Српска слава кандидат за баштину Унеска

Колективна духовност: стара српска вера и "сујеверје", фузија православља и старе религије, за и против српске народне религије, праслике: Видовдан -> Световид Свети Сава -> Дабог, архетипи, аутентична самоникла духовност

Re: Српска слава кандидат за баштину Унеска

Порукаод Caliburn » Чет Апр 21, 2011 2:00 pm

talican пише:Моји су по оцу пореклом из источне Србије и славимо Славу од памтивека. Слава је древни српски обичај која се славила још пре примања хришћанства и још пре аутокефалности СПЦ. Слава, својствена је само Србима. То су непобитне чињенице!

talican пише:Моји по оцу нису пореклом из ЦГ нити из приморја, нити је у мом крају било икаквих миграција (поготово не из ЦГ), нити смо колач носили у цркву.

Ma šta ja mislio o tvojim porukama na drugim temama, moram priznati da sam iskreno i prijatno iznenađen tvojim shvatanjem slave. :vai
Caliburn
 
Поруке: 806
Придружен: Чет Окт 01, 2009 2:26 pm

Re: Српска слава кандидат за баштину Унеска

Порукаод Svetovid » Пон Дец 12, 2011 4:49 am

Čuvamo li običaje i tradiciju
Violeta TALOVIĆ | 18. mart 2011. 20:57

Globalizacija, opšte kulturološke promene i napredniji standard života, nisu narušili stara verovanja koja sećaju na poreklo, rodbinske veze, strahove od kazni predaka - kaže etnolog Vesna Marjanović

Слика
Običaji vezani za Đurđevdan, Vaskrs i slavu

O BELOJ nedelji koja se u narodu naziva i “proštena” mire se zavađeni, preskaču vatre na raskrsnicama sela, a maskirana deca obilaze naselja i sakupljaju jaja koja se farbaju za Uskrs. Prvo obojeno crveno jaje zaštitnik je kuće - čuvarkuća, a vodom u kojoj je bilo potopljeno, umiva se za zdravlje.

Srbi su narod s bogatom tradicijom i od najranijih vremena čuvaju svoje običaje. Tradicionalnom modelu ponašanja često se, međutim, pripisuje “iskonsko” poreklo. Zbog različitih istorijskih okolnosti, naš narod je bio izložen iskušenjima očuvanja tradicije, pa su brojni običaji nestali ili su, jednostavno, potisnuti. Naspram konzervativnih sredina koje čvrsto čuvaju običaje i verovanja, primetan je pokušaj obnavljanja običajnih rituala u savremeni život.

KULT PREDAKA
NAJUOČLJIVIJI relikti iz prošlosti ostali su u običajima vezanim za pogrebne rituale i kult predaka - kaže dr Marjanović.
- Iako se većina stanovništva uklapa u savremeni milje globalne kulture, kada su pogrebni običaji u pitanju malo toga ima u mnogim sredinama što pripada hrišćanskom, pravoslavnom kodeksu ponašanja, već se izgrađivalo i danas se gradi paralelno, prema narodnoj percepciji smrti i zagrobnog života. Iz straha da se “pokojnik ne povampiri” u pojedinim sredinama ubadaju mu iglu u petu ili uvo.

Pripadnost određenoj porodici, regionu ili etnosu oznaka je identiteta, legitimnost - smatra dr Vesna Marjanović, načelnik Odeljenja za proučavanje narodne kulture u Etnografskom muzeju u Beogradu. - Ipak, puko pozivanje na ostatke prošlosti i na tradiciju nikada i ništa nije objašnjavalo. Važan je kontekst u kome se fragmenti prošlosti čuvaju, ali važni su i razlozi zbog kojih se čuvaju: sećanje na poreklo, pojedine rodbinske veze, strahove da se nešto ne dogodi nepoželjno ukoliko bi se određeni običaj napustio, strahove od kazni predaka.

