Пешчаник Б92, систематска пропаганда против паганске вере

Колективна духовност: стара српска вера и "сујеверје", фузија православља и старе религије, за и против српске народне религије, праслике: Видовдан -> Световид Свети Сава -> Дабог, архетипи, аутентична самоникла духовност

Re: Пешчаник Б92, систематска пропаганда против паганске вере

Порукаод Svetovid » Уто Јул 26, 2011 7:15 pm

:kafa
Млађи брат Пешчаника, е-новине:

http://www.e-novine.com/comments/entert ... tonom.html
Šumske olive: Paganski obred u Andrićgradu
Maslinovo ulje zaliveno betonom


Слика

Predsednik Republike Šumske (RS) Milorad Dodik i njegov najbolji drug i poslovni partner Emir Kusturica u utorak su, u popodnevnim satima, u Višegradu, postavili kamen-temeljce za zgrade pozorišta, bioskopa i gradske uprave, koje bi trebalo da budu pod krovom do kraja godine u budućem Andrićgradu. U temelje su, iz nepoznatih paganskih razloga, postavili flaše s maslinovim uljem!


http://www.e-novine.com/mobile/entertai ... vojka.html
RASKOMOTILA SAM SE, DELIMIČNO OBNAŽILA I SVETKUJEM PAGANSKI PRAZNIK: U jedinom dekoru scene, oko stola gospodske kuhinje, prostora za služinčad, vodi se Strindbergova iskonska borba Erosa i Tanatosa, ljubavi i častoljublja, slavohlepnosti. Ona, Ivana Žigon u jedinstvenoj beloj hanjini kao krin, kao vesele južnjakinje na nekoj razuzdanoj berbi grožđa, i njen sluga Žan (Milenko Zablaćanski), neizbežan kao savest, plaćaju danak krvi i atmosferi paganskog praznika. Gospoćica Julija je lepa i plaha, mila grabljivica, polužena – poludevojčica. Smeje se, vrti, zavodi, opčinjava pantomimom, monolozima, gravitira ka načelu večno ženskog koje još samo poslednja femme fatale našeg pozorišta može da odglumi.

POTPUNO GOLA & VRELA ULAZIM U TE MUŠKO-ŽENSKE STVARI TEŽEĆI MEZALIJANSI ERUPCIJE TALENTA: Žan joj najpre ljubi cipele, ali postaje sve oholiji: Niko neće verovati da se vi dobrovoljno spuštate, svet će uvek reći da padate, poručuje posrnuloj gospođici. Nema činova, nema vremena da se otmemo magnetizmu glume ovog čudnog para. Drže nas u stanju strepnje i nade da je možda, ipak, moguća ta mezalijansa. U tim scenama grehopada slavoljubive gospođice Julije savršeno blista bujni, eruptivni talenat gospođice Žigon. Kad god superiorno ulazimo u te muško – ženske stvari iznenadi nas neki lakej – Don Žuan. Ona se lomi, bori, koketuje i moli u tom najgorem ženskom padu, kad nam se ne povinuje onaj od koga smo to očekivali, izgubili svaki stid birajući ga kao sigurnu žrtvu.

UBODENA IGLIČASTOM TRAGEDIJOM STRADAM ZBOG OČAJNIČKE LJUDSKE POTREBE ZA IVANINOM LJUBAVLJU: Nema spasa jer nema ljubavi ni za taštu gospođicu Juliju, ni za Ibzenovu vevricu Noru. Dve najveće heroine skandinavske igličaste tragedije, iako potuno različite, stradaju zbog iste očajničke ljudske potrebe za ljubavlju. Sluge Juliji pevaju pesmu rugalicu, ona je osramoćena i pristaje na vezu sa slugom Žanom koji će joj staviti brijač u ruke, za aristokratsko rešavanje pitanja časti.

