Српски вампири - једини Срби који су ушли у светске језике

Колективна духовност: стара српска вера и "сујеверје", фузија православља и старе религије, за и против српске народне религије, праслике: Видовдан -> Световид Свети Сава -> Дабог, архетипи, аутентична самоникла духовност

Re: Српски вампири - једини Срби који су ушли у светске језике

Порукаод Aнa » Чет Авг 15, 2013 7:31 pm

U Veneciji pronađena žena vampir


Italijanski istraživači veruju da su u Veneciji pronašli posmrtne ostatke žene "vampira", sahranjene sa ciglom u ustima kako bi je sprečili da se hrani žrtvama kuge koja je harala tim gradom u 16. veku.
.

Mateo Borini, antropolog sa Univerziteta u Firenci, izjavio je da je otkriće na malom ostrvu Lazareto Nouvu u venecijanskoj laguni u skladu sa srednjovekovnim verovanjima da su za širenje kuge kao što je bila "crna smrt" bili odgovorni vampiri.

"Ovo je prvi put da je arheologija uspela da rekonstruiše ritual egzorcizma vampira", rekao je Borini, dodajući da će to pomoći da se otkrije kako je nastao mit o vampirima.

Skelet je pronađen u masovnoj grobnici žrtava kuge 1576. godine, koja je odnela i umetnika Ticijana, na ostrvu oko tri kilometra severoistočno od Venecije, koje je bilo sanatorijum za obolele od kuge.

Kuga je harala Evropom više puta između 1300. i 1700. godine, što je podstaklo verovanja u vampire, pre svega zato što nisu postojala dobra saznanja o raspadanju tela, rekao je Borini.

Pri otkopavanju masovnih grobnica, kopači su nailazili na leševe nadute od gasova, kojima kosa i dalje raste a iz usta curi krv, pa se verovalo da su oni i dalje živi.

Pokrov kojim je prekrivano lice umrlih često se raspadao od bakterija, otkrivajući zube, pa se smatralo da vampiri "jedu pokrov".

Srednjovekovni medicinski i verski tekstovi pominju da su "živi mrtvaci" širili zarazu pijući krv leševa dok ne sakupe dovoljno snage da se vrate na ulice.

"Da biste ubili vampira, morate skinuti pokrov iz njegovih usta, koji je njegova hrana kao majčino mleko i tamo staviti nešto nejestivo" rekao je Borini, dodajući da je moguće da su i ranije nalaženi leševi sa ciglom u ustima, ali da je tek sada taj ritual prepoznat.

Legende o vampirima koji piju krv stare su više hiljada godina, a modernu verziju o vampirima dao je irski pisac Bram Stoker u romanu "Drakula" iz 1897. godine, zasnovanom na narodnim pričama istočne Evrope iz 18. veka.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4085
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Српски вампири - једини Срби који су ушли у светске језике

Порукаод Svetovid » Пон Сеп 02, 2013 1:06 am

:kafa

Плац за обнову вампирове воденице

Туристи свраћају у Зарожје само да би видели воденицу у којој је обитавао, по овдашњем народном предању и Глишићевој приповеци „После деведесет година”, најпознатији српски вампир Сава Савановић

Слика
Слободан Јагодић поред разрушене Јагодића воденице Фото С. Јовичић

Зарожје – У језивом полумраку шумовите дубодолине, кроз коју хучи речица Рогачица, с оближњег пута се назире прастара дрвена грађевина. Без крова, с трулим даскама уместо зидова. На некакво камење својим остацима ослоњена да се не сручи.

Пут изнад ње асфалтни, прилично узак, место препознатљиво по мосту жуто обојене ограде. Али прилаз ка овом зарушеном здању толико стрм и неуређен да се само вешти и с добром обућом, уз придржавање за стабла, могу спустити до реке.

„То вам је наша Јагодића воденица, чувена по вампиру Сави Савановићу”, показује нам, не баш поносно, један од седам њених наследника Слободан Јагодић из Зарожја кад смо, без глоговог коца и белог лука, у смирај дана неустрашиво сишли до ње.

