Krizi hrišćanske vere, na koju jereligiozno biće srpskog naroda odgovorilo paganizacijom, bio je izložen i najveći srpski svetitelj. SvetiSava je težnju za ličnom celovitošću ostvario svojim životnim delom utemeljenja nacionalnog duhovnogidentiteta. Diplomatski i mudri potezi koji su imali dalekosežne posledice za Srpsku crkvu i državnusamostalnost, otkrivaju ličnost velike duhovne snage, moralne čvrstine i ljudskog dostojanstva.Pridržavanje osnovnih hrišćanskih načela je obeležilo njegov put postajanja hrišćaninom. Odrekao se
9

Rastko Kostić, Pad Arkone ili sumrak slovenskog paganizma, Beograd: Atos, 2009, str.35

titule kneza humske oblasti i posvetio monaškom životu i još za života je postao oličenje duhovnogjedinstva kome će status sveca dati i trajno sakralno značenje.Zahvaljujući njegovom široko zamišljenom programu, skladno i harmonično prožimanje idopunjavanje crkve i države, svetog i profanog, pokazuju vrednost u ostvarenim delima. Strožijaorganizacija crkvenog života i uklanjanje paganskih običaja je dovela do autokefalnosti srpske crkve ipodizanje na rang arhiepiskopije. Reforma je sprovedena i u proslavljanju krsnog imena –
slave
.Odlučnim insistiranjem svetog Save na hrišćanskom karakteru njegovog proslavljanja otklonjen jepaganski običaj svečarskih gozbi sa krvnim žrtvama kod crkava. Od tada, gozbe se priređuju u kućamaporodica koje su se zavetovale da će slaviti pomen izabranom svecu zaštitniku, a u crkvi se obavljahrišćansko slavljenje svetog sa beskrvnim žrtvama. “Saobražavajući proslavljanje krsnog imena duhu iobliku hrišćanske beskrvne žrtve, svetosavska Srpska crkva je stvorila ustanovu sa isključivonacionalnim obeležjem.”
10
Izabrani svetac je božji posrednik i njegovo proslavljanje je bilo najboljerešenje za uspostavljanje autentičnog porodičnog praznika koji je na viši nivo podigao versku potrebu zaneposrednim sadržajem svetog i njegovim proslavljanjem u duhu hrišćanstva. Paganstvo, koje jepotiskivano zvaničnom hrišćanskom verom, nastavilo je da živi u narodnim običajima i verovanjima kaopotencijalna religijska osnova.Jasna predstava svetog Save iz crkvenog kulta, postala je osnova za koju su se vezivali mitski imagijsko religijski elementi. Prelaskom iz crkvenog u narodno, kult svetog Save će dobiti malodrugačije značenje. Vreme slabljenja hrišćanstva je bilo idealno da se opet obnovi predstava o starimbogovima paganizma, ali je ovoga puta predstava o njima i njihovim osobinama preneta na lik svetogSave. Svetitelj ne preuzima atribute starih božanstava već je specifična psihološka situacija u kojoj senalazilo društvo bila uslov da se pojavi karakterističan odnos prema njemu koji je identičan odnosuprema starim natprirodnim entitetima.
11
Vera u njegovu moć je doživljena kao zaštita, kroz predstavu onjegovoj blagorodnosti i dobroti. Međutim, u odsustvu očekivane pomoći i zaštite u periodu životneneizvesnosti, zaštitnik se doživljava drugačije. Porušeni, opustošeni i spaljeni manastiri posle seobe1690. godine, govore o nasilnom gašenju duhovnih žarišta. Dotadašnji svetac zaštitnik dobija negativnipredznak i postaje loš.Odlika verovanja u paganstvu je interesna potvrda vere. Ako pomoć božanstva izostane, vera slabii u pitanje je doveden odnos prema zaštitniku. Savina