U MISLIMA MRSIM NJENU DIVNU KOVRDŽAVU KOSU I RAZVEZUJEM PANTLJIKE NA TESNOM KORSETU, SVE PREKO TUĐIH USANA: Aplauz je bio dug, iluzija potuna, ekstatičko dejstvo glume, psihološki rat koji se vodio na pozornici polako je silazio sa lica glavnih aktera. Možda je sve, zapravo bila stvarnost, jena viša istina, iskreno surova, uvek imam tu dilemu kada je pozorište u pitanju. Surova romansa, ili supstrat življenja u slavu ili na porugu čoveku? Prekrasni osmeh i jedan drhtaj Ivane Žigon samo produžiše tu zagonetku, da li su maske skinute, ili se upravo navlače preko divne kovrdžave kose i tesnog korseta sa pantljikama. Da bi uspeo da kaže ono u šta zaista veruje, čovek ponekad mora da govori preko tuđih usana. Dajte mu samo neku masku i rećiće vam istinu, kaže O. Vlajd.

DOK SE STVARNOST PREDE KAO PAUČINA, UPADAM U MREŽU IVANINOG TALENTA, ŽIGOSANA ŽIGONOVOM: Čehov je kao paučina. Čini se da od ničega treba stvoriti dramu. Jedan od ključeva kojim se može otvoriti čehovljevski prostor jeste taj da se ima na umu baš ono što je Čehov pisao u pismima Kniperovoj – da ne postoji nijedna scenska okolnost ili uslovnost koja može opravdati laž. Istina je samo istina, jedna stvarnost koja se prede kao paučina. Kod Čehova je stvarnost ogoljena i često navede na to da se zaboravi kako je, uglavnom, reč o ljudima koji se strasno vole.
Слика
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Пешчаник Б92, систематска пропаганда против паганске вере

Порукаод Svetovid » Пет Окт 28, 2011 2:41 pm

:kafa

11. 02. 2010
Press
Sujeverje
Crni Guja pobegao od promaje

Britanski novinar nas predstavio kao najsujeverniji narod u Evropi, koji se trese od straha pred promajom i strepi da ne dobije upalu jajnika ili mozga od hladnoće

Novinar BBC-ja Mark Louen bio je šokiran količinom sujeverja u Srbiji. Iako je došao u Beograd zbog ustoličenja patrijarha Irineja, Britanac nije mogao da se otrgne tom utisku, pa je napravio reportažu pod naslovom „Hrišćanska Srbija održava svoju veru u folkloru", u kojoj nas je predstavio kao sujeveran narod, pun predrasuda i verovanja u bapske priče, koji se „trese" od straha pred promajom i strepi da ne dobije upalu jajnika ili mozga od hladnoće.
Dok je moderna Srbija iskrsnula iz pepela Jugoslavije, pravoslavlje je ostalo ključno za srpski identitet. No, osvrnite se kroz stoleća, pre pokrštavanja Slovena, paganizam je imao najširu podršku, a ne pravoslavlje. Sa njime su stigli i mitovi i folklor, od čega je mnogo toga ostalo da živi u ovoj naciji vernika, konstatuje novinar iz Britanije.
- Moj stanodavac mi je uručio novčanik kao poklon na božićnoj večeri početkom januara. Pre nego što sam ga otvorio, on je uzdahnuo, uhvatio ga i ubacio u njega kovanicu od 20 dinara. „Maler je da nekom nudiš prazan novčanik", rekao mi je. Bio je to moj prvi susret sa srpskim sujeverjem. Ali, to je bio samo početak... - navodi Louen.

Nikad ne ostavljaj torbu na pod jer ćeš ostati bez prebijene pare. Ni ne pomišljaj da izađeš napolje s mokrom kosom jer ćeš dobiti upalu mozga. A ako se usudiš da sedneš na ćošak stola, nikad se nećeš venčati. Ako kojim slučajem, ipak, nađeš budućeg bračnog druga (što se nikad neće desiti ako neko počisti metlom pod u vašem pravcu), onda bolje da ne pevaš za stolom jer će on poludeti. I šta god da se desi, obavezno reci da je novorođenče ružno jer će ga, inače, pratiti loša sreća čitavog života.
Kao najveći strah u Srba Louen predstavlja promaju i kaže da Srbi čak imaju i staru narodnu: „Mnogi su umrli od promaje, ali niko nije od smrada".
Oni sujevereni složili bi se sa britanskim novinarom i dodali bi da je zaboravio da spomene i da Srbi sa sobom uvek nose češanj belog luka, da protiv uroka vezuju crveni konac oko ruke, da kosu ne peru sredom ili petkom jer može da opadne, da se mlada devojka neće udati ako sedi na pragu kuće, da se ne valja noću ogledati u ogledalu, a metlu odlagati drškom okrenutom nadole zbog veštica, da se smeće ne baca uveče, da se ne prolazi ispod merdevina, da se kišobran ne otvara u kući... I, ne daj bože, da ti crna mačka pređe put!

