Национални програм у поетици Васка Попе

Народна духовност обрађена кроз модерну уметност, филм, књижевност, музику...

Re: Национални програм у поетици Васка Попе

Порукаод Svetovid » Пон Нов 15, 2010 6:09 pm

Прамајка моја Султана Урошевић
У дрвеном кориту пловила је небом
И ловила кишоносне облаке
Помоћу вучје и других масти
Чинила је још многа
Мања и већа чуда
После смрти
Наставила је да се меша
У послове живих
Ископали је
Да је науче реду
И боље закопају
Лежала је румених образа
У храстовом сандуку
Само је на једној нози имала
Црвену чизмицу
Са светлим траговима блата
Ону другу изгубљену чизмицу
Тражићу до краја живота
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт


"Бити поштен, какав је данас свет, значи бити одабран између десет хиљада."
/ "ХАМЛЕТ" - Виљем Шекспир


Кад сам био млађи и рањивији, отац ми је дао један савет, о коме отада често размишљам. 'Кад год осетиш потребу да о неком судиш', рекао ми је, 'помисли само на то да сви људи на овоме свету нису у животу имали преимућства која си имао ти.'
/ Велики Гетсби - Скот Фицџералд
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10397
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Национални програм у поетици Васка Попе

Порукаод Svetovid » Пон Нов 15, 2010 6:10 pm

Видим оче вука
Са роговима младог месеца на глави
Земљу нашу девичанску
На роговима носи

Носи је и она се брани
Као да је мртва
Или смртно заљубљена

Ниједним је земаљским путем не носи

Носи је некуда увис
У небеску ваљда своју јазбину
Коју смера за њу
И за себе да ископа

Отима ли је од нас оче
Или је напротив спасава

Васко Попа

"Поклоњење хромоме вуку"
“Вучија земља"
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт


"Бити поштен, какав је данас свет, значи бити одабран између десет хиљада."
/ "ХАМЛЕТ" - Виљем Шекспир


Кад сам био млађи и рањивији, отац ми је дао један савет, о коме отада често размишљам. 'Кад год осетиш потребу да о неком судиш', рекао ми је, 'помисли само на то да сви људи на овоме свету нису у животу имали преимућства која си имао ти.'
/ Велики Гетсби - Скот Фицџералд
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10397
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Национални програм у поетици Васка Попе

Порукаод Svetovid » Пон Нов 15, 2010 8:10 pm

ВУЧЈА ЗЕМЉА

Не видим оче земљу нашу лепотицу
Вук на њој клечи

Једном шапом је милује
Или полако дави
Другом до крви пара
Ниско небо над собом (...)

Слади ли вук унапред оче
Пут њену горку
Или се само моли њеној лепоти

Кроз вучја ребра сине
Земљу нашу заветну видим
Облик ускршњег има јагњета

Вучје обасјава је срце
Усред рујнога мора

:vuk
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт


"Бити поштен, какав је данас свет, значи бити одабран између десет хиљада."
/ "ХАМЛЕТ" - Виљем Шекспир


Кад сам био млађи и рањивији, отац ми је дао један савет, о коме отада често размишљам. 'Кад год осетиш потребу да о неком судиш', рекао ми је, 'помисли само на то да сви људи на овоме свету нису у животу имали преимућства која си имао ти.'
/ Велики Гетсби - Скот Фицџералд
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10397
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Национални програм у поетици Васка Попе

Порукаод Svetovid » Уто Мар 01, 2011 8:42 am

"PRALIPOV" JEZIK VASKA POPE

Mitologija - podloga i sadržaj pjesništva

~Motivi koje je pjesnik preuzimao iz prasrpske mitologije, kao što je vučje božanstvo nije ostalo samo dekor i podtekst Popinog stihovanja, već je postao i njegov stožer, zadržavši nadnaravna svojstva, čak i ona tabuirana