Поносио се Слободан годинама што у ово село многи свраћају да виде млин где се, по овдашњем народном предању и Глишићевој приповеци „После деведесет година”, појављивао најпознатији српски вампир Сава. Зарожје се по том необичном јунаку прочуло. Сељани, па и околне општине, покушали су да од тога направе туристичку атракцију. Али сада, кад је та воденица у јадном стању, овај Јагодић не крије срамоту због тога.

Зарушила се та дашчара на измаку зиме 2012. године, без крова остала. Постаде вампир Сава бескућник, тумачили су тај догађај Зарожани. И од тог тренутка давнашња грађевина чека обнову. Узалуд је још прошле године председник овдашње месне заједнице Драгоман Јагодић најављивао да постоји пројекат о реконструкцији воденице, те да ће се нешто урадити, уз обећања да ће нова бити иста као стара. Тужна слика је, ипак, остала непромењена.

А посетиоци, како каже Слободан Јагодић, и даље свраћају, силазе до Савине воденице, многи би и сада да је виде. – Па кад виде, разочарају се. Пре неки дан дошло око 50 Шапчана, пун аутобус. Рекоше ми пошто су ово обишли: покрените акцију за обнову млина, и ми ћемо помоћи. Шта да им кажем кад и ја то силно желим. Ето, имам неколико хектара земље у близини воденице. Спреман сам да поклоним плац од пет ари ономе ко би Јагодића воденицу обновио – вели Слободан, чији деда Милош Јагодић, уверен у причу да вампир свраћа у воденицу и дави људе, никад није смео сам да заноћи у њој. То страхопоштовање приметно је и код већ остарелог Слободана, који, међутим, не објашњава главну ствар: како би потенцијални добитник плаца надомак млина ту у каквом саграђеном објекту, не размишљајући о вампиру, безбрижно спавао.

Јагодића воденица, као једна од пет некадашњих подно изворишта Рогачице, од давнина је млела жито. Најдуже је опстала, али је зуб времена учинио своје. И сада, кад попут какве дрвене утваре чами у мрачној дубодолини, изазива знатижељу, док мит о вампиру не нестаје. Зарожје, иначе, има 290 домаћинстава, али заселак Јагодићи само двадесетак: у последњих неколико деценија из њега се одселило 12 породица. Школа сеоска је уређена, али без ђака. Вампир-туризам био би шанса да село не нестане. И кренуло је пре неку годину у том правцу: почеше знатижељници да свраћају, медији раширише причу о тајнама Савиног млина, општина асфалтира део сеоског пута. Но заруши се та стара грађевина и сад ваља све из почетка.

– Размишљао сам са Миодрагом Вујетићем, који држи кафану „Планинка“ на оближњој Гмилој Присеци, да заједно обновимо Јагодића воденицу. Двојица мојих синова имају стругару у Бајиној Башти, дали би грађу. Али није лако да се договорим са осталим наследницима воденице. Кад бих повео акцију обнове, мислили би да то радим из свог интереса, јер је моје имање ту најближе, па се не би сложили. Зато молим општинаре у Бајиној Башти да ово некако реше, да нешто предузму како би млин био обновљен. Могла би, зашто да не, и општина сама да га обнови. Ионако су њени представници обећавали да ће помоћи ову туристичку атракцију – предлаже наш саговорник, па казује и једну анегдоту о којој се у селу прича.

Прошле зиме, на Јовањдан који овде многи славе, тројица Ваљеваца дошли у госте код једног Зарожанина. У ситне сате реше да „испробају храброст”, па, мало поднапити, око поноћи сиђу до Савине воденице. „О, Саво!”, викали су покрај млина и смејали се. Одједном, с друге стране неко се гласно одазвао на тај њихов позив. Чувши то, ови „јунаци” се изненадише, па бржебоље утекоше из гудуре ка путу, побегавши главом без обзира. Испоставило се да је један мештанин, враћајући се са славе код комшије, преко оближњег моста пролазио и на повике, зарад шале, одговорио.