Mnogi običaji su preživeli, nadogradili se ili transformisali. Vreme u kojem se danas živi otvara pitanje naše spremnosti da se (o)čuva svoje u odnosu na uopštene modele ponašanja (poznate kao globalizacija). Dr Marjanović kaže da su tradicionalni modeli raznovrsni, u nekim sredinama to je potreba iskazivanja identiteta, osećaj pripadnosti u etničkom smislu, pripadnosti regionu ili samoj porodici, negde je vidljiva politička ili religijska pripadnost. Etnološka istraživanja doprinose razumevanju žive narodne kulture u Srbiji sazdane iz brojnih kulturnih slojeva nagomilanih u proteklim vremenima.

U srpskom društvu, samo prividno stara verovanja narušena su usled opštih kulturoloških promena i naprednijeg standarda života. Iako u procesu “korenitih” promena verovanja su, kako tvrde naši poznati antropolozi, osnov ritualnih postupaka i mitske realnosti.

I danas se veruje u srpskom narodu da je dete najpodložnije uticajima zlih sila i da ga treba čuvati posebnim merama koje su bile efikasne i u prošlosti, koje su primenjivale babe, majke - kaže dr Marjanović. - Živi su i običaji vezani za sklapanje braka - svadbu koja je, kao posebna obredna struktura u srpskoj kulturi, doživela mnoge promene ali ne i suštinske. Nošenje amajlije na venčanje ispod venčanice, razvezivanja svih čvorova, dodavanje nevesti muškog deteta - nakonjče, šljapavče, uskutnjače, vezuju se danas za sujeverje a nekad su bili oblici narodne religije.

Mladenci se i danas dočekuju sa šećerom, medom i pogačom, kako bi im bilo skladno i harmonično u životu. O sačuvanom prenošenju mlade preko praga naša sagovornica kaže:

- Mlada, novi član u novoj zajednici, nije smela da kroči na prag jer su prema verovanjima našeg naroda duše predaka tu boravile, pa je bilo i opasno uznemiriti ih dok se svi rituali propisani za uključivanje novog člana zajednice ne obave do kraja.

Dr Marjanović podseća i da je budućnost tradicije u stalnom dijalogu sa sadašnjšću, s trenutkom kada se tradicija u širem ili užem obliku upotrebljava ili zloupotrebljava:
ĐURĐEVDAN * O ĐURĐEVDANU, običaj je da se kiti zelenilom, đurđevdanskim vencima. Kultovi i mitovi još uvek žive u Srbiji. Često uobličeni u novije oblike živo su kulturno nasleđe stanovništva?
- Da. O Duhovima kolektivno se izlazi na groblje ne bi li se ostvario kontakt s precima. Kapija se kiti o Ivanjdanu, a na Petrovdan okuplja se oko kolektivne vatre s lilama (baklje od trešnjeve kore). U narodu je ostao strah od letnjih “ognjenih svetaca” i postojanje mitskih priča o izgoreloj letini ako je neko radio na sv. Marinu ili sv. Iliju. Primera je mnogo. Podizanje krstova, bandera na raskrsnicama o Đurđevdanu, znak je zaštite od groma u zapadnoj Srbiji.

- Tradicija se i proživljava. Tradicija je i stil života, gotovo slobodan izbor za većinu mlađe populacije u Srbiji. Fragmenti prošlosti promiču i stanovništvo živi negde više, negde manje s njima. Prošlost je prisutna u onoj meri u kojoj se oseća potreba da se živi jednim delom prema tradicionalnom modelu: da se seče i unosi badnjak i slama u kuću na Badnji dan, da se porodica okupi na Božić uz božićnu pečenicu i česnicu, da se ostvari komunikacija među ukućanima, da se o slavskom obredu svetkuje navečerje kao značajniji deo slavskog rituala nego sam dan slave.

Sa grupom stručnjaka Vesna Marjanović privela je kraju prvu fazu istraživanja krsne slave u Srbiji. Najstariji srpski običaj na dobrom je putu do Uneska.