dobročinstva koja su namenjena svim ljudimaimaju pagansko obeležje. U odnosu na hrišćanski identitet, paganske crte u liku svetog Save su plodnarodnog kompromisa. Svetitelj je doveden u vezu sa elementima materijalnog života koji su vezani zaneposrednu korist. U narodnom predanju, Sava je svenarodni učitelj raznih veština i savetodavac, veruje se da je naučio narod da ore, kiseli mleko, pravi sir, kuje gvožđe, otvara prozore na kući, upred užad,tka, šije, gradi puteve i vodenice, pronalazi izvore i pečurke.
12
Ako posmatramo sa ovog aspekta, vidimozašto je sveti Sava najslavljeniji srpski svetac. Slavi se kao slava čitavih sela ili pojedinih delova, ali ikao zaštitnik samardžija, užara, kožara, ćebedžija. Prema verovanju u okolini Vlasenice, on donosinevreme i predvodi olujne i gradonosne oblake, pa se zato pred nevreme iznosi iz kuće sinija, kašika,mašice i čanak i govori: “Vrati sveti Savo, svoja goveda iz našeg sela, jer nepodnosi naše selo…tvojihgoveda.”
13
Slavi se kao zaštitnik domova, kao kućna slava, krsno ime. Dan svetog Save je danopštenarodnog praznovanja, a zavetni post u njegovu čast se praktikuje nedelju dana ili dve nedelje preSavinog dana. Post je držan da “vuci ne bi klali stoku”.
14
Veruje se još da je zaštitnik stoke, stada ipastira od vukova, a prema nekim tumačenjiima, on predstavlja i pastirskog boga. Iako je predstavljenkao zaštitnik stada i dobar čobanin, sveti Sava je i zaštitnik principa koji dovode u opasnost i ugrožavajustado i čobanina. Izloženi neizvesnosti, čobani ga doživljavaju i kao loše božanstvo, pa se sveti Savajavlja i kao vučiji pastir, određuje im hranu za celu godinu i šalje ih u torove, prateći ih blagoslovom daizaberu najbolju ovcu.Za vreme turskog ropstva, kult svetog Save je bio vrlo jak. Zbog svoje ogromne zasluge za srpskinarod, sveti Sava je postao oličenje pravde koje je bilo preko potrebno za vreme ovog perioda. Upredanjima je posebno bio razvijen odnos prema zlu kome je svetac bio suprotstavljen sa svojomčudotvornom moći kojom spasava narod od turaka. Omiljeni narodni svetitelj će uvek nadmudriti zlo iučiniti ga smešnim, glupim i nemoćnim. Sva ta čuda ojačavaju njegov kult koji postaje osnovanacionalnog identiteta. Spaljivanje moštiju svetog Save na Vračaru nije dovelo do gašenja kulta, većnaprotiv, do još većeg rasplamsavanja.U grupu hrišćanskih svetaca koji su zamenili boga mrtvih, navodi se i
sveti Nikola
. Po usmenompredanju u srpskoj tradiciji navodi se da je “pre nego što je Sv.Aranđeo počeo voditi duše, ljudima toradio sveti Nikola.”
15
U srpskoj tradiciji preovlađuju legende koje govore o svetom Nikoli kao zaštitnikupomoraca i gospodaru mora i svih voda. Prema jednoj legendi, sveti Nikola je dobio vlast nad moremkao prvi udavljenik, kao što je u vedskoj religiji prvi mrtvac Jama postao bog mrtvih. U žitijama svetogSave se upravljanje vetrovima i morskim talasima pripisuje i svetom Savi. Jedna legenda govori o tomeda je sveti Nikola “večito na vodi i da drži ključeve od svih sedam izvora da se ljudi ne potope.”
16
Motiv o sedam izvora vodi poreklo iz biblijske priče o potopu i “izvorima bezdana”. Prema jednojsrpskoj legendi, vlast nad morem su podelili Hristos, sveti Nikola i sveti Sava. Obično se smatra da je
12