Бранко Пејовић
објављено: 24.08.2013
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Српски вампири - једини Срби који су ушли у светске језике

Порукаод Svetovid » Нед Сеп 22, 2013 1:36 pm

Између легенде и науке

Вампир на операционом столу

Како медицина објашњава телесна својства бића која и данас, после народних предања и мноштва књига и филмова, својом појавом изазивају благу језу

Слика

Биће које се храни крвљу или енергијом других људи разним културама познато је још од праисторије. Најсличнији парњаци ономе што данас сматрамо вампиром су грчке ламије, а касније вриколак и румунски стригој. Занимање западне Европе и Америке за вампира почело је почетком 19. века причама лорда Бајрона и Џона Полидорија док је врхунац, бар што се књижевности тиче, достигло с култним делом „Дракула” Брема Стокера из 1897. године.
Након тога западни свет запао је у неку врсту масовне хистерије везане за страх од непознатог, тајанственог и опасног. Ово непознато није се више везивало само за митска бића, већ и за просторе и културе из којих су митови о њима и потекли. Иако су западни аутори кроз своја дела раширили мит о вампиру или живом мртвацу, занимљиво је да прва модерна паника од њега потиче с наших простора који су тада били део Аустроугарског царства.

Петар и Павле

Петар Благојевић или, како је записано у аустријским архивама, „Петер ПлогојоÞитз”, био је човек који је умро почетком 18. века у једном селу у северном делу централне Србије. Он је био први познати, документовани вампир код нас у Србији који је узнемирио како сусељане тако и Аустроугаре (видети „Забавник” број 2836, од 16. јуна 2006).
Поред приче о вампиру Петру постојала је и она о Арнауту Павлу, хајдуку који је погинуо 1725. или 1727, отприлике у исто време када и поменути Благојевић. Време смрти, као и непосредна близина села где су живели, довели су ова два случаја у везу. Будући да су се вести брзо шириле, приче о страшним и чудним догађајима допрле су и до аустроугарске војне управе у Београду. Да би спречили даље ширење панике али и све бујнију народну машту, послали су тим који је укључивао војна лица, лекаре и свештеника, са задатком да утврде истинитост прича.
„Оно што су нашли зачудило их је: мртва тела жртава изгледала су као да нису трулила, а коса и нокти као да су порасли. Лица су била румена и надувена. Доказ о наводном вампиризму била је и свежа крв на њиховим уснама. Аустријски комесари наредили су да се свим лешевима са истим знаковима одсеку главе и спале.”
Један од учесника истраживачког тима, Јоханес Фликингер, послао је опширан извештај у Беч. Тајна није дуго била тајна, те су бројни новински текстови, засновани на извештају, довели до низа научних и теолошких расправа, као и до десетина објављених радова на тему вампиризма као верског, друштвеног и медицинског феномена. Стотинак година касније ови догађаји надахнули су нашег писца Милована Глишића да у приповеци „После деведесет година” опише случај вампиризма према причама из свог краја и створи лик Саве Савановића, и данас најпознатијег вампира с ових простора. Много касније о њему је снимљен и филм „Лептирица”.

Кад мишићи играју

Људи су вампиру приписивали моћи и(ли) својства онако како су доживљавали телесност, односно изглед покојника, али и како су доживљвали обреде који су покојника пратили пре и након смрти, односно сахране. У односу на антропологију, етнологију и теологију, медицина је наука која се прилично ретко бавила појавом вампира. Разлог је чињеница да се она обично бави само оним провереним, опипљивим, доказивим и схватљивим, тако да јој објекти истраживања обично нису митолошка или бића из народних предања.
Уз помоћ медицинских објашњења покушаћемо да објаснимо како су и зашто одређене појаве људи некада доживљавали као чуда или доказ оностраног или паранормалног.
Једна од првих и најважнијих особина вампира, за коју знамо захваљујући бројним филмовима и књигама, јесте да су они заправо „живи мртваци”. Верује се да вампир може да се креће и обавља многе делатности, чак и да испушта звукове. Често смо на платну или тв-екрану гледали како мртав човек помера удове или испушта звукове, иако се то од њега никако не очекује. Мада су ти примери већином део маште писаца и редитеља, истина је негде између. Наиме, покојник не може да испушта звук али, условно речено, његово тело и даље реагује на физичке сензације, бар још неко време. Иако је тело мртво, неки делови тела – попут мишића ногу и руку – могу да реагују на ударце тако што се грче. Медицински разумљиво, с обзиром на то да се неколико сати након смрти мозга и остатка тела кисеоник задржава у мишићима и одржава их у „животу”.
Што се испуштања звукова тиче, они су повезани са стадијумима распадања тела. Након одређеног времена оно подлеже природним процесима и почиње да се распада. Како тај процес траје и унутар тела, ослобађају се гасови који при изласку праве звук налик на мумлање или стењање, слично оном какво производе зомбији у данашњим филмовима. Можемо да замислимо реакцију очевидаца који се срећу с овим појавама, посебно ако о медицини ништа нису знали, што је најчешће и био случај у вековима пре нас. Испуштање звукова, реакција мишића руку и ногу или других делова тела у којима се кисеоник још задржао код покојника нису једини заслужни за стварање идеје о живом покојнику.