Ne samo najčešći i vremenski najdublji, već i inovativni i posebno značajni, su citati i pozajmice iz mitološke sfere, što je pretpostavilo i ispunjeno od strane pjesnika Pope, akribično poznavanje, tumačenje, kao i čuvstvovanje sadržine. Pjesnik Vasko Popa je zaista spoznao prasrpsku religiju od doba paganstva, preko adaptacije i saobraženja sa okolinom koju su naši preci nasjelili, pa do sinkretizma i njenog, iz dubine pamćenja, odupiranja hristijanizaciji, a danas i zaboravu, iako to čini i podsvjesno.
Naime, dok kritičari naglašavaju, na primjer, prisustvo vuka u Popinoj poeziji kao da govore o vremeplovu vuka u odori paganskog mitološkog pojma. Stajne tačke Popinog i paganskog vuka su na istim koordinatama. Utemeljeni su u analognim predstavama i predrasudama, kao i u vizijama i metaforama. Međutim, Popa segmente i rudimente paganskih pretpostavki dovodi u funkciju međusobne igrivosti iz kojih varniče nove semantičke spojnice do naših dana i do naših sudbina i usuda, anticipiranih i prorokovanih prije svega izvornim kodom iz doba paganstva još. Što je poseban značaj poetike Vaska Pope. Ali, treba se vratiti inicijalnoj spoznaji Popine uronjenosti u tradiciju, što je i tema ovog teksta, i nužno je ustvrditi, na samom početku, da je skaska o Popinom vuku isto što i skaska o paganskom vuku i uticajima vremena koje je pretrpio, kao i srpski težak, po sugestiji samog pjesnika. Znači, iskorak je upravo u tom kontekstu, metamorfozi i asocijacijama pojedinca i njegovog mitskog kolektivnog predstavnika, kao sinkretičkog procesa koji i dalje traje, ali ga mi, nažalost, ignorišemo.
Vuk. Svakako da je Vasko Popa duboko bio svjestan da u narodnoj religiji Srba, kao i kod ostalih Slovena, najvažnije mjesto među svim životinjskim vrstama pripada vuku. Ne samo što je riječ o tada najzastupljenijoj životinji u našoj sjevernoj postojbini, nego i zbog izražene opasnosti, koju je vuk predstavljao za naše pretke. Vuk je u očima srpskih seljaka oduvijek bio opasno, natprirodno i demonsko biće, koje je izazivalo strah. Nijedna od demonskih životinja nije zasluživala, u starom srpskom pa i slovenskom paganizmu, tako veliku i poštovanu funkciju kao vuk.
Nadnaravna moć vuka, istovremeno je i odbijala i privlačila srpskog težaka. Pažljivo je izbjegavao svaki korak i postupak koji su vodili vuku u susret. Ni ime mu nije smio izgovoriti, iz straha da ga ne dozove. Otuda nazivi za vuka: napomenik, noćnik, kamenik, onaj iz gore. I bojazan od osvete, čak i ubijenog vuka, odnosno njegove duše, po zapamćenim predrasudama, zahtijevala je zabranu ubijanja vukova, koja se strogo poštovala. Istovremeno je srpski seljak pokušavao da upozna natprirodnu snagu vuka. Da je stavi pod svoju kontrolu, ali i da je upotrijebi. Na primjer, imenom Vuk u porodicama u kojima je umirao porod, po rasprostranjenom vjerovanju, prizivala se moć same životinje. I zaštita od uroka, bolesti i vještica, koju je vuk, pretpostavljali su, posjedovao.
Na samom početku, vuk je za sve slovenske narode bio neprikosnoven, zabranjen i obilježen. Tabuiran, dakle. Vremenom postao je totemska životinja. Ispunjavao je sve zahtjeve koje je definisao Salomon Renak u knjizi: Cultes, mythes et religions pečaćenoj u Parizu. A to su: totemske životinje se ne ubijaju i ne jedu, a sahranjuju se kao i čovjek. Zatim, figure i slike totema štite pleme. I Popinu knjigu Vučja so u Nolitovom izdanju Dela Vaska Pope štiti glava vuka kao znamenje knjige, koju je prema pesnikovoj zamisli nacrtao Milan Blanuša.
Obilježavanje praznika pojedinih životinjskih vrsta, kao i prinošenje žrtve, makar i u vidu hrane i pića (npr. u pjesmi Poklonjenje hromom vuku: "Primi moje sirotinjske darove - Hromi vuče"), polazne su tačke ka zaključku da su te životinje, među njima i vuk, imale svoj kult. Na osnovu obreda, sačuvanih i odnjegovanih do danas, svjedoči i Popa da vuk i dalje ima svoj totemski ugled, iako između njega i čovjeka oduvijek vladaju tišina i ćutanje (npr. "Ispiši mi kandžom na čelu - Nebeske crte i veze - Da stasam u tumača tvoga ćutanja" u istoj pjesmi).
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт


"Бити поштен, какав је данас свет, значи бити одабран између десет хиљада."
/ "ХАМЛЕТ" - Виљем Шекспир


Кад сам био млађи и рањивији, отац ми је дао један савет, о коме отада често размишљам. 'Кад год осетиш потребу да о неком судиш', рекао ми је, 'помисли само на то да сви људи на овоме свету нису у животу имали преимућства која си имао ти.'
/ Велики Гетсби - Скот Фицџералд
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10397
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Национални програм у поетици Васка Попе