Bojan Jovanović, Duh paganskog nasleđa, Beograd: Narodna knjiga, 2006, str.41
13

Bojan Jovanović, Duh paganskog nasleđa, Beograd: Narodna knjiga, 2006, str.42
14
Dragoljub Dragojlović, Paganizam i hrišćanstvo kod Srba, Beograd: Službeni glasnik, 2008, str. 226
15

Dragoljub Dragojlović, Paganizam i hrišćanstvo kod Srba, Beograd: Službeni glasnik, 2008, str. 211
16

Dragoljub Dragojlović, Paganizam i hrišćanstvo kod Srba, Beograd: Službeni glasnik, 2008, str. 211

sveti Nikola posle hrišćanizacije zamenio paganskog boga Posejdona ili Neptuna. Zatim se pojavljujekao čudotvorac koji je izlečio slepilo srpskog kralja Stefana Dečanskog.
Donji svet
U srpskom narodnom verovanju i antičkoj mitologiji,
donji svet
se nalazi u utrobi zemlje i donjega se dolazi kroz jamu, pećinu ili bunar.
17
Donji svet se uvek nalazi u planini, na brdu, mesecu, nebu,na nekoj lepoj livadi, ali retko sa druge strane reke koja razdvaja dva sveta. Donji svet sa druge stranemora se nalazi samo kod nekih zapadnoevropskih naroda. Po legendi, Ostrvo blaženih iz Hesiodovihepova se nalazi na zapadnoj strani okeana, kao i ostrvo večne mladosti, na kome nema starosti, bola ismrti. Do tih ostrva se dolazilo barkom i tamo su dovožene duše pokojnika u brodovima koji su izgledalikao prazni. Ideja o prevozu pokojnih duša barkom je došla sa zapada i odnosila na Ostrvo blaženih. Ujednoj narodnoj pesmi, pominje se sveti Nikola kao prevoznik duša mrtvih.U nekim legendama se i
Arhanđelu Mihajlu,
po rangu najvišeg anđela a po funkciji starešinenebeske vojske, pripisuju dužnosti paganskog boga mrtvih. U starom i novom zavetu, anđeli su kaobožji glasnici uzimali i na nebo nosili duše umrlih ljudi, a ponekad su ih i vraćali u telo. Poslepokrštavanja i Srbi su prihvatili Biblijsku tradiciju. Sveti Arhanđel Mihajlo, uzimajući ljudima duše izsmrtnog tela, smrtno pretvara u besmrtno a mučan život na ovom svetu zamenjuje večnim blaženstvomu nebeskom carstvu.
Čitanje sudbine
Povod preciznijem otkrivanju budućnosti bilo je verovanje u tajanstvenu životnu predodređenostkoja je naslućivana nejasnim osećanjem dolazećeg.
18
Da bi razumeo silu koja određuje ljudski život,čovek je obraća pažnju na određene znake. Sposobnost koja je svojstvena i drugim živim bićima, dapredodredi nadolazeće, on je određenim ritualima i tehnikama hteo da usavrši tu sposobnost. Odgovorena pitanja dolazećeg su nalazili u tradicionalnim načinima gatanja i sposobnost viđenja i proricanja.Narod je verovao u predodređenos događaja i njihovu sudbinsku uslovljenost. Postupci otkrivanjabudućnosti su objedinjeni verovanjem u sudbinu pa zato imaju nehrišćansko, odnosno paganskoznačenje.U ranim istorijskim podacima o Slovenima, vidimo da oni nisu znali ni verovali u moć sudbinenad ljudima, ali su znali za gatanja i magiju, odnosno rituale koji su vršeni sa ciljem da odgonetnubudućnost i osiguraju željeni ishod događaja. Iako nisu znali za sudbinu onako kako su je videlivizantijci, Sloveni su poštovali natprirodna bića pod nazivom Rod i Rožanica, koja bdiju nad ljudskim
17

Dragoljub Dragojlović, Paganizam i hrišćanstvo kod Srba, Beograd: Službeni glasnik, 2008, str. 212
18

Bojan Jovanović, Duh paganskog nasleđa, Beograd: Narodna knjiga, 2006, str.55

životom. Sličnost sa bićima iz grčke i rimske mitologije je uticala na njihovo kasnije priznavanje unatprirodne sile koje određuju sudbinu.Prema narodnom verovanju, sudbina je sila kojo se ne može umaći. Sudbinom se tumači sve onošto se dešava pojedincu. Događaji koji snalaze čoveka se smatraju da su predodređeni a njihovadešavanja u određenom vremenu se tumače kao dolazak sudnjeg časa. Ipak se sudbina ne smatrapotpuno zatvorenom jer je tek određeni ljudski postupak potvrđuje, što znači da se na prethodno stanje,pre nego što se “zapečati sudbina”, može uticati. Verovanje u sudbinu je često opravdanje za neuspeleaktivnosti. Magijski odnos prema sudbini otkriva slobodu i aktivnost koja može bitnije da odredi ljudskusituaciju.
Žrtvovanje i pogreb
Žrtveni obredi su osnovni simbolički postupci koji ocrtavaju duhovni profil zajednice i utemeljujunjenu kulturu. Žrtvovanje vodi davno poreklo o čemo svedoči podatak da je tokom istorije bilo prisutnou skoro svim kulturama. To je bio jedan od najznačajnijih momenata magijske prakse i uslovljeno jenizom pravila kojih se treba dosledno pridržavati od kojih je zavisio konačni obredni efekat. Ako sedobrovoljni ili prisilno odricanje od nečega materijalnog usmeri ka nekom višem cilju, onda se to smatranačinom sticanja potrebne izvesnosti. Ovo se iskazuje kao darivanje a upućivanje dara daje osećaj da ćese darovano vratiti uvećano i obogaćeno. U religiji Južnih Slovena se pominje da su prinošene žrtvevolova i drugih životinja jedinom svevišnjem bogu munja i gromova.Žrtvovanje je nastojanje da se više sile odobrovolje, zaduže ili da im se izrazi zahvalnost. Nužnostoduzimanja života izvršitelja oslobađa krivice a žrtvi daje značaj posvećenosti. Ubijanje je prvobitnobilo u funkciji opstanka i samoodržanja, ali istorija potvrđuje da je taj animalni impuls bio vrlo aktivan.Zato se u ispoljavanju ovih impulsa traži taj alibi za takozvane, više ciljeve. Postojao je čak i običajubijanja beznadežno bolesnih i bogalja, kao i staraca
19
,

mada kod Slovena nailazimo na podatak da suveoma poštovali stare i brinuli o njima.
20
U paganizmu se za sopstveni spas prinosi “druga” žrtva. U
hrišćanskom