Покојник није умро

Клиничка смрт је стање услед којег срце престаје да пумпа крв, а плућа престају да раде због чега слаби и пулс, а тело изгледа беживотно. Ово стање у теорији може да потраје неко време а да човек ипак преживи. Наравно, ово знамо данас. Можемо само да замислимо поступке чланова породице, лекара или гробара када би покојник нагло оживео. Неугоднији сценарио за раднике на гробљу, посебно за несуђеног покојника, био је онај кад би човека у стању привидне смрти сахранили мислећи да је мртав.
У случајевима када се сумњало да се покојник повампирио читаво село одлазило је на гробље да присуствује отварању ковчега. Разумљиво, обично су тело покојника затицали у положају у коме су га и сахранили. Понекад се, међутим, дешавало да му је положај био драматично другачији, што је, разумљиво, било велико и врло неугодно изненађење за све окупљене. Нажалост, изненађење присутних није било ништа спрам оног које је доживео човек у ковчегу.
Дешавало се да се новопечени покојник пробуди из коме само да би схватио да је два метра под земљом. Овакви несрећници обично су налажени у истом стању у каквом су и сахрањени, дакле мртви, али с другачијим положајем тела од оног у ком су стављени у ковчег. Често је израз лица оваквог покојника одражавао ужас или очај, а шаке, посебно нокти на прстима руку, били су крвави будући да је несрећник вероватно покушавао да се избави из невоље. Овакви призори само су појачали веровање народа да се иза ових догађаја крију неке зле силе и да су овакви покојници опасни по околину.
Посебно важан и језив део приче о вампиру је – крв. Они су, ван сваке сумње, најпознатије крвопије. Веровало се, а филмови и литература су то прихватили, да вампир може да живи само хранећи се крвљу других људи. У извештајима везаним за поменуте случајеве вампиризма у Србији описано је како покојник, наводни вампир, има црвене очи а уста пуна крви или вина. Очи су за многе „огледало душе” а црвене очи саме по себи делују застрашујуће и упућују на злу природу особе.
Медицински гледано, црвене очи код мртваца последица су положаја тела а не његове зле природе. Уколико је покојник лицем окренут земљи, због притиска и тежине тела крв се сакупља у пределу очију па оне изгледају црвене. Постоји објашњење и за крв на уснама или у устима покојника. Што се свеже крви у устима тиче, она представља само један од стадијума природног распадања тела. Течност на коју су својевремено наишли чланови аутроугарске екипе лекара и војника врло вероватно и није крв, већ трулежна течност која само изгледа као крв.

Живот после смрти

И дуга коса, бледо лице, дуги нокти и зуби и усахле црвене очи и данас су неизбежни у приказивању вампира. Постоје неутемељене теорије по којима тело биолошки наставља да живи, односно да расте неко време након смрти, али то медицина оспорава. Наиме, иако можда тако делује, коса, нокти и зуби покојника не расту већ се његово тело смањује и дехидрира због губитка течности. У зависности од услова у којима се налази, дехидрација може да утиче на то да се, рецимо, десни повлаче а зуби изгледају дужи или већи. Слично је и са прстима, односно ноктима који мењају боју и изгледају нешто већи.
Постоје и друге бројне промене на телу које чине да покојник изгледа потпуно другачије него раније, и то убрзо након сахране. Примера ради, дешава се да се тело покојника „надува”, односно набубри због процеса разлагања, тако да он изгледа много већи него што је био. Ови и слични примери делимично могу да објасне откуд приче о деловању натприродних сила или злих духова. Истина, она медицинска, има врло опипљива објашњења.