Порукаод Svetovid » Уто Мар 01, 2011 8:44 am

"PRALIPOV" JEZIK VASKA POPE

Od crkveno-službenih kanona do ovovremenog govora

~Popa je u građenju svojih pjesama, osim književne tradicije, vješto koristio i nepjesničku građu kao što su oproštajni tekstovi sa nadgrobnih ploča, ali i savremene poslovice i dosjetke Pored upotrebe pobrojanih folklornih formula iz pamćenja narodnog pjevača i moći narodnog iscjelitelja i zaštitnika pjesnik Vasko Popa, zarad zadatog semantičkog pomjeranja svojih pjesama, uporno ih prožima citatima iz drugih vremena i žanrova, od sačuvanih paganskih motiva, podleglih sinkretizmu i njihovih sujevernih i ritualnih obrazaca opštenja, preobraženih u crkveno-službene kanonizovane forme (molitve, pohvale, akatiste), pa do govornog klišea iz našeg vremena. Popinu knjigu Rez su već označili knjigom navoda iz savremenog govora, koji se mogu čuti i vidjeti svuda, u autobusu, na pijaci, u kafani, u porodičnom ambijentu, u novinama, u vijestima, u dječjim svađama, na putovanjima po svijetu, u filmovima, u čituljama. Ali, Popa je, ne samo u Rezu, ovakav govorni obrazac neštedimice utiskivao i u svoje ostale knjige, i to između srednjovjekovnih događaja i snova, između zbivanja iz bliže prošlosti (na primjer, rat), ali između praslovenskih predrasuda i vjerovanja. Knjigu Kuća nasred druma okončava oproštajnim tekstovima sa nadgrobnih ploča ("Mistrijo zaigraj tamo - Gde je naše srce stalo" u pjesmi Zapis o mistriji; "Recite zemljokradicama - Da pod ovom našom zvezdom - Voćke smrti više ne sade - Jer će ih pojesti voće" u pjesmi Zapis o vešalima na Terazijama 1941). Primjeri tih isječaka iz naše stvarnosti su zaista brojni i povremeno nalikuju na savremene poslovice. Evo nekoliko takvih: "neslana šala", "govoriti u vjetar", "došle mu glave kažu", "uzeti nekome mjeru", "politi hladnom vodom", "plaše me da mi nedostaje - jedna daska u glavi", "zarasti u korov", "okačiti mački o rep", "gleda svoja posla", "tebi dođu lutke", "ostao je tvrdoglav u sebi". Pomenute poslovice zaista su do pojave Vaska Pope bile nepjesnička građa, a Popa ih je opjesmotvorio. Ovakve sintagme i klišei nijesu nezavisni u pjesmi, nijesu nasilno utisnuti, već su konstituitivni sastojak, često jedna od nekoliko spojnica koja se dalje razgranava i osmišljava, na prvi pogled, nespojive leksičke i semantičke jedinice. Zato jedna od karakteristika svih ovih Popinih pozajmica jeste da posjeduju moć, odnosno otvorenu i slobodnu valencu da se povezuju, umrežavaju, osmišljavaju, da jednostavno izgrade i iznesu pjesmu. Tu enerigju Popine pjesme crpu iz slikovitosti tekstova, preuzetih i aranžiranih do začudnosti, u čijem odjeku i ehu traje smisao pjesme. To Popino semantičko prožimanje i pomjeranje, odnosno prevođenje iz jedne ravni u drugu (i vremensku i semantičku i civilizacijsku i kolektivno-pojedinačnu) čini pjesmu složeno organizovanom, jer u njoj nesrazmjerno sudjeluju i ono sada i ono prošlo i ono buduće, i ono pomenuto i ono nepomenuto, i ono vidljivo i ono nevidljivo, a naslućeno.
Popa je posezao i za, u srednjovjekovnoj književnosti popularnim tekstovima, sa izrazito lirskim obilježjem, kao što su pohvale, molitve, molepstvija, panagirici, u kojima se pojedinac, vjernik ili svešteno lice u toku liturgije, obraća božanskom biću i svetim licima kao objektu kulta. Čitalac bi pretpostavio da ih je pjesnik Vasko Popa koristio u ciklusima Hodočašća i Savin izvor u knjizi Uspravna zemlja, ali nije. U pomenutim ciklusima, naročito u Savinom izvoru, Popa koristi brojne detalje iz žitija, zatim legende i priče iz narodnih umotvorina, obogaćenih simbolima iz prastare slovenske paganske mitologije, koja je podloga u Popinom pjesništvu, ali i njegov sadržaj. Brojne slike iz ciklusa posvećenog značaju svetog Save za srpski narod, posredno nameću analogiju, pa i istost ili ekvivalentnost, srpskog svetitelja i vučjeg božanstva, ali i pojedini stihovi to neposredno potvrđuju u pjesmi Sveti Sava na svome izvoru: "Vidi u nepristrasnoj vodi... Vidi svoju vučju glavu".
Pohvale i molitve Popa je učestalo koristio u knjizi Vučja so što je očigledno iz stihovanog pjesnikovog obraćanja formama vučjeg božanstva i iz samih naslova ciklusa – Poklonjenje hromome vuku ("I molim ti se stari moj hromi bože", "Primi moje sirotinjske darove - Hromi vuče", "Skreni pogled prema meni", "Daj da ti poljubim - Ranjenu božansku šapu"), Pohvala vučjem pastiru (najčešći stih jeste preuzet iz bogoslužbene poezije, iako prilagođen, - "Raduj se vučji pastiru") i Molitva vučjem pastiru (svaka se pjesma u ovom ciklusu okončava stihom - "Molimo ti se vučji pastiru").
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт


"Бити поштен, какав је данас свет, значи бити одабран између десет хиљада."
/ "ХАМЛЕТ" - Виљем Шекспир


Кад сам био млађи и рањивији, отац ми је дао један савет, о коме отада често размишљам. 'Кад год осетиш потребу да о неком судиш', рекао ми је, 'помисли само на то да сви људи на овоме свету нису у животу имали преимућства која си имао ти.'
/ Велики Гетсби - Скот Фицџералд
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10397
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Национални програм у поетици Васка Попе

Порукаод Svetovid » Уто Мар 01, 2011 8:46 am

"PRALIPOV" JEZIK VASKA POPE

Igra riječima, formom i zvukom

~Igrivost je primarni način na koji pjesnik obično i poznato po zvuku i smislu, pretvara u neobično i nadrealno, ali i dalje naše, iako tek naslutivo. Omiljeni Popini obrasci koje je preuzeo iz našeg folklornog bescena, poznati i najstarijim kulturama, jesu zagonetke, gonetalice, odgonetke i pitalice kao posebna vrsta misaono-govorne igre, izražene u vidu metaforičnog ili neposrednog, često zbunjujućeg pitanja koje iziskuje odgovor, uglavnom samo jedan. Ali Popin vid zagonetanja je neobičan. Tekst pjesme je zagonetka, ali je naslov pjesme istovremeno i traženi odgovor. Tako u Kori u ciklusu Spisak odgonetke su Patka, Konj, Magarac, Svinja, Kokoška, Maslačak, Kesten, Puzavica, Mahovina, Kaktus, Krompir, Stolica, Tanjir, Hartije i Belutak. Kao nenametljiva i slikovita ilustracija jeste prva strofa pjesme Patka koja glasi: "Gega se prašinom - U kojoj se ne smeju ribe - U bokovima svojim nosi - Nemir voda", zatim prva tri stiha pesme Tanjir: "Zev slobodnih usta - Nad vidikom gladi - Pod slepom mrljom sitosti", ali i čitava pesma Stolica:

