Српска слава кандидат за баштину Унеска

Колективна духовност: стара српска вера и "сујеверје", фузија православља и старе религије, за и против српске народне религије, праслике: Видовдан -> Световид Свети Сава -> Дабог, архетипи, аутентична самоникла духовност

Српска слава кандидат за баштину Унеска

Порукаод Svetovid » Уто Јул 27, 2010 10:26 pm

Култура
Српска слава кандидат за баштину Унеска

Министарство културе треба да почне са прикупљањем архиве народног стваралаштва, обичаја, језика, музике или заната, а на листи „неопипљивог” наслеђа могле би да се нађу и посуде из Злакусе

Слика
Грнчарија из Злакусе

После усвајања Унескове Конвенције о заштити нематеријалне културне баштине у Скупштини почетком маја, Србија би ускоро могла да се прикључи земљама попут Аргентине, која је заштитила танго као своје културно добро, или суседна Хрватска, која је на листу, између осталих, ставила своје чипкарство. Унеско је 2003. године проценио да је нематеријално културно наслеђе део народног стваралаштва и да је потребно да буде заштићено од глобализације и нестајања. То може да буде обичај, језик, музика или занат, аутентичан за нашу земљу. За сада је сигурно да је српска крсна слава најбољи „кандидат” за Унескову листу нематеријалне баштине света.

Према речима Саше Срећковића, вишег кустоса из Етнографског музеја у Београду, у предстојећем периоду требало би да се оформи комитет при Министарству спољних послова, у сарадњи са Министарством културе.

– Конкретнији рад на терену очекујемо у октобру, када је планирано да буде одржан скуп у Сирогојну. Договорено је да Етнографски музеј буде место на којем ће бити смештен инвентар нематеријалне баштине, док ће у Сирогојну бити центар за програмске активности и рад на терену – каже Саша Срећковић.

Конвенцију о заштити нематеријалне културне баштине је званично припремало Министарство спољних послова Министарство културе је 11. фебруара ове године текст конвенције проследило у Владу Србије, а 5. маја је усвојена у Народној скупштини.

Крајем маја, делегација Министарства културе на челу са Небојшом Брадићем посетила је Сирогојно када је одржана и промоција израде керамичких посуда у селу Злакусе. Овај занат прављења посуда, који се више од 5.000 година преноси са колена на колено, такође би могао да се нађе на Унесковој листи „неопипљивог” наслеђа. Брадић је приликом обиласка Сирогојна рекао да су земље у региону доста урадиле на заштити нематеријалног културног наслеђа.

Хрватска је још 2004. годинe, читавих шест година пре Србије, усвојила Конвенцију о нематеријалној културној баштини и тренутно на листи има десетак нематеријалних културних добара, као што је фешта Светог Влаха, заштитника Дубровника. Иначе, у свету се често води права битка око тога чија је баштина аутентични изданак поднебља. Крајем прошле године, око танга су се „отимали” Уругвај, Шпанија, Аргентина и Мароко. Унеско је пресудио да је чувени плес настао у Буенос Ајресу и да може да буде само аргентински.

С обзиром на то да Хрвати већ имају велику предност у односу на Србију, тамошње Министарство културе предложио је око 80 народних феномена, међу којима је клапско певање, славонски кулен, лички сир шкрипавац, лончарство из северозападне Хрватске и славонски бећарац. Бећарац смо и ми могли да предложимо за српску културну баштину, јер он представља „најпопуларнији вокалноинструментални напев Славоније, Барање и Срема”. Хрватска се потрудила да заштити и специфична наречја на свом поднебљу, па је на своју листу ставила и говор Хума на Сутли, жмињски говор и икавски дијалекат. Хрвати имају и свог представника у Унесковом Међувладином одбору за нематеријалну баштину, па тамошњи медији преносе да и то даје нашем западном суседу велику предност. Уколико би се испунили сви оштри услови Унеска, а то је изузетна вредност, укорењена културна традиција, афирмација културног идентитета и друге, и уз већи ангажман надлежних, крсна слава би могла до понесе и епитет ремек-дела нематеријалне баштине човечанства.

С. Стаменковић
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Српска слава кандидат за баштину Унеска

Порукаод Svetovid » Сре Авг 04, 2010 11:00 pm

Od krsne slave do vašara
D. MATOVIĆ | 02. avgust 2010. 20:52

Bogato nematerijalno nasleđe Srbije tek sada može da konkuriše za listu UNESKO

Слика

NEDAVNO usvajanje Konvencije o zaštiti nematerijalnog kulturnog nasleđa omogućilo je našoj zemlji da kandiduje neke od svojih „živih trezora baštine“ za Uneskovu listu. Iz bogate nematerijalne zaostavštine, za prvog potencijalnog kandidata izabrano je proslavljanje krsne ili porodične slave, kao izuzetno važnog praznika svih srpskih porodica.

AUTORSKA PRAVA - PRIČA o zaštiti nematerijalnog kulturnog nasleđa počela je još pedesetih godina proteklog veka, kao priča o zaštiti autorskih prava na opšte stvari - objašnjava Matić. - Neko se dosetio da je stavljanje na Uneskovu listu nematerijalne baštine neka vrsta patentiranja i sticanja autorskih prava na određenu znamenitost. To je urađeno da se ne bi došlo u situaciju u kojoj smo mi - ajvar su zaštitili Slovenci, a šljivovicu Nemci, a oni su naše identifikaciono sredstvo.


Ipak, dolazak do kandidature za Uneskovu listu zahteva niz prethodnih koraka. Potrebno je da se pri Ministarstvu kulture formira nacionalni komitet po čijim uputstvima će međuresorna grupa, pri Etnografskom muzeju izraditi registar nematerijalnog kulturnog nasleđa...


