Арчибалд Рајс о старој српској вери

Колективна духовност: стара српска вера и "сујеверје", фузија православља и старе религије, за и против српске народне религије, праслике: Видовдан -> Световид Свети Сава -> Дабог, архетипи, аутентична самоникла духовност

Арчибалд Рајс о старој српској вери

Порукаод Svetovid » Пет Сеп 25, 2009 3:13 pm

„Претворили сте своју религију у народну цркву, боље рећи у народну традицију. Међутим, ви нисте религиозни. Нисте могли да прихватите Бога какав је у Библији, претворили сте га у вечног и свемоћног главара свог народа. Ако бих могао да у овој области употребим тривијалан израз, радо бих рекао да ваш ”бог„ носи оклоп и браду Краљевића Марка, шајкачу вашег ратника са Цера и Јадра, Кајмакчалана и Доброг поља.”

Арчибалд Рајс (Rodolphe Archibald Reiss) „Чујте СРБИ”
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Арчибалд Рајс о старој српској вери

Порукаод Svetovid » Пет Сеп 25, 2009 3:14 pm

srednji63 пише:***
Религија је, свакако, моћно средство поретка, а здрав разум вам је показао пут да је понародите и да је такву прихвате ваши људи. Та религија вас, упркос вама, одржава. Мушкарци вам поготово нису често у цркви. Колико сам само пута, у време обреда, ушао у ваше храмове и тамо затекао тек неколико ретких верника, и то скоро искључиво жена. Али се чак и онај Србин који се хвалише да га је „баш брига и за попа и за његова посла" прекрсти када сазна нешто што га жестоко погоди, или оде да пободе упаљену свећу испред иконостаса кад изгуби драго биће. Брижљиво чувајте ту народну религију јер ће ваш народ, оног дана кад је напустите, бити изгубљен.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Арчибалд Рајс о старој српској вери

Порукаод Svetovid » Нед Авг 08, 2010 9:10 pm

Данас 81. годишњица смрти Арчибалда Рајса

Слика

БЕОГРАД – Полагањем венаца на гроб др Рудолфа Арчибалда Рајса (1875-1929) на Топчидерском гробљу у Београду ће бити обележена 81. годишњица смрти истакнутог хуманисте и криминолога.

Срце Др Рајса, по тестаментарној жељи, похрањено је у капели која се налази у споменичком комплексу на Кајмакчалану (планина Ниџе) у Македонији.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Арчибалд Рајс о старој српској вери

Порукаод talican » Нед Авг 08, 2010 9:12 pm

Слава му!
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Арчибалд Рајс о старој српској вери

Порукаод talican » Суб Авг 13, 2011 2:47 am

Вечерашњу емисију посвећујемо сећању на др Арчибалда Рајса. Неочекивано 8. августа 1929. године Београдом се пронела вест о напрсној смрти др Рајса.

Слика
Споменик Арчибалда Рајса на Топчидеру

Управа града објавила је сутрадан у листу "Политика" саопштење: "На дан 8. августа напрсно је умро у свом стану "Вила Добро Поље" др Родолф Арчибалд Рајс од мождане капи која је наступила услед једног инцидента који је имао са Миланом Капетановићем, министром у пензији".

Др Рајс је после Немачке и Швајцарске пригрлио Србију као потоњу и једину праву домовину. Војислав Илић Млађи спевао је песму "Заветна жеља доктора Рајса"

Кад ми се овде, у земљи српској,

Заврши стаза животних дана,

Желим да моје срце почива

Високо изнад Кајмакчалана.

И заспао је с том топлом жељом

И своје лепе очи занавек свео,

Пошто је дао Србији драгој:

Снове и младост и живот цео.

Радиофонски приказ текст преточен је у трећу књигу "Код два бела голуба - Стари Београд".