Umor lutajućih bregova
Dao je oblik svoj
telu njenom sanjivom

Večno je na nogama

Kako bi se rado
Sjurila niz stepenice
Ili zaigrala
Na mesečini temena
Ili prosto sela
Sela na tuđe obline umora
Da se odmori

U Popinom pesništvu ni pitalice nisu isključivo sažeta anegdotična priča sa poentom, bez suvišnih opisa i komentara, i svedena na zapitanost, sa ili bez odgovora. Poslednja tri stiha pjesme Kosovo Polje svjedoče o neobično važnoj dilemi i teretu koji i dan danas donosi i sama pomisao na to začudno pitanje: "Polje kao nijedno - Nad njim nebo - Pod njim nebo". Pesnik Popa se još prije nekoliko decenija bavio razjašnjavanjem danas neobično prisutne sintagme "nebeski narod", a naročito preciznim nadrealnim određivanjem lokacije tog našeg "neba", koje je nakon toliko vijekova stradanja zapravo "pod zemljom" a ne "iznad zemlje", što se jasno ilustruje iz netom citiranih stihova. I pjesma San belutka u knjizi Nepočin-polje donosi zapitanost na terazijama dileme i isključivosti između dva moguća pola: "Na zemlju se nije vratio - Na nebo se nije popeo" ... "Jesu li ga visine pojele - Je li se u pticu pretvorio" ... "Ostao je tvrdoglav u sebi - Ni na nebu ni na zemlji". Ovi primeri jasno ilustruju i razlog njihovog korišćenja, koji možemo sažeti u zajedničkosti različitih vremenskih perioda i tematskih preokupacija, prije svega u aktuelnosti i cikličnoj vječnosti izvjesnih sadržaja, ravnih našim nacionalnim usudima i udesima, koje doživljavamo kao "žive rane".
Neobično vješta i efektna igra riječima Vaska Pope se ogleda i u kombinaciji zagonetki i pitalica kada se anegdotski prizvuk preobražava u nadrealan i crnohumoran ton. Na primjer, u knjizi Sporedno nebo pjesma Zaboravan broj njedri nelogičnost i fantazmogoričnost ali i neposrednu vezanost za trenutni društveni status pojedinca ("Počeo je da računa sa sobom -- Delio se množio - Oduzimao se sabirao - I uvek ostajao sam" ... "Počeli su da se jure po mraku - Da se dele kad se množe - Da se oduzimaju kad se sabiraju"), dok Priča o jednoj priči je sva u takvoj zagonetno-pitaličkoj atmosferi:

(NastaviĆe se)

Bila jednom jedna priča
Završavala se
Pre svoga početka
I počinjala
Posle svog završetka

Junaci su njeni u nju ulazili
Posle svoje smrti
I pre nje izlazili
Pre svog rođenja

Junaci su njeni govorili
O nekoj zemlji
o nekom nebu
Govorili su svašta

Jedino nisu govorili
Ono što ni sami nisu znali
Da su samo junaci iz priče

Iz jedne priče koja se završava
Pre svoga početka
I koja počinje
Posle svog završetka

PIŠE: ALEKSANDAR B. LAKOVIĆ
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт


"Бити поштен, какав је данас свет, значи бити одабран између десет хиљада."
/ "ХАМЛЕТ" - Виљем Шекспир


Кад сам био млађи и рањивији, отац ми је дао један савет, о коме отада често размишљам. 'Кад год осетиш потребу да о неком судиш', рекао ми је, 'помисли само на то да сви људи на овоме свету нису у животу имали преимућства која си имао ти.'
/ Велики Гетсби - Скот Фицџералд
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10397
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Национални програм у поетици Васка Попе

