Осрамоћен Видовдан 2001. године - култ Бога Световида

Колективна духовност: стара српска вера и "сујеверје", фузија православља и старе религије, за и против српске народне религије, праслике: Видовдан -> Световид Свети Сава -> Дабог, архетипи, аутентична самоникла духовност

Осрамоћен Видовдан 2001. године - култ Бога Световида

Порукаод Svetovid » Пет Сеп 25, 2009 1:58 am

Слика
http://www.rastko.org.yu/antropologija/ ... oc16153394
*По причању Рујана, Световид (тако се зове овај идол) ратује противу непријатеља јашући на овоме коњу.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Видовдан - Дан Бога Световида

Порукаод Svetovid » Пет Сеп 25, 2009 2:15 am

Бели Вид пише:Слика


Бели Вид пише:Слика

Слика

---> Преузето из књиге Војислава Шешеља: "АФИРМАЦИЈА ПАРЛАМЕНТАРИЗМА"

Др Шешељ: Код члана 5 је основни проблем - прво, Светог Саву треба дефинисати као дан духовности и државности, као што Сретење може бити само дан уставности. Свети Сава не само да је зачетник модерних српских духовних, него и државотворних традиција, оно што Светог Саву издваја од других православних светаца није то што је био Србин - јесте и то, него што је утемељивач модерне српске државе, утемељивач немањићке државотворне мисли и традиције, на којој почива модерна српска држава.

И Видовдан није празник спомена на Косовску битку, него традиционални српски празник, од када Срби постоје као народ, из предхришћанског времена. Српска стара вера није била вера попут римске или грчке, са више богова, који су имали антропоморфни облик. Стара српска вера није имала антропоморфне богове. Имала је једног врховног бога Перуна, који је директно прихваћен, или Светог Вида, или Јакшу, или Војина, у различитим називима се појављивао у различитим улогама.

Председавајућа Гордана Чомић: Прошло је шест минута.

Др Шешељ:
Додајем следећих пет минута. Када су Срби примили хришћанство, преузели су највећи број обичаја, тековина, традиција свеје старе вере. Њихова стара вера је такође, у основи, била монотеистичка. Они ту ништа битно нису мењали. То може да се види у делима Нодила, у делима Веселина Чајкановића, чак и у књизи Миодрага Поповића "Видовдан и часни крст", јер крст код Срба датира из предхришћанског времена. Када су Срби живели на северу Европе, имали су велико светилиште на острву Риген, у Балтичком мору, и тамо је изграђен огромни храм Светом Виду. Тај храм су порушили у раном средњем веку Немци и Швеђани, на силу терајући тадашње северне Србе да приме хришћанство. Наравно, и овде је вођена кампања да се избрише што више тековина старе српске вере, али то једноставно, није могуће било да се уради, и због тога неки други хришћански народи нападају Србе да су јеретици, нападају Србе да је њихова црква јеретичка итд. Не само католици, ту је било доста и православаца, и то треба имати у виду. Зато Светог Вида треба да славимо као српски национални празник, који обједињује српску националну традицију од памтивека, од када Срби постоје као народ,а њихово памћење је дуго хиљадама година.