- Bolna tačka naše države je što je konvencija doneta 17. novembra 2003, a mi smo je tek nedavno ratifikovali - kaže mr Miloš Matić, viši kustos Etnografskog muzeja i član radne grupe za formiranje registra. - Ideja da se zaštiti slava potiče još iz 2004. godine, ali je tek ove godine zakonom omogućeno formiranje registra kulturnih dobara.


Srbija je tek 120. država koja je ratifikovala konvenciju. I dok smo mi čekali, Hrvati su registrovali čak sedam nacionalnih dobara (fešta svetog Vlaha, čipkarstvo u Lepoglavi, na Hvaru i Pagu, zvončari iz Kastva, hvarska procesija sa krstom, dvoglasno pevanje i sviranje istarske lestvice, proletnja procesija Ljelja i tradicionalna proizvodnja dečijih igračaka) i prvi su u Evropi, a četvrti na svetu po broju znamenitosti na listi zaštite.


Najviše svojih kulturnih fenomena zaštitila je Kina, čak 26, zatim Japan -16, pa Koreja - devet. Tango ples u sadašnjem obliku nastao je u Argentini, a na listi nematerijalnih dobara su tibetanska opera, azerbejdžanske pesnikinje-ašike, procesija Svete krvi iz Belgije, bugarski plesni ritual nestinarstvo, kolumbijski crno-beli karneval, kiparske Lefkara čipke...


- Budući da kasnimo, paralelno sa upisom u naš registar pripremaćemo materijal za kandidaturu za UNESKO - kaže dr Vesna Marjanović, načelnik Odeljenja za proučavanje narodne kulture i, takođe, član radne grupe za formiranje registra. - Pokušali smo da formiramo metodološku strategiju kako će se i šta slivati u Etnografski muzej. Sigurno je da radna grupa ne može sama da pokrije čitav teren i mnogo zavisimo od kolega iz lokalnih muzeja. Na osnovu toga odlučićemo da li da to stavimo na internu listu ili da pošaljemo nacionalnom komitetu, koji bi taj predlog evoluirao do Uneskoa.


Pored krsne slave, mogući predlozi za Uneskovu listu nematerijalne baštine su i naše svečane povorke i karnevali, vampir, vranjska svadba, Đavolja varoš, predanje o ljudskoj žrtvi, predanja o zakopanom blagu, plivanje za časnim krstom na Bogojavljenje, institucija kuma, zdravice, tkanje pirotskog ćilima, vašari, Kolo baba, priča „Baščelik“...
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Српска слава кандидат за баштину Унеска

Порукаод Svetovid » Сре Авг 04, 2010 11:02 pm

I krsna slava konkuriše za UNESKO
D. MATOVIĆ | 03. avgust 2010. 20:50

Za listu nematerijalne baštine mogu da konkurišu i narodna verovanja, običaji, epovi, lirska poezija, vampiri, poklade...

Слика
Fotografije iz bogate zbirke Etnografskog muzeja u Beogradu



LEPEZA našeg nematerijalnog kulturnog nasleđa je veoma široka, jer gotovo svaki kraj ima neki svoj lokalni kult. Najkarakterističnija tekovina je krsna ili porodična slava i zato će biti naš prvi kandidat za Uneskovu listu „neopipljivog“ nasleđa. Etnolozi su već počeli da prikupljaju građu, a paralelno sa tim ozbiljno promišljaju šta je još originalno sa naših prostora, a dostojno UNESKOA.

ZABORAVLJENI ZANATI JEDAN od naših potencijalnih kandidata za listu nematerijalnog nasleđa čovečanstva je i zemljano posuđe iz Zlakuse.
- Zanati su dobar primer za predstavljanje nematerijalnog nasleđa, ali država mora aktivno da se uključi u njihovu zaštitu - kaže Miloš Matić. - Niko ne treba da govori majstoru sa Bajlonijeve pijace kako da pravi razne vrste četki, ali mu otkupom treba pomoći da nastavi da se bavi tim zanatom. Raritet iz te radnje je četka od dabrove dlake, a pošto se ona danas teško pronalazi država treba da pomogne tom čoveku da je pronađe. Takođe, treba na razne načine pomoći kazandžijama da nastave da rade kako su naučili.


Narodna predanja, usmena narodna književnost, kao što su epovi i lirska poezija, kult svete Petke, pa poklade, verovanje u vile i vampire, posude iz Zlakuse, predmet su intersovanja naučnika.


- Mnogo toga može da uđe na listu nematerijalne baštine - kaže antropolog mr Miloš Matić, viši kustos Etnografskog muzeja. - Veliki problem je što male države pokušavaju da imitiraju velike i suočeni smo sa problemom pomodarstva i politikantstva. Može da se dogodi da dobijemo nekoga ko će dve daske starije od dvadeset godina proglasiti nematerijalnim kulturnim dobrom. Namerno kažem nematerijalno, jer su daske materijalne.


Njegov kolega, mr Marko Stojanović, takođe, viši kustos predlaže da vampiri budu naš kandidat za UNESKO.


- Vampir je srpska reč, koja je ušla u sve svetske jezike i u globalnu popularnu kulturu. Kod nas odvajkada postoje narodna verovanja u vampire, a junak Glišićeve pripovetke Sava Savanović samo je imenovano verovanje koje postoji u čitavom srpskom narodu. Sava je smešten u zapadnu Srbiju, mada su najbolja verovanja o neumrlim, vampirima u stvari u istočnoj Srbiji. Stavljanje na Uneskovu listu je neka vrsta stavljanja autorskih prava na vampira, koji je sveprisutan u svetskoj literaturi i na filmu. Nismo iskoristili ni Kremnu, ni Tarabiće na pravi način.


