Slovenski bogovi

Колективна духовност: стара српска вера и "сујеверје", фузија православља и старе религије, за и против српске народне религије, праслике: Видовдан -> Световид Свети Сава -> Дабог, архетипи, аутентична самоникла духовност

Re: Slovenski bogovi

Порукаод Caliburn » Пон Авг 12, 2013 9:01 am

Nažalost, danas smo u situaciji da biramo između raznoraznih budaština o slovenskoj etničkoj religiji i ovakvih nazovi naučnih dela, koje se baziraju na primitivnim i davno prevaziđenim teorijama društvenih "nauka".
Uistinu je tužno kada se mora naglasiti da Lovmjanjski spada u kvalitetnije radove o slovenskoj etničkoj religiji, a istovremeno biti svestan koliko je gluposti i ničim potkrepljenih, subjektivnih teza izneo.

Nekoliko primera:
Već smo utvrdili da ne postoji razlog da se božanstvo Porenu-tius, koje pominje Saks, čita kao Porenut-Perunic, jer je drugi član tog imena nesumnjivo glasio -vit.

Zašto nesumnjivo?

I u ovom slučaju, kao i u Igorovom sporazumu, na prvom mestu je pomenut hrišćanski Bog, čak je Svjatoslav, koji nije voleo hrišćane, kod svojih vazala i družinika tolerisao primanje nove vere.

Iako je poznato da su hrišćanski hroničari uvek na prvo mesto stavljali mnogobožačka božanstva?!

Prema tome, božanstvo koje šalje gromove moglo je podjednako biti Perun, Svarog ili nebo, sa koga padaju gromovi.

Prema čemu tačno?!
Svarogov atribut je uvek bila vatra, pri čemu se češće radi o vatri ognjišta, vatri koja stvara kao što je ona u kovačnici, nego o nebeskoj munji.

I onomastiku eleminišemo iz dokaza.

Sjajno! Eliminišemo onomastiku, jer njeni nalazi ne odgovaraju tezi koju Lovjmanjski postavlja.
Tako se može dokazati i da je Zemlja ravna ploča, ignorišući sve dokaze za suprotno.

I naziv za četvrtak, perunden kod polapskih Slovena govori o tome da se radi o nemačkom prevodu Donnerstag, a ne o perunovom kultu.

A dokaz za ovu tvrdnju se nalazi tačno gde?!
Četvrtak zapravo je dan posvećen bogu gromovniku još u protoindoevropskoj religiji iz koje potiču i nordijska i slovenska i baltičke religije.


Činjenica raširenosti Svarogovog kulta kod Slovena, čiji trag je ostao u Rusiji u nazivu za vatru Svarožić, i odsustvo Perunovog kulta kod zapadnih Slovena objašnjavaju se time da je Svarogov kult bio sta­riji i opštiji kod Slovena, dok se Perunov razvio u kasnijoj etapi, i to sa­mo kod istočnih Slovena, odakle je prenet na Balkan.

Odakle nekome činjenica da je kult boga Peruna prenet na Balkan iz Rusije?!
Na osnovu čega se to tvrdi?!
Zanimljivo je da početkom XXI veka autori smatraju da je Perunov kult stariji od Svarogovog kulta, te da uz Mokoš Perun predstavlja najstariji element slovenskog panteona.


Ovde, po svoj prilici, imamo posla s nekak­vim prastarim kultnim procesom potiskivanja Svaroga kod istočnih Slovena; utvrđivanje hronologije i izvora tog procesa omogućiće da se utvrde stari kulturni procesi kod Slovena, a istovremeno počeci religije kod lehickih Slovena.

Po kojoj tačno prilici?!
Zašto bi se kult boga Svaroga potiskivao kod istočnih Slovena, kada nam i pisani nalazi i etnološki nalazi govore da je kult boga Svaroga bio izuzetno snažan kod istočnih Slovena.

Izvori potvrđuju terminus ante quem nastanka Perunovog kulta polovinom VI veka, tj. kada je Prokopije opisao slovenskog boga mun­je.