* * *
Било како било, вампир је једна од ретких фолклорних појава културе нашег народа и области Балкана којег је, не само пригрлила западна култура, већ је заслужан за стварање идеје о живом мртвацу коју свет халапљиво гута захваљујући све бројнијим филмовима, тв-серијама и литератури.
Аутор:
Данило Трбојевић
број:

3214
2013
http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstov ... onom-stolu
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Српски вампири - једини Срби који су ушли у светске језике

Порукаод Јакобог » Нед Нов 03, 2013 8:31 pm

Амерички новинар тражи вампире у Србији!

Репортер Дејвид Оно из САД кренуо је у потрагу за вампирима и стигао у Србију. Како каже у свом документарцу "Vampires are real: David Ono journeys to Serbia to find real story", Румунија убире славу на вампирима, а у ствари је први званични вампир сахрањен у Кисиљеву.

Амерички репортер Дејвид Оно у потрази за вампирима стигао је у Србију, наводи Еј-Би-Си њуз.
Слика

Како каже у својој репортажи "Vampires are real: David Ono journeys to Serbia to find real story", Румунија убире славу на вампирима, а у ствари је први званични вампир сахрањен на забаченом гробљу у Кисиљеву у Србији.

Оно се упутио и посетио гроб на којем пише да ту почива Петар Благојевић, а у близини се налази још неколико надгробних споменика на којима нема обележја.

Још 1725. године написано је да ће Петар Благојевић устати из гроба и да ће ловити мештане.
Слика

Американац је успео да разговара са потомком првог вампира на свету.

„Никада се није причало о Петру“, рекао је и додао да се никада не расправља како је то бити потомак вампира.

Екипа из Калифорније је обишла и Зарожје које је познато по легендарном Сави Савановићу.

Споменуо је и веровање да вампири живе у воденицама и да прогањају мештане.

http://www.rts.rs/page/magazine/ci/stor ... 0%B8!.html
Корисников грб
Јакобог
 
Поруке: 281
Придружен: Уто Апр 05, 2011 7:45 pm

Re: Српски вампири - једини Срби који су ушли у светске језике

Порукаод Aнa » Уто Мај 06, 2014 3:36 pm

Mlada krv produžuje život starijih ljudi!


Na pragu besmrtnosti: Stari glodari kojima je ubrizgana krv mladunaca podmladili su se fizički i psihički; Lekari planiraju testove na ljudima, velike su nade da bi uskoro i čovek mogao da se podmlađuje na ovaj način


SAN FRANCISKO - Večni život?!
Organizam starih miševa kojima je ubrizgana krv mladih miševa podmlađuje se, otkrili su posle serije eksperimenata naučnici sa Harvarda i Univerziteta Kalifornije u San Francisku. Oni se nadaju da će ovo otkriće otvoriti nove perspektive kad je reč o lečenju oboljenja kao što su demencija i Alchajmerova bolest.

Revolucija

Starim miševima koji su dobili transfuziju od podmlatka, pokazalo se, trajno se povećava snaga, izdržljivost, sećanje i intelektualni kapaciteti. Eksperimenti su rađeni s miševima koji su, preračunato u ljudske godine, bili podeljeni na šezdesetogodišnjake i dvadesetogodišnjake.

Iza procesa podmlađivanja, tvrde stručnjaci sa Harvarda i Univerziteta Kalifornije, stoji protein poznat pod nazivom GDF11, koji se nalazi i u krvi ljudi. Koncentracija ovog proteina je sve manja kako jedinka stari, a ovo je jedan od uzročnika opšteg propadanja organizma u starosti.
- Mnogo sam uzbuđen. Ovo što smo otkrili moglo bi promeniti svet - kaže Rudolf Tanci, profesor neurologije sa Harvarda.

Opasnost

Da ne bude sve ružičasto, pobrinuli su se drugi naučnici, koji ne osporavaju rezultate istraživanja, ali upozoravaju da bi ovakva procedura kod ljudi mogla dovesti do povećanog rizika od malignih oboljenja.