- Korpus građe o krsnoj slavi kod Srba u Srbiji prikupljen tokom protekle godine na terenu pomoći će u oblikovanju ne samo predloga za nacionalni registar nematerijalne kulturne baštine Srba u Srbiji već i kao oblik živog nasleđa u kojem se mnogi Srbi prepoznaju i na čemu grade svoj identitet. Nikoljdan se, primera radi, slavi kao dan u kojem se slavi svetitelj (sv. Nikola) a ne sam svetac. Tradicionalni model je i da se u ime slave potroši ogroman novac, kako bi se načinila gozba s velikim brojem gostiju. Na to je ukazivala i Srpska pravoslavna crkva braneći preterivanje u jelu i piću, a i kasnije prema arhivskim izvorima i carica Marija Terezija Srbima u južnoj Ugarskoj.

A da li stvaranje umišljene slike o novom identitetu dovodi u opasnost duhovnost srpskog naroda u Srbiji?

- Pod izgovorom kulturne regresije tradicionalni oblici koji odgovaraju nekom prošlom vremenu upadali su u krizu. Mimikrija porekla odigravala se samo privremeno za potrebe izgradnje ličnog statusa u urbanoj sredini, ali stvarni emotivni naboj ostao je da tinja, pa su mnogi potiskivani običaji i verovanja oživeli, što govori o značaju koji za Srbe ima duhovna kultura, ili oblici nematerijalne kulturne baštine.

PORODICA, ČUVAR SEĆANJA
STVARNI oblici tradicionalne kulture i oni koji su proizvod naracija i sećanja, tipični su samo u porodičnim zajednicama, tamo gde više generacija živi pod istim krovom i gde se obredna praksa prenosi kao deo mikro identiteta s kolena na koleno - kaže dr Marjanović. - Kod razdvojenih porodica i tamo gde je prisutan generacijski vakuum, nije moguće govoriti o kontinuitetu očuvanja tradicije.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Српска слава кандидат за баштину Унеска

Порукаод Svetovid » Пон Јан 16, 2012 11:15 pm

:kafa

Чији је бећарац

Конвенцијом Унеска установљен је и „Регистар добре праксе заштите”, који омогућава различитим државама да подносе заједничке номинације

Слика

После проблематичне номинације ојкања и његовог признавања за хрватску угрожену културну баштину на листи Унеска, на ред је дошаоибећарац. Наиме, Хрватска ће, опетне хајући за истоветно српско културно наслеђе, номиновати и бећарац.

У првом броју часописа „Нематеријално културно наслеђе Србије”, Ирена Илић (Министарство културе Хрватске) каже да је та држава „израдила нове кандидатуре за бећарац, традицијски вокално инструментални напјев с подручја источне Хрватске и нијемо коло Далматинске загоре”?

Када је о бећарцу реч, он се навелико пева у Војводини, све до Темишвара. А када је о „нијемом” , „глувом колу” реч, онда без БиХ (РС) немогуће је замислити мапу овог блага.Оливера Васић (ФМУ) опомиње: „Немојмо направити грешку коју су учинили Хрвати заштитивши немо коло и ојкачу, када је то наслеђе не само Словена Балкана, већ и много ширег простора.”Имамо, дакле, прилику да аргументовано доведемо у питање неке некоректне номинације. To може дa, поред досад урађеног, учини Министарство културе Србије, односно, Национални комитет за културно нематеријално наслеђе Србије.

Младен Лесковац, аутор антологије „Бећарац” (Матица српска, Нови Сад, 1958, 1979), истиче да јебећарац настао у Срему, Бачкој и Банату „па се онда преко Славоније а кроз Шокадију, и са чврстим а плодно сочним стаништем у њој, спушта ваљда тамо негде ка Кордуну и Лици, да би онде, као заустављен каквом преградом од кордона Војне границе, као пресечен, нагло устукнуо и умукао”. Бећарац има и десетерачки двостих који, за разлику од мелодије, није умукао, већ се наставља управо преко крајишко-динарских предела, али у другој мелодији – ојкачкој.