Izvori ne potvrđuju ovako nešto, jer pisani nalazi hrišćanskih hroničara teško da se mogu uzimati kao iole verodostojan izvor, a naročito kada su u pitanju ovako ozbiljne tvrdnje.


..., jer, kult tog božanstva Mordvinima nisu preneli Sloveni, već Balti, koji su ga poštovali kao Purgine-pas 79, do čega je moralo doći u razdoblju kada su na Mordvu snažnije uticali Balti, a ne Sloveni, tj. u ranijem periodu zarubinjecke kulture, koja istovremeno određuje terminus ante quem slovenskog Peruna.

Ovo je sa stanovišta moderne komparativne religije potpuno netačno, jer danas znamo da je postojala protoindoevropska religija iz koje su nastale nordijska, slovenska i baltičke religije i da je bog gromovnik postojao u toj prareligiji.
Stoga nije bilo potrebe da se bilo kakav kult boga gromovnika prenosi iz neke druge religije u slovensku religiju.
Nasuprot iznesenoj tvrdnji govori i činjenica da je kult boga Peruna postojao i kod južnih Slovena, koji su se već naseljavali na Balkan u vreme kada je po Lovmjanjskom kulkt boga Peruna tek preuziman od Balta.
Da je njegova tvrdnja tačna to bi značilo da su Sloveni u V i VI veku bili jedinstvena etnička celina, povezana ne samo trgovinom i jezikom, već u društvenim i administrativnim uređenjem, što vrlo dobro znamo da nije tačno.
Caliburn
 
Поруке: 806
Придружен: Чет Окт 01, 2009 2:26 pm

Re: Slovenski bogovi

Порукаод wild colonial » Нед Дец 22, 2013 10:47 am

http://www.kurir-info.rs/nesvakidasnje- ... ak-1146467


:vilenj

NESVAKIDAŠNJE: Na Košutnjaku čekali novu 7522. godinu!


:detel
Passion is the element in which we live; without it, we hardly vegetate.
--Lord Byron
wild colonial
 
Поруке: 786
Придружен: Пет Дец 04, 2009 3:46 pm

Re: Slovenski bogovi

Порукаод Јакобог » Пет Апр 04, 2014 3:48 pm

Серобн, "илирски бог плодности и рата" међу словенским боговима рата на енглеској википедији.

Слика

http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_wa ... _mythology

Сербон води ка чланку о језеру Сербонис у Египту.
Корисников грб
Јакобог
 
Поруке: 281
Придружен: Уто Апр 05, 2011 7:45 pm

Re: Slovenski bogovi

Порукаод Caliburn » Уто Апр 08, 2014 10:44 pm

Vikipedija?!
Ahahahahahahaha!
Caliburn
 
Поруке: 806
Придружен: Чет Окт 01, 2009 2:26 pm

Re: Slovenski bogovi

Порукаод Aнa » Нед Апр 13, 2014 1:15 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4085
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Slovenski bogovi

Порукаод Aнa » Пон Јун 15, 2015 5:56 pm

Venac kao simbol Sunca

Od ovog dana pa sve do Božića Sunce će postajati sve dalje i slabije. Sloveni su ova dva dela godine shvatali kao dva lika Sunca, u ovoj pesmi kao sv. Jovana (Ivana) i sv. Petra. Dva brata, u nekim od arhaičnih pesama znanih i kao Koledo, mlado, jako Sunce i Kuplo, Sunce koje slabi, pada u vodu, kupa se. Rusi letnji solisticij slave kao dan Ivana Kupala. U nekim krajevima običaj je bio da se od ivanjskog i petrovskog cveća pravi lutka, kojoj se stavljao venac na glavu i koja se zatim puštala niz reku da plovi. Kratki stihovi o majci koja venac, oznaku sunca, ali istovremeno i simbol vlasti predaje svom drugom sinu otvaraju nam ceo drevni svet verovanja i priča. Majka nije niko drugi do staroslovenska boginja plodnosti Lada, njen pandan kod Grka je Afrodita, a kod Skandinavaca Friga ili Freja.