odnosu

prema žrtvi
vidimo i paganske odlike žrtvenog obreda. Obredi žrtvovanja i jedenja bogova u starim religijama, bilisu u funkciji njihove zamene ili ponovnog vaskrsenja. Ali u hriščanstvu, umesto žrtvovanja boga sežrtvuje sam Bog, i time se utemeljuje uzor samožrtve, odnosno žrtvovanje sebe za spas drugog. Natajnoj večeri, pretvarajući svoje telo u hleb a krv u vino, Hristos nudi sebe kao hranu. Krvna žrtva jezamenjena beskrvnom žrtvom u hlebu i vinu i u toj formuli se materijalno pretvara u duhovno iskazujućiu simbolu svoju moć. Umesto konkretnog uzimanja života, smrt se može zameniti što je i zabrana usmrćivanja drugog.
19
Natalija Nikolaevna Veleckaja, Mnogobožačka simbolika slovenskih arhajskih rituala, Niš: Prosveta, 2001, str. 238
20
Rastko Kostić, Pad Arkone ili sumrak slovenskog paganizma, Beograd: Atos, 2009
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: 'СРПСКА МИТОЛОГИЈА НЕ ПОСТОЈИ' - каже професор Етнологије

Порукаод Svetovid » Нед Сеп 25, 2011 8:37 am

Pričešćujući se beskrvnom žrtvom, hrišćanin u svoje biće unosi kvasac, i premanjemu okreće oštricu duhovnog noža.
21
Žrtva drugog koja je svedena na simbol ukazuje na to da je ononesimbolično u samom čoveku cilj duhovnog preobražaja. Žrtva je staro JA. Metafora o zrnu kojem orada umre da bi dalo plod, otkriva u smrti izvor života. Svest o poništavanju sopstvenog života zbog višegcilja ima značenje samožrtvovanja. Post je još jedan način pročišćenja i izbavljenja kojim se vršisamoodricanje, a pojačanim postom se nastoji smiriti pojačano zlo.
Paganski odnos prema žrtvi
je prepreka usvajanju hrišćanskog žrtvovanja. Oslobađanje odpaganskog ide kroz žrtvovanje starog egoističnog Ja koje svoje interese ostvaruje kroz paganski obrazacdavanja dara i ostvarivanje neke koristi. Žrtvom pokajnicom se nastoji umiriti savest pa se ritualprimljenog dara do strane crkve doživljava kao praštenj greha. Ako se to učini površnim kajanjem, bezdublje potrebe da se okaje greh, to žrtveno iskupljenje samo privremeno oslobađa nepreobraženoggrešnika koji je spreman da opet učini isto. Oslobađanje od paganskog obrasca znači biti slobodan zaiskreno davanje i za pročišćenje kao način trajnog duhovnog preobražaja.U najranijim podacima o pogrebnom obredu Slovena, žrtve imaju posebno mesto. Verovanje jebilo da pokojnika treba obezbediti i u onom životu, pa su njegovi najbliži prinosili odgovarajuće žrtve.
Kult mrtvih
je najstariji zabeleženi kult. Narodi su različito tretirali svoje pokojnike, tako su naprimer vavilonjani svoje pokojnike dobro usolili i uvili u platno pa sahranjivali, persijanci su ostavljalida im tela oglođu psi i ptice, pa bi ih pokopali, a jevreji su svoje mrtve uvijene u platno sahranjivali ugrobnim pećinama koje su zatvarali kamenom pločom da bi tela pokojnika zaštitili od divljih životinja.Stavljanje pokrova na telo pokojnika paganskim narodima nije poznato.Po tragovima
spaljivanja umrlih
koji nam govore o ranijem prisustvu Srba na ovim prostorima,vidi se da nisu još primili hrišćanstvo. Nakon spaljivanja, nad pepelom lomače je podizana mogila ipriređivano podušje. Ova “daća” je pokojniku organizovana kao velika gozba sa raznim takmičenjima.Iz zahvalnosti zbog produžavanja ovozemaljskog života, žrtve su prinošene i zbog obezbeđivanjaonozemaljskog života. Pri spaljivanju se prema dimu lomače određivalo da li duša “sledi stazu očeva iline.”
22
Pri sahranjivanju ostataka, zemlji su upućivane molitve da se “otvori pokojniku, da ga primi kaosina u majčino krilo i da ga kao majka pokrije.”Suprotan hrišćanskom sahranjivanju, paganski običaj spaljivanja je u narodnoj tradiciji sačuvansve do pokrštavanja koje je teklo postupno i u više talasa. Pogrebni rituali su sačuvali otpornost premapromenama i preobražaju. U tom procesu, hrišćanska crkva je uspela da starim verovanjima i važnimnarodnim ritualima da svoj pečat. Godišnji obredi kao Badnji dan, Božić i Uskrs, porodična slava –
21