Примере бећарца Младен Лесковац налази у песмарици Петра Вукичевића (Сомбор, 1844), „Бачванским песмама” Стевана Бошковића (Нови Сад, 1862, 1879), и „Банатским песмама” П. Т. (Нови Сад, 1863, 1866). У Матици српској постоји песмарица православног свештеника Николе Беговића који је у Костајници (1843) забележио примере бећараца. Позната Беговићева дела су: „Народне пјесме крајишких Срба” и „Живот и обичаји Срба граничара”. Примере бећарца можемо наћи и под плаштом пословица и клетви у збиркама Јована Мушкатировића (Беч, 1787; Будим, 1807). Драгиша Живковић наводи утицај бећарца на српске романтичаре, Радичевића, Змаја и Костића.

Неке државe на Балкану данасинсистирају на разликама управо кроз нематеријално културно наслеђе, пре свега кроз језик, и друго. Но, поред „Листе за хитну заштиту” и „Репрезентативне листе”, Конвенцијом Унеска установљен је и „Регистар добре праксе заштите”, који омогућава различитим државама да подносе заједничке номинације. Ентони Краус(Унеско, Венеција) каже: „Чињеница да се многи изрази културног наслеђа могу наћи са свих страна државних граница, отвара могућност за сарадњу.” Један српски бећарац из прве половине 19. века каже: „Боже, спари ко за кога мари,/ а распари ко за ког не мари.”

Поводом бећарца на Балкану, дакле, решење je у заједничком (српско-хрватском) номиновању. Тиме се поштују људска права и уважава идентификацијa српске заједнице са елементом баштине у којем проналази свој идентитет и континуитет.
Ненад Грујичић
објављено: 17.01.2012.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Српска слава кандидат за баштину Унеска

Порукаод Aнa » Уто Сеп 17, 2013 6:16 pm

И крвна освета је нематеријално наслеђе



Сваки народ има обичаје које би радо ставио „под тепих” – каменовање због предбрачног или ванбрачног сексуалног односа, одсецање екстремитета због крађе или клитероктомија код женске деце


Ужичка пршута, чивијашка шала, приче о Ери или грнчарија из Злакусе само су неке традиционалне вредности, које би Србија у наредном периоду (можда и до 31. марта) могла да номинује за Унескову листу елемената нематеријалног културног наслеђа (НКН).

Необична чињеница је и та, да нематеријалном наслеђу припадају и обичаји које бисмо радо заборавили, а то је – крвна освета. Наравно, да она не може бити предложена за Унескову листу, али не сме бити ни заборављена због будућих генерација. Управо о томе говори Љиљана Гавриловић из Етнографског института САНУ, у тексту објављеном у новооснованом часопису, под насловом „Нематеријално културно наслеђе”, у издању Министарства културе Србије.

Нематеријална баштина преноси се с генерације на генерацију путем језика, музике, игре, позоришта, животне филозофије, поступака, праксе, обичаја и читавог низа других форми, предмета и места у којима су лоциране идеје људи.

Слика

Наша саговорница наводи да „крвна освета на великом делу балканског простора све до краја 20. века (Санџак, Косово, Црна Гора, северна Албанија), у неким областима и данас веома жива и функционална пракса, јесте део нематеријалног културног наслеђа Срба, Црногораца и Албанаца. Она се одржавала, јер је током векова слабе државе (у оквиру Отоманског царства), јасно регулисала односе унутар локалних заједница. Такав део традиције је немогуће штитити, јер у потпуности негира државну организацију и супротна је свим модерним законодавствима. Али вредности и начин мишљења који постоје у оквиру ове праксе неопходно је запамтити да би се „очувао идентитет, сазнање какви смо били и да би нaследницима могли да објаснимо зашто не могу да буду такви”.