Ime Friga zapravo znači draga, odnosno ona koja je voljena. Kod nas, na istoku Srbije, na praznik Duhova, koji se pada negde u ovo vreme, pedeset dana nakon Uskrsa, devojke se skupljaju u kraljice i idu od kuće do kuće i pevaju, a najmlađa od njih zove se Dragica. Dragica, ona koja je voljena, Lada ili Friga. Prema imenu ove boginje dobija naziv i peti dan sedmice friday. Petak je dan posvećen boginji plodnosti. Ne čudi onda da je na severu Evrope Ivanjsko cveće poznato pod nazivom Frigina kosa. I kod nas kao i kod antičkih naroda, pa i kod severnjaka, Lada je prelepa, mlada žena, duge plave kose u koju je upleteno cveće i žitno klasje. Na grudima joj je ležao simbol Sunca.

U severnjačkim mitovima ona nosi sjajnu ogrlicu koja se raspadne kada je boginja ljuta. Ogrlicu - sunce je dobila kada je provela noć sa četiri patuljka (četiri godišnja doba) koji su joj kao poklon iskovali prelepi nakit. Najlepša od svih boginja, plavokosa zavodnica, je ona koju slave možda još duže od muškog boga sunca. Friginu kočiju vukle su mačke što je čini bliskom staroegpatskoj boginji Bast. Skandinavska boginja živela je među ljudima i pomagala im u njihovim ljubavnim jadima. Ona je preuzimala i polovinu mrtvih junaka koji su išli u Valhalu. Nosila je ogrtač od sokolovih pera i sama se pretvarala u sokola kada je prelazila između svetova. Kod nas Lada je obučena u belo, a u čuvenoj pesmi o majci Jugovića, supruzi Jug Bogdana (bog juga, jakog sunca, bog dana, videla, bog Vid - Odin), ona se pretvara u labuda.

Dan kada vam krv proključa od sunčeve vreline, kada strasti obuzmu vaše telo i duh je dan velike boginje Lade. Ona poput grčke Persefone zimu provodi u Iriju, zemlji mrtvih, a na proleće se vraća među žive i donosi novi ciklus rađanja.
U skandinavskim mitovima Friga, Odinova supruga, je imala dva sina Baldera, prelepog mladog boga koga su svi voleli i Hodera, slepog i uvek u zapećku. Jednom prilikom prevrtljivi Loki prevari Hodera i on ne znajući, slučajno kopljem pogodi i ubija svoga brata. Kod nas postoji ceo niz sličnih pesama od kojih je najpoznatija priča o Kraljeviću Marku koji u lovu ubija svoga milog brata Andrijaša. Koledo i Kupalo, Balder i Hoder, Marko i Andrijaš, Kastor i Poluks (kod Grka i Rimljana), Jovan i Petar. Dva brata, dva sunčeva lika i njihova majka, velika Boginja.
"Ivanjsko cveće petranjsko,
Ivanjsko cveće rujano,
Petranjsko cveće plavetno!
Ivan ga bere te bere,
Petar ga plete te plete.
Ivan ga bere te bere,
Daje ga bratu do sebe
Svom mlađem bratu Koledu.
Dajući brata moljaše:
„Aj mio brate Koledo!
Evo ti cvetak moj dajem
Čuvaj ga divni Koledo.
Čuvaj ga pa ga sačuvaj
Do moga čudna rođenja
Do tvoga strašna umrenja
Umrenja brata Koleda
Starijeg brata Božića,
Sinova starog Svaroga."
Petar mi cvetak primaše,
Petar mi venac vijaše
Pa veli bratu Kupalu:
„Oj mio brate Kupalo,
Stariji brate Ivane,
Primam ti cvetak i život
Do moga strašnog umrenja
I našeg brata rođenja
Rođenja mladog Božića
Sina nam starog Svaroga."

U Engleskoj, na ovaj dan letnje dugodnevnice, mnogi će se okupiti pod megalitskim spomenikom Stounhendžom i pokušati da i sami osete snagu drevne magije. Vi ne morate ići toliko daleko da bi osetili snagu arhaičnih božanstva, samo pročitajte ove drevne stihove i uživajte u ivanjskom cveću.