Naši kandidati za UNESKO, po mišljenju dr Vesne Marjanović, načelnika Odeljenja za proučavanje narodne kulture mogla bi da budu i predanja o zakopanom blagu i ljudskoj žrtvi prilikom podizanja nekih zdanja.


- Priča o zakopanom blagu su se prosto uvrežila kao jedan stereotip, naročito u ovim krajevima koja su pripadala rimskoj kulturi. Ta legenda se prenosi i došla je do 21. veka. U našoj epici prisutno je predanje o ljudskoj žrtvi prilikom podizanja značajnih zdanja, a u nekim krajevima i dalje postoji strah od ugrađivanja čovekove senke kad se zida kuća.


Za Vesnu Marjanović je fascinantno da se do 21. veka očuvalo Kolo baba, koje se izvodi tokom večernje službe na Belu nedelju. Žene iz sela koje se smatraju starim tri puta određenim korakom obigravaju oko crkve. Kolo vodi devojčica, a do nje je jedna baba, koju za ruku drži sveštenik, pa onda idu sve babe iz sela. Postoje još neke interesantne igre karakteristične za Banat, kao što su „Paun pase“, koja je do nas došla kao dečja, pa onda pokladne igre, astalske pesme. Zajedno sa Crnogorcima mogli bismo da nominujemo i guslare.


- Trebalo bi videti koliko je u narodu sačuvana obredna praksa u glumovanju i koliko određena sredina danas to prepoznaje. Na primer, uloga čauša je nekada bila magijska, a danas više zabavna. Ipak, na Zlatiboru se doskoro pisalo o čaušu kao zanimanju, kao neka vrsta glumca i reditelja običaja. Tamo je živeo čovek koji je 40 godina bio čauš na svadbama. Niz obreda vezanih za kuma su sačuvani kod Srba i kad se malo začeprka po unutrašnjosti vidi se da je kum važna institucija, kao i starojko, odnosno stari svat. Negde do osamdesetih godina starojko je bio važan gost na svadbama u gradovima, a sada je prisutan na selu i u prigradskim naseljima.


Kod bačkih Mađara zabave radi i danas se pravi „Luca stolica“. Stolica se pravi uoči praznika Svete Lucije od 13 vrsta drveta. Do ponoći mora biti gotova. Predanje kaže da se na osnovu toga šta se dogodi kad se neko popne na tu stolicu, vidi da li je veštica ili nije.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Српска слава кандидат за баштину Унеска

Порукаод Svetovid » Чет Нов 11, 2010 2:40 am

:kafa
Култура
У транзицији се губи нематеријално наслеђе

Први уписи на Унескову листу нематеријалне културне баштине из Србије почеће следеће године

Слика
Антони Краус

Антони Краус, програмски директор за културу Унескове канцеларије у Венецији представио је недавно конвенцију о очувању нематеријалног културног наслеђа са аспекта Унеска, на првом регионалном семинару одржаном у Музеју „Старо село” у Сирогојну.

У организацији Министарства културе, семинару на тему „Имплементација Унескове конвенције о очувању културног наслеђа у Републици Србији” присуствовало је педесет учесника из западне Србије, што је омогућило да у раду овог скупа учествују локални музеји, институције културе, невладин сектор, удружења, фолклорна друштва, грнчари и други појединци који негују нематеријалну културну баштину. Планирано је да у нашој земљи буду одржана још три слична семинара и то у Војводини, Јужној и Источној Србији. Циљ оваквог скупа био је упознавање стручњака о начинима имплементације Унескове конвенције о очувању нематеријалног културног наслеђа код нас, представљање практичне примене конвенције на основу искустава у региону и мапирање нематеријалног културног наслеђа.

Наша национална листа почеће да се ради до краја године, а први уписи на Унескову листу нематеријалне културне баштине из Србије почеће следеће године и тај посао обављаће национални комитет од 15 чланова, који ће формирати српско Министарство културе.

– Ова конвенција је веома млада, настала је 2003, потом је 2006. ступила на снагу, а ви сте је у Србији ратификовали 5. маја 2010. Репрезентативна листа нематеријалног културног наслеђа није приоритет ове конвенције, већ је у томе да заједнице, професионалци и носиоци елемената нематеријалне баштине раде заједно. А планирано је да Србија буде домаћин регионалне конференције, односно експертске групе о нематеријалном културном наслеђу следеће године, која ће расправљати о националним законима и политици очувања ове врсте наслеђа – каже Антони Краус за „Политику”.

Како сазнајемо од нашег саговорника, Србија је међу последњим земљама у Југоисточној Европи ратификовала ову конвенцију и сада следи фаза имплементације, а она се односи на мапирање нематеријалног културног наслеђа у нашој средини, стварање националног регистра нематеријалног наслеђа и критичне масе експерата.

О активностима канцеларије у Венецији, Краус додаје следеће:

– Србија ће у 2011. бити један од главних партнера канцеларије у Венецији. У вашој земљи биће одржана и министарска конференција на ову тему и самит шефова држава о културном наслеђу, и то све у 2011. У томе ће учествовати девет земаља региона, плус посматрачи. Планирамо и конкретну помоћ за учешће на курсу за конзервацију камена који ће се одржати у Риму, помоћи ће се у финансирању курса о конзервацији мозаика, који ће бити одржан у Србији, а потом и настављања активности пројекта „Тврђаве на Дунаву” који је Унескова канцеларија у Венецији финансирала прошле године. То је пројекат који развија културни туризам и очување и конзервацију културног наслеђа. Обухвата седам тврђава на Дунаву, а то су Бач, Петроварадин, Београд, Рам, Смедерево, Свети Ислам. Поред Унескове канцеларије, партнер у овом случају биће тзв. Дунавска стратегија.

