Српска слава кандидат за баштину Унеска

Колективна духовност: стара српска вера и "сујеверје", фузија православља и старе религије, за и против српске народне религије, праслике: Видовдан -> Световид Свети Сава -> Дабог, архетипи, аутентична самоникла духовност

Re: Српска слава кандидат за баштину Унеска

Порукаод FORMICA » Суб Феб 19, 2011 7:35 pm

talican пише:Једноставно је, ко слави Славу, Србин је, или је српског порекла, па може да се изјашњава и као "Црногорац", Бугарин, Хрват, Шиптар, Грк, Румун...


Slava nije srpski običaj. Slavu kao običaj je proganjala SPC pod vrlo strogim prijetnjama pokušavajući poništiti śećanja novodoseljenih stanovnika po Srbiji. U današnjoj Srbiji živi vrlo malo Srba u etničkom smislu budući su oni srednjevjekovni Srbi ili davno napustili Srbiju ili izginuli u ratovima koje su vodili za tuđe interese (bilo turske bilo mađarske bilo austrijske) ili poumirali od strašnih pandemija koje su harale ovim prostorima. Suva je istina da su sami Srbi prizivli hrišćane iz okolnih zemalja da nasele Srbiju jer je ostala pusta.
FORMICA
 
Поруке: 13
Придружен: Пон Феб 14, 2011 1:31 pm

Re: Српска слава кандидат за баштину Унеска

Порукаод talican » Суб Феб 19, 2011 9:07 pm

FORMICA пише:
talican пише:Једноставно је, ко слави Славу, Србин је, или је српског порекла, па може да се изјашњава и као "Црногорац", Бугарин, Хрват, Шиптар, Грк, Румун...


Slava nije srpski običaj. Slavu kao običaj je proganjala SPC pod vrlo strogim prijetnjama pokušavajući poništiti śećanja novodoseljenih stanovnika po Srbiji. U današnjoj Srbiji živi vrlo malo Srba u etničkom smislu budući su oni srednjevjekovni Srbi ili davno napustili Srbiju ili izginuli u ratovima koje su vodili za tuđe interese (bilo turske bilo mađarske bilo austrijske) ili poumirali od strašnih pandemija koje su harale ovim prostorima. Suva je istina da su sami Srbi prizivli hrišćane iz okolnih zemalja da nasele Srbiju jer je ostala pusta.

Моји су по оцу пореклом из источне Србије и славимо Славу од памтивека. Слава је древни српски обичај која се славила још пре примања хришћанства и још пре аутокефалности СПЦ. Слава, својствена је само Србима. То су непобитне чињенице!
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Српска слава кандидат за баштину Унеска

Порукаод FORMICA » Нед Феб 20, 2011 11:23 pm

talican пише:Моји су по оцу пореклом из источне Србије и славимо Славу од памтивека. Слава је древни српски обичај која се славила још пре примања хришћанства и још пре аутокефалности СПЦ. Слава, својствена је само Србима. То су непобитне чињенице!


Tačno je da danas vjernici SPC slave slavu i u tome nema ništo loše. Istina ista ta SPC je zadnjih 100-tinak godina pokušavala da istrijebi taj običaj i postigla je upravo suprotno. Naročito poslije vremena komunističke vlasti kad je narod bio uglavnom duhovno nepismen pa je svakakvi običaj prihvatao zdravo za gotovo.