Istina je da se i dalje veruje raznoraznim televizijskim proročicama, da neki za životne probleme idu po rešenje kod „baba" i da ženski deo populacije voli gledanje u slike koje ostanu pošto se obrne šoljica kafe. Da li smo zaista toliko sujeverni i u šta verujemo?
Psiholog Žarko Trebješanin objašnjava da uopšte nije lako napraviti razliku između verovanja i sujeverja jer je nekada bio deo mnogobožačke religije. On smatra da nije tačno da su Srbi zaostao i zatucan narod, kakav je utisak stekao britanski novinar.
- U narodu se poštuju neki stereotipi, a na Zapadu, kada čuju za nešto zanimljivo, to im se uklopi u već postojeću sliku koju imaju o Srbima. Ali i oni imaju neke svoje sujeverne običaje. U Engleskoj, recimo, vozači stavljaju zečju šapu, potkovica se stavlja na vrata kada je petak 13, mnoge aviokompanije nemaju 13. red ili sedište, hoteli nemaju 13. sprat. Sujeverje je rasprostranjeno svuda u svetu, ne samo kod nas - kaže Trebješanin.
U Srbiji se najveći deo arhaičnih verovanja održao u sredinama gde čovek nema kontrolu nad nekim događajem. Najveći broj verovanja postoji za tek rođenu decu, jer je dete tada najosteljivije, pa tako postoji običaj da se 40 dana ne iznosi napolje zbog urokljivih očiju, da se pelene se ne suše noću zbog zlih duhova i slično. Ovakva verovanja i običaji, objašnjava Trebješanin, bili su razumljivi u vreme kada su deca umirala iz nepoznatih razloga, ali danas ne pokazuju civilizovan odnos.

On zaključuje da sujeverje ne igra toliku ulogu u našim životima kako je razumeo britanski novinar koji, izgleda, i sam ima problema sa predrasudama. Njegova zapažanja o našem strahu od promaje i strahu od upale mozga ili jajnika zbog hladnog vazduha su preterana.
- Mislim da je, sa medicinske tačke gledanja, naš oprez sasvim opravdan - kaže Trebješanin.
Isto tako, na nekom drugom kraju sveta moguće je videti ljude koji po hladnoći izlaze napolje sa tek opranom, mokrom kosom ili usred zime nose papuče i sandale, ne pretrontavaju decu odećom kao neke srpske majke. Možda je sve je to stvar navike.
Profesor dr Divna Vukasović, kulturolog i filozof medija, objašnjava da svaka kultura ima svoje običaje, uverenja, mitove, stereotipe i predrasude. Ovde je reč o dve stvari - kako nas drugi vide (u ovom slučaju konkretna ličnost, odnosno novinar BBC-ja) i kako mi sebe vidimo.
- Britanski novinar, nedovoljno upoznat s lokalnim običajima sredine koju je nakratko posetio, ispituje običaje u Srbiji, poredeći ih sa vlastitim, kao i sa iskustvima kulture iz koje je potekao. Pri tom, on uočava određene razlike i generalizujući običaje na koje je naišao tumači određena ponašanja u našoj svakodnevici. Građane sa ovih kulturnih prostora, prema njegovom mišljenju, najviše ugrožava promaja ili nekakva nevidljiva sila od koje se lokalno stanovništvo, na najrazličitije načine, štiti vekovima... U pitanju je, naravno, stereotip, posredstvom koga nas vidi i interpretira predstavnik jednog drugog kulturnog kruga. U sličnom duhu i mi možemo da se zapitamo da li je baš normalan britanski humor - smatra ona.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Пешчаник Б92, систематска пропаганда против паганске вере

Порукаод Svetovid » Пон Дец 12, 2011 9:29 pm

:kafa
http://pescanik.net/2011/04/saksonska-i ... tradicija/

Saksonska i srpska tradicija
Zoran Stokić | 21/04/2011

Današnju uređenost društva i kvalitetan život zapadnog sveta nisu stvorile njihove današnje političke institucije, nego i ta uređenost i te političke institucije postoje zahvaljujući zapadnoj kulturi i njenim tradicionalnim društvenim institucijama.