U našem narodu ovaj cvet, koji tokom letnjeg solisticija predstavlje sunce lično bio je poznat i pod nazivom gospin prostirač, gospin cvet ili broćac. Žuti, bogati cvetovi se okupljaju u bujne cvasti piramidalnog oblika.
lovesensa.rs
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4085
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Slovenski bogovi

Порукаод Aнa » Сре Окт 07, 2015 8:03 pm

Стојан Станојевић
ТРИГЛАВ, ТРОЈАН И СВЕТО ТРОЈСТВО




Триглав и Тројан су имeна за врховно божанство у вeри словeнског рода. Због вeликe гeографскe удаљeности, која јe условила и јeзичко удаљавањe словeнског рода, ово врховно божанство Словeна јe нeкада Триглав или Тројан, зависно од мeста или врeмeна. У словeнској митологији, од старих врeмeна, прe примања хришћанства, па свe до данас, много јe примeра описа словeнског пантeона. Порeд јeзичкe сличности словeнских народа, можe сe рeћи да су митолочка божанства и митологија, свих словeнских народа, најјача вeза у ово, данашњe, врeмe када сe многи враћају учeњу и разумeвању роднe вeрe.

Родна вeра јe када Срби, Словeнци, Пољаци, Руси или нeки други словeнски народи видe и разумeју да су њихови давни прeци имали истe боговe, истe митовe. Родна вeра јe када сви словeнски народи знају и разумeју значeњe рeчи Триглав и Тројан на исти или сличан начин. Родна вeра јe када сe описи Триглава, као врховног божанства, из Вeлeсовe књигe поистовeтe и подударe са описом Триглава у српској народној пeсми.
Прeма Вeлeсовој књизи, божанство Триглав чини свeто тројство којe сe састоји од три главна Бога: Сварог, Пeрун и Свeтовид. Имe Триглав сe изводи из рeчи ТРИ и ГЛАВА, што значи да трeба разумeти како јe могућe да постоји јeдан Врховни бог, Триглав, а да постојe и остали богови. Тако Триглав можe да будe Сварог, Пeрун или Свeтовид, зависно који јe Бог «ГЛАВА». Да би бољe разумeли имагинарну (нeстварну) прeдставу божанства, направимо аналогију са имагинарним бројeвима у матeматици, као нај-природнијој науци. Увођeњe имагинарних и комплeксних бројeва у матeматици, омогућило јe много лакшe рeшавањe и разумeвањe компликованих проблeма, нe само у матeматици нeго и у осталим природним наукама, прe свeга физици. Тако можeмо лако разумeти да Бог можe бити и јeдан Бог са вишe обeлeжја, или вишe Богова са посeбним обeлeжјима. У митологији словeнских народа, зависно од мeста и врeмeна записа, постојe различити описи словeнских божанства. Али, можe сe закључити да постојe много вишe случајeва сличних и подударних описа митолошких систeма божанства, што повeзујe различитe словeнскe народe у јeдно-родну вeру њихових прeдака. У вeћини описа словeнских божанства, Триглав или Тројан су врховна божанства, имагинарно замишљeни као јeдан Бог са три главe или јeдан Бог са три Бога-Јана у сeби, или јeдан Бог комe сe клањају три главна Бога и томe слично. Тај број ТРИ има значeњe у стварном животу, ако покушамо да стварност свeдeмо на нeкe основнe врeдности или димeнзијe. Рeалан простор сe описујe са три димeнзијe. Зeмаљски простор у комe живимо има подзeмни свeт, зeмаљски свeт и нeбо. Сам живот сe састоји од рађања, живљeња и смрти. За живота постоји стварањe, држањe и рушeњe. И тако даљe можeмо изводити новe тријадe, иза којe можeмо видeти појeдиначнe боговe или систeм бажанства. Понeгдe сe можe срeсти опис дуалних божанства, али су таквe прeдставe рeђe.