Običaj slave je prema istraživanjim etnologa nastao u primorskim krajevima kad su novodoseljena slovenska plemena preuzela taj običaj od domorodaca romanizovanih Ilira. Radi se o običaju poštovanja kućnih bogova koji su prelaskom na hrišćanstvo preimenovani i hrišćanske svetce i kao takav običaj su ga preuzeli novodoseljeni Sloveni. Sama SPC se uvijek borilaprotiv tih paganskih običaja a naročito poslije stvaranja slobodne Srbije kad je bilo zabranjeno osveštavanje slavskog hljeba u crkvi pod prijetnjom izopštenja duhovnih lica iz crkve. Drugi razlog je bio što su taj običaj donijeli doseljenici iz Dalmacije, Hercegovin, Crne Gore i Albanije. Kako su ti doseljenici u Srbiji bili u ogromnoj većini (valjda oko 70% kako veli Cvijić), bilo je potrebno odvojiti ih od starih običaja edabi lakše prihvatili novu nacionalnu svijest. Doseljenici ne samo da su se tvrdoglavo držali starih običaja nego su čak i ono malo domorodačkih Srba preokrenuli te su i oni počeli slaviti slavu. Prije toga u Srbiji nije slavljena slava nego su slavljeni svetci zaštitnici pa je taj običaj koji je odgovarao kanonima crkve preimenovan u krsna slava. Treće najvažnije je da običaj slave ne ide uz zemljoradničko društvo jer sa njim nema nikakve veze. Slava se slaže sa plemenskim društvom kako je upravo postojalo u Hercegovini, Crnoj Gori i śevernoj Albaniji ili bolje reći Malesiji. Slava je u prvom redi bratstvenički običaj kojim se potvrđuje rodovska veza bratstvenika, ne samo jednakoprezimenjaka (iako jesu takvi najčešće). U Srbiji nije postojalo plemensko uređenje pa prema tome ni bratstvenički odnosi u familijama i nije bilo ni potrebe za postojanjem jednog takvog sistema identifikacije.
Druga je stavr štodanas može svako reći što mu je volja pa čak tvrditi da je slava izvorni običaj kod Srba. Naravno on jeste običaj i kod Srba uveden iz prvenstveno Crne Gore. Tradicija slavljena slave u Srbiji traje nepunih 150 godina a današnja probuđena duhovna svijets poznaje slavu nepunih 20 godina.
FORMICA
 
Поруке: 13
Придружен: Пон Феб 14, 2011 1:31 pm

Re: Српска слава кандидат за баштину Унеска

Порукаод talican » Нед Феб 20, 2011 11:41 pm

FORMICA пише:
talican пише:Моји су по оцу пореклом из источне Србије и славимо Славу од памтивека. Слава је древни српски обичај која се славила још пре примања хришћанства и још пре аутокефалности СПЦ. Слава, својствена је само Србима. То су непобитне чињенице!


FORMICA пише:Običaj slave je prema istraživanjim etnologa nastao u primorskim krajevima kad su novodoseljena slovenska plemena preuzela taj običaj od domorodaca romanizovanih Ilira.

Којих етнолога?

Моји по оцу нису пореклом из ЦГ нити из приморја, нити је у мом крају било икаквих миграција (поготово не из ЦГ), нити смо колач носили у цркву. И шта ћемо сад? Славе нису везане за "племенска друштва" само, већ и зависно од делатности којом се бавило становништво итд. Дуга прича. :vamp3
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Српска слава кандидат за баштину Унеска

Порукаод FORMICA » Уто Феб 22, 2011 12:13 am

talican пише:Којих етнолога?

Моји по оцу нису пореклом из ЦГ нити из приморја, нити је у мом крају било икаквих миграција (поготово не из ЦГ), нити смо колач носили у цркву. И шта ћемо сад? Славе нису везане за "племенска друштва" само, већ и зависно од делатности којом се бавило становништво итд. Дуга прича. :vamp3


To sam čitao 60-tih godina prošlog vijeka i sad sam zaboravio. Zaboravio sam detalje ali se radi o nekom simpozijumu istoričara u Herceg Novom ili Budvi. Izvanredno stručni ljudi u čije zaključke ne treba sumnjati. O tome je pisala i direktorica Titogradskog Muzeja neđe pred kraj 70-tih koja je takođe izvanredno stručna. Htio sam reći da ljudi koji to tvrde nijesu nikavi avetinjaci nego naučnici koji se koriste naučnim alatima i postupcima i dolaze do zaključaka koji nijesu inspirisani politikom ili nekim drugim porivima. Ja u njihove zaključne ne sumnjam ni koliko je zrno prašine.