Kao uvod može nam poslužiti jedan istorijski događaj sa prijema koji je vizantijski car upriličio posle prvog krstaškog pohoda, tj. to kako je on protumačen u dva potpuno različita kulturna modela. Jedan od zapadnih vitezova bio je zaprepašćen time što na gozbi “samo jedan čovek može da sedi, dok svi ostali moraju da stoje”, te je u znak protesta i on seo na carev tron! Taj čin je u vizantijskom taboru bio protumačen kao čin “neupućenosti zapadnog divljaka u tančine vizantijskih ceremonija”, a u zapadnom – kao primer svesti o “vlastitom dostojanstvu”, gde vitez u vladaru vidi čoveka koji je “prvi među jednakima”, a ne vidi ga kao “gospodara pred robovima”! Bilo je to zapadnjačko “trasiranje puta” ka “Magna karti” iz 1215. godine i objašnjenje zašto su nju stvorili Saksonci, a ne Vizantijci, Persijanci, Kinezi ili Sloveni.

Dok su Vizantijci na ruševinama Rimskog carstva sačuvali pravni sitem u formi Justinijanovog kodeksa, gde će jedan od principa biti i taj da “što je po volji caru, to ima snagu zakona”, dotle će Germani, nošeni inercijom svoje pra-demokratske tradicije, na zapadnim ruševinama istog carstva vekovima izgrađivati stalno nove i nove društvene elemente udruživanja. Germani su bili ljudi akcije, ratnici, čiji je opstanak zavisio od njihove sposobosti da ovladaju mehaničkim odnosima između stvari i ireverzibilnim vremenskim tokovima; mi smo, pak, bili poljoprivrednici, koji su pokušavali da ukrote neprestano promenljive oblike spoljnog sveta pomoću statičkih, vanvremenih pojmova. Da bi doskočili nepredvidivim vremenskim tokovima, Germani su objekte stvarnosti predstavljali kao dinamičke entitete, a mi smo pokušavali da preživimo pomoću mitskog “ritualnog produženja prošlosti”, a svet smo shvatali kao nešto “suštinski statično i nepromenljivo”.

Od V veka pa do normanskog osvajanja 1066. godine, osnovni ton ukupnom životu naseljenika britanskog ostrva davali su Saksonci. Negde od VI veka na Ostrvo se doseljava i drugo germansko pleme, Angli, te tako neizbežno dolazi do njihove interakcije. Kad su se te dve skupine naroda srele, kad su svi počeli živeti zajedničkim kulturnim i političkim životom, našli su se pred novim društvenim problemima za čije je rešavanje bio neophodan razvoj i novih intelektualnih moći i novih institucija. Ratovi, povećanje osvojenih teritorija i broja stanovnika, mešavina plemena i naroda – rađa novi društveni organizam: sedam kraljevstava, nastalih u međuvremenu, u IX veku završava unijom u jedno – kraljevstvo Veseks. U tim kraljevstvima monarh nije dobijao presto po pravu nasleđa, nego je biran na osnovu ličnih sposobnosti. Birao ga je savet najmudrijih (među svetovnim i sakralnim licima). Osnovna funkcija kralja bila je da predvodi ratne pohode te da predsedava crkvenim saborima. Morao je raditi za opšte dobro, inače je sasvim legalno mogao biti svrgnut sa prestola. Kralj se nije mogao mešati u odluke koje su donosili lokalni organi vlasti: seoske i gradske skupštine i sudovi, sreske i okružne skupštine.