Bojan Jovanović, Duh paganskog nasleđa, Beograd: Narodna knjiga, 2006, str.93
22

Dragoljub Dragojlović, Paganizam i hrišćanstvo kod Srba, Beograd: Službeni glasnik, 2008, str. 345

krsno ime, uvedeni u hrišćanstvo su dobili hrišćansku formu iz koje je nastavila da zrači potisnutaosnova.
Kult predaka
Kult predaka je u paganizmu bio poznat u različitim oblicima. U kultu predaka kod Srba sukarakteristični svi elementi kao i kult božanskih lara kod Rimljana. Kult predaka počinje heroizacijompokojnika na godišnjicu njegove smrti, kada je pojedinačni kult zamenjivan grupnim, uz očekivanje dabožanski predak pruži svaku pomoć, a na prvom mestu plodnost ljudsku, stočnu i poljsku. Srbi susvojim božanskim precima prinosili iste žrtve kao Grci svojim herojima ili Rimljani, i da su njihoveglavne kultne dane u nardnom verovanju zamenila dva praznika koji su prvobitno bili paganski – krsnoime i Badnje veče. Po običaju, na dan pogreba i na svakom pomenu do godinu dana prinosila se žrtva, aposle heroizacije pokojnika, da bi se njihove duše zaštitile od uticaja loših demona i u čuvanjuuspomene kod potomaka, da bi zauzvrat dobili svaku pomoć i zaštitu. Srbi su se molili i svojim precimai Bogu za svoje pretke. Molitve se upućuju Bogu da spase dušu preminulog pretka, a ne precima zaspasenje živih.
Krsno ime
je najvažniji praznik posvećen precima. U proslavljanju krsnog imena najsvečaniji jepomen precima i ustajanje i napijanje vina u slavu Božju, i u slavu svetitelja. Pomen precima od kojih jekrsno ime “predato u amanet ne govori samo o kultu predaka, nego samo o amanetu kojo obavezujepotomke da slave krsno ime, kao što su ga slavili i njihovi pretci.”
23
Slava je žrtveni obred i gozbanamenjena krstu, prostom drvenom krstu koji se kao najveća svetinja nalazio na zidu u svakoj kući. Tajkrst nije bio hrišćanski simbol nego predhrišćanski starinski idol koji je svojim oblikom nagoveštavaokonture ljudskog tela, onako kao što je primitivni čovek mogao da ga nacrta ili isteše iz drveta. Krst,kojem je za vreme njegovog praznika priređena gozba, jeste prvobitna starinska i predhrišćanska kultnaslika koja je predstavljala ili domaćeg zaštitnika ili najvećeg nacionalnog boga.
Osveta i praštanje
Pretrpljeni gubitak i doživljena nepravda, uvreda i bol su uvek postavljali pitanje kako je najboljeodgovoriti počiniocu. U svemu je čovek podražavao prirodu i svoje socijalno biće gradio prema njoj,oponašao je i usvajao zakone koji su vladali u njoj. Život u plemenskim zajednicama je karakterističan iuslovljen borbom za opstanak, pamćenjem i vraćanjem zla. Prirodan i instiktivan refleks samoodržanjaje uzvraćanje istom merom, pa je ovo postalo i prva pravna norma u društvu. Osveta je kao lanacmeđusobno uslovljenih ubistava zarobljavala plemenike. Vršena je iz potrebe za pravdom i imala jesvoje religijsko značenje, na neki način je i bila sveta dužnost. Prema verovanju, duša ubijenog ne možeda se smiri dok se ne osveti. Preobražne u “duh osvete”, ona svoj bes usmerava prema ubici, kao i prema
23

Dragoljub Dragojlović, Paganizam i hrišćanstvo kod Srba, Beograd: Službeni glasnik, 2008, str. 293