****

Др Шешељ: Ја сам хтео да говорим о овом закону и хтео сам да потенцирам једно питање о коме јутрос нисам говорио. То је питање који је празник по овом закону најважнији Тај празник може бити искључиво Видовдан, он је најстарији, он је најсрпскији, он датира од времена од када је Србин постао Србин. У оном тренутку када су почеле да се гранају разне нације, етничке групе, Србин је већ славио Светог Вида. Та стара српска вера није била ни незнабожачка, ни вишебожачка, ни многобожачка. Та стара српска вера је била монотеистичка и имала је много подударних тачака са хришћанством. Постојао је један Бог, постоји и даље један једини Бог. Било је других богова који су били на хијерархијској лествици много испод њега, и ти богови одговарају ономе што су арханђели у хришћанству, дакле чисто духовна бића, анђели и бића који проводе вољу Божју у одређеним секторима. То је по питању те старе српске вере. По чему се стара српска вера разликује од хришћанства? У хришћанству Бог је троличан, дакле Бога чине Бог отац, Бог син, и Бог Свети дух. Бог је стари српски Бог и појављивао се у четири лика: Светог Вида, Перуна, Јакше и Војина, и отуда тај стари српски крст из времена пре Христа. Због тога тај празник треба да буде над свим другим празницима и пре Косовске битке он је био највећи празник код Срба. Било је православних свештеника који су то покушали да забашуре, да избаце из календара, да повежу са неким светим Витом са Сицилије, и ко зна чим још, само да би се затрло сећање на стару српску веру. Србин је увек губио одричући се своје традиције, својих духовних тековина, и зато ми данашњи Срби, требало би неки наук из историје да извучемо, и да оно што је наше од искона буде у првом плану као наше. Стара српска вера је скоро у потпуности преузета од Српске православне цркве и наравно, направљена је једна фузија са хришћанством. Шта је то што је од искона српско у српском православљу? Управо оно по чему се српско православље разликује од свих других православних цркви и поготову по чему се разликује од католичке цркве. Свети Вид је празник са којим су Срби дошли на Балкан, и то је разлог више да га чувају. Ниједан народ на свету, било да је у накнадним вековима примио хришћанство или ислам, или било коју другу религију нове ере, није задржао тај празник кога су задржали Срби. Нема таквог историјског сећања ни у једном народу. Германи имају Одина, али немају ниједан дан посвећен Одину. То је оно што је веома важно за очување српске националне свести, поготову сада, када мондијалисти покушавају затрти историјско сећање, када нам сву историју покушавају свести на 20. век, па још горе, од Другог светског рата наовамо. Србин је имао историју стару хиљадама година, много тога у српској историји је заборављено. Оно што није заборављено и оно што је остало записано у књигама, ми морамо да чувамо. Ако то не изразимо кроз један овакав закон, они који покушавају да сузбију српско национално сећање и памћење неће много постићи. Србин је празновао, славио Светог Вида и онда када је то било забрањено, и онда када је то било прогоњено. Србима нико није могао Светог Вида из сећања избацити. Многи су покушавали Светог Вида да осрамоте, многи су му рушили храмове, многи су му рушили кипове, многи су на тај дан чинили највећа издајства, као што се десило и овог последњег Видовог дана 2001. године. Пазите само једну ствар, Бог никоме није остао дужан и то показује искуство династије Обреновић. Бог кажњава до 11 колена за издајнике и то треба имати у виду, то не треба пренебрегавати. То што неко мисли да подигне покајницу или да се сада накнадно додвори цркви тако што на пречац обећава веронауку од јесени, или што се поставља на чело Одбора за изградњу Светосавског храма, како то ради Зоран Ђинђић, то не може да искупи овај велики грех. Тај грех дуго ће се окајавати и дуго ће мутити разум и свест и душу српског народа.

Слика


Бели Вид пише:Слика

Слика

Слика

Слика


Бели Вид пише:"Краљ бејаше послао Есберна и Свена, да га (храм) разоре. Морали су узети гвожђе, и чувати се да кип при паду не пригњави кога, јер би тада незнабошци веровали да се њихов бог свети... Идол паде...Наредише становницима, да идола увежу конопцима, и да га извуку из града. Али, услед каквог верског страха, они заповедише најамницима страним и заробљеницима, да оборе бога, мислећи, да је боље, да ова презрена лица изложе његовом гневу. Веровали су да ће Њ. Величанство Бог, кога су тако дуго обожавали, љуто казнити све оне, који се усуде на њ дићи руке. Чули су се најразличнији жагори. Једни жаљаху, што се њихов бог тако вређа, други га исмејаваху. Најпоштеније, наравно, стиђаху се, што су се дали тако дуги низ година заваравати тако грубим култусом. Идол би одвучен у поље, где га је грдна гомила света љубопитно посматрала. Кад би увече, кувари га разлупаше, исекоше у комаде, да њиме ложе ватру. Рујани су затим морали предати и све благо, које Световиду беше посвећено..." / Сакс Граматик

Слика
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Осрамоћен Видовдан 2001. године - култ Бога Световида

Порукаод Svetovid » Сре Окт 28, 2009 7:16 pm

Страница из "Велике Србије", величина 3000 х 2000 пиксела, први пут на интернету:
http://www.badnjak.com/dokumenti/osramocen_vidovdan.jpg
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Осрамоћен Видовдан 2001. године

Порукаод Svetovid » Сре Окт 28, 2009 7:27 pm

Слика
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Осрамоћен Видовдан 2001. године

Порукаод Svetovid » Сре Окт 28, 2009 7:47 pm

Слика
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Осрамоћен Видовдан 2001. године