Антони Краус истиче да је потреба за оваквом конвенцијом настала из два разлога. Први је настао из потребе да се заштити нематеријално културно наслеђе које се у транзицији полако губи и мора добро да се разуме. Други разлог је што су споменици културе већ имали своју конвенцију из 1972. и тако стекли правни основ заштите, а ова конвенција је то допунила и остварила холистички приступ очувању културног наслеђа.

Краус потом наводи како је Италија ратификовала ову конвенцију и истиче да се на њиховој репрезентативној листи налази сицилијанско позориште лутака и песме са Сардиније. „Желимо да спојимо и Венецију као светско културно добро са елементима њеног нематеријалног културног наслеђа које чини гондолијерство и карневали. Да спојимо споменик културе са оним што живи у њему.”

Б. Лијескић
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Српска слава кандидат за баштину Унеска

Порукаод Svetovid » Пон Нов 22, 2010 6:45 pm

UNESKO lomi kolač
V. MIJATOVIĆ | 21. novembar 2010. 20:58

Drevni srpski običaj, krsna slava, uskoro bi mogao da postane deo nematerijalne svetske baštine. Rasipanje para za slavu zabranila još Marija Terezija

Слика

SLAVSKI kolač iz pekare, da se domaćica ne muči. Domaćin će u crkvu kad se naspava - što da ustaje u cik zore kad nigde ne žuri. Goste će na ručak odvesti u kafanu, a popa će častiti u - evrima.

Tradicionali rituali kao da se polako povlače pred praktičnošću i udobnošću modernih slavskih običaja. Sve više krsna slava postaje povod za druženje, dok religija i tradicija padaju u drugi plan. Tim stručnjaka Etnografskog muzeja u Beogradu trenutno radi na obuhvatnom istraživanju krsne slave, zahvaljujući kojem bi običaji koje i sami polako zaboravljamo mogli da budu zauvek zapamćeni kao deo svetskog kulturnog nasleđa. Rezultati istraživanja biće deo aplikacije koju će naša država proslediti UNESKO, kako bi tradicija proslavljanja krsnog imena bila upisana na listu nematerijalne kulturne baštine.

Dr Vesna Marjanović iz Etnografskog muzeja, koja je deo ovog tima, objašnjava da slava, iako se smatra obeležjem srpskog pravoslavlja i etničke pripadnosti, nije bila karakteristična samo za nas.

Tragovi ovom običaju naziru se i kod drugih starih naroda naseljenih na Balkanskom poluostrvu i šire poput Tračana, Dačana, Ilira, starih Grka i Rimljana - objašnjava dr Marjanović. - U određenoj formi bila je zastupljena kod mnogih indoevropskih naroda ali i kod svih Slovena. Praznovanje kućne slave može se sagledati i kod Cincara, Albanaca katoličke vere, Vlaha u severoistočnoj Srbiji, potom kod jednog broja Makedonaca i Rumuna. Kao porodični praznik bila je u praksi i kod Hrvata u Hercegovini, srednjoj Bosni, Slavoniji, Dalmaciji i Lici.

Poreklo ovog običaja ni do danas nije u potpunosti rasvetljeno uprkos mnogim radovima na tu temu. Dok su neki smatrali da je krsna slava povezana sa kultom mrtvih, drugi su objašnjenje tražili u agrarnom kultu. Ima i teorija koje je povezuju sa rimskim kultom lara - zaštitnika porodice. Većina naučnika smatra da su koreni slave u pokrštavanjem srpskih rodova i borbi sa paganstvom. Crkvene kanone po kojim se obeležava dan porodičnog sveca propisao je početkom 13. veka Sveti Sava. Narodni običaji, nekada u skladu sa crkvenim propisima a često i ne, menjali su se i prilagođavali vremenu. Mnoge su se tradicije održale do danas, a među njima i Srbima često omiljena disciplina - preterivanje u jelu i piću.
JAGNJE ZA POST
U NEKIM planinskim selima na jugu Srbije donedavno je postojao običaj da se za posnu slavu posluži - jagnjetina. - Otkud nam riba u planini kad nigde nema reke - objašnjavali su domaćini. Kako su ipak hteli da poštuju post, odrekli su se prasetine i služili jagnje. U istom kraju običavali su da, kada gosti uđu u kuću, daskama zatvore vrata i prozore kako gosti ne bi odlazili dok se sve ne pojede i ne popije.

- Još je austrijska kraljica Marija Terezija donela ukaz kojim je Srbima u južnoj Ugrarskoj odredila koliko novca smeju da potroše za slavu jer su u tome uvek preterivali - kaže dr Marjanović. - I danas porodice na dan svog sveca troše mnogo više nego što im to dozvoljava ekonomski status.

Da je bogata slava uvek bila stvar prestiža potvrđuje i etnolog Živka Romelić. Ona ističe da su u Hercegovini i u Crnoj Gori u drugoj polovini 19. veka pojedine porodice dovedene do prosjačkog štapa jer se smatralo da u gostima treba ostati, jesti i piti - dok ima šta.

