Српски вампири - једини Срби који су ушли у светске језике

Колективна духовност: стара српска вера и "сујеверје", фузија православља и старе религије, за и против српске народне религије, праслике: Видовдан -> Световид Свети Сава -> Дабог, архетипи, аутентична самоникла духовност

Re: КО СУ ВАМПИРИ?

Порукаод Перун » Пон Апр 09, 2012 12:31 pm

Бебе из мајчинских стомака, кад дође време за то, углавном провире главом, као да би прво да осмотре шта их то чека напољу, какав је то свет. Али, постоје и оне ретке које то чине својим мајушним стопалима и кратким ногама, за сваки случај, јер тако је сигурније. За њих кажу да су рођене наопако. Наопако је зато што је ретко, што је другачије од уобичајеног. Наопако још значи и како не треба, и како не ваља, и рђаво, и зло, и опасно, и погрешно и још штошта лошег. Ничег доброг нема том наопаком. А кад нешто пређе све границе каже се: "Зло и наопако!".
Толико буке око тога да ли је неко међу нас дошао показавши нам најпре своје теме или своју пету. Ови други, наопаки и несигурни, могу једном, кад дође време за то, постати вампири.
Деца могу на свет да дођу и у постељици, у оној финој опни која им је омогућавала да дишу и да се хране. Онај ко је довољно дуго био међу нама људима разумеће ту њихову жељу, то поверење у сигурност постељице која их није изневерила и у чију се заштиту и даље уздају. Проћи ће доста времена пре него што новорођенче схвати да нема те опне која ће га сачувати од искушења и тегоба света.И ови, рођени у постељици, могу једном, кад дође време за то, да постану вампири.
Вампирима могу да постану и утопљеници и самоубице, они којима је живот прекинут нагло и неприродно, који су умрли незадовољни, са великим неиспуњеним жељама, а већина животних жеља остаје неиспуњена. Такви мислило се, имају несавладиву потребу да остану на овом свету, беспомоћно се вртећи око својих жеља, које у том вртлогу између живота и смрти постају све веће, са све мањим, са никаквим изгледима за испуњење.
Људи на које су врачи бацили своје чини и они које је неко проклео такође су склони вампирењу.
И људи чији погребни обреди нису обављени како ваља и како се налаже, којима није упаљена свећа, или које је на одру прескочила нека животиња или само њихова сен, повампириће се.
Наопако рођена деца, деца рођена у постељици, утопљеници, самоубице, незадовољни покојници са неоствареним жељама, уврачани и проклети, умрли без свеће - разнолика, шарена дружина над којом се надвија тамна сенка вампиризма, без икакве њихове кривице - чини се да немају ништа што их повезује, да су готово случајно одабрани и гурнути у наручје вечне ноћи. Тако се само чини.
Свима њима заједничко је да су другачији, да су другачије рођени, да су другачије живели, или умрли, другачије него што је прописивала уобичајена и пожељна људска судбина, да су били мимо света, који се, онда, на њих није могао ослонити, није им могао веровати.
Они се вампире без своје кривице. Мада постоје и они који мисле да је њихова кривица, грех над греховима за који нема искупљења, управо у различитости, у том што нису као други, сав нормалан свет. Тако се и петао који кукуриче пре поноћи зове кривац. Он није као остали петли што су, он је у дослуху са мрачним силама ноћи, он је злослутник, гласоноша друге стране и чека га брзи крај.
Поред ових чудних криваца без кривице, вампире се и они чија је кривица очигледна. То су злочинци, убојице и крвопије, лопови и сецикесе, злице гладних очију, лакоми на туђе, који ће се, ако не за живота, проказати после смрти.
Наизглед засебни, они су ипак, у очима света, само други облик оне различитости која је стигла до свог врхунца, ослободила се и постала намерна и самосвесна, и сада му се, том свету, дрско цери, смеје му се у лице. Тај смех и кикот, попут оног кукурикања криваца, некако се мора угушити, мора се сатерати смејачу у грло, у немост стомака, макар и након смрти. Кад дође време за то.
Корисников грб
Перун
 
Поруке: 14
Придружен: Сре Апр 04, 2012 12:13 pm

Re: Српски вампири - једини Срби који су ушли у светске језике

Порукаод talican » Пон Апр 30, 2012 8:02 am

Avet sa petokrakom

Zlatokop je upamćen u južnoj Srbiji kao vampirsko selo. A, ceo događaj desio se početkom 1994. godine. Jovan Trajković, ubica vampira, završio je i na sudu zbog vampirske istrage, ali je preživeo pravi pakao dok se nije rešio bede.