Порукаод Svetovid » Уто Мар 01, 2011 8:48 am

"PRALIPOV" JEZIK VASKA POPE

Bajke i basme kao pjesnički obrazac

~Preuzeti arhaični i vjekovima provjeravani modeli (bajke, basme, obredi, rituali, kletve, tužbalice, nabrajalice, tautološke stilske figure) ostvaruju se kao modernistička folklorizacija Brojni začeti stihovi Popinih pjesama evidentan je dokaz o bajkolikom početku, što je slučaj i u čitavom ciklusu Zev nad zevovima u knjizi Sporedno nebo. Bajkovna podloga u vidu elemenata čudesnog jeste i u ciklusu Lipa nasred srca u istoj knjizi. Popa ove preuzete obrasce i sastojke iz folklora nije krio, nije ih maskirao, već ih je ponudio čitaocima u prepoznatljivom obliku. Pored bajkolikih i basmolikih folklornih formula pozajmljivao je Popa i sačuvane obredne i ritualne mehanizme protekcije kao što su bajanja, gatanja i čaranja, od jednostavnih i oktorisanih, iako vjerno reprodukovanih u gradaciji refrena ("Beži čudo... Beži čudo od čuda") pa do onih duže forme i dubljeg pamćenja (Biću glogov kolac u tebi / Jedino što u tebi mogu biti / U tebi kvariigro u tebi bezveznice/ Ne povratila se"). I brojni primjeri anadiploze, odnosno često zastupljeno retoričko udvajanje i ponavljanje istih riječi su predstavljeni u bajaličkoj intonaciji kojom se ostvaruje zavidna modernistička folklorizacija prožimanjem i zgušavanjem žanrova u početnim strofama pomenutog ciklusa Lipa nasred srca, po formulaciji Miodraga Matickog. Na primjer, u pjesmi Zmaj u utrobi ("Zmaj ognjeni u utrobi / U zmaju crvena pećina / U pećini belo jagnje / U jagnjetu staro nebo"), u pjesmi Riba u duši ("Srebrna riba u duši/ U ribi malo slame / Na slami šarena krpa / Na krpi tri zvezde device"), u pjesmi Golub u glavi ("Providan golub u glavi / U golubu glinen kovčeg / U kovčegu mrtvo more / U moru blažen mesec") ili u naslovnoj pjesmi Lipa nasred srca ("Lipa cvetna nasred srca / Pod lipom kotao zakopan / U kotlu dvanaest oblaka / U oblacima mlado sunce"), nakon kojih se simboli i vremena koja prezentuju dalje ulančavaju u neobično živahnu i igrivu pjesničku arhitekturu, ne krijući nijednog trenutka svoja izvorišta i polazišta. Vrlo rijetko je pjesnik Popa koristio aliterične i asonantne forme nerimovanih brojanica i razbrajalica (na primjer, "U tri kotla namćor vode /U tri peći znamen vatre / U tri jame bez imena bez mleka"), koje je iako, nelogične i nejasne, nijesu lišene izvorne poetske uobrazilje i semantičkih nanosa. Zvuk je u Popinom pjesništvu prednost, prije svega, prepustio značenju.
Sferi magijskog i mističnog pripadaju i arhaične narodne govorne tvorevine kao što su kletve, prijetnje, zakletve i tužbalice. I njih Vasko Popa preuzima, ne kao cjelinu pjesmu, već kao jedan od čestih i bitnih sastojaka pjesme. Uvodna pjesma-kletva (neočekivana i naivna prijetnja) ciklusa Vrati mi moje krpice iz knjige Nepočin-polje glasi:
Padni mi samo na pamet
Misli moje obraz da ti izgrebu

Iziđi samo preda me
Oči da mi zalaju na tebe

Samo otvori usta
Ćutanje moje da ti vilice razbije

Seti me samo na sebe
Sećanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa
Dotle je među nama došlo.

Deseta po redu pjesma tačnije kletva istog ciklusa počinje slikom, natopljenom emocijama i sjećanjima na doba mraka, neznanja i neslobode, preuzetom iz narodne književnosti ("Crn ti jezik crno podne crna nada / Sve ti crno...") i završava se kletvom ("Nem ti vetar nema voda nemo cveće /Sve ti nemo..."). Između njih u liku ponavljanja i igranja riječima slijede kletve-bajalice: "Moj ti kurjak pod grlo // Oluja ti postelja / Strava moja uzglavlje / Široko ti nepočin-polje // Plameni ti zalogaji a voštani zubi").
Kad su prijetnje u pitanju pjesnik Popa je prihvatio i anaforu kao stilsku igru ponavljanja, tako da sve rečenice (iako nijesu interpunkcijski obilježene) počinju repitacijom iste riječi ("Napolje", "Nemoj", "Neću", "Dosta").
Ipak, nužno je podsjetiti da za Popino stvaralaštvo nabrojane zvučne stilske figure nijesu svrha posebnim retoričkim i igrivim jezičkim obrtima, već su oni podređeni onom značenjskom bogatstvu, koje je Popi bio primarni cilj. Arhaičnost jezika je pak doprinosila tim značenjskim slojevima, jer su ne krijući svoje porijeklo i vrijeme bivali svojevrstan književni podtekst odnosno kontekst.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт


"Бити поштен, какав је данас свет, значи бити одабран између десет хиљада."
/ "ХАМЛЕТ" - Виљем Шекспир


Кад сам био млађи и рањивији, отац ми је дао један савет, о коме отада често размишљам. 'Кад год осетиш потребу да о неком судиш', рекао ми је, 'помисли само на то да сви људи на овоме свету нису у животу имали преимућства која си имао ти.'
/ Велики Гетсби - Скот Фицџералд
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10397
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Национални програм у поетици Васка Попе

Порукаод Svetovid » Уто Мар 01, 2011 8:51 am

"PRALIPOV" JEZIK VASKA POPE

Vuk kao čovjekov mitski srodnik

~Pjesništvo Vaska Pope nije htjelo ili nije moglo da zanemari značaj vuka koji je on oduvijek posjedovao u pamćenju srpskih težaka, sačuvan do naših dana Dakle, jedna od značajnih karakteristika paganstva, izvjesna i pjesniku, jeste totemizam, čije korijene uočavamo u razmišljanju i ubjeđenju uplašenih tadašnjih primitivnih naroda i plemena da mogu voditi porijeklo od neke životinjske vrste. Da su srodnici tih životinja. Da su, posredno, isto što i oni i njihova moć. Svaki je narod bio vezan ili izjednačavan sa nekom životinjom, kao sa svojim prethodnikom. Ali, i kada su narodi napuštali totemizam, ljubomorno su sačuvali svoja naivna vjerovanja. Tako da je Konstantin Jireček, bio u stanju da sa uspjehom, retroaktivno, sačini simbolički katalog (Staat und Gesellschaft im mittelalterlichen Serbien), kako ga je oslovio najpoznatiji srpski etnolog Veselin Čajkanović, i u kome je, na osnovu unutrašnjih i religijskih veza između plemena i životinja, tražio i pronalazio za svaki narod (iz našeg tadašnjeg okruženja) njegov animalni ekvivalent. Naime Jiriček je bio ubijeđen da je za Grke bila važeća predstava da je njihov mitski predstavnik lisica. Za Bugarina je to bik. Za Turčina zmija. Za Njemca orao, a za Tatarina hrt.
Na osnovu Jiričekovog učenja za Srbina se kaže da mu je vrlo blizak vuk. Da je mitski srodnik i predak, odnosno mitski predstavnik srpskog naroda i njegov pastir. O tome ilustrativno i nedvosmisleno govore i sami naslovi ciklusa iz Popine knjige Vučja so, a oni su: Vučja zemlja, Molitva vučjem pastiru, Pohvala vučjem pastiru, kao i Poklonjenje hromome vuku i Tragovi hromoga vuka. Za pouzdane svjedoke mogu prozvati i Popine stihove iz ciklusa Pohvala vučjem pastiru obgrljene refrenom preuzetim iz bogoslužbenih zapisa:

Raduj se vučji pastiru

Letimo ti u susret
Da ti pogledamo u oči
I svoju iskažemo radost

Raduj se vučji pastiru

I Vasko Popa, kao i njegovi čitaoci, morali su prihvatiti zamisao da su Srbi odvajkada vjerovali da su isto što i vukovi. Ne samo za života. Nego i poslije smrti. Čak su i duhovi imali vučji oblik. Vuku je u to doba pridavana i moć sjenovitih životinja (vuk je figurirao kao inkarnacija predaka). Vjerovao je srpski narod da između njega i vukova nema razlike. Da ih spaja mističko srodstvo, ali i neobičan uzajamni odnos koji sluti i moć solarnog ishodišta, kao što je u već prozivanom Popinom ciklusu Tragovi hromoga vuka:

Negde na sredini
Između zemlje i neba
Ostaje mu ogromno usijano srce

Svetli nova crvena zvezda
I čeka svoje žitelje.

Srpski težaci ne samo u figurativnom govoru (jedan drugoga su pozdravljali vukom prilikom susreta u šumi), nego i u vjerovanjima i religijskoj praksi, identifikovali su se sa vukom. Vrčević Vuk je zabilježio indikativan postupak pri rođenju djeteta, za koje se očekivalo da je izloženo urocima. A to je da babica sa kućnog praga glasno objavi: "Rodi vučica vuka, cijelome svijetu na znanje, a vučiću na zdravlje", zabilježio je Vuk Vrčević još 1881. godine. A Natko Nodilo navodi i uspavanku ("Nine, sine, vuče i bauče. Vučica te u gori rodila. S vukovima, sine, othranila"). U tom kontekstu je i Popina pjesma Vučje oči, gdje su očigledni i citatnost i dalja nadtekstualna i nedrealna nadgradnja i igra riječima i smislom kao samosvojan pjesnički postupak:

Na znamenju mi ime dali
Jednog od braće
Koje je dojila vučica

Staramajka će me celog života
Na svom lanenom vlaškom jeziku
Vučićem zvati

Davala mi je krišom
Sirovo meso da jedem
U vuka da izrastem predvodnika

Ja sam verovao
Da će mi oči početi da svetle
U mraku

Oči mi još ne svetle
Valjda zato što onaj pravi mrak
Još nije počeo da pada
(NastaviĆe se)
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт


"Бити поштен, какав је данас свет, значи бити одабран између десет хиљада."
/ "ХАМЛЕТ" - Виљем Шекспир


Кад сам био млађи и рањивији, отац ми је дао један савет, о коме отада често размишљам. 'Кад год осетиш потребу да о неком судиш', рекао ми је, 'помисли само на то да сви људи на овоме свету нису у животу имали преимућства која си имао ти.'
/ Велики Гетсби - Скот Фицџералд
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10397
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Национални програм у поетици Васка Попе

Порукаод Svetovid » Уто Мар 01, 2011 8:53 am

PRALIPOV" JEZIK VASKA POPE

Vučji i naš pastir

~U Popinim pjesmama, kao i u sačuvanom pamćenju, vuk nije bio samo simbol opasnosti, nego i metafora zaštite, koju je naročito posjedovao njihov predvodnik "hromi vuk"
Posebnu važnost, koju je apsolvirao i pjesnik Vasko Popa, zavređuju ljekovita i odbrambena moć, pridavane vuku. Stih: "Vuku vuče rane zalizuje" iz pjesme Vuk Kupinović i Deli beg Grom ilustruje iscjeliteljsko svojstvo vuka, kao specijalnog prezervatora srpskog naroda. Ulogu apotrojona pronalazimo u uobičajenim opisima naših epskih junaka, koji na glavi nose vučju kapu. Da ona ima zaista zaštitni i magični cilj, potvrđuje i očigledna Popina saglasnost i predstava da se, po pravilu, pravi od tri vuka u pjesmi Poklonjenje hromome vuku:

Daj da ti priđem
Hromi vuče

Daj da ti iščupam
Tri čudotvorne dlake
Iz tvoje trouglaste glave.