Као што јe напрeд описано, систeм тројства у прeдстављању митололошких божанства код словeнских народа, у прeд-хришћанско врeмe, јe много пута поновљeн и можe сe извeсти закључак да јe то правило типично за вeровањe словeнских народа у стара врeмeна. Интeрeсантно јe узeти за примeр имe Тројан као назив за митолошко словeнско божанство. Сама рeч јe разумљива и настала јe од рeчи ТРИ и ЈАН. Рeч ЈАН сe користи код свих словeнских народа као мушко имe и синоним за мушко људско бићe. Прe двe хиљадe година, у римском царству јe Бог ЈАНус био главно божанство и зато сe у јулијанском калeндару први мeсeц зовe Јануар, у част Бога ЈАНуса. Бог ЈАНус јe прeузeт из eтрурскe цивилизацијe, која јe дуго трајала на тeриторији данашњe Италијe. Да ли јe случајно да сe данашњи Словeнци поистовeћују са имeном ЈАНeз. Ако јe Бог ЈАНус био главно, или најважнијe божанство, онда јe сасвим разумљиво која јe снага у бога ТРО-ЈАНуса, односно у Бога Тројана. Тај начин уважавања и увeличавања у смислу «јак јe за тројицу» постоји и данас и то јe суштина настанка и постојања тројства код главних словeнских божанства. Али, то јe свe прeдхришћанска словeнска митологија. Мeђутим, систeм тројства постоји и у хришћанству као Свeто Тројство и рeлигија хришћанства сe нeможe другачијe тумачити нeго као Свeто Тројство: Бог Отац, Бог Син и Бог Свeти Дух..

Нови Завeт и хршћанство почињу својe «стварањe» прe двe хиљадe годинe, а првих нeколико стотина година јe протeкло у утрђивању и ширeњу новe вeрe, чија суштина јe вeровањe у Свeто Тројство: Бог Отац, Бог Син и Бог Свeти Дух. Христјанска вeра јe настала и ширила сe на простору тадашњeг Римског царства, а 313. годинe н.e. јe Цар Константин миланским eдиктом дозволио хришћањима слободу вeровања. Важно јe напомeнути да јe Цар Констанин рођeн у Нишу, у данашњој Србији. Ширeњe хришћанства код словeнских народа званично почињe мисионарским дeловањeм Ћирила и Мeтодија, из Макeдонијe, у дeвeтом вeку, али јe то сигурно било само формално признањe нeчeга што јe трајало и прe тога. Порeд грчког и латинског јeзика, словeнски јeзик постајe јeзик новe вeрe, вeрe у Свeто Тројство. Бeз обзира на званичнe ставовe хришћанскe црквe да нијe било никаквог утицаја словeнских народа на стварањe хришћанства, постојe многа питања бeз логичног одговора. Такођe, постојe толико много очиглeдних сличности и прожимања измeђу хришћанства и «паганизма» код словeнских народа, како су то Грци називали.
Јeдно од питања било би, како јe могућe да нијe било никаквог утицаја словeнских народа на хришћанство, када вeћ у шeстом вeку, по званичној историји, тeриторију цeлог Балкана прeкривају словeнски народи, а такођe и на ширим просторима срeдњe и источнe Eвропe. Ко су били нe-латински народи од Црног мора до Јадранског мора у врeмe цара Константина? Ко су били ти поробљeни народи којима јe цар Константин дозволио слободно исповeдањe својe вeрe, вeрe у Свeту Тројицу? Римљани и Латини су имали својe боговe и митовe. Шта сe то догодило у чeтвртом вeку новe eрe да римски цар Константин из Ниша прими вeру својих поданика и робова? Порeд ових, постојe и друга питања, прe свeга за историчарe, како би сe постојeћа историја довeла у сагласност са логиком. Нијe логично да највeћа народна група у Eвропи - словeнски народи, по броју и запосeднутој тeриторији, јeдноставно, историјски нису постојали. А послe тога, у врло кратком врeмeну, словeнски народи су присутна на широким просторима, гдe су и данас. Нeки историчари су то врeмe описали као сeоба народа, углавном словeнског. Али сeобe народа словeнског на Балкан нијe било, јeр јe тамо одувeк.
Мeђутим, за овај запис јe важнија анализа вeзe измeђу словeнских божанства Триглав и Тројан и хришћанског Свeтог Тројства.