Eto, to je bio put ka “Magna karti”, ka otvorenom društvu, koje je, kao i svaki “otvoreni sistem”, bilo sposobno da se razvija, a taj razvoj je tekao kroz procese zasnovane na ireverzibilnom poimanju vremena (“dobroj beskonačnosti”), gde je svako novo događanje, makar i naizgled iste vrste, na izvestan način uvek bilo tretirano kao drugačije, kao nešto što traži nov i kvalitetniji pristup. I sve to za razliku od zatvorenog društvenog stanja u kome smo živeli mi (“loša beskonačnost”), u kom se težilo održanju ili ponavljanju uvek istih društvenih formi i u kome, kao u svakom “zatvorenom sistemu”, nije bilo razvoja, te se i dalje nastavlja vizantijska i osmanska tradicija, u kojoj podanici nisu vlasnici ne samo sredstava za proizvodnju, nego ni onoga što proizvode, ali ni sopstvenih života. U kulturi gde je strah od smrti suzbijan strahom od kazne konzervirala se tradicija nepoverenja u ljude i pesimizma. Tu za tradiciju slobode i ljudskog dostojanstva nema mesta.

U zapadnom feudalnom društvu, pak, postojao je široki dijapazon i gradacija sloboda i zavisnosti. Iako nije bilo individualnih sloboda u današnjem smislu reči, nije bilo ni potpunih nesloboda. Vlastela nije imala posla direktno sa pojednim seljacima, nego s opštinama, selima i okruzima, koji su omogućavali seljacima da se suprotstave vlasteli u sudskim procesima u slučajevima kada su ovi pokušavali da prekrše običaje u cilju ličnog bogaćenja. I dok su u despotskim sistemima svi bili robovi od vrha do dna, čovek je u zapadnom feudalnom društvu bio staleška ličnost koja je imala svest o tome da kvalitet njegovog života zavisi od drugih ljudi, od moći – ceha, grada, vlastele – a to je sve vodilo ka razvijanju poverenja u sugrađane i njihovog međusobnog uvažavanja. Bio je to put ka optimizmu u zajedničkim poduhvatima.

Komunizam nas je vratio u “prokletu avliju”. Tito je umro 1980, a mi smo protraćili još 30 godina i danas smo dalje od evropske kulture nego što smo to bili čak i pod Brozom. Despotska kultura se prenela i u XXI vek, te naša omladina počinje da ljubi svoje okove i slavi despote (Gadafija, Čaveza i slične) i, kao u svakom zatvorenom društvu, radi direktno u korist svoje štete.

Na kraju zabeležimo i to da se u Engleskoj, gde je nastala industrijska revolucija, koja je iz temelja promenila život na planeti, u periodu od 1700. do 1800. broj stanovnika povećao za 50%, a od 1800. do 1900. za 260%! Za to vreme, naši daleki preci jedva preživljavaju u selima osmanske imperije. Ni Uzbek u Monteskjeovim “Persijskim pismima” ne kaže uzalud: “Stanovništvo se najviše smanjuje tamo gde vlada despotizam”. Razumemo li mi ove reči?


Beograd, 27.03. 2011.

Peščanik.net, 21.04.2011.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Пешчаник Б92, систематска пропаганда против паганске вере

Порукаод Svetovid » Чет Дец 15, 2011 3:43 am

:kafa

Слика

Odgovor sofistima
„JESI LI PRESTAO DA TUČEŠ SVOJU MAJKU?“

Da li su naši „patrioti“ prestali da tuku svoje majke? Naravno da ih nisu ni tukli. Ali u obračunima sa protivnicima i te kako koriste pokvarenjaštvo sadržano u ovom sofizmu koji upitanog dovodi u smisaoni ćorsokak. Kako god da odgovorite, priznaćete da tučete ili da ste tukli majku. Celokupno delovanje najnovije, žalosne, provincijalno-opeterske generacije „srpskih patriota“ svodi se na lukavstvo upotrebe tog sofizma.