Памћење крвне освете као НКН могуће је бележењем личних историја и породичних легенди јер је 90 одсто прича о насељавању Србије почивало на причи како је неки предак убио Турчина и у страху од одмазде се с целом породицом преселио из матице (Црне Горе, Косова, северне Албанија). Она се не сме штитити као НКН, али је важно заштитити легенде о њој.

Љиљана Гавриловић потом наводи и најраспрострањенији обред прелаза; склапање брака и свадбени ритуал који га прати, са сегментом плаћања откупнине за младу или давање мираза уз њу. У првом случају „куповина жена” се вреднује као допринос члана породице, који се губи због одласка, а у случају мираза се девојка сматра издржаваним чланом, те се уз њу даје вредност која ће учествовати у њеном издржавању. Оба примера су у супротности с конвенцијом о заштити људских права УН.

Ми нисмо изузетак, сваки народ има део НКН који би радо ставио „под тепих”. Довољно је навести каменовање жена или мушкараца због предбрачног или ванбрачног сексуалног односа (у неким арапским земљама), јавно бичевање жена због тога што испод традиционалног одела носе панталоне (Судан), одсецање екстремитета због крађе или клитероктомија код женске деце.
– Обичаји попут крвне освете немају било какав статус, сви се праве као да они ни не постоје. Потом све врсте наслеђа, оне које нису подобне или их је живот променио (немогуће је реконструисати породицу из 18. и 19. века) не могу се заштитити као живо наслеђе. Прво или га више нема или се не уклапа у савремене односе и правне системе. Такав концепт НКН се штити и промовише углавном само у оквиру туристичке понуде. Крвна освета је још жива, али се ми правимо да није. Истраживаће се као и до сада, али свакако неће улазити на било какве листе. Листе НКН Унеска не мењају битно истраживања која постоје и постојала су много пре ње. Налазити се на тој листи по мени не значи велики добитак, ништа ново немате сем престижа, а можда ће се неки новац и добити, али то за НКН неће бити значајна свота – каже Љиљана Гавриловић.

Биљана Лијескић

......

Фалинка у нашем закону

Наше Министарство културе је до сада, како пише у саопштењу упућеном „Политици” поставило, „мрежу за очување НКН, коју чине Национални комитет за НКН с десет чланова, Комисија за упис у регистар НКН с девет чланова и Центар за проучавање НКН при Етнографском музеју у Београду и мрежа координатора. Отварање овог центра се очекује почетком ове године као и први уписи у национални Регистар НКН (до сада је стигло 40 предлога и комисија их тренутно анализира)”. Саша Срећковић, координатор за НКН у Србији са тренерском лиценцом Унеска, појаснио је процедуру:

– Номинација елемената НКН за Унеско се завршава сваког 31. марта. Претходно елемент мора бити уписан на националну листу. У нашим законима не постоји појам НКН, што у великој мери отежава процедуре.

Медитеранска дијета

Хрватска је дала предлоге захваљујући којима се и бећарац (певање и игра источне Хрватске) налази на Унесковој листи НКН. Али то не треба да брине, с обзиром на то да у региону ми и наши суседи имамо слично културно наслеђе Унеско је омогућио заједничке номинације, тако је на пример медитеранску дијету номиновало више земаља. Хрватска озбиљно ради на систему НКН већ седам година, а ми годину и по. На листи Унеска елементе НКН су до сада регистровали наши суседи Хрвати, Мађари, Румуни, Бугари, Албанци а потом Италија и Аустрија. Наши предлози се припремају, а на тој листи Унеска нема ни предлога Словенаца, Босанаца, Црногораца и Македонаца. Регионална сарадња постоји и негује се.

Биљана Лијескић
објављено: 16.01.2012.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Српска слава кандидат за баштину Унеска

Порукаод Aнa » Пон Нов 24, 2014 1:48 pm

Српска слава на листи Унеска, постаје део културног наслеђа човечанства!


Ј. Матијевић | 23. новембар 2014.