U današnjem, pre svega potrošačkom društvu, takođe je pitanje društvenog prestiža i izgled, sadržaj trpeze i to nije ništa novo - priča Romelić. - Tako se i danas mogu čuti priče o nekim čuvenim predratnim slavama u gradskim porodicama kako se „kod g-đe Mariol moglo videti čak devet vrsta kolača“. Sada su to naravno nove ponude na slavskom meniju, a atmosfera na mnogim od njih sve više podseća na žurke, što se ipak ne može generalizovati.

RAKIJA PRE PODNE
VLASI u severoistočnoj Srbiji, koji takođe slave slavu jedan deo ritualnih radnji naročito posvećuju svojim pokojnicima. U gradovima, sve do Drugog svetskog rata, na slavu se odlazilo na čestitanje, a posluživalo se žito, slatko i voda i rakija (pre podne) ili vino (popodne). Na kraju su iznošeni kolači posle čega se odlazilo u druge domove.

Način obeležavanja i običaji razlikuju se od mesta do mesta. Dok su se na jugu zadržali arhaični elementi slavskog obreda, u Beogradu i nekim delovima Vojvodine praznuje se isključivo po crkvenom kanonu.

- Primetno je i danas da je slava neka vrsta statusnog slavlja i da se svetitelj koji se slavi samo tada pominje - uverena je dr Marjanović. - U vremenu od slave do slave u mnogim krajevima nema molitve i poštovanje pravoslavnog kodeksa ponašanja. Ipak, činjenica je i to da se u mnogim sredinama u Srbiji nije prekidalo sa slavljenjem slave i da se i danas prenosi s oca na sina.

Da nije tako ne bi se tom brzinom pojavila u javnosti i vezala kao bitno obeležje devedesetih godina za srpski entitet, zaključuje naša sagovornica.


PRESLAVA

MNOGE porodice, osim krsne slave, slave preslave, prislužbe, obično posle nekih teških trenutaka za porodicu ili nekog njenog člana, ili zbog učestalosti nesreća u kući. Zbog dodatne zaštite preslavljuje se još jedna slava, kada se zavetuju nekom drugom svetitelju kome su se u nevolji obratili za pomoć - objašnjava Živka Romelić. - U centralnoj Srbiji opšti stav je da slavu slavi imanje, pa otuda slučajevi da se seče kolač, preslavljuje se za po nekoliko praznika u godini. Ako se udajom, donese u miraz bilo kakva imovina, slavi se i devojačka slava, a pamćenje nekada ide tako daleko da se seče kolač i po slavi neke „čukun-čukun babe, koja je u kuću donela bakrač i verige“. Takođe, mnogi od svetitelja u crkvenom kalendaru imaju nekoliko praznika (dan rođenja, pogubljenja, prenosa moštiju...), a često iz praktičnih razloga, da bi članovi jedne porodice mogli međusobno da se posećuju, jedan brat na primer slavi zimskog svetog Nikolu, a drugi letnjeg, 22. maja.


ŠARAN U SOMUNU

KOLIKO sela toliko i adeta - komentariše Živka Romelić. - To se odnosi i na proslavljanje slave u različitim krajevima. Na primer, u selima južne i istočne Srbije, sve do šezdesetih godina, gosti su pozivani na slavu kićenom buklijom, a u okolini Trstenika štapom, uz zvanicu „poslao me Bog“. Slavska sveća u kosovskim selima pravila se iz tri kraka, a u srpskim selima na Timoku za Sv. Nikolu nekada se mesio i poseban hleb - somun, u koji se stavljao ceo šaran.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Српска слава кандидат за баштину Унеска

Порукаод Svetovid » Пет Нов 26, 2010 12:37 am

Ojkanje pre nas zaštitili Hrvati

Tradicionalno „treskanje“ ipak je i na našoj listi predloga za zaštitu UNESKO. Istinski „brend“ Dragačeva je dvoglasno pevanje, a ne – trube

Слика

OJKANJE ili treskanje, koje je odnedavno na listi nematerijalnog nasleđa pod zaštitom Uneska, kao specifičan oblik pevanja koji je potekao iz Hrvatske, mogao je biti prihvaćen i kao srpski - da smo bili malo brži. Ojkačka tradicija Srba iz Krajine još u avgustu je uvrštena na preliminarnu listu našeg nematerijalnog nasleđa. No, taj spisak je i dalje mrtvo slovo na papiru, jer tek ovih dana treba da se oformi komitet za nematerijalnu kulturnu baštinu u Srbiji.

Hrvati su, kako bi se sportskim žargonom reklo, imali šest godina prednosti. Naime, pre toliko vremena usvojili su Konvenciju o nematerijalnom nasleđu, koju je Srbija ratifikovala tek u maju ove godine.

ŠTA JE ZAJEDNIČKO - OBIČAJ kraljica poznat je kod Bunjevaca i kod Srba u zapadnom Sremu i Bačkoj - kaže etnolog dr Vesna Marjanović. - Podizanje majskog drveta, oko Đurđevdana, takođe je zajedničko. Izrada liciterskih proizvoda potiče iz srednje Evrope i razvijena je u 18. veku, a poznata je i u Srbiji i u Hrvatskoj. Zajedničko je i umeće izrade božićnog nakita. S jedne i druge strane Drine sačuvano je mnogo društvenih igara, pa prelo i poselo, gusle, sevdalinke, balade...