Порукаод Svetovid » Сре Окт 28, 2009 7:48 pm

Слика
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Осрамоћен Видовдан 2001. године

Порукаод Svetovid » Сре Окт 28, 2009 7:51 pm

Слика
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Осрамоћен Видовдан 2001. године

Порукаод Svetovid » Сре Окт 28, 2009 7:56 pm

Слика
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Осрамоћен Видовдан 2001. године

Порукаод Svetovid » Сре Окт 28, 2009 7:56 pm

Слика
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Видовдан - Дан Бога Световида

Порукаод Svetovid » Суб Дец 26, 2009 4:41 pm

Да ли је Световид божанство највишег ранга у словенској митологији?

„Отуд иде силан Виде
Силан Виде Видов-дане.
Иде Виде да обиде
Што је никло да поникне
На Ивана на Купала"
Српска народна песма: 1869

"И Световиду смо изговорили славу,
та он је искрсао као бог Прави и Јави!
Ми му песму певамо,
јер Световид је - Светло.
Кроз њега ми смо видели белу Светлост" /.../
"Славите великог Световида".
'"Све створено
не може да уђе у растргани ум!'
Осећајте га, јер само то можете,
будући да је та велика тајна:
како су Сварог и Перун –
у исто време и Световид "
Велесова књига

1. Световид у старој и новијој литератури. Све до појаве Велесове књиге, односно док из архивских тмина нису угледале светло дана збирке песама које је сакупио Милош С. Милојевић и тиме ушле у неопходни научно комуникативан ток, веровало се да се репрезентативни трагови као и култ о Световиду налазе управо код Западних Словена, код којих ово божанство слови за врховно. Посебно су били убедљиви докази о томе да је Световид највиши бог балтичких Словена на острву Рујану, чији су се кип и светилиште налазили у граду Аркони. "У Полабљу [...] су Радгост и Световид апсолутно доминирали" (Ловмј., 1996: 148). Световид је ратни бог, који има свој храм и свој идол у Аркони на Рујану, али је и заштитник поља.
Брикнер је сматрао да је начин обликовања имена Световида истоветан са судбином термина Јаровит, пошто су свет- и јар- изворно истоветни са значењем „јак", док је значење „свети" добило тек под хришћанским утицајем. Брикнер упоређује Световита (односно Јаровита) са старим римским богом Марсом, коме се народ посвећивао и славио га као бога рата и земљорадње. Према Саксу Граматику у Аркони, коју је 1168. разорио дански краљ Валдемар, постојао је кип бога натприродне величине. Има аутора који сматрају да је Световид на острву Рујану исто оно што је био Перун - велики бог кијевске и новгородске Русије. Новија истраживања показују, међутим, да је Световид бог високог ранга, не само код Рујанаца, већ и Руса. "Могуће је претпоставити да је врховни бог Западних Словена - у својим разноликим облицима (Триглав, Свантевит, Ружевит) - био соларно божанство". У напомени Елијаде каже како је ова претпоставка подупрта "улогом светог коња у прорицању" (Елијаде, III, 1991: 34). Елијаде, дакле, остаје код претпоставке, која има несумњиву евиденцију, да се једна те иста супстанција "врховног бога", коју чине одређени, а истоветни атрибути: ратни и соларни бог, коњ, прорицање, само под различитим именима: Триглав, Рујевит, Световид открива код појединих словенских народа, племена.
За Грима је „Svetovit, Swantowit Ares bellum = ратни Арес и бесумње стоји паралелно према Водану, Донару, Зио - Радигасту, Перуну". Речју, „Световит је бог победе који сјаји у боју" (Grimm 1968: ХL-ХLI). Уједној фусноти, Грим напомиње како је немогућно да се из Vitus може извести бог Svantevit, те је закључио како старословенски бог „Svatovit одговара Марсу" (Grimm, 1968: 552,108).
Савременим истраживачима древне словенске духовности унеколико је олакшано кретање кроз свесловенску митологију и посебно ону Источних Словена, од када се појавила рашчитана верзија превода Велесове књиге, документа из IX века. На основу Велесове књиге лако је установити да је "Световид поштован не само у западним словенским земљама, већ и у северној Русији, у Новгороду" (Асов, 1994: 259). Световид је велики бог који нам допушта "да видимо Бели Свет". Према Велесовој књизи, Световид, заједно са Сварогом и Перуном, видели смо, образује тројединство, Свету Тројицу. Асов сматра да се као пандан Световиду -богу високог ранга у западно - словенском митолошком кругу, код Источних Словена појављује Велес, који је Световида потиснуо, посебно у време када је насељавана новгородска област (Асов, 1994: 262).
Исти податак из Велесове књиге коментарише и Радивоје Пешић, према коме је идеја о Светој Тројици древна словенска идеја, донесена из њихове старе постојбине, те према томе, она није дошла Словенима тек са хришћанством. "Идеја о Тројици, створена код аријских народа, присутна је и овде. Бог се називао Триглав, што је указивало на тројединство, где је уместо Тројица, коришћена реч Триглав. Присутна је дакле, својеврсна аналогија са хришћанством - један бог, али у три лица" (Велес,1997:б9).
Према Лују Лежеу, Перун као што је "велики бог кијевске и новгородске Русије", тако је "Световид био велики бог Словена на острву Рујну", нашавши за то потврде у Хелмолдовој хроници (Неlmold,1869: гл. 52), у којој пише да „многобројним словенским боговима господари Световид (Zvantevith), бог земље Рујана. То је онај Бог, чија су прорицања најизвеснија. Други богови су поред њега тек полубогови [...]. Сем тога слаху му сваке године из свију словенских крајева разне дарове на жртву".