onima koji su dužni da je osvete. Prema verovanju, duh ubijenog je izuzetno opasan za ubicu koji jenastojao da se zaštiti tako što bi liznuo malo njegove krvi ili bacio na njega neku svoju stvar.
24
Ovimmagijskim postupkom se vrši neutralizacija opasnosti, a ubica otklanja strah od osvete duše ubijenog.Krvna osveta je izraz plemenske solidarnosti a kolektiv ima obavezu da se osveti. Kod Slovena uprehrišćanskom periodu, osveta ravnom merom je regulisana pravnim i moralnim normama plemena.Uspostavljanje vlasti i nije značilo automatsko ukidanje ovog pravnog običaja, koji je kao i mnogepaganske predstave, nastavio da živi u narodnom životu i posle primanja hrišćanstva. Krvna osveta jepokazatelj plemenskih zakona koji su važili zajedno sa državnim. Imala je niz pravila pod kojima jesmela da se vrši, kao i pravla i situacije pod kojima nije smela da se vrši. Osveta je bila sveta i zavisila jeod tradicionalnih pravila.Problem ograničavanja nasilja je rešavan ritualnim prekidanjem lanca osvete, takozvanim“umirom krvi”. Ovaj magijsko religijski ritual je način ritualnog pomirenja i praštanja, sa pravnim,socijalnim i moralnim značenjem, kojim se ubacuje novi element koji bi zaustavio osvetu.
Praštanje
krvi uz otkup, pomirenje i sklapanje novih srodničkih veza je bio efikasan način rešavanja krvnogkonflikta. Praštanjem je prevaziđena lična osvetoljubivost i učinjen korak ka ponovnom obnavljanjudruštvenog života. Osvetoljubivost je dobila materijalnu nadoknadu, a odricanje od zadovoljstvaosvetničkog ubijanja se potvrđivalo zadovoljstvom praštanja i pomirenja.Za razliku od osvetoljubivosti paganstva, hrišćanstvo ne opravdava činjenje zla ni vraćanje tog zla.U paganskom - dohrišćanskom pokajanju je izražena potreba za priznavanjem sopstvenog greha iočišćenjem od njega a ritual posipanja pepelom je značio priznanje sopstvene krivice zbog koga seslobodno ispaštalo u cilju rasterećenja od njega. Prekretnica na putu sazrevanja čoveka je bilo sticanjevišeg osećanja za greh, svest za odgovornost i priznavanjem krivice i pokajanjem kao uslovompraštanja. U ljudskoj istoriji, zlo je konstanta ali posle Hrista čoveka čini odgovornijim za zločine a predčovekom je izbor da li će da se sveti ili da oprosti, što ga potvrđuje kao slobodno biće. Hrišćanskimpraštanjem se otvorio sasvim novi horizont slobode gde je u totalnoj suprotnosti pagansko pamćenjegreha. Osvetničko pamćenje zla ima negativno značenje, jer se zlo ne zaboravlja da bi se moglo vratiti ato je opet – ponavljanje zla. Potpuno hrišćansko praštanje koje na prvom mestu podrazumevapreobražaj sebe, ne uključuje pamćenje zla. “Praštanje i pamćenje greha međusobno je suprotstavljeno iisključeno, jer iskreno i stvarno praštanje pretpostavlja oslobađanje od pamćenja i zaboravljanje kojeponištava negativno iskustvo zla.”
25
Oslobođeno negativnih osećanja, pamćenje tada dobija potpunodrugo značenje, jer ljubav očišćenog srca doživljenu uvredu lako, kao dete, prepušta zaboravu.
24

Bojan Jovanović, Duh paganskog nasleđa, Beograd: Narodna knjiga, 2006, str.96
25

Bojan Jovanović, Duh paganskog nasleđa, Beograd: Narodna knjiga, 2006, str.101
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: 'СРПСКА МИТОЛОГИЈА НЕ ПОСТОЈИ' - каже професор Етнологије

Порукаод Svetovid » Нед Сеп 25, 2011 8:38 am

Religijski smisao i kultno značenje jelena potiču iz perioda praistorije. U periodu oko 40.000 p.n.e.nađeni su jelenski rogovi u grobu dvanaestogodišnjaka, i ukazuju na bitan činilac pogrebnog ritualapraistorijskih ljudi. Na našim prostorima, polaganje rogova jelena uz pokojnika je vezano za kulturuLepenskog vira i Vinče. U kulturi lepenskog vira, ova vrsta pogrebnih priloga predstavlja arhaičnisimbol smrti, ali i ponovno rađanje, obnavljanje života i ponovno vaskrsenje pokojnikove duše.Simbolika je zasnovana na saznanjo u godišnjoj regeneraciji i obnavljanju, pa time i verovanje imagijsku moć jelena u pogrebnom i posmrtnom ritualu. Sahranjivanje ovih vrlo simboličnih predmeta sapokojnikom je trebalo da osigura njegov odlazak na drugi svet, i ponovno vraćanje u nekom drugomobliku. Smena nestajanja i nastajanja je krug večnog, besmrtnog života, i njegovog obnavljanja tokomvremena. Tako je magijsko ritualno sahranjivanje jelenskih rogova sa pokojnikom dobilo i svoj mit. Odzagrobnog dara u preistoriji, jelen je postao htonski simbol koji je oličenje vodiča duša umrlih.Kao sveta životinja, jelen je u ranom hrišćanstvu imao istaknuo mesto. U katakombama je slikajelena označaval duše umrlih i upućenih Bogu. Nastavak simbolike u narodnoj tradiciji, jelen je biooznačavan na nadgrobnim spomenicima. Na srednjovekovnim stećcima u jugozapadnoj Srbiji i u Bosni iHercegovini se može videti prikaz jelena. Prikaz lova na jelene na stećcima nisu prikaz života vlastelina,već prikaz krajnje neizvesnosti kroz koju prolazi duša na posmrtnom putovanju. Na spomeniku despotuStefanu Lazareviću u Markovcu, jelen je nacrtan stilizovanom mekom linijom i izrazit je primer njegovehtonske simbolike vezane za donji svet. Sa novom hrišćanskom simbolikom je u narodnoj praksiočuvano pagansko značenje jelena. Crtanje jelena na hrišćanskim spomenicima predstavlja obnavljanjearhaičnog paganskog duha.Na zidu manastira Arilje, jelen je crtan u nešto kasnijem periodu, što se tumači kao različitoznačenje. On ovde ima simboliku prizivanja, da bi lovac prizvao jelena. U odnosu na prizore lova nasrednjovekovnim stećcima kojima je cilj, da jelen kao simbol pokojnikove duše umakne lovcima naputu do htonskog sveta, magijski crteži jelena su tragvoi rituala koji ima cilj da se osigura uspešan lovna jelene. Vršenjem magijskih rituala, čovek nije smatrao da dolazi do cilja, ali je ovim postupcimasticao sampouzdanje i nastojao da pridobije sile prirode za uspešan lov. Prizivajući jelena da bi gaulovio, lovac stiče zavisnost svog života od njegove smrti. Odnos prema kultnim životinjama počiva natoj razlici između života i smrti. Sa potrebom da se jelen ubije i njegovo meso iskoristi, postoji težnja damu se izrazi zahvalnost i poštovanje tako što je njegova lobanja sa rogovima čuvana. Ulovljen jelenprodužava život lovčevoj izgladneloj porodici a ako ostane nedostupan onda će biti mitski vodič lovčeveduše, pa njegovo značenje time postaje aktuelnije.
Riba