Ne radi se samo o Crnoj Gori. Radi se o zemljama nekadašnje Duklje čiju tradiciju nastavlja Crna Gora. Ona se prostirala od Neretve do iza Drima i od mora do Lima a jedno vrijeme je izlazila i na Savu. Tad su okolna plemena bila jošu periodu primitivne društvene zajednice odnosno divlještva ali ne vjerujem da je bilo kanibalizma. Raspadom te velike države ostali su njezini tragovi u obliku kulture i društvenog uređenja i oni postoje do danas. Mogu se pretiti od Neretve do iza Drima (čak do Lješa) i od mora do Lima. Naravno da je bilo migracija i u tvom dijelu. Tamo su se naseljavali uglavnom Bugari i Crnogorci.
Slave jesu vezane isključivo za plemensko društvo i sasvim je prirodno da su ljudi iz plemenskog društva naselivši nove krajeve i budući su bili u većini i zadržali svoje običaje čak ih prenijeli na preostale domorodce.
I sad nećemo ništo. Što misliš da ću ti braniti da slaviš slavu? Naravno da neću. Slavu može slaviti kome je volja. Meni lično je milo da su Srbi preuzeli taj prastari crnogorski običaj.
FORMICA
 
Поруке: 13
Придружен: Пон Феб 14, 2011 1:31 pm

Re: Српска слава кандидат за баштину Унеска

Порукаод talican » Уто Феб 22, 2011 12:18 am

То што тврдиш нема основу. Лако оборљиво.
Хахаха... дај ти имена тих "стручњака" и изводе из њихових књига...
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Српска слава кандидат за баштину Унеска

Порукаод Svetovid » Уто Феб 22, 2011 12:21 am

FORMICA пише:ljudi koji to tvrde nijesu nikavi avetinjaci nego naučnici koji se koriste naučnim alatima i postupcima i dolaze do zaključaka koji nijesu inspirisani politikom ili nekim drugim porivima. Ja u njihove zaključne ne sumnjam ni koliko je zrno prašine.


Убедио си ме. :kafa
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Српска слава кандидат за баштину Унеска

Порукаод papaja » Уто Феб 22, 2011 10:32 am

Интересује ме коју су то славу Дукљани славили до пре 10 година?

Светог Јожу ћопавог или светог друга Ђида? :hoho
А Латинка Перовић је Мајка Тереза тог манастира изгледа...

"Божић" вам беше падао 25ог Маја а "Васкрс" 13ог Јула...
"...ту бо е[сть] Илурикъ, егоже доходилъ апостолъ Павелъ, ту бо бяша СловІни пІрвІе. ТІмьже СловІньску языку учитель есть Павелъ, отъ негоже языка и мы есме Pусь..."

Повѣсть времяньныхъ лѣтъ (Несторова хроника)

Нико не уноси радикализам у наш народ однекуд са стране. Напротив, он ниче из обичајног права, из целокупне друштвене стварности Србије. И пре свега он ниче из српске породичне задруге... корен српског радикализма лежи у самом народу, у његовим правним појмовима и обичајима. Иза фасаде писаног устава у нашем народу увек постоји неписани устав, заснован на обичају, који мора бити фундамент оног – званичног.
"Српски радикализам",
Одјек, 7. мај 1889.
Корисников грб
papaja
 
Поруке: 165
Придружен: Уто Јул 06, 2010 9:49 pm

Re: Српска слава кандидат за баштину Унеска

Порукаод Svetovid » Суб Феб 26, 2011 11:27 am

Не иду славски колач и „кока кола”

Истраживачки тим при Етнографском музеју представио резултате рада на прикупљању грађе за кандидатуру крсне славе на листу Унеска

Слика
Снимак са изложбе-такмичења "Најлепши славски колач" која је одржана у Смедереву 31.01. (фото Бета)

Учесници пројекта који ће кандидовати крсну славу на листу нематеријалне културне баштине Унеска, јуче су у Етнографском музеју представили прву фазу у свом раду на прикупљању података и грађе о овом српском обичају. Истраживање је покрило рад на терену од Врања до Сомбора, у оквиру којег су означене основне особине славе, као што је служење колача, вина, жита, уз паљење свеће.

Према речима Весне Марјановић, руководиоца пројекта „Крсна слава”, истраживачи на терену обишли су у протеклих шест месеци породице које славе славу и у Владичином Хану, Крагујевцу, Лозници, Крушевцу и многим другим местима у Србији.

– Утврђене су основне особине славе, као базе етничког идентитета, до обичаја да се крсно име слави три, до четири дана, па до новије праксе да траје један дан. По предању, слава се преноси по мушкој линији, а у новије време постоји и женска слава – рекла је Весна Марјановић.
Марјановићева је напоменула да славе и српске породице у дијаспори.