- Od 2004. do 2007, kod nas se, nažalost, niko nije bavio ratifikacijom ove konvencije, zbog hitnosti usvajanja drugih konvencija u vezi s materijalnom baštinom - kaže, za „Novosti“, Asja Drača, samostalni savetnik u Ministarstvu kulture. - Bilo je potrebno tri meseca da ona stupi na snagu, pa smo mi faktički kao država postali punopravni član liste Uneska za zaštitu nematerijalne baštine tek u septembru. Naš nacionalni kometitet formiraće se tek krajem godine, pa ćemo s našim predlozima moći da konkurišemo tek na sledećem sastanku, za dve godine. Da li će se tada na našoj listi naći i ojkače, i kako ćemo mi regovati u slučaju hrvatskog prisvajanja ojkače, ne bih sada mogla da kažem, jer je poništavanje odluka Uneska komplikovana procedura.


Budući da Hrvati i Srbi vekovima dele zajednički prostor, na primeru ojkače vidi se da odluka o tome šta je čije nematerijalno blago funkcioniše po principu „ko pre devojci“... Poznati etnomuzikolog Dragoslav Dević objašnjava da je ojkanje specifičan način izvođenja na celom dinarskom području, karakterističan za Balkan. Slična vrsta arhaičnog dvoglasnog pevanja javlja se i kod Cincara, Grka, Slovaka u okolini Tatra, Bugara, u Belorusiji, u Ukrajini... - dodaje Dević.


- Ojkanje se u našim krajevima vezivalo za pesme koje se pevaju putem, oko Užica i Dragačeva izvodile su ih Ere, kiridžije, ponosnici... - kaže Dević. - Putujući, najčešće na konjima ka Dalmaciji ili Dubrovniku, noseći u mešinama katran (ter) za brodove, Dragačevci i Zlatiborci pevali su pesme upravo na ovaj način: dok jedan vodi, dvojica drže taj ležeći ton koji neprekidno traje dok se ne završi jedan melopoetski stih, obično pisan u desetercu.

PRASLOVENSKO PEVANJE POZNATI sarajevski etnomuzikolog Cvijetko Rihtman je u jednoj studiji iz sedamdesetih godina napisao da je ojkanje deo nasleđa praslovenskog stanovništva sa ovih prostora, jer ga drugi slovenski narodi ne prepoznaju kao deo svoje baštine.


Dević naglašava da bismo i mi imali puno pravo da zaštitimo ojkanje:


- Ovaj način starog dvoglasnog pevanja de fakto jeste naš brend; moglo bi se reći da je istinski brend Dragačeva upravo to dvoglasno pevanje a ne, toliko izvikane, trube. Slični tipovi dvoglasja postoje i kod Bosanaca, u više varijanti - baš kao i u Srbiji, kod Hrvata i Srba u Dalmaciji, Ličana... I u šopskoj (u Makedoniji i istočnim krajevima Srbije) i u dinarskoj tradiciji (od Drine do Jadrana), ovaj način pevanja ima iste karakteristike, taj ležeći glas, „oj“ ili neki drugi.


Poznati istraživač muzičke zaostavštine ovih krajeva, Čeh Kuba Ljudevit prvi je pomenuo ojkanje, i to u Dalmaciji, gde se ovaj način pevanja, zavisno od kraja do kraja, zove i gangama, rerama ili ojkalicama.


- Ime ojkanje je nastalo zbog glasa „oj“ kojim jedan ili dvojica pevača prate onog koji vodi pesmu - objašnjava Dević.

TANGO U SVETU se često vodi prava bitka oko toga šta je čiji autentični izdanak. Krajem prošle godine, oko tanga su se „otimali“ Urugvaj, Španija, Argentina i Maroko. Unesko je presudio da je čuveni ples nastao u Buenos Ajresu i da može da bude samo argentinski.


Njegova koleginica dr Jelena Jovanović smatra da ojkanje jeste zajednička baština Srba i Hrvata, kao što su i mnogi drugi elementi duhovne i materijalne kulture dvaju naroda koji žive na istom prostoru.


- Ima endemskih vrsta starog pevanja, karakterističnih za određena područja na teritoriji Srbije, koja bi se mogla brzo i lako zaštiti - kaže Jovanovićeva. - Zlatiborsko staro pevanje je jedna od takvih endemskih vrsta.


Na prostoru balkanskih država prožimaju se mnogi običaji. Kako pre nekoliko vekova nisu postojale video-kamere, niti magnetofoni, te ne postoje snimci iz doba kada su pojedini običaji ili muzika nastajali, teško je utvrditi šta je čije. Situaciju dodatno komplikuje i činjenica da se na Balkanu prepliću četiri vere, a gotovo da nema podataka šta je koja porodica zadržala od starih običaja kada je iz jedne vere prelazila u drugu.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Српска слава кандидат за баштину Унеска

Порукаод Svetovid » Пет Нов 26, 2010 12:39 am

Na listi za Unesko moravac i gusle

Šta se sve našlo u izboru za naše kandidate za nacionalnu listu nematerijalne baštine: Zaštitu će dobiti i krsna slava, epska poezija, ćirilica, narodno stvaralaštvo

ULAZAK ojkanja na Uneskovu listu ugrožene nematerijalne baštine, kao posebne vrste pevanja iz Hrvatske, koje izvode Srbi iz Like, vratilo je u fokus interesovanja šta bi sve moglo da bude proglašeno za “neopipljivo” nasleđe Srbije i sveta. Najozbiljniji kandidat za tu priču je proslavljanje krsne slave, a pored toga za kandidaturu se pripremaju drugi godišnji običaji i epska narodna poezija, ćirilica, narodno umetničko i likovno stvaralaštvo.

Слика

Prvi korak ka Unesku je formiranje nacionalnog registra, za koji će biti zadužen komitet za nematerijalnu baštinu u Srbiji. Mada će ovo telo biti formirano do kraja godine, u Ministarstvo kulture su počele da pristižu preliminarne liste.