Код два бела голуба
http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/2 ... D0%B0.html
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Арчибалд Рајс о старој српској вери

Порукаод Aнa » Уто Јун 03, 2014 3:47 pm

ПОЛИТИКА” И ДР АРЧИБАЛД РАЈС


Сећање на искреног пријатеља

„Политика” је била сведок доласка и боравка Арчибалда Рајса у Србији, његових одушевљења и разочарења у наш народ и државу

Слика

„Нестао је један од великих пријатеља нашег народа и више него пријатељ, један од наших, један од вредних сарадника на великом делу нашег ослобођења. Од упада аустро-угарских трупа 1914, када је први пут дошао и у Мачви, на крвавом разбојништву утврдио и описао оне ужасе он више Србију и Србе остављао није.

Сродио се са нашим војницима и сељаком и у његовој великој љубави према нашој земљи у основи је била искључиво безгранична љубав према нашем војнику-сељаку”. Ово је, између осталог, стајало у уводнику, објављеном 9. августа 1929. године, на првој страни „Политике”.

Дан раније Београдом је прострујала вест да је доктор Арчибалд Рајс, један од највећих добротвора и пријатеља српског народа, изненада преминуо и то после, наизглед безазлене свађе са комшијом Миланом Капетановићем, бившим министром, често оптуживаним за ратно профитерство и корупционашке афере.

Као сведок времена и својеврсни „пратилац” судбине српског народа и државе, „Политика” је друговала са многим личностима који су обележили своју епоху, па и са доктором Арчибалдом Рајсом.

То друговање трајало је још од 1914, када је на позив српске владе Рудолф Арчибалд Рајс, криминолог и светски познати форензичар, дошао да истражи злочине аустроугарске и бугарске војске у нашој земљи и о томе извести светску јавност.

Настављено је и после рата, када је „Политика” поново почела са излажењем, а доктор Рајс са пуно елана прионуо на нове задатке. Није прекидано ни када се, разочаран многим негативним појавама које су се испољиле после рата готово сасвим повукао из јавног живота, па и размишљао да заувек напусти новостворену краљевину.

Тако се, резигниран 1928. године Рајс поверио „Политици”: „Али, свако стрпљење има граница и моје је исцрпљено до најтањих. Мој рад се толико омета и багателише да ми се довољно ставља до знања да вам више нисам потребан...”

Зато је, управо „Политика”, на дан сахране Арчибалд Рајса објавила и додатак тестамента у којем је овај наш искрени, а после рата често омаловажавани пријатељ, изнео своју последњу жељу – да његово срце „буде стављено у један бокал и да се једном згодном приликом пренесе на Кајмакчалан где ће га оставити код капеле не закопавајући га. Ја сам волео српску земљу и драго ми је кад помислим да ће моје срце почивати и нестати на најпоноснијем врху српских земаља, поред друговa које сам гледао како умиру...”

Износећи, дан после Рајсове смрти детаље из његове биографије „Политика” је пренела и сећања светски познатог форензичара на први сусрет са Србијом, која су била објављена у његовој књизи

„Шта сам видео и проживео у великим данима”. У њима, доктор Рајс, поред осталог, каже: „Моји први утисци. Просто чуђење – навикнут на чистоћу и претерани ред наших швајцарских станица у којима путници наличе један на другога, видео сам ту један разнолик народ који заузима све – чекаонице, кејево, пругу... Било је ту лепих и високих жандара који су још носили предратну униформу, чиновника у разним униформама, македонских сељака и сељанки са својом ношњом потпуно непознатом за мене... Цигани у дроњцима лутали су свуда и нудили се да понесу пртљаг. Неколико војника и официра носили су шајкаче које сам видео први пут. Све то окупано блиставом светлости једног лепог јесенског јутра.”

Иначе, доктор Рудолф Арчибалд Рајс рођен је 8. јуна 1875. године, у месту Хехцберг, у јужном делу Немачког царства. Већ у 22. години стекао је звање доктора хемије, а редовни професор универзитета у Лозани постао је 1906. године.

Овај, светски познати форензичар у Србију је, на позив српске владе дошао 1914. године. Са српском војском прешао је Албанију, учествовао у пробоју Солунског фронта и са Моравском дивизијом умарширао је у Београд.