- Sasvim je moguće da bi ovakva terapija mogla dramatično povećati šansu da neko dobije rak - rekla je Irina Konboj, profesor bioinženjeringa na Univerzitetu Kalifornije.
Ovo istraživanje je potvrdilo hiljade godina „praznoverja“ da krv mladih ljudi poseduje supstance koje bi mogle da podmlade starije ljude. Pedesetih godina prošlog veka naučnici su povezali krvne sudove mladih i starih pacova i, kad su životinje uginule, utvrdili da su se tela starijih pacova podmladila.

Matične ćelije

Kasnije je postalo poznato da su matične ćelije ključne za održavanje vitalnosti organa (kad su tkiva oštećena, matične ćelije stvaraju nove ćelije novog tkiva). Naučnici su dugo mislili da kod starih ljudi nema dovoljno matičnih ćelija koje mogu da poprave štetu, ali početkom 21. veka otkriveno je da matičnih ćelija ima sasvim dovoljno, ali da one više ne dobijaju odgovarajuće signale koji im govore kada treba da se aktiviraju.
Rudolf Tanci: Ovo što smo otkrili moglo bi promeniti ceo svet Rudolf Tanci: Ovo što smo otkrili moglo bi promeniti ceo svet

GDF11
PROTEIN KOJI ZNAČI ŽIVOT

Posle eksperimenta s mladim i starim miševima, postalo je jasno da u krvi postoji supstanca koja budi matične ćelije i naređuje im da popravljaju oštećeno tkivo. Detaljnom analizom krvi utvrđeno je da se traženi protein zove GDF11, i da ga ima u izobilju kod mlađih životinja, te da njegova koncentracija opada kako se stari.
Naučnici se nadaju da će eksperimenti na miševima dovesti do istraživanja na ljudima, i provere da li ljudska verzija proteina GDF11 ima sličan uticaj na tela starijih ljudi kao što je to slučaj kod miševa.
izvor: srna
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4085
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Српски вампири - једини Срби који су ушли у светске језике

Порукаод Svetovid » Пон Авг 18, 2014 2:05 pm

:kafa
Najnoviji američki bestseler po kome će se snimati holivudski filmovi o srpskim vampirima je roman večerašnjeg gosta Džejmsa Lajona pod nazivom "Poljubac leptira".
- Reč vampir je jedina koju je iz srpskog jezika preuzeo ceo svet - kaže Džejms i dodaje da je Rumunija od svoga grofa Drakule napravila turističku atrakciju zahvaljujući kojoj godišnje zarađuje stotine miliona evra, Milovan Glišić je 12 godina ranije pisao o srpsko vampiru Savi Savanoviću, a tek onda je engleski pisac Brem Stoker proslavio Drakulu o kome je snimljeno na desetine horor filmova.
Da sve nije naivno kao što izgleda najbolje govori kontraverzna biografija Džejmsa Lajona, koga već nekoliko decenija smatraju najvećim američkim špijunom na Balkanu. Neposredno pre Titove smrti, došao ja kao student sa legendarnim košarkašem Krešimorom Ćosićem da širi mormonsku veru da bi tokom devedesetih i dvehiljaditih godina bio ključni analitičar tajne vlade sveta.


"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Српски вампири - једини Срби који су ушли у светске језике

Порукаод Фундаменталиста » Пон Авг 18, 2014 8:55 pm

Milovan Glišić je 12 godina ranije pisao o srpsko vampiru Savi Savanoviću



Корисников грб
Фундаменталиста
 
Поруке: 1612
Придружен: Сре Јул 25, 2012 4:11 pm
Место: Градац Моравски

Re: Српски вампири - једини Срби који су ушли у светске језике

Порукаод Aнa » Нед Јун 07, 2015 4:34 pm

Kad jare u ponoć postaje pas


Vladimir Ćirić | 07. jun 2015. 07:44 | Komentara: 14

Priče o staroplaninskim vampirima i sad, kao i pre, žive i prenose se na potomke. Ljubomir Kostadinović kaže da je na svojoj koži osetio nečiste sile

SVE teče, sve se menja, osim priča o staroplaninskim vampirima, koje se mogu i dan-danas čuti u izvornim verzijama: baš kao i pre pedesetak ili više godina, kada su ih od svojih predaka, uz ognjište ili petrolejku iskolačenih očiju i poluotvorenih usta, slušala musava, odrpana i zapuštena deca u selima rasutim od Temske do Dojkinaca. Nekadašnja deca postala su starci, koji svojim kompjuterski prepismenim potomcima prenose do tančina ono što su slušali tokom dugih zimskih noći, ali i leti za vreme punog meseca.