О важности Световида говори и Хелмолдово запажање да је Световид био "први међу свим словенским боговима", доносећи Словенима најславније победе, а сем тога он је имао моћ да непогрешиво "прориче судбину". Речју, Световид је био „бог над боговима". Тврдило се, чак како је и сам краљ дотичног словенског племена био инфериоран у односу на свештеника Световидовог храма. Јер, свештеник је тај који „тумачи прорицања, чита судбину", он је његов експонент, а у одређено доба године у његовоме се бићу отеловљује Световидов дух. „Каткада Словени приносе на жртву и по којег хришћанина". Хелмолд је оставио и белешку о томе како се словенским „боговима нарочито допада хришћанска крв".
2. Световид - пророк. Сакс Граматик (Gram., 1886: књ. XIV и д.) нам је оставио занимљив опис Световидовог идола и храма у Аркони. „У сред града било је једно место, на коме се уздизао један врло леп дрвени храм". Спољашност овога храма била је „украшена дивним грубо обојеним дрворезом". „У згради се налазио један идол, у натприродној величини; имао је четири врата и четири главе, две спреда, а две с леђа". „Брада идолова је била обријана, коса ошишана, као што носе Рујани; у десној руци држао је један рог направљен од разних метала; сваке године га свештеник пуни вином (меро); и по стању овога пића он је предсказивао жетву те године. Лева рука идолова држи један лук спуштен низ тело. Једна мантија покрива идолово тело и спушта се до ногу. Идол је био саграђен од разних дрвета која су била тако вешто спојена, да се њихов састав могао приметити тек после најпажљивијег испитивања". Поред „идола види се: једна узда, седло и други разни знаци божанства". Из описа Разазнајемо атрибуте врховног бога: више глава, рог изобиља, огртач, седло које симболизује божанство коња и ратни лук који су носила соларна божанства.
Народ се дивио „једном колосалном мачу, чија су канија и балчак били од сребра и врло лепо изрезани. Ево описа како се светковао велики празник овога идола. Једанпут у години, кад се сабере летина, скупи се гомила народа испред храма, па принесу на жртву животињске главе, и сви учествују у овој великој религиозној гозби. Свештеник, који противно обичају земље носи браду и врло дугу косу, једини је имао право да уђе у храм. Дан пре те свечаности он је брижљиво очистио метлом сав храм, где такође једини има право ући, пазећи добро да не дише док је ту. Кад му треба да удише ваздух, истрчи на врата, да божанство не би било окужено додиром једног човечјег даха". Сутрадан, кад се скупи свет пред вратима, „свештеник узме суд из идолових руку, и испитује: да ли се течност у суду смањила од раније обележеног знака. Ако јесте, онда он предсказује оскудицу, сиромаштво у производима у идућој години; у противном случају предсказује изобиље. По овим знацима он унапред обавештава да ли ће бити мало или много користи од земаљских производа. Затим то пиће од прошле године проспе по ногама идоловим у виду преливања жртве, па напуни рог новим пићем. Одавши кипу поштовање, чинећи да му нуди да пије почне онда од њега свечаним призивањем тражити свакојака добра за себе и за отаџбину, богатство и славу за грађане. Онда одједном прогута све оно што је било у суду, поново га напуни, па метне у десну идолову руку.
После овога донесу пред кип један округао и као стас човечији висок колач, посут медом; свештеник зађе иза колача, и пита народ, да ли га виде. Ако одговоре да га виде, он изјави жељу: да га догодине не виде. Ова жеља значи: не да попова или народна срећа догодине буде боља, већ да је догодишња жетва обилнија [...]. Остатак дана посвећен је гозби: једу месо животиња на жртву принесених. Оне их тада наведу и на неумереност. Но, на овим гозбама повредити умереност и трезвеност (прејести се и напити се), значи учинити акт побожности. Сви људи и жене дају сваке године за култ овога бога по један новчић" (Gram., 1886: књ. XIV и д.)