Sem jelena, na zidovima opustošenih hramovima u periodu opšteg životnog beznađa, crtana je i riba.Riba kao simbol vode i htonskog sveta vezuje se za život na onom svetu. Hrišćanstvo je sačuvalo simbolribe iz paganizma. Komponenta vode vezana za ribu je doprinela da se u hrišćanstvu vezuje za simbolkrštenja, besmrtnost i vaskrsenje. U starim religijama, ribljim obedom je odavano poštovanje donjegsveta, vode, plodnosti, a u hrišćanstvu riba sa hlebom postaje pričesna hrana u euharistiji. Grčki naziv zaribu na latinskom ICHTHYS su hrišćani uzeli kao sveti anagram verujući da je svako od ovih slovapočetno slovo u nazivu Iesos Christos Theou Yios Soter – Isus Hristos, Sin Božji Spasitelj.
28
Nastarohrišćanskim spomenicima, prikaz ribe je simbol Hrista. Magijski crteži su izdanci tih paganskihkorena koji su u konkretnim istorijskim okolnostima bili uporište pred egzistencijalnom neizvesnošću.Sve ove radnje su vršene nesvesno i instiktivno i prvenstveno su vođene određenim ciljem.
Krst
Iako se najčešće poistovećuje sa hrišćanskim simbolom, krst vodi poreklo iz duboke kulturneprošlosti. Likovno je predstavljen kao presek horizontale i vertikale, kao znak spojenih suprotnosti krstje zbog svog značenja postao izuzetno složen simbol. Poznat kao simbol u praistorijskim kulturamaBalkana i Dalekog Istoka, simbol krsta je najadekvatnije predstavljao kosmološko ustrojstvo sveta ipoložaj čoveka u njemu.Objedinjujući kosmološko i antropološko, krst je postao simbol nad simbolima koji ima dubokonesvesno značenje i mogućnost da se složeno izrazi jednostavnim a jednostavno složenim. U ranijimtradicijama, od svog određenog značenja, krst je u hrišćanstvu postao najsvetiji simbol a njegova ranijamagijska i verska značenja su potisnuta. Krst upućuje ka središtu ukrštenih i izmirenih suprotnosti:vremena i prostora, duše i tela, nebeskog i zemaljskog. Središte krsta je mesto iz koga isijavavanvremenski poziv za molitvu. Ideja o krstu u svom paganskom obliku je prethodnik najvažnijeghrišćanskog simbola ali se javlja i nakon procesa hrišćanizacije. Visok stepen apstraktnosti hrišćanskogkrsta je doveden u pitanje u promenjenim uslovima koji su uticali da promeni značenje. Tokomneizvesnog vremena turskog ropstva, značenje koje je imao krst kao simbol nad simbolima se bitnomenja. Postaje dominantno značenje paganskog krsta koje je bilo marginalno i potencijalno. Pojavili suse antropoidni krstovi na nadgrobnim spomenicima koji su zamenjivali samog pokojnika. Krst je svođenna znak. Drveni krst koji je namenjen umrlom, obučen je u njegovo odelo i nošen pred povorkom,predstavljao je samog pokojnika. Arhaična animatistička shvatanja o živom pokojniku su se održalazajedno sa animističkim shvatanjima o duši umrlog. Paganski duh će se pokazati aktuelnim u vremegašenja srpske države i slabljenja institucije srpske crkve. Narodna privrženost paganizmu se ogleda uobrazcu mišljenja koji je neke od hrišćanskih praznika i svetaca preobražavao u svom duhu, tako da suneki hrišćanski praznici dobili pagansku dimenziju. Primer je
Lazareva subota
koja je sećanje na dan
28