I Miloš Obilić je uživao zaštitu vuka. Na ruci je imao mladež iz kojeg je izrastao bič od vučje dlake.
Pjesniku Vasku Popi nije bila nepoznata ni činjenica da se moć vuka prenosila i na druge zasebne djelove njegovog tijela. Tako su zubi, kandže, koža i dlake, u vidu amajlija, nudili naivnim slovenskim plemenima lijek i sigurnost. Izuzetnu ulogu u tom domenu imao je vučji zev (koža obrezana oko vučje čeljusti), kroz koju su naši preci provlačili ugroženu djecu, kao kroz neki začarani krug koji je obezbjeđivao uklanjanje svih nepoznatih sila iz okoline. U tom su kontekstu stihovi Vaska Pope: "Nadahni me ognjem iz čeljusti - Da propevam u tvoje ime" ili "Daj da ti priđem - I ne plaši me svetim zevanjem". Posjedovanje željenih i neobično važnih karakteristika vuka, prvenstveno njegove otpornosti i imunosti, pokušavali su da dosegnu srpski seljaci i već pomenutim davanjem imena Vuk. Tako je ime dobio i Vuk Karadžić. I ne samo on.
Hromi vuk. Bliže određivanje bitnih odlika vučjeg božanstva vraća nas preduslovima koji su, nesumnjivo, uticali na formiranje starog srpskog, pa i slovenskog božanstva. Među tim preduslovima je vjerovanje našeg naroda da svaka životinjska specija ima svog predvodnika, odnosno svog cara, koji je morao posjedovati natprirodna duhovna i fizička svojstva. Takav je i Popin doživljaj vuka koji "nosi na leđima - Crnu orlušinu - I s njom nebom leti". Imao je, prvo, životinjski oblik u doba teriomorfnih demona i božanstava. Kasnije je poprimao ljudski oblik (antropomorfni period). I vukovi su imali svog starješinu i svog zaštitnika. To je hromi vuk, koji i danas ima svoje praznike. Prinose mu se žrtve. I konačno je ušao u legende koje traju do našeg pamćenja. O upućenosti Vaska Pope u ovu konstataciju svjedoče već pominjani naslovi ciklusa iz knjige Vučja so.
Invaliditet je, inače, nedjeljiva karakteristika božanstava mrtvih (božanstava donjeg svijeta) i u drugim mitologijama i narodima. Germanskog Vodana i slovenskog Velesa predanja dočaravaju kao jednooka božanstva, a grčkog Hermesa nazivaju troglavim, dok je Tir nesposoban u jednu ruku.
Ni Vasko Popa nije promijenio prvolikog hromog vuka, obično opisivanog kao starog, neuglednog i nemoćnog, što je bilo samo varka i privid. Naprotiv, posjedovao je natprirodnu potenciju. Sem toga, on je sazivao povremeno sve vučje bratstvo. Dijelio im hranu, ali i obaveze, kako i dolikuje vođi. Dakle, predvodio je ostale vukove. Otuda datira naziv vučji pastir ili vučji čobanin kao željena i prenosiva funkcija, što nije promaklo ni pjesniku Vasku Popi ("I ugrizi me za levu ruku - Da mi se poklone tvoji vukovi - I da me za pastira izviču"). Iako pojedina do danas zapamćena predanja razdvajaju hromog vuka od vučjeg pastira, naš narod je, bez rezerve, vjerovao u njih, odnosno njega. Ali, i tada im je zajedničko da predvodnik obavezno hramlje.
Sa elegičnom intonacijom Popa evidentira da je proces pohrišćavanja slovenskih naroda izvršen relativno brzo i bez velikih i očekivanih procesa i da su nakon primanja hrišćanstva glavni atak trpjela najznačajnija božanstva paganskog svijeta. Ostala božanstva i demoni, kao i kultovi i mitovi, izborili su svoj opstanak, uz neznatan preobražaj.
Pojedini božanski mitovi iz paganskih vremena sačuvani su do danas. Sa bitnim izmjenama, podrazumijeva se, i u formi prilagođenoj novim uslovima. Dabog je tako supstituisan novim, značajnim svecima (sveti Sava, sveti Jovan, sveti Đorđe, sveti Arhanđel i sveti Nikola). To je jedan od obrazaca postupne eliminacije paganskih bogova, a drugi je gruba negacija i potiranje njihovih dotadašnjih odlika. Na primjer, Dabog, starinski nacionalni bog, kada su Srbi primili hrišćanstvo, proglašen je za demona zla. Ekvivalent đavolu, po imenu Daba, tačnije hromi Daba. Međutim, Dabog je i danas, mada skromno, zastupljen u ličnim imenima, prezimenima, kao i u topografskim odrednicama.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт


"Бити поштен, какав је данас свет, значи бити одабран између десет хиљада."
/ "ХАМЛЕТ" - Виљем Шекспир


Кад сам био млађи и рањивији, отац ми је дао један савет, о коме отада често размишљам. 'Кад год осетиш потребу да о неком судиш', рекао ми је, 'помисли само на то да сви људи на овоме свету нису у животу имали преимућства која си имао ти.'
/ Велики Гетсби - Скот Фицџералд
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10397
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Национални програм у поетици Васка Попе