Jedan od onih koji je, kako kaže, i na svojoj koži osetio nečiste sile, i od čijih priča se poduže kosa na glavi je Ljubomir Kostadinović (65) iz srednjovisočkog sela Pokrovenik.

- Svako selo ima svoja mesta gde se obično javljaju vampiri. U ovom kraju su to Zli dol, Topila, Bresje, Dol, Mrtvački most i još neka. Kao po pravilu, na tim mestima postoji neka voda, vrba, brest ili slično drvo. Od starih ljudi u selu sam slušao da se, na primer, u mestu Dol, oko ponoći najpre čuje jareće meketanje, zatim konj kako rže, a na kraju pseći lavež. Kod nišorske česme se, na primer, javlja prelepa plavokosa devojka. Na tom mestu su patili mnogi vodeničari koji bi odocneli sa svojom meljavom, nakon čega bi se uputili u nekoliko kilometara udaljeno selo. Bilo je ljudi koji bi se jedva dovukli do sela da bi zatim od straha umrli, kao i onih koji nikada više, nakon susreta sa vampirom, nisu izašli u polje jer su teško pobolevali i umirali - priča ovaj živahni penzioner koji je bar pola života proveo noću tumarajući dubodolinama za zalutalom stokom ili nekim neodložnim poslom.

Pojava vampira u raznim oblicima, veli on, do sedamdesetih je bila gotovo redovna pojava jer je cela planina bila u mraku: nije bilo struje, puteva, vozila i motora vrlo malo. U krevet se išlo sa prvim mrakom, a ustajalo posle prvih petlova. Kostadinović je poslednji susret sa, kako kaže, "alama" imao pre desetak godina, kada se po punoj mesečini vraćao iz mesta Zapadje. Tada je doživeo susret usred noći sa jednim "gospodinom" višim od dva metra, odevenim u lepo crno odelo sa kravatom.

- Kada sam ga sreo na putu, na pamet mi nije palo da je reč o vampiru. Išao mi je u susret i ja sam mu se uljudno javio, pitajući ga: "Kojim dobrom, gospodine, u ovo doba noći?" Ćutke me je mimoišao i odjednom se na njegovom mestu pojavio lovački pas. Tek tada mi je sinulo u glavi da tu nisu čista posla. Nekako sam upalio sam bateriju, a on se potpuno izgubio. Jedva sam stigao kući i od tada više ne putujem noću - zaključuje ovaj Staroplaninac, koji kaže da i životinje poput goveda ili konja odlično osećaju vampira. Tada obično stanu kao ukopane i ne pomeraju se dok opasnost ne prođe.

IGLA U PETI

Prema verovanju u ovom kraju, vampiri se obično javljaju neposredno nakon nečije smrti. Jedan od uslova da se neko povampiri je da telo mrtvaka na odru preskoči mačka, da neko neposredno nakon sahrane prekorači njegov grob, ili da mu se, pre sahrane u petu ne pobode oveća igla. I dan-danas u selima, na onaj svet se odlazi sa iglom u peti, da bi se osujetilo ustajanje i koračanje, odnosno hodanje. Lek protiv vampira, kažu gorštaci, jeste krst koji se nosi pri sebi, šibica ili upaljač kojim bi se osvetlio, ili glogov kolac koji se nabije u grob "osumnjičenog". Pre desetak godina u ovdašnjem opštinskom sudu se vodio spor upravo zbog glogovog kolca koji je pobijen u grob jedne žene.
http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.h ... ostaje-pas
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4085
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Српски вампири - једини Срби који су ушли у светске језике

Порукаод Aнa » Пет Јул 31, 2015 12:18 pm

ISTORIJA VAMPIRIZMA

Srpski vampir napada svoje selo



S. Šulović | blic.rs 10. 06. 2015.

U okviru Festivala fantastične književnosti Art-Anima protekle nedelje je u knjižari "Plato" održana dobro posećena tribina pod nazivom "Vampiri u folklornoj fantastici i književnosti".