Bojan Jovanović, Duh paganskog nasleđa, Beograd: Narodna knjiga, 2006, str.31

kada je Hrist vaskrsao Lazara i koja se obeležava na neradni dan. U narodu se motiv ovakvomponašanju nalazi u nastojanju da se time otkloni opasnost od zmija. Iako je hrišćanski označen,praznični dan ima pagansko značenje vezano za ono neposredno, materijalno opipljivo sa većompsihološkom i religijskom težinom nego udaljeno hrišćansko značenje.Veliki hrišćanski praznik
Preobraženje
nije značenjski prepoznatljiv za ono što se dogodiloHristu, nego po verovanju da se tog dana dešavaju promene u prirodi, preobražaj voda i gora. Tako su iimena pojedinih svetaca bila tumačena na način pogrešnih asocijacija. Smatra se da na dan
Svete PetkeTrnovske
ne treba ništa da se radi da ne bi trnule ruke i snaga, ili Svetog Spiridona treba poštovati da nebi “spirio” već sačuvao kuću.
29
Magijski odnos prema svetu koji pretpostavlja konkretne sadržaje služikao pomoć za obnovu paganskih shvatanja.Paganski vrhovni bog Svetovid, Vit ili Vid, u hrišćanskoj tradiciji ima svoj sveti dan
Vidovdan
.Svetilište vrhovnog paganskog boga je bilo u gradu Arkoni na ostrvu Rujan (mitsko ostrvo Bujan), uNemačkoj. Ovo pagansko svetilište pod Svetovidom je jedno od najstarijih kultnih mesta Slovena. NaVidovdan 1168. ili 1169. godine, grad, tvrđava i svetilište je razoreno od Danaca i katoličke crkve. Danje izabran namerno jer je to praznik Svetog Vita Korvejskog, čime su hrišćani želeli da jednom zasvagda učine kraj kultu vrhovnog svetog boga Svetovida i zamene ga praznikom hrišćanskog svecasličnog imena.*Slovenski svet je svet prirode, u kome su čovek i priroda u dobrim i prijateljskim odnosima. Savezhrišćanstva i germanizma je punom parom radio na istrebljenju religije slovenskiih naroda, a savezcrkvenih redova i njihovo nagomilano bogatstvo iz krstaških ratova otkriva zašto je slovenska veradoživela takvu sudbinu.Paganstvo je kao vera više okrenuta prirodi i harmoniji sa njom, dok je hršćanstvo više okrenutosocijalnim odnosima i uputstvima kako da ljudi postupaju jedni sa drugima da bi im život bio bolji. Uperiodima turske vladavine kada su bile porušene crkve i ugašena duhovna ognjišta, ljudi su živeći uprirodi živeli pod njenim zakonima, pa nije čudno što je paganstvo kao prirodna vera izbijalo napovršinu. Upravo ovo je razlog zbog kog je u vreme krize društva i borbe za goli život paganstvopreovladalo.Potreba da se izuči paganska religija Slovena je neophodna iz više razloga. Na prvom mestu, to jepotreba da se shvati vera naših predaka. To je i poziv za ponovno otkriće starijih slojeva u slovenskojduši, onoga što zapravo, kao kolektivno nesvesno nikad nije nestalo, i po definiciji ne može da nestane.Može da se samo primiri u nekom vremenu, što nam može potvrditi istorija.
29

Bojan Jovanović, Duh paganskog nasleđa, Beograd: Narodna knjiga, 2006, str.35

Literatura:Ambrogio Donini, Pregled povijesti religija: od prvih oblika religija do početka kršćanstva, Zagreb:Naprijed, 1964Bojan Jovanović, Duh paganskog nasleđa, Beograd: Narodna knjiga, 2006Vladeta Jerotić, Pagansko, starozavetno i novozavetno u savremenom čoveku, Izvor: Psihološko ireligiozno biće čoveka, Sabrana dela, I kolo, Zadužbina Vladete Jerotića u saradnji sa IP Ars libri,Beograd 2007Natalija Nikolaevna Veleckaja, Mnogobožačka simbolika slovenskih arhajskih rituala, Niš: Prosveta,2001Oleg Mandić, Od kulta lubanje do kršćanstva – Uvod u historiju religija, Zagreb: Matica Hrvatska, 1954Rastko Kostić, Pad Arkone ili sumrak slovenskog paganizma, Beograd: Atos, 2009
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: 'СРПСКА МИТОЛОГИЈА НЕ ПОСТОЈИ' - каже професор Етнологије

Порукаод slobadidi » Нед Јан 08, 2012 9:46 pm

Научници су идиоти, а највећи идиоти седе у САНУ.
Као прво Руси нису могли нама да наметну никакву митологију, јер митологија код Срба постоји од када постоји и ова планета.
Словенима су названи сви народи који су словили Божије писмо - СЛОВАРИЦУ, а то је србско писмо.
Слово
Реч
Бога
што значи - СРБИН. :)
ПОМОЗИ СЕБИ ДА БИХ ТИ И ЈА ПОМОГАО!
Корисников грб
slobadidi
 
Поруке: 7
Придружен: Пон Дец 07, 2009 1:36 am
Место: СВЕМИР

ПретходниСледећа

Повратак на ДУХ СРПСТВА - словенска религија и српско православље

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 2 госта