Логичан одговор јe да јe «Свeто Тројство» настало као историјски рeзултат развоја митолошког систeма вeровања у тројно божанство Триглав или Тројан. А то би значило да јe хришћанство и словeнска рeлигија, која јe настала као процeс којим јe јeдан широк и разуђeн митолошки систeм божанства прeрастао у јeдан одрeђeн рeлигијски систeм. Прво сe вeрујe у божанство са три главe – Триглав, затим сe вeрујe у божанство којe јe као три Бога-Јана - Тројан, и по истој матрици сe ствара јeдинствeно божанство којe постоји у облику Свeтог Тројства. Ако сe пођe од прeтпоставкe да нијe било сeобe Словeна, тј. да су они одувeк живeли на данашњим просторима, тада јe прeтходна тeза логична и јeдино могућа. То јe тeза да су Триглав, Тројан, Свeто Тројство и сличнe тријадe насталe у истом систeму митологијe. А та митологија сe потпуно разликујe од митолошких божанства код Јeврeја, Грка, Римљана и Арапа.
Врeдност нeких тeза или закључака јe рeлативна јeр увeк постоји вeћe или мањe слагањe са туђим систeмом мишљeња или разумeвања. Вeза измeђу Тројства у митолошком систeму словeнских народа и Тројства у рeлигији хришћанства јe, надам сe, у прeдходном разматрању довољно потврђeна. Мeђутим, било би интeрeсантно саглeдати питањe тројства на нeки другачији начин, ван митологијe, рeлигијe или историјe.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4085
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Slovenski bogovi

Порукаод Фундаменталиста » Пет Окт 09, 2015 8:17 pm

Врeдност нeких тeза или закључака јe рeлативна јeр увeк постоји вeћe или мањe слагањe са туђим систeмом мишљeња или разумeвања. Вeза измeђу Тројства у митолошком систeму словeнских народа и Тројства у рeлигији хришћанства јe, надам сe, у прeдходном разматрању довољно потврђeна. Мeђутим, било би интeрeсантно саглeдати питањe тројства на нeки другачији начин, ван митологијe, рeлигијe или историјe.


У хришћанству тројство не постоји, нити се игде у Библији помиње.
Корисников грб
Фундаменталиста
 
Поруке: 1612
Придружен: Сре Јул 25, 2012 4:11 pm
Место: Градац Моравски

Re: Slovenski bogovi

Порукаод Aнa » Суб Окт 10, 2015 8:56 pm

Hromi Daba, Dabog, vuk i Sveti Sava



Svarog je, po nekim tumačenjima bio slovenski bog neba ili nebesa. Svarog je imao 2 sina, po jednom tumačenju, a to su Svarožić i Da(ž)bog. Po drugim tumačenjima to su 2 imena istog božanstva. Mi ćemo se u ovoj priči držati prve verzije. Da(ž)bog – ime ovog božanstva se može dvostruko tumačiti a može se u potpunosti razdvojiti na 2 različita božanstva:
- Dabog, u osnovi je glagol dati, davati; to je bog koji ljudima daje.On luta svetom u liku starog, ponekad i ćopavog, sakatog čoveka, koji je prema dobrim ljudima darežljiv – daje a prema lošim je surov. Ljude je podučio zemljoradnji, mlevenju žita, naučio ih kako da peku hleb.
- Dažbog, vlaga, kiša ili sunce, po drugom tumačenju je u osnovi imena ove varijacije
Kako piše D. Srejović kaže u u Leksikonu mitova i religija drevne Evrope, Dabog

… daruje blagostanje i sreću. Drevni idol ovog božanstva stajao je na brdu u Kijevu, zajedno sa idolima Peruna, Horsa, Striboga, Semorgla I Mokoši. Verovalo se da je Dažbog rodonačelnik ruskog naroda. U srpskom izdanju pominje se pod imenom Dabog ili Dajbog, kao gospodar zemlje, kao protivnik božji, kao “car na zemlji”, bog zlata isrebra i zaštitnik kovačke veštine…..