Празник породице посвећен светитељу заштитнику домаћинства, обликован у средњем веку, постаје до краја недеље део нематеријалног културног наслеђа човечанства

ДО краја предстојеће седмице, сазнају „Новости“, српска крсна слава, званично ће бити на Унесковој репрезентативној листи нематеријалног културног наслеђа човечанства. Тако ће слава, најпрепознатљивији обичај већине наших православних породица, остати упамћена и као „први упис“ Србије на листу светског нематеријалног културног наслеђа.

Али, иако нема сумње колики је значај славе за Србе у Србији и код већине Срба у региону и свету, нашу јавност ових дана највише интересује како су је предлагачи описали и представили Унесковој комисији.

Магистар Марко Стојановић, члан номинационог тима Славе за Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, каже да је слава представљена, пре свега као обред освештања хране и пића, који православни хришћани у Србији практикују у оквиру годишњег циклуса обичаја. Као празник породице, посвећен светитељу, заштитнику домаћинства. Наглашено је, каже, и да је реч о народном обичају прослављања свеца заштитника под називом слава, крсно име, крсна слава и, раније, памјат светом, који је обликован у српској средњовековној држави, као и да његову данашњу обичајно-религијску форму, осим већинског српског становништва, практикују и припадници неких мањинских заједница.

- Објаснили смо и да обред славе и ритуали садрже бескрвне и крвне жртве, уз молитве и здравице. А, централни, христијанизовани ритуал подразумева паљење свеће, молитву и унакрсно пресецање, преливање вином и ломљење хлеба односно славског колача на четири дела, што симболизује тело, крв и бестелесну природу Христа. Гозба, која следи наставак је и сједињење са централним ритуалом. Она и за домаћина и за госте започиње узимањем залогаја славског колача и славског жита, потом отпијањем гутљаја вина уз здравицу, која се изговара за плодност и благостање свих присутних, слављеника и гостију - каже мр Стојановић.

НАЦИОНАЛНА ЛИСТА СА 27 “СТАВКИ“ ПРЕ Унескове, нематеријално културно наслеђе мора да се нађе на националној листи. Србија је, 2012. године, усвојила регистар који тренутно садржи 27 „ставки“ српског нематеријалног културног наслеђа. Осим славе, ту су молитва - ђурђевдански обред, белмуж, изливање и паљење ратарских свећа, израда пиротског качкаваља, пиротско ћилимарство, филигрански занат, клесарски занат, пазарске мантије, косовски вез, певање уз гусле, грокталица, певање из вика, ерски хумор, коло (коло у три, коло у шест), руменка, свирање на гајдама, фрулашка пракса, свирање на кавалу, наивно сликарство Словака, Лазарице у Сиринићкој жупи, израда дрвених чутура у селу Пилица, Вуков сабор, ојкача, врањска градска песма и чување Христовог гроба.

Он појашњава да је у „објашњењу“ славе, предочено и да је на гозби неизоставна печеница од меса, као крвна жртва која потиче из античких времена, и која за славе које се обележавају за време хришћанског поста или на посне дане подразумева искључиво узимање рибе.
- Нагласили смо, такође, да се и такозвано преношење славе обавља уз колач, када синови, који према обичају искључиво наслеђују славу, на њен дан од оца ритуално преузимају комад колача за властито домаћинство. Рекли смо и да гозбу, славски колач и жито, припремају искључиво жене, и тако постају равноправни носиоци славског обреда. Деца, пак, помажу, раде мање послове, посматрају и уче да у будућности преузму значајније улоге - прича наш саговорник.

Посебно је указано да ритуална припрема и украшавање славског колача, утискивање Христових симбола ИС-ХС-НИ-КА, уз квалитет и обиље јела на гозби, наглашавају културну, обредну и друштвено ритуализовану улогу жене и њен престиж. Јер, припремањем жртве у храни, она обезбеђује плодност и благостање домаћинству, али уједно преноси ритуална знања и вештине са колена на колено.
- Објашњавајући значај славске гозбе, појаснили смо и да се тако шири друштвени круг у коме се слава препознаје као симбол заједништва и идентитета. Позивањем и учешћем родбине, пријатеља и суседа у гозбеном ритуалу, усклађују се друштвени статус, различита етничка и религијска припадност учесника и наглашава важност сваког госта - наглашава Стојановић и каже да је комисији која је одлучивала о томе да ли ће се слава наћи на Унесковој репрезентативној листи нематеријалног културног наслеђа човечанства наш центар приложио обимну документацију и прилоге који најбоље сведоче о истинској важности славе за идентитет српског народа током минулих векова, данас и у будућности.