Коњ Световидов имао је врло важну мантичку функцију, моћ пророковања. "Исти коњ служио је и за гатање, на овај начин: кад је реч: да ли треба или не треба предузимати какав рат, свештеници наместе испред храма троструки ред копаља. Затим вежу два копља косо са шиљцима доле. Сад кад хоће да крену у рат, најпре обаве свечане молитве, и свештеник доведе коња, да пређе преко копаља. Пође ли он сада при прескакању десном ногом, онда је срећан знак за исход рата; ако пође левом ногом одмах се окану поласка". Код овог подухвата коњу се стави седло, па је на основу свега Винеке закључио да ће бог на то седло на невидљив начин сести и затим управљати коњем.
На Балтику се словенско многобоштво одржало све до XII века. Световидов кип је био висок осам метара. Његов је храм срушен 1168, док су остала светилишта Рујанског острва била порушена у XII и ХIII веку у време насилног покрштавања Западних Словена, односно превођења на хришћанску веру. О истом овом обичају, али који су упражњавали и Источни Словени, поименице Руси, извештава и Хазе, који сматра да је Саксов опис арконског храма и Световидовог идола један од најпотпунијих.
3. Световидов идол у Збручу. Године 1851. започело је ископавање Световидовог храма у Збручу. У предисторију овога подухвата Леже наводи исповест Г. Е. Павловића из Лвова, како је извесни инжењер Корвин 1848. године августа месеца јахао дуж Збруча, недалеко од брда Миодобора у Пољској, на коме се виде и данас рушевине, и у пресахлој реци запазио нешто што је подсећало на капу. Ушао је у воду и видео да је реч о каменом кипу. Кип је био велик, требало је шест пари волова да га извуку. Река је очигледно била на граници тадашње Пољске и Русије. Кип је предат Ученом друштву у Кракову. Ова чињеница покренула је истраживање 1851. Познато је да је кип Световида имао четири главе, које су, вероватно, означавале четири стране света, а са њима и четири годишња доба исток и југ - царство дана, пролећа и лета; запад и север - царство ноћи и зиме; брада - симбол облака, неба: мач - симбол муње; јахање на коњу повезано је са уништавањем ђаволских сила. Световид даје земљи кишу.
Сви аналитичари словенске митологије полазе, углавном, од Саксовог извештаја, критички, међутим, примећујући само то да као и Хелмолд, и Сакс меша Световида и хришћанског св. Вита што, како ћемо видети, није исти митски лик. О конзерватизму Рујана Хелмолд је забележио следеће: „Од свију словенских племена, која су раздељена по областима и кнежевинама, племе са острва Рујана било је најупорније у своме мраку безверја: оно у њему остаде до наших дана". Наиме, Рујанци су били за кратко примили хришћанство, па им је, уместо старог бога Световида, био подметнут хришћански светац сличног имена: св. Вит. Али иако су убрзо затим одбацили хришћанство, нису одбацили и св. Вита. већ су га задржали као згодну замену за старог Световида. Јер, постојала је сличност у имену, а и култ је био на истом, старом месту. "Ускоро Рујански Словени оставише светлост истине, и падоше још у гору заблуду него дотле што беху, јер овог истог св. Вида кога ми зовемо слугом божјим, они почеше обожавати као бога, направише му и један велики кип [...]. Ово се празноверје тако утврди, да Световид, бог земље Рујана, постаде првим богом свих Словена". "Мржња балтичких Словена према хришћанству била је дубока".
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Следећа

Повратак на ДУХ СРПСТВА - словенска религија и српско православље

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 2 госта

cron