Ako dalje istražujemo, pronaćićemo priče, koje svedoče o tome da je Dabog bio ne samo rodonačelnik ruskog nego i srpskog naroda.
I dan danas živi sećanje na ovo božanstvo u izrekama:
- Dao bog
- Ako da bog
- Da-bog-da
Dabog je imao svog vernog pratioca a to je totemska životinja Srba – vuk.


Kult vuka
Razne životinje su na razne načine povezane sa mnogim narodima, evo jednog zapisa na tu temu:

U jednom rukopisu stare srpske recenzije, prevedenom “ot jezika grečeskoga na srpski” 1690 godine, a objavljenom u Letopisu matice srpske 1898. godine nalazimo interesantnu “identifikaciju” naroda i životinja, čije je ishodište verovatno, u sećanjima etničkih grupa na njihovog totemskog pretka. Tako doznajemo …. Turčin zmija jest, Armenin gušter jest, ….. Srbin vuk jest, Nemac svraka jest (u nekim izvorima orao), … Jevrejin jazavac jest, Leh(Poljak) ris jest,….(Džadžić)


Vukova je zaista bilo mnogo na ovim prostorima. Živeli su ugalvnom u čopirama, mada su postojali i vuci samotnjaci. Tako je Dabog bio u društvu svojih vernih vukova.

Kako je Dabog postao Hromi Daba
U mnogim mitologijama čemo pronaći božanstva, koja su na neki način telesno nesavršena. To je zato što su kao žrtvu za narod, koji ih poštuje, dali telesnu žrtvu u zamenu za neku dobrobit i zaštitu svojih poklonika. Primera ima mnogo, od Prometeja i njegovog mučenja u zamenu za dar vatre, Odina, koji je ostao bez oka, germanskog boga Tiva (Tiu), koji je žrtvovao celu ruku da zaštitio svoj narod, primeri su mnogi. Verovatno je i hromost Daboga imala svoju priču, koja je vremenom zaboravljena.
Ipak Dabog u mnogim svojim osobinama, kako fizičkim tako i „božanskim“ korespondira sa mitom o Saturnu.
Sa dolaskom hrišćanstva, hromost ovog, ne tako pitomog božanstva, iskorišćena je i on je poistovećen sa đavolom i dobio je ime Hromi Dabo (Daba).
A šta je bilo dalje, sećaju svi oni malo stariji, koji su odrastali sa Miki Mausom i njegovim glavnim protivnikom, negativcem, koji je dobio ime Hromi Daba.


Sveti Sava, vučji pastir

Ali vučji pastir nije u narodu zaboravljen. Tu funkciju je preuzeo Sveti Sava. Lik našeg omiljenog svetitelja odgovara strogosti i telesnoj ozbiljnosti, koji Saturn daruje Jarčevima. Takođe, uporan rad sa mnogo odricanja uz posvećenost cilju bez interesa za svakodnevne živorne blagodeti upotpunjuje našu priču o Jarčevima.
Ima mnogo narodnih priča o Svetom Savi i vukovima a taj motiv je zaživeo i u poetici Vaska Pope, zbirka Uspavana zemlja.

Kovačnica Svetog Save
Iz opsednutih brda
Dozivaju ga vukovi
Sa kičmom u plamenu
Pruža im zmijoglavi štap
Da mu dopuzu
Spokojni do nogu
Kupa ih u vreloj krvi
Svetog očinskog olova
I riđom bradom briše
Kuje im novu kičmu
Od mladoga gvožđa
I šalje ih natrag u brda
Beskrajnim urlikom
Pozdravljaju ga vukovi
Sa vrhova očišćenih brda.
http://astro.amarilisonline.com/hromi-d ... aku-jarac/
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4085
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Slovenski bogovi

Порукаод Aнa » Нед Окт 11, 2015 7:54 pm

БОГ.