U našem slučaju, „patrioti“ su pojmove „Srbija“ i „srpski narod“ poistovetili sa figurom majke, a sebe samoproglasili za „najbolje sinove“ čija je „sveta dužnost“ nedremano bdenje nad materinim prosperitetom. Paganski relikti uopšte nisu neuobičajeni u modernom svetu; u ovom ili onom obliku uspešno su preživeli stoleća hristijianizacije. Patriotska pseudomitologija naših domoljuba suštinski se nimalo ne razlikuje od polinežanskih kultova Velike majke. Nevolje, međutim, nastaju onoga momenta kada opskurni kultovi požele da se afirmišu kao politika. Ali politika je moguća samo tamo gde postoje slobodne ličnosti; u patriotskoj optici takvih ili nema ili su otpadnici; ljudska bića su svedena na čisto kvantitativne ćelije u organizmu Velike majke i slobodni su isključivo kao participanti materine „slobode“. U paničnom bekstvu od slobode i odgovornosti, naši „patrioti“ se upuštaju u veoma opasnu rabotu - u apsolutizaciju relativnog koja za rezultat daje relativizaciju svih stvari iz čega proizilazi društveno rasulo labavo zaogrnuto apstraktnim plaštom patiotizma. Apsolutizovano relativno, u našem slučaju „srpstvo“ počinje da se ponaša kao apsolut - ono hoće sve, a ne može ništa. Hoće da se proširi, hoće da zagospodari, hoće da sve usisa u sebe i da svemu utisne svoj pečat i svoju volju. To što apsolutizovani nacionalizmi uvek završavaju u samouništenju (pri čemu nanose ogromnu kolateralnu štetu) posledica je toga što njihovo delanje ne proističe iz slobodne odluke - ma koliko inače brbljali o slobodi - nego iz nužnosti stihija kolektivnog nesvesnog. Čim neko dovede u pitanje destruktivnu trajektoriju nacionalnih interesa, odmah mu se postavlja pitanje: „Jesi li prestao da tučeš svoju majku?“

Mnogohvaljeno i beatifikovano „nacionalno jedinstvo“ otuda nije ništa drugo do paradoksalno jedinstvo u rasulu, sabornost u destrukciji i slepa odanost čarima haosa. Eksluzivnost u tumačenju svetih nacionalnih tajni koju „patrioti“ prisvajaju za sebe, porađa svojevrsni rasizam inferiornih, samosvest nesposobnih, nekreativnih i iskorenjenih koji - u nedostatku realnog neprijatelja - u svemu i svakome priviđaju neprijatelje i - konačno - dovode do nacionalnog, državnog i kulturnog raspada, to jest - do žalosnog stanja u kome se danas Srbija nalazi. Dobra vest je što je „patriotski“ paganski kult u opadanju. Ako je Miloševiću polazilo za rukom da zapali veliki deo ex-yu prostora, njegov naslednik, Koštunica, uspeo je da uždi tek nekoliko trafika i da spadne na podršku nekih šest posto biračkog tela. Pre nego što spadne na nulu, svima onima koji postavljaju pitanje jesmo li prestali da tučemo svoje majke, treba dati sledeći odgovor: „Marš, fukaro, u 3LPM:“

:neznam
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Пешчаник Б92, систематска пропаганда против паганске вере

Порукаод Svetovid » Пон Јан 16, 2012 10:50 pm

"Код нас држава је пуки апарат низа генерација племенских шамана... Они нису вођени политичком филозофијом, идејама, мотивима... већ једном митологијом, која, да ствар буде гора, није ни аутентична, није то извађено из словенске митолошке прошлости него је конструисана пред крај претпрошлог века, нешто више од 100 и кусур година. Из те митологије склепане на основу слепачких песама, на основу поскочица, на основу Црвеног Бана... да, да, немојте се смејати... то су све конститутивни делови државне политике и филозофије (аплауз ЛДП-оваца)... "

Басара :luda

"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Пешчаник Б92, систематска пропаганда против паганске вере

Порукаод Svetovid » Сре Јан 25, 2012 2:40 pm

:kafa

http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/ ... tion=print

Слика

Lažni mitovi i lažne religije - saglasno Paulu Tilihu (a i Gospodar bi to trebalo da zna) - vremenom postaju autonomni psihički fenomeni, gotovo entiteti i na kraju, hoćeš-nećeš, moraš da ih slediš, jer ako li se suprotstaviš naopakoj paganskoj etici - odmah si Vuk Branković. Čija je sudbina inače krajnje poučna. Branković, naime, ne samo da nije izdao nego se hrabro borio i na kraju krepao u turskoj tamnici „gde jakrepe memla davi“. Njegov greh se sastojao u tome što se suprotstvaljao lakomislenom srljanju u katastrofu i ponajviše što bi - da su poslušali Vuka - Srbi verovatno pobedili u Kosovskom boju i tom pobedom ostavili bez budućeg hleba čitave plejade „nacionalnih radenika“, tutumraka i rodoljubivih plačipički. Sada, kada se realnost stidljivo pojavljuje na srpskom horizontu, možda će očiglednijim postati jedan poveliki paradoks. Biće nekako vidljivije da gorljivi rodoljubi na ličnom planu nipošto ne slede sunovrat tako im drage otadžbine. Jok, more. Što je Srbija siromašnija, oni sve bogatiji. Što je Srbija poniženija, oni sve besniji. Što bi rekla Braća Blues: mislite malo o tome.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Пешчаник Б92, систематска пропаганда против паганске вере