ЗАСЛУЖНИ И МЕДИЈИ
- ЗАКОНСКИ оквир, који домаћинима за дан славе омогућава да не раде, уз подршку медија који поводом слава емитују или пишу пригодне прилоге, одражава општедруштвени, позитиван став јавног мњења, што поспешује очување и одрживи развој славе као нематеријалног наслеђа у Србији. Осим тога, у Етнографском музеју у Београду и Музеју хлеба у Пећинцима спроводе се дечји образовни програми који промовишу и подижу свест о значају прослављања породичног светитеља - наглашава мр Марко Стојановић.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Српска слава постала део културног наслеђа човечанства

Порукаод Aнa » Чет Нов 27, 2014 8:44 pm

НА ЛИСТИ УНЕСКО Српска слава постала део културног наслеђа човечанства


ФоНет | 27. новембар 2014. 18:43 |

Породична слава увршћена је на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства УНЕСКО




БЕОГРАД - Породична слава увршћена је на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства УНЕСКО што представља први упис културних добара из Србије на ту листу, као што су ''Новости'' раније најавиле.

Одлуку о упису славе донео је Међувладин комитет за заштиту нематеријалног културног наслеђа, на свом редовном заседању одржаном данас у седишту УНЕСКО у Паризу.

''Упис на Репрезентативну листу УНЕСКО од великог је значаја за српску културу и њено нематеријално наслеђе. Улазак на листу за Србију представља изузетну част и престиж, али истовремено значи и обавезу државе чланице да створи неопходне услове за очување нематеријалног наслеђа на својој територији'', изјавила је помоћница министра културе и информисања за међународну сарадњу, европске интеграције и пројекте Асја Драча Мунтеан.

Србија је 2010. ратификовала Унескову Конвенцију о заштити и очувању нематеријалног наслеђа. Исте године почела је примена конвенције и створени су услови да Србија може да предлаже елементе нематеријалног културног наслеђа на УНЕСКО Репрезентативну листу.

За имплементацију конвенције задужено је Министарство културе и информисања. Номинацију Породична слава за упис на листу припремио је Етнографски музеј у Београду, подсећа се у саопштењу.

„Народни обичај прослављања домаћег заштитиника под називом слава или крсно име обликован је у српској средњевековној држави. Данашњу обичајно-религиску форму славе практикују и припадници неких мањинских заједница. Значај славе уважава се и на индивидуалном и на општедруштвеном плану, што је штити, одржава и преноси кроз генерације као живо нематеријално наслеђе“, рекао је на представљању у Паризу Марко Стојановић, члан Номинационог тима за упис славе у Репрезентативну листу Унеска.

Центар за нематеријално наслеђе Етнографског музеја приложио је комисији УНЕСКО обимну документацију која на најбољи начин указује на значај славе у српском народу, пре свега као симбола заједништва.

Славски обред састоји се из претхришћанских, христијанизованих и хришћанских елемената, што скупа учвршћује религијски и национални идентитет и подржава културну разноликост.

Србија хе предала на разматрање за 2015. год. номинацију за коло, за упис на Репрезентативну листу. Поред славе и кола, у плану је још номинација. Регистар нематеријалног културног наслеђа Србије тренутно садржи 27 елемената.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Српска слава кандидат за баштину Унеска

Порукаод Aнa » Пет Нов 28, 2014 12:28 pm




Слика
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Претходни

Повратак на ДУХ СРПСТВА - словенска религија и српско православље

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Bing [Bot] и 2 госта