Слика
Selo odahnulo otkad se Čeda pretvorio u žabu

- Desilo se to uoči Poklada. Umre Čeda, vojno lice, kuća gore na brdo, pozvaše me njegovi da ga preteram do groblja na traktoru. Nije bio ni prvi ni poslednji, do tada sam oko 40 prevezao do večna lovišta. Naduo se Čeda, ne može sanduk da se zatvori i uzedoše neki konopac pa ga vezaše da mi ne ispadne putem. Završi se sahrana, teram traktor preko polja i vidim kroz nedelju dana visi deo konopca vezan otpozadi. Od tad poče vampirska kalamutnica (zavrzlama). Raznese se glas po selu da se Čeda

povampirio. Ko je proneo glas, ni seoski pop Ljuba nije mogao da protumači u njegov časloslov - priča Trajković.

Selo je danima bilo u strahu, ljudi su preduzimali sve mere da kuće zaštite od Čede vamipra.

- Ono je trebalo da se vidi, dođe autobus iz Vranje pun sa Zlatokopčanima, izlaze i beže kućama i to u pet sati popodne. Zatvaraju se kapije, stavljaju glogovo granje i beli luk na ulaznim vratima, na prozorima, pored kreveta. A, ono kao za inat, kad dođe gluvo doba i buljina zahuka, celo selo napuni gaće. Kučići laju po dvorištima, secaju lanac, podaviće se. Na tavanima lupnjava kao da neko igra čoček, škripe kredenci, neki čudan zvuk kao da se miševi među sobom dave. Po zidovima kao da nešto lazi, grebe, misliš skida malter. Čeda vampir nikog nije ostavljao na miru. Pa, ni stoku. Krave muču, a ovce bleju i dobiju stres, trče u krug kao zalude Marije. Stanoje, seoski ovčar, od straha pobegne na vrh štale, stavi niz belog luka oko vrata, u ustima drži tanku glogovu granu i tako prenoći gledajući u mesec da li će da se pojavi Čeda ili ne - nastavlja priču Trajković.

Čeda je njega najviše pohodio, nadao je viku, pročulo se po Vranju i javnost Srbije se digla na noge.

- Dođu, pitaju, snime i beže dok je dan. A, u meni jedna duša. Molim, kumim: "Aman, bre Čedo, vojno lice si bio, komunista, nisi verovao u Boga, aman, bre, đavole što se pretvori u vampira". Spavao sam na spratu, žena mi pobeže kod svojih u drugo selo. Ja ti naberem glog, trnje, pa ih naređam preko ćebeta kojim se pokrijem. Samo mi se oči vide. Bodu trnja, spavam kao zec, minut-dva, pa otvorim oči, gledam i čekam. Poče Čeda da me zaobilazi, šunja se po dvorištu, na tavanu - priseća se Trajković svojih muka.

Слика

Dobio je poziv i od sudije za prekršaje zbog sumnje da je izazvao uznemirenje meštana Zlatokopa.

- Ma, kakva kazna, ja sam se borio da spasim dušu i to je sudija shvatio. Vratim se u selo i rešimo da se Čede kurtališemo, a sve u dogovoru sa starim babama. U gluvo doba odosmo na Čedin grob: Draga, sekretar mesne zajednice, Dane Roče, unuk Čedin i ja. Ponesosmo flašu sa rakijom, beli luk, glogovo granje, vunicu za pletenje, najviše u crvenoj boji, i neke igle. Popismo na Čedin grob, od straha doterasmo do dva prsta od dna flaše, ja ostadoh gore, a na ona moja tri junaka naredih da se spuste u Moravu, zagaze u vodu i oni bace sve one džidža midže što smo poneli. Kad krenuše da krekaju žabe, toliko jako iz pameti da te isteraju. Mora da ih terala neka velika muka. Moji junaci beže iz vode, ne mogu da ih stignem putem. Sastavismo se nekako u centar sela, vičem: "Gde je flaša sa rakijom?", oni ćute. "Lele, da je nije Čeda ukrao", i pobegoše.

"Čekajte, bre, Čeda se pretvori u žabu i odnese ga Morava", derem se. Tako i bi. Kurtulisasmo se od vampira, selo otvori kapije, kučići se smiriše i ljudi ponovo počeše da šetaju i piju pivo pred prodavnicama - priča Trajković u jednom dahu.

Zlatokop kao prigradsko selo, smatra Trajković, moglo bi, i te kako, da pomogne vranjskoj turističkoj ponudi.