Милош Матић, виши кустос и истраживач, рекао је да је слава комплексан културни феномен и да је задржала своје особине и у времену дерелигизације друштва.

– Почетком деведесетих година многи су се сетили да опет треба славити славу, али јасно је доказано да постоји славски континуитет и пре тога. Постоји такорећи новокомпонована фраза да се на славу не позива. То није тачно, на славу се зову пријатељи и породица и тако се формира однос слављеника према другима, и других према њему. Потврђују се и стабилизују односи у локалној заједници – истакао је Матић и рекао да славу славе и Власи и Роми.

Марко Стојановић, виши кустос и трећи истраживач у пројекту, осврнуо се на проблеме којима би се требало позабавити да би крсна слава заслужила признање од стране Унеска.

– Услови Унеска гласе да је потребно да три генерације уназад преносе културно наслеђе и да је један елемент наслеђа жив. Поставља се питање да ли се уз свећу, жито и вино уклапа и флаша „кока коле”. У Србији постоје места као што је Каоник, у којем се негде служи, а негде не служи кољиво (жито), а ту се појављује црква која га намеће, иако га нема у том крају – рекао је Стојановић.

Стојановић је упозорио да се треба чувати и уплива медија и тржишта који могу да умање вредност крсне славе као културног добра, јер су се у међувремену појавили пешкири и чаше са натписима „срећна слава”. Такође, једна од кључних особина овог наслеђа јесте славски колач, који треба да се меси у кући, а он се често купује у продавници.

После представљања пројекта уследила је и дискусија, а професор Петар Влаховић је рекао да је слава обележје етничког идентитета, напоменувши да и Албанци католичке вероисповести на Косову славе славу, за разлику од Муслимана. Његов колега Душан Дрљача је, између осталог, указао на чињеницу да око 300.000 Влаха у Србији такође слави, па би и њих требало укључити у истраживање.

Истраживачки тим пројекта „Крсна слава” радио је од маја 2010. до јануара ове године на прикупљању материјала, а за тај посао Министарство културе је одвојило 300.000 динара. Сада их, како је речено, очекује друга фаза у раду.
С. Стаменковић
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Српска слава кандидат за баштину Унеска

Порукаод Svetovid » Пон Апр 18, 2011 10:48 am

ТРАДИЦИЈА: И НАША ПОРОДИЧНА СЛАВА НА ЛИСТИ УНЕСКА
Нико нема што Србин имаде…

Највише заштићених обичаја имају Кина и Јапан, док је Хрватска на трећем месту. Наши кандидати су израда керамике у Злакуси и –крсна слава

Слика



Бугари играју на ужареном угљу, Хрвати гађају у „сриду” на Сињској алци, а Срби вековима одржавају своју крсну славу. Све су то обичаји народа из нашег региона који су се нашли на Унесковој листи културне баштине или су кандидати да то постану. Нажалост, ми каснимо за суседима па иако смо усвојили закон нисмо основали неопходна радна тела како бисмо могли званично да кандидујемо Уједињеним нацијама оно што нас одређује као народ и издваја од осталих, док су то Хрвати, Бугари, Грци... већ урадили. Хрвати су најдаље отишли. Унеско је на своју листу прихватио чак десет „феномена” из ове државе међу којима су осим поменуте Сињске алке, чипкарство, ојкање и други па су трећа држава у свету по броју регистрованих обичаја. Најспецифичнија је за сада Кина са тридесет елемената нематеријалне културне баштине, а други Јапан. За још неупућене да кажемо да је Унеско 2003. године проценио да је нематеријално културно наслеђе део народног стваралаштва и да је потребно да буде заштићено од нестајања због свеопште униформности и глобализације.

Шта све може да буде нематеријална културна баштина? Неки специфичан обичај, језик, музика,игра, народно знање, занатска умећа... па су за сада наши главни адути древни начин израде керамичких посуда у селу Злакуси код Ужица и крсна слава као основни елеменат српског идентитета.