- Od Uneska smo dobili obećanje da će nam pomoći oko formiranja registra, koji obuhvata nacionalnu listu, kao i liste za reprezentativnu i ugroženu nematerijalnu baštinu - kaže Dušica Živković, pomoćnik ministra kulture, za “Novosti”. - Prioritet će biti ugrožena nematerijalna baština, jer ona zahteva hitnu zaštitu. Veoma je važno osnivanje istraživačkog centra, pri Etnografskom muzeju.

NOVA ŠANSA ZA AJVAR PRE dosta godina izgubili smo šljivovicu, kao srpski brend, jer je zaštićena kao nemački proizvod, i ajvar, koji je postao proizvod iz Slovenije. Na preliminarnoj listi, ipak se nalaze i spravljanje ajvara i pečenje rakije. Registrovana će biti i mnoga druga narodna jela, kao što su belmuž (Knjaževac), cicvara, kajmak, kao i specijalno desertno vino “bermet”, koje se spravlja samo u fruškogorskom kraju.


Sagovornica smatra da će u narednih godinu dana biti napravljen spisak predloga sa kojim ćemo se pojaviti pred Uneskom. U ovaj posao će biti uključeno mnogo ljudi, ne samo iz Etnografskog, već i lokalnih muzeja, instituta, fakulteta, kulturno-umetničkih društava...


Srpsko kolo (Moravac), guslarska tradicija iz Polimlja, narodne pesme iz Vranja i Pčinjskog okruga, tradicija romskih trubačkih orkestara iz Vranja, Surdulice, bećarci u Vojvodini, samo su deo do sada sačinjenog spiska. Na njemu je i popularni Sabor u Guči, ali i festivali pevanja u Mrčajevcima, u Grljanu i Čobanski dani u Kosjeriću.


Etnolozi predlažu da se kao srećan spoj paganstva i hrišćanske religije, u nacionalnom registru nađe i ritualni obilazak sela i grada na dan mesnog sveca (litija). Ovaj običaj karakterističan je za jugoistočnu Srbiju, a najbolje je sačuvan u selu Dankoviće kod Kuršumlije. Svoje mesto u ovom registru naći će i vlaška magija, bajalice i basadžije u svrljiškom kraju, verovanja u vile i đavoline u Crnoj Travi, pogrebni običaji kod Vlaha, krajputaši i sahranjivanje na sopstvenom imanju u zapadnoj Srbiji.

BAŠTINA REGIONA - OJKANJE će biti na listi naše nacionalne baštine - kaže Dušica Živković. - Svakako ćemo ga i mi nominovati za Uneskovu listu. Možda ga nazovemo drugim imenom ili ćemo, kao što smo uradili sa stećcima, pripremiti regionalnu nominaciju, jer su i Bosanci zainteresovani. Po mom mišljenju to bi bilo značajnije, jer bi onda ojkanje bilo deo baštine celog regiona, odnosno više naroda.


Običaj da se ljudi okupljaju kako bi jedni drugima pomogli pri velikim seoskim poslovima, poznatiji kao moba, još jedan je od oblika sačuvanog nematerijalnog nasleđa. Među društvenim običajima koje bi trebalo registrovati su i pazarni dani u Srbiji, vašari u Negotinu, Zaječaru, Šapcu i na Pešteru, kao i pobratimstvo ili drugarčenje u Braničevskom kraju.


Od starih zanata predloženi su izrada pirotskog i sjeničkog ćilima, pirotska i vranjska keramika i opančarstvo, a u odeljku koji se odnosi na narodno stvaralaštvo biće slovačka i jagodinska škola naivnog slikarstva.


Jedan od naših predloga za svetsku listu nematerijalne baštine, Rajačke pivnice (pimnice) ušle su i na ovu preliminarnu listu, kao ambijentalna celina. Predložena je i turistička tura “Putevima rimskih imperatora”, koja obuhvata antičke gradove na teritoriji Srbije, kao i neka srednjovekovna utvrđenja (tvrđave na Dunavu), brojni manastiri, crkve brvnare. Čak i Sremske Karlovce bi, po mišljenju stručnjaka, trebalo zaštititi kao mesto koje čuva nematerijalno nasleđe. Isto tako i Sirogojno, Tičje polje, kod Brodareva, pa Taorska vrela, kod Valjeva...
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Српска слава кандидат за баштину Унеска

Порукаод medicus » Пон Нов 29, 2010 12:29 pm

OJKANJE ili treskanje, koje je odnedavno na listi nematerijalnog nasleđa pod zaštitom Uneska, kao specifičan oblik pevanja koji je potekao iz Hrvatske, mogao je biti prihvaćen i kao srpski - da smo bili malo brži. Ojkačka tradicija Srba iz Krajine još u avgustu je uvrštena na preliminarnu listu našeg nematerijalnog nasleđa. No, taj spisak je i dalje mrtvo slovo na papiru, jer tek ovih dana treba da se oformi komitet za nematerijalnu kulturnu baštinu u Srbiji.