Порукаод Svetovid » Сре Мар 21, 2012 9:43 am

:kafa

Premijera filma "Crna Zorica"
R. R. | 20. mart 2012. 06:58 |

Bajkovita komedija, po scenariju Gorana Mojsina i u režiji Radoslava Pavkovića i Hristine Hadžiharalambus, premijerno u Sava centru

Слика
Scena iz filma "Crna Zorica"

BAJKOVITA komedija "Crna Zorica", po scenariju Gorana Mojsina i u režiji Radoslava Pavkovića i Hristine Hadžiharalambus, u utorak uveče će premijerno biti prikazana u Sava centru.

Radnja filma smeštena je u selu u istočnoj Srbiji, a glavni junaci priče koja se bavi praznoverjem, činima i predrasudama su nesrećna Zorica (igra je Ljuma Penov) i mladi policajac Mane (Branislav Trifunović). Zoricu, koju meštani zovu Poljubac smrti, i smatraju da nosi prokletstvo, ne sme da zavoli nijedan muškarac, jer misteriozno umire, što se dogodilo njenoj prvoj ljubavi, ali i nekim drugim mladićima u njenoj blizini.

- Želeli smo da napravimo klasičnu crnu komediju, ali nas je zanimala i misterija, i bajka, i čarolija, tako da nam se kao najveći problem pojavilo žanrovsko opredeljenje. U jednom trenutku, čak smo hteli i da izađemo iz projekta. A onda smo shvatili da ne treba da se držimo jednog žanra, nego da film radimo onako kako osećamo i kako nama odgovara - objasnio je rediteljski dvojac.

Kako je istakla Ljuma Penov, kojoj je lik uklete devojke prva glavna uloga na filmu, Zorica je nežna i fatalna, a žrtva je primitivizma i verovanja u veštičarenje.

Prema rečima Branislava Trifunovića, film pomalo podseća na Pavićev "Hazarski rečnik" - ima i mušku i žensku verziju:

- Moj lik je mladić s asfalta, koji je ne baš po zasluzi došao u selo, gde se sreće s likovima i strašnim običajima za koje nije ni znao da postoje - kaže Trifunović.

U glumačkoj ekipi "Crne Zorice" su Mirjana Karanović, Nikola Pejaković, Mihajlo Miša Janketić, Olga Odanović, Zoran Cvijanović, Miloš Samolov, Dobrila Stojnić, Mladen Andrejević, Dubravko Jovanović i Stefan Bundalo. Direktor fotografije je Vladan Janković, montažer Marko Glušac, scenograf Aljoša Spajić, kostime je uradila Zora Mojsilović, a muziku je komponovao Dimitris Fritzalas.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Пешчаник Б92, систематска пропаганда против паганске вере