Био је члан наше делегације на мировној конференцији у Паризу. Само током рата Рајс је написао две књиге и око 800 чланака о Србима и злочинима које су припадници аустроугарске и бугарске војске починили у Србији.

После рата Рајс је, радећи као државни чиновник, при Народној банци добио задатак да унапреди техничку опремљеност и рад наше полиције. Али, брзо се разочарао због стања духа и прилика у новој држави, а посебно је био киван на богатије слојеве друштва и српску интелигенцију о којој је имао мало лепих речи. Повукао се у своју вилу симболичног назива „Добро поље” на Топчидеру.

Умро је 8. августа 1929, а сахрањен је на Топчидерском гробљу, уз највише државне и војне почасти. Сахрани др Рајса присуствовали су његови саборци, велики број грађана, политички и војни врх земље.

Срби су, као и много пута у својој историји тек после смрти овог угледног професора схватили кога су изгубили. „Знао је само за рад и дужност. Никад није тражио ништа од земље и народа који је толико задужио. Само је давао.

Посветио нам је своје најбоље године, жртвовао скоро цело своје велико имање. И некада богати лозански грађанин, умире скоро као сиромах”, навела је поред осталог „Политика” опраштајући се, са поштовањем од Арчибалда Рајса, чији је живот и деловање од његовог доласка у Србију пратила.
Јован Гајић
објављено: 01/06/2014
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4085
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Арчибалд Рајс о старој српској вери

Порукаод Aнa » Пет Јун 20, 2014 10:57 am

Od tetke u amanet dobio Arčibalda Rajsa

Prvi svetski rat, kao i svaki rat, imao je svoje heroje kojih se, nažalost, danas malo ko seća, pa i država Srbija u meri i načinu na koji su oni zaslužili. Među herojima Velikog rata bio je i dr Arčibald Rajs, čuveni švajcarski kriminolog svetskog glasa, koji je svoj život vezao za sudbinu srpske vojske i Srbije i zahvaljući kome je svet čuo istinu o stradanju našeg naroda.


Слика
U vilu Dobro polje II dolazio je i kralj Aleksandar




Pošto je video mnoga zverstva koja su nad nedužnim srpskim civilima počinili vojnici crno-žute monarhije, dr Rajs je otišao u srpske dobrovoljce i zajedno sa vojskom, odbijajući bilo kakve povlastice, preživeo golgotu prelaska preko Albanije i povratka u Beograd.

Слика
Arčibaldova ikona

Deo sećanja na ovog humanistu i osvedočenog prijatelja srpskog naroda čuva se i u Gornjem Milanovcu, u vili Dobro polje II, sagrađenoj po istim nacrtima kao i kuća u Topčideru u Beogradu u kojoj je do kraja života, 8. avgusta 1929. godine, živeo poznati Švajcarac.



Iako teško razočaran ponašanjem i uvredama nekih vodećih političara, pre svih Nikole Pašića, dr Rajs nije ni pomišljao da napusti Srbiju i svoje saborce koji su ga beskrajno poštovali. Sahranjen je na Topčiderskom groblju, u grobnici koju je za života izgradio sa svojim prijateljem i vernim saradnikom Alfredom Favratom, a srce mu je, po sopstvenoj želji, preneto u spomen-kosturnicu na Kajmakčalanu gde su sahranjeni posmrtni ostaci hiljade njegovih saboraca čije je herojstvo zadivilo ceo svet.

Слика
Jola Favrat



Neupućeni, a njih je mnogo više, mogu da se zapitaju kakva je veza između dr Arčibalda Rajsa i Gornjeg Milanovca. Ovu vezu svojevremeno je objasnila Savka, odnosno Jola Favrat, rođena Gačić iz takovskog sela Lozanj, koja je bila udata za Dimitrija, sina Alfreda Favrata, doživotnog Rajsovog prijatelja, koji je takođe preživeo sve nedaće srpske vojske.