Истраживања о крсној слави у Србији су делимично завршена,предстоји израдa монографије и документарног филма. Посао је поверен Етнографском музеју у Београду, а стручни тим предводи др Весна Марјановић као руководилац пројекта, а ту су и мр Милош Матић и мр Марко Стојановић, који су истраживали у протеклих шест месеци и посетили породице које славе у неколико подручја у Србији.

– Слава је друштвени и сакрални обичај Срба који се различито обележава па тако рецимо, у Поморављу важе једна правила а у северном Банату сасвим друга, негде се гости посебно позивају, а негде не, раније су у неким крајевима слали дописнице или честитке којима се честита овај празник, а данас за то суже СМС поруке. У јужнијим крајевима сачуване су здравице за прву, другу и трећу ракију, негде је добро да кум буде на слави, а негде се не позива из страха да не искрсне нека свађа када се мало више попије. Има и других разлика, али суштина је остала непромењена – крсна слава је обичај којим се чувају породичне вредности, саборност, национални и верски идентитет светосавља, она нас разликује од других хришћанских и православних народа, истиче др Весна Марјановић, начелник Одељења за проучавање народне културе.

Овај празник носи духовност али се одликује и богатим гозбама, Црква више инсистира на духовности, а народ се више везује за гозбу и кроз храну остварује комуникацију са свецем и са гостима, уз здравице и добре жеље за пуно здравља и благостања у дому. Иако Црква осуђује претеривања у јелу и пићу има пуно анегдота у народу о свештеницима који умеју да се огреше и подлегну овим пороцима, па се и за посне славе као што је на пример Свети Никола омрсе не само парохијани већ и неки свештеници.

Др Весна Марјановић наглашава да породице понекад због прилика мењају свеца којег славе, јер у неким крајевима онај ко купи кућу наследи и славу, или се догоди да младожења када оде у женину кућу прихвати и славу њене породице. У турско доба светац је мењан да би се према казивањима заметнуо траг, а има и доста примера када се породица заветовала, на пример Светој Петки, заштитници мајки, и славила њено крсно име, а претходну славу је наставила само да обележава без позивања гостију.

У данашње време, посебно у градовима иако је слава везана за огњиште и породични дом, гозбе се приређују у ресторанима, кафанама па чак и хотелима са доста званица. Она је тако постала статусни симбол, мада је то увек и била јер се домаћин увек трудио да и преко својих материјалних могућности припреми гозбу за званице. У Војводини је Марија Терезија својевремено одређивала колико Срби смеју да потроше новца за славе и свадбе да не би запали у дугове.

Родбина и пријатељи се окупљају због светитеља, али сам светац није толико битан. Слави се дан тог светитеља, Никољдан, Ђурђевдан, Петровдан, а не сам светац као заштитник.

– Суштина слава је молитва Богу, а обавезни су жито, колач, вино, свећа, икона и тамјан. Тог дана се мора отићи у цркву и обавити породични ручак код куће, а када се ти елементи задовоље онда се може приредити и раскошнији провод у неком угоститељском објекту за ширу фамилију и пријатеље, што је својствено богатијим породицама у данашње време – каже наша саговорница.

Осим керамике и крсне славе као кандидате за Унеско, стручњаци помињу народна предања о закопаном благу и људској жртви приликом подизања неких здања, усмену народну књижевност, епове и лирску поезију, култ Свете Петке, покладе, веровања у виле и вампире, па Коло баба које се још одржало у неким крајевима и изводи се током вечерње службе на Белу недељу. Оно што је важно напоменути јесу и Унескове пропозиције да номиновани предлог везан за одређени локалитет, мора да буде жив, да је саставни део идентитета и да се у њему ужа и шира средина препознаје те да траје најмање кроз три генерације, и на крају да се обезбеди његово трајање у будућности (бар педесетак година) а то су све услови које крсна слава не само да задовољава већ је ретко у свету наћи такав обичај који је дубоко везан за идентитет једног народа, као што је то случај са нашим. То потврђују и деведесете године прошлог века када је после неколико деценија атеизма слава врло брзо поново оживела и код оних који су се удаљили од вишевековне светосавске духовности.
Драгољуб Стевановић
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

ПретходниСледећа

Повратак на ДУХ СРПСТВА - словенска религија и српско православље

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 2 госта

cron