Nadam se da me nećete pogrešno razumeti, ali budući da je srpska država pokazala fantastično interesovanje da zaštiti svoje kulturno nasleđe, možda i nije tako loše što su i Hrvati dobili to zaduženje.
Корисников грб
medicus
 
Поруке: 26
Придружен: Нед Нов 28, 2010 6:47 pm

Re: Српска слава кандидат за баштину Унеска

Порукаод Svetovid » Пон Јан 31, 2011 11:43 pm

Чије је „ојкање”

Док Хрватска веома озбиљно и приљежно ради на слању „кандидата” за звање неопипљивог културног добра још од 2004. године, Србија је тек средином прошле године усвојила Конвенцију о нематеријалној културној баштини

Слика

Древно ојкање је привилегија Балкана

Традиционално певање, ојкање, карактеристично за читаву динарску област, недавно је проглашено за нематеријално културно добро Хрватске при Унеску. Иако је ова врста архаичног напева обележје целог Балкана, а научници га сматрају наслеђем православног живља, недавно је у емисији на ХРТ-у, под називом „Ој” (документарни серијал „Шкриња”), ојкање приписано искључиво хрватској културној баштини.

Тренутно се, прецизније речено, ојкање налази на листи Унеска као значајно, али угрожено културно наслеђе које захтева хитну бригу, како би било очувано, а предложено је као кандидат хрватског културног наслеђа још 2009. године.

Према речима Ненада Грујичића, песника и аутора студије и антологије „Ојкача”, у емисији су изговорене тврдње које су далеко од научног.

– Древно ојкање је привилегија Балкана, изводи се у целом динарском појасу, Кордуну, Лици и Банији и у Босни и Херцеговини и у Црној Гори – каже Грујичић.

Грујичић наводи низ примера порекла ојкања, које су прикупљали стручњаци на терену од 19. века. Тако Лудвиг Куба, чешки етномузиколог, наводи у свом тексту из 1899. године, да је ојкање као начин певања „у православним крајевима особито обљубљен”.

– У Хрватској га налазимо код православних пребјеглица из Босне и Србије. И у Црној Гори се свуда тако пјева – бележи Куба. Грујичић цитира и Владимира Дворниковића, који каже да је ојкање пронашао у Далматинској Загори, када ју је посетио 1936, којем су ојкачи рекли да је ојкање „плач за Косовом”. Душан Умићевић, у тексту из 1939. године пише: „У свим крајевима где је ојкање сачувано, ојка само православни свијет”. А Станко Опачић 1972. године пише да су се домаће ојкаче звале и „пјевање ћирилицом”.

Ненад Грујичић сматра да би Министарство културе требало да уложи протест на ову номинацију, заједно са Босном и Херцеговином или Републиком Српском, како би ојкање постало део светске нематеријалне баштине у којем учествују Срби.

– Бојим се да у нашим институцијама не постоји довољно инвентивности, мотивације и потребе за истицањем овог феномена, као што је то било код групе агилних хрватских предлагача – каже Грујичић.

Додатни проблем у случају са ојкањем, као и другим нематеријалним наслеђем у региону, јесте и то што држава Хрватска веома озбиљно и приљежно ради на слању „кандидата” за звање неопипљивог културног добра још од 2004. године. Држава Србија је тек средином прошле године усвојила Конвенцију о нематеријалној културној баштини, а надлежно Министарство културе је крајем прошле године почело да прикупља предлоге од појединаца и институција и прави прелиминарну листу предлога. Душица Живковић, помоћник министра културе Србије, у новембру прошле године изјавила је да ћемо и ми номиновати ојкање на листу културног наслеђа, уз могућност да оно буде кандидат као баштина региона. За сада се као српски кандидати помињу крсна слава, коло „моравац”, народне песме из Врања и Пчињског округа, сабор у Гучи, Рајачке пивнице, влашка магија... Иначе, поред кашњења за регионом, српске стручњаке који се баве нематеријалном баштином очекује и веома компликована процедура сакупљања података о одређеном неопипљивом добру, које подразумева и озбиљан рад на терену, па је процењено да ће листа наших кандидата бити формирана крајем ове године.

С. Стаменковић

-----------------------------------------

Хрватски медији о ојкању

Поводом одлуке Унеска да се ојкање стави на листу нематеријалне баштине, Хрватска новинска агенција Хина је 16. новембра прошле године пренела:

Ојкање је остатак илирског и праилирског певања с подручја античке Далмације, данашње Далмације, БиХ и Црне Горе, које су Хрвати усвојили и сачували. Ојкање је „врло старо певање у коме музиколози виде најстарије облике вишегласја”.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Српска слава кандидат за баштину Унеска

Порукаод FORMICA » Пон Феб 14, 2011 3:06 pm

Naravno Srbi nikad nijesu imali običaj Krsna slava do nazad 10-ak godina.
Inače običaj SLAVA postoji samo jedino i isključivo kod Crnogoraca i porijeklom je od antičkog običaja proslavljanja kućnih božanastava. Taj su običaj preuzela slovenska plemena Bodrića i Ljutića koja su naselila Crnu Goru (tadašnju provinciju Prevalitanija) od romanizovanih ilirskih domorodaca. Kasnije se taj običaj proširio na kontinentalno zaleđe iseljavanjem.
SPC je proganjala taj običaj do nazad 20-etak godina smatrajući ga paganskim a za vrijeme kneževine Srbije postojala je kazna izopštenja sveštenika iz SPC ukoliko osveti slavski ljeb. Ono što se danas protura kao KRSNA SLAVA nije isto što i Slava jer je krsna slava proslavljanje svetca zaštitnika mjesta ili crkve i slično. No politika poništavanja Crnogoraca ne bira načine. S druge strane potpuno je tačno da je slava i običaj kod Srba koji je tamo donešen sa iseljenicima iz Crne Gore, Hercegovine i Dalmacije, i tako ušao u narodne običaje Srba tokom XVIII i XIX vijeka.
FORMICA
 
Поруке: 13
Придружен: Пон Феб 14, 2011 1:31 pm

Следећа

Повратак на ДУХ СРПСТВА - словенска религија и српско православље

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 2 госта

cron