У народној традицији сачувани су трагови веровања у врховног небеског бога старе религије који је некада живео на земљи, док је још свет био бољи и поштенији, а сада живи на небу. По народном веровању, откад је народ почео да псује божанства, бог се преселио на небо. У народним пословицама и изразима, реч бог често значи небо („.. .испод бога нема се куд," „не види белога бога," „што је под сунцем и под богом"). У народним песмама спомиње се бог неба као цар небесни који жени Сунце, свог сина. У песми која говори о Месечевим сватовима, невеста, делећи дарове, богу даје небеске висине, а св. Илији муње и громове. Овај врховни небески бог, којем припада горње, сјајно небо, разликује се од Перуна, персонификације бурног, атмосферског неба, чије су функције пренесене на св. Илију.Гаспарини је указао на веома значајно место у Хелмолдовој Хроници (XII в.), где се каже како Словени верују да на небу влада један врховни бог који се стара само о небеским стварима, док је управљање светом препустио нижим божанствима рођеним од њега. У једној нашој приповеци бог сазива скуп свих светаца, да би извршио поделу управљања, а траг ове поделе функција сачуван је и у песми Свеци блспо дијеле.

Слична веровања нађена су и код других словенских народа, а словенско веровање у врховног небеског бога сасвим се подудара са веровањем угрофинских народа о врховном небеском богу (Нишк'епаз, Нум), који је управљање светом препустио нижим божанствима. По веровању словенских народа,бог у разним облицима, као и угрофински Нишк'е паз, посећује домове људи и доноси им срећу и обиље(наш персонифицирани Божић), што би, у ствари, представљало остатак нижих, почетних представа обогу као даваоцу богатства и обиља. Општа словенска реч бог, која одговара староиндијској речи bhagas, по мишљењу многих научника, потиче од иранске речи baga богатство, обиље, господар, бог,коју су Словени највероватније примили од Скита или Сармата.

У народу се и до данас одржало веровање о више богова, од којих су једни добри, а други зли.Разговарали се двојица, па један упитао: „Каква је летина код вас?" — а други одговорио: „Не можебити боља." Онда први рекао: „Е, тамо је други бог, а код нас потуче град, па што је и остало, то је дозла бога рђаво." По другом разговору, када се девојка уда негде далеко или у забачени планински крај,онда се каже:
„Удала се богу за леђима." Оба наведена примера показују да сваки крај има свог бога. У народу се често чује у разговору о добром богу: „Не дао благи (или преблаги, милостиви) бог", „Забогамилога"; „Иди с милим богом." По народном стиху: „Бог ће дати који му се моли"; „Не дао јаки бог."Вишњи бог је најузвишенији, горе на небу одакле све види на Земљи. По једном народном стиху: „Асила је у бога вишњега." Братимство се обављало уз позив: „Вишњим Богом и светим Јованом."Очигледно мисли се на хришћанског Бога, али се у проклињању зна и за прастарог бога: „За прабоганемој..." О злом богу казује се: „До зла бога рђаво време." „Љут до зла бога." Питали неку старицу да лисе боји бога, а она одговорила: „Ко се не би зла бојао." У Вишњићевој песми о смрти Краљевића Маркаказује се: „Нит' ти можеш умријети, Марко, од јунака, ни од бритке сабље..., већ ћеш, болан, умријети,Марко, ја од бога, од старог крвника." У Паштровићима се редовно, после нечије смрти, позивало нажалост. На питање ко га уби, одговарало се (ако је умрли умро природном смрћу): „Стари крвник." Уљутини говори се: „Бог твој" (или његов). „Видеће свог бога." „Не може му помоћи ни бог богова." „Стому богова (громова)." „Бога му божијег." „Он је био бог богова у свом селу."

У народу се понегде, у југозападним нашим крајевима, уместо назива бог употребљава
бор, који је постао архаичан. Та реч, у значењу бога, позната је свим Словенима. У заклињању: „О, бора ти, драгигосподару." По стиховима једне народне песме из Босне:
„Ој, ти, горо, бор те не убио што у теби водекапи нема." Или: „Ах, каква је, да је бор убије." На десној страни реке Рашке, непосредно до НовогаПазара, има купаста главица, са старим, сада напуштеним, хришћанским гробљем на врху, коју називају Својбог или Својбор.
Српски митолошки речник
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4085
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

ПретходниСледећа

Повратак на ДУХ СРПСТВА - словенска религија и српско православље

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 2 госта

cron