Jola Favrat je preminula pre tri godine, a tradiciju čuvanja sećanja i zaostavštine, ali i brojne lične predmete Rajsa i porodice Favrat nasledio je Nikola Gačić, njen rođak. Zahvaljujući ovoj Šumadinki, pre dve decenije štampana je Rajsova knjiga "Čujte Srbi", čiji rukopis je Jola dugo krila. Tako su Srbi saznali kako ih je doživeo čovek koji ih beskrajno voleo i baš zato im ukazao na mane aktuelne i dan-danas.

Слика
Čast i obaveza: Nikola Gačić



- Ako na ovom svetu postoje slučajnosti, onda je moja tetka Slavka, odnosno Jola, pravi primer za to. Kao mlada, otišla je da poseti mog ujaka Rajka koji je u Lozani, u Švajcarskoj, imao veliki restoran. U tom restoranu su se sreli tetka Jola i Dimitrije, jedini sin Alfreda i Lujze Favrat koji su bili veliki prijatelji Arčibalda Rajsa. Ljubavna romansa Jole i Dimitrija krunisana je brakom u ruskoj pravoslavnoj crkvi 19. maja 1965. godine. Tetka Jola je bila do kraja života zaljubljena u svog Dimitrija koji je, kao i njegov otac Alfred, majka Lujza i njihov prijatelj Arčibald Rajs, bio očaran Srbijom i njenim narodom. Na dan venčanja Jola je preuzela i obavezu da u ime porodice Favrat čuva uspomenu na njihovog prijatelja Arčibalda Rajsa i da sačuva sve njegove lične stvari jer nije imao naslednike - objašnjava Gačić.


- Nažalost, nakon Drugog svetskog rata vila je oduzeta porodici Favrat i još mnogo toga što je pripadalo Rajsu, a teča Dimitrje je želeo da u Gornjem Milanovcu izgradi istovetnu kuću. Sagrađena je 1985. godine, ali Dimitrije nije stigao da uživa u njoj jer je ubrzo preminuo. Sahranjen je u zajedničkoj grobnici porodice Favrat i Arčibalda Rajsa. Pored njih je pre tri godine pokopana i moja tetka Jola koja je do poslednjeg dana rado pričala o svojim sećanjima na Rajsa. Poštovanje prema ovom velikom prijatelju Srbije tetka je prenela i na mene, a ja ću, kad za to dođe vreme, obavezu preneti na svoju decu Teodoru, Marka i Nemanju. Za mene i moju porodicu ovo je velika čast, ali i velika obaveza - kaže za "Vesti" Nikola Gačić.


Kralj krsni kum

Ideja da sagradi vilu u Milanovcu potekla je, pričala je Jola, od Dimitrija kojeg je takovski kraj podsećao na Švajcarsku i gde je želeo da provede svoje poslednje dane. Zdanje je počeo da gradi prema planu vile Dobro polje u Topčideru kojoj je ime dao kralj Aleksandar Karađorđević, čest gost u kući Arčibalda Rajsa i Alfreda Favrata. Čak je bio i Dimitrijev krsni kum.


Слика
Rajsova lula

Sačuvala sat, lulu i štap

Jola Favrat je sačuvala porodičnu priču Favratovih o Arčibaldu Rajsu, kao i njegove lične stvari. Pored rukopisa knjige "Čujte Srbi", tu su sat s otiskom palca čuvenog kriminologa, njegova lula, štap s kojim je prešao Albaniju, pribor za jelo kojim se služio i kralj Aleksandar Karađorđević, trokrilna ikona koju je dobio od srpskih vojnika, slike...
vesti-online.com
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4085
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Арчибалд Рајс о старој српској вери

Порукаод Aнa » Пон Јун 23, 2014 2:50 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4085
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Арчибалд Рајс о старој српској вери

Порукаод Aнa » Пон Јун 20, 2016 11:30 am

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4085
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm


Повратак на ДУХ СРПСТВА - словенска религија и српско православље

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 2 госта

cron