Порукаод Svetovid » Нед Дец 30, 2012 12:19 pm

:kafa
04/10/2012
http://pescanik.net/2012/10/ispocetka/
Izgleda da je Srbija osuđena da ponovi – ako ne celu, a ono barem u nekim ključnim tačkama – istoriju iz početka. Izgubljena država, Jugoslavija, prema kojoj su usmeravali svoje osećanje pripadnosti (čak i kad su sebe prepoznavali kao Srbe, bili su to Srbi „pobednici u dva svetska rata”), s čijim nestankom je nestao i čitav moderni identitetski prtljag, do te mere da se moraju vratiti na 1389. i bitku na Kosovu polju; izgubljena četiri rata (Slovenija, Hrvatska, Bosna, Kosovo), kad se srušila ne samo priča o „pobednicima” u velikim istorijskim sukobima (a da nikad nisu prebrojali svoje neshvatljivo velike gubitke koji su zapravo znaci zapanjujućeg slepila za stvarne promašaje), do te mere da posle toga ličimo na posrnule, bombama rasterani polusvet u kojem je toliko sabijenog straha da ga istiskujemo u trzajima, kroz međusobnu galamu i agresiju jednih prema drugima; tanko hrišćanstvo, vekovima pretvarano iz vere u priziv spasenja putem države, ozbiljno pomešano sa praznovericama i paganskim obredima gde je za Božić važniji totemski badnjak, a za Uskrs prasetina zalivena rakijom, gde su popovi inkasanti, a hramovi građevine za pranje para; privreda zastarela, srušena, zarđala, popljačkana ili u rukama, odnosno u džepovima lukavijih prevaranata; kultura tek daleko sećanje na stvaralaštvo, a zapravo ili poza iz predmodernih vremena ili puka zabava pomešana s pornografijom; osećanje za slobodu izgubljeno u žudnji da se bude rob ili sluga samo da se nađe sklonište; pojam solidarnosti ili odgovornosti za bližnje satrt sebičlukom i socijalnim autizmom; javnost u kojoj su laž, pretvorstvo i ćutanje postale opšte i važne vrline; demokratija izgubljena ispod demagogije; društvo raspalo u parčiće koji se, poput u tresku razbijenog leda, sve ubrzanije udaljavaju jedni od drugih; nacija koja sebe proždire, bez nataliteta i bez puta, kojoj nacizam svakodnevno kuca na vrata; ne razume svet, sve se pravdajući da svet ne razume nju…
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Пешчаник Б92, систематска пропаганда против паганске вере

Порукаод Svetovid » Пон Окт 27, 2014 11:51 am

:kafa
Julija Latinjina 17/09/2014 |
Ako nismo Zapad, šta smo?
http://pescanik.net/ako-nismo-zapad-sta-smo/

....

Nema sumnje da smo mi nekada imali svoju samosvojnu rusku kulturu. Bili su tu Perun, i Daždbog, i Veles, no ruku na srce, da li ste negde videli salon ženske lepote s imenom Mokoš ili, seća li se neko od čitalaca ovog teksta da se Princeza-žaba nije tek tako pojavila u ruskim bajkama? Ona je ovo svoje mesto „zaslužila“ time što je kod starih slovena žaba-rodilja bila boginja plodnosti. Da, mitovi i legende o bogu Perunu su mogli da se razviju u nekakav naš originalni pogled na svet koji ne bi bio ništa manje istančan od grčkog ili kineskog. No nažalost nisu, a razvijati ih sada je više nego kasno.

I na ovom mestu će se verovatno pojaviti čitalac koji će uzdahnuti i ogorčeno reći: da li je moguće da smo samo mi toliki baksuzi? Svi imaju svoju kulturu, a samo nama su u nasleđe ostavljeni nekakvi pozajmljeni ogrisci.

Dužna sam da umirim našeg ogorčenog čitaoca. To nije izuzetak – to je norma. Samo tri zrele savremene nacije mogu pretendovati na hiljadugodišnju autohtonost svojih kultura: jevrejska, kineska i indijska. Sve ostale su melezi, hibridi, mešanci.

................

U društvu koje danas doživljava ubrzanu fašizaciju, pod parolom „Vratimo se velikoj ruskoj kulturi“ nama zapravo predlažu da prostakluk, pijanstvo i primitivizam smatramo drevno-ruskim dostignućima. Agresivno nas ubeđuju u to da je piti, odsecati glave i uzimati mito od iskona bila i ostala glavna ruska karakterna osobina. A sve ostalo je tobože truli Zapad.

Nažalost, u bezdušnoj surovosti i krvi nema ničeg „drevno-ruskog“. To je prosto divljaštvo koje je bilo svojstveno svim mladim civilizacijama. Henri VIII je svojim ženama odsecao glave, no teško da bi Dejvid Kameron, kolko god se pozivao na „drevne britanske tradicije“, to isto danas mogao da ponovi. Sve uspešne civilizacije su prolazile kroz period podlog skotstva i varvarstva, ali nijednoj od njih danas neće pasti na pamet da to uzima za svoj obrazac. Tako nešto samo fašizmu pada na pamet.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Претходни

Повратак на ДУХ СРПСТВА - словенска религија и српско православље

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 2 госта

cron