- Samo je potrebno da se napravi jedna prostorija od dasaka pored groblja, pored nje Čedina statua od bronze u oficirskoj uniformi sa sve petokrakom na glavi i ono što su meštani koristili da se odbrane od njega. Kad dođu turisti da vide njegov grob, posete obalu Morave i čuju žabe i možda prepoznaju Čedu. I, sve to da plate.

I pop pobegao

- Posećivali me i milicajci. "Vane, ima li ga Čeda ili je ovo neka zajebancija?". "Ja ga nisam video, kažem im, ali evo ovaj krevet do mog je slobodan. Legnite, zajedno ćemo da čekamo gluvo doba, da vidimo da li ga ima ili ne". "Čekaj ga ti", rekoše i pobegoše. Vidim ja neće izađe vampirska rabota na dobro, pozovem popa Ljubu i kažem mu: "Pomagaj, pope, očati i okadi sobu i legni u u ovaj slobodan krevet. Ako naiđe, ti skoči krstom na njega", molim ga. "Znaš, Vane, ja se od Čede ne bojim, nego strah me je da mi ti ne skočiš", reče i uteče kroz vrata.

http://www.vesti-online.com/Riznica/Dok ... petokrakom
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Српски вампири - једини Срби који су ушли у светске језике

Порукаод Svetovid » Уто Јун 05, 2012 2:38 pm

:kafa

Arheolozi iskopali skelete "vampira"
Izvor: Tanjug

Bugarski arheolozi pronašli su dva ljudska skeleta iz Srednjeg veka koji su u predelu grudi bili probodeni gvozdenim kocima kako se pokojnici ne bi pretvorili u vampire.

"Ova dva kocima probodena skeleta ilustruju običaj koji je bio raširen u pojedinim bugarskim selima sve do prve decenije 20. veka", kazao je Božidar Dimitrov, direktor Istorijskog muzeja Bugarske, navodeći da su skeleti otkriveni u crnomorskom gradu Sozopolu.

Prema paganskom verovanju, ljudi koji su se loše ponašali tokom života mogli su da postanu vampiri nakon smrti.

Da bi se to sprečilo, pre sahrane probadali bi im grudni koš gvozdenim ili drvenim kocima. Ljudi su verovani da će ih koci držati za zemlju i tako sprečiti da noću izlaze iz grobova i terorišu stanovništvo, objasnio je Dimitrov.

Ovaj običaj je bio prilično raširen, kazao je Dimitrov, navodeći da je u Bugarskoj dosad pronađeno oko 100 sličnih grobova.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Српски вампири - једини Срби који су ушли у светске језике

Порукаод Јакобог » Чет Јун 07, 2012 4:00 pm

Слика
Има ли на српским просторима сличних археолошких налазишта?
Корисников грб
Јакобог
 
Поруке: 281
Придружен: Уто Апр 05, 2011 7:45 pm

Re: Српски вампири - једини Срби који су ушли у светске језике

Порукаод Јакобог » Пон Сеп 03, 2012 7:37 pm

Вампир опомиње Зарожане

Слика
Мијо Вујетић зарошки „кмет“ поред билборда са сликом Саве Савановића постављеног у засеоку Гнила Присека

Пише Милан Андрић

Познати српски књижевник Милован Глишић својевремено је написао приповетку После 90 година, у којој је описао најчувенијег српског вампира Саву Савановића из села Зарожја на огранцима Повлена.
Некакав врло прек човек по имену Сава Савановић, повампирио се и пуних 90 година ноћу давио воденичаре у зарошкој воденици у Кривој Јарузи на речици Рогачици, у којој су сви чекали на ред да мељу жито па је прозвали редовничка. Због тога Зарожани нису могли више да нађу воденичара. Доводили су и попа да освешта воденицу, све узалуд. Млели су помало дању, али то није могло да задовољи потребе села, поготово што је воденица имала само једно витло.

ПУШКОМ НА ВАМПИРА
Онда Зарожани, предвођени кметом Пурком, за кога Глишић написа да је био знатно ученији од мештана, одлуче да нешто предузму. Сакупе се испред његове куће испод ораха, па почну већати шта да се ради. Једни су предлагали да се сагради друга воденица, други да се организују страже и обрачунају са вампиром. Расправа се међу њима толико заоштрила, да у заносу свађе Видоје Ђилас опали шамар Рашку Ћебићу, па настане општа туча. Није се знало ко кога удара а сам кмет, добро изгребан, спас потражи у кући.
Све се ово дешавало у време, како пише Глишић, када су Зарожани затурали вилама орахе на таван; кад су појили врбу и сејали со; кад су ишли честомице у планину те секли чачкалице да ишчачкају зубе; кад су истезали греду, скакали у јарину, уносили прегрштима видило у кућу...
Састану се сељани