Prvi pisani dokumenti o vampirizmu potiču iz 1725, iz izveštaja carskog nadzornika Fromvalda o misterioznim događajima ili kasnije nadaleko poznatom slučaju Petra Blagojevića kod Velikog Gradišta koji je tada stigao i do bečkih novina. Desetak godina kasnije, „vampir“ je uvršten u oksfordski rečnik.



- Vampir je ušao u anglo-saksonsku književnost zahvaljujući Džonu Polidoriju, lekaru i Bajronovom prijatelju, i njegovu kratku priču koja je za istoriju značajna – ustanovljena je paradigma vampira kao plemića, satanskog zavodnika koji i tela i duše upropaštava i prevodi na mračnu stranu. Stoker će kasnije, 1897, sa

Prve priče o vampirima

*Džon Polidori „Vampir“, 1916.
*Milovan Glišić „Posle devedeset godina“ 1880.

Prvi filmovi

*„Nosferatu - simfonija užasa" Fridrih Murnau, 1922

*Leptirica, Đorđe Kadijević, 1973.

romanom „Drakula“ ustoličiti vampira koji je kasnije dobijao varijacije. Vampir sad dolazi iz druge kulture, iz daleke Transilvanije, dakle, koncept je mi protiv njega, on protiv nas. Oseća se ksenofobija, kulturno-rasističko poimanje i slovena i svekolike drugosti u anglosaksonskoj-kulturi. Srpski vampir pak se okreće prema svojoj familiji, ona napada meštane svog sela, ne ide u drugo a kamoli ne u drugu zemlju – objašnjava dr Dejan Ognjanović, pisac, filmski i književni kritičar, esejista i prevodilac.


Verovanja o mitskim bićima koja piju ljudsku krv postoje još od osvita cvilizacija, a priče i legende ostale su rasprostranjene i do današnjih dana.
Prva predstava vampira za mnoge je ipak po uzoru na lik Bele Lugošija u filmu „Drakula“– markantni plemić koji zavodi, a svedoci smo poslednjih godina da se lik vampira „kroji“ prema ukusima tinejdžera.


- Moj doživljaj je više kao spona sa nepoznatim svetom, u ravni je duhova, utvara.. Drvo, na putu Belušić-Oparić kod Rekovca, već 200 godina meštanima uliva strah u kosti. Nije četinar ali mu lišće ne opada, visoko je tri metra i isto toliko je širina krošnje, plod podseća na smežuranu jabuku ali ga niko nikada nije probao... Ljudi se ne usuđuju da ga pipnu. Priča je da je knez Miloš prespavao ispod njega jedno popodne, njemu se ništa nije desilo, ali je konj kad ga je zajahao iz čista mira polomio nogu. I na desetine je sličnih primera.. Radeći priču za novine, meštani su me upozoravali. Shvatio sam ozbiljno kad mi je jedan ispričao kako je kolega Milan Panić drvo obilazio i zadirkivao svega nekoliko pre nego što će umreti – kaže Vlada Arsić, novinar, istaživač, pisac.


Od pojave „Drakule“, u skoro 120 godina, vampir dobija različite oblike i u književnosti, ali i na filmu.

Ognjanović u poseti svetom mestu srpske vampirologije i hororistike: Prema legendi Sava Savanović se gostio krvlju vodeničara kraj sela ZarožjeСлика


- Imamo i krvožedne, monstrume, sa velikim ali i sa malim zubima, ružne i ćelave, slatke i našminkane, imamo i vampirice...Sve je to svedočanstvo bogatstva arhetipa i motiv koji se stalno vraća jer se temelji na silama ljubavi i smrti, na strahu od smrti i čežnji o besmrtnosti, na moralnosti, i to su sve univerzalne teme - zaključuje dr Ognjanović.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4085
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Српски вампири - једини Срби који су ушли у светске језике

Порукаод Aнa » Нед Авг 02, 2015 8:01 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4085
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

ПретходниСледећа

Повратак на ДУХ СРПСТВА - словенска религија и српско православље

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 2 госта

cron