Порукаод Svetovid » Уто Мар 01, 2011 8:55 am

"PRALIPOV" JEZIK VASKA POPE

Izvori stihova u dalekoj prošlosti

~Žanrovski citati koje je Popa koristio potiču od naše svakodnevice, pa preko nacionalnog folklora i pamćenja, do sačuvanih legendi iz paganske mitologije Još u Kori (1953), prvoj pjesničkoj knjizi Vaska Pope (1922-1991), iako iznenađeni formom i poetskim postupkom, kritičari su, ipak, uspjeli da uoče kako se autor sve dublje usađuje u jezik, tražeći i nalazeći vezu sa folklorom, ne sa rijetkim i neobičnim riječima, već sa riječima u kojima "pulsira bilo sintakse i idioma" (govorio je Borisav Mihajlović Mihiz), što je uslovilo autentičnu upotrebu izražajnih sredstava narodnih umotvorina kao što su pitalice, zagonetke, bajalice, kletve (primjetio je Zoran Mišić), iako je bilo i onih kritičara koji su ovaj pjesnički postupak proglašavali za krađu i prostu montažu (uz napomenu da su i oni u međuvremenu promijenili mišljenje). U kasnijim knjigama korišćenje tzv. žanrovskih citata postaje jedna od dominantnih karakteristika poetike Vaska Pope, a njen dijapazon se kreće od svakodnevnih govornih klišea, obrađenih molitvi i bajki, kao i od brojnih obrazaca usmene i pisane epske i narodne književnosti, pa preko srednjevjekovne baštine, od preživjelih rituala i obreda, do pozajmica iz paganske mitologije, koja je u pjesništvu Vaska Pope zaslužila poseban i krucijalan uticaj, o čemu svjedoče i sami naslovi Popinih pjesničkih knjiga, kao što su: "Vučja so", "Nepočin-polje", "Sporedno nebo", "Uspravna zemlja". Popa se vješto i uporno koristio prožimanjem i zgušnjavanjem većih ili manjih fragmenata različitog porijekla, uglavnom kraćih formi žanrova odnosno značajnih segmenata našeg pamćenja, čiji je jedini kriterijum semantički potencijal preuzetog citata ili asocijacije, radi daljeg lančanog strukturuisanja čitave pjesme.
Kada je riječ o preobražaju usmenog stvaralaštva u podtekst pjesme modernog srpskog pjesništva, nužno je podsjetiti da svako od pjesnika, od romantičara do pjesnika modernog srpskog pjesništva na svoj način razvija i preoblikuje narodni stih i stereotipe, nastavljajući tako onu najsnažniju liniju srpskog pjesništva koju su započeli Sima Milutinović Sarajlija i Laza Kostić, tvrdi Miodrag Maticki u svom tekstu o žanrovskom sinkretizmu epske narodne pjesme kao podteksta modernog srpskog pjesništva. Inače, epska pjesma kao nedefinisan žanr je posebno pogodovala ovakvom pjesničkom postupku, čak se i sama nudila, jer u sebi podrazumijeva prisustvo i prožimanje kraćih žanrova (zagonetki, poslovica, kletvi, epitafa), kao i ulančavanje lirskih žanrova (tužbalica, molitvi), koji su gusto umreženi u tekst pjesme kroz govor junaka ili kroz glas pjevača, značajno različitih od postojećih formula u svakodnevnoj govornoj upotrebi. Nijesu se, dakle, samo pjesnici romantizma, odbijajući klasične forme, okretali pamćenju i narodnim umotvorinama, već su i pjesnici modernog srpskog pjesništva, poput Momčila Nastasijevića, Rastka Petrovića i Desimira Blagojevića, kasnije i Vasko Popa, a danas i Vito Marković, Alek Vukadinović, Milosav Tešić, pokušali da dosegnu "maternju melodiju" ili "pramaternji lipov jezik", kako su često govorili i pjevali Nastasijević i Popa. Ovaj magistralni tok srpskog pjesništva se nastavlja i u stihovima najmlađih srpskih pjesnika.
Odgovor na pitanje zašto se naši najveći pjesnici vraćaju vječito živim izvorima narodne poezije i svim rukovetima pamćenja do onih paganskog porijekla, očigledan je u Popinom predgovoru njegove antologije narodnih umotvorina pod nazivom "Od zlata jabuka". U predgovoru se primjećuje da slušajući beskrajnu pjesmu narodnog pjesnika čujemo skrivenu iskonsku žilu kucavicu koja je u stanju da nosi slušaoce, pa i pjesnike, od predanja do predanja, sve do onog predanja što čeka naše pjesnike da ga ovaplote i otrgnu od zaborava, ali istovremeno ne dozvoljavajući da se zagonetno ne odgonetne do kraja, zbog čega se ta žila hraniteljka ne smije i ne da prekinuti. I zadatak pjesnika je da ne prekinu tu ponornicu, jer gdje nam se ona izgubi ili presahne, zamuknuće nam zvučne i značenjske grane, potrebne nam.
Odnos Vaska Pope prema narodnoj književnosti je poseban, jer on favorizuje značenja riječi. Pronalazi i izdvaja one pjesničke i jezičke oblike, sposobne da se beskonačno razgranavaju i emituju, pa i ulančavaju u nova čvorišta koja se opet razgrađuju beskrajno, a spojnica odnosno transfer neophodni za to su igrivost i semantički sadržaj početne riječi ili umotvorine. Dovoljna je, dakle, samo iskra, da se zapali čitav krug ili spirala pjesama, ciklusa, pa i knjiga. Kada je u pitanju usmena književnost, Popa se ne lišava da i unutar pjesama izazavanih folklornim nasljeđem ne koristi fragmente iz drugog vremena. Porijeklo učesnika Popinih stihova nije bitno, jer su značenje i zvuk riječi preduslov za Popinu eliptičnu igru riječima i značenjima.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт


"Бити поштен, какав је данас свет, значи бити одабран између десет хиљада."
/ "ХАМЛЕТ" - Виљем Шекспир


Кад сам био млађи и рањивији, отац ми је дао један савет, о коме отада често размишљам. 'Кад год осетиш потребу да о неком судиш', рекао ми је, 'помисли само на то да сви људи на овоме свету нису у животу имали преимућства која си имао ти.'
/ Велики Гетсби - Скот Фицџералд
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10397
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

ПретходниСледећа

Повратак на Уметност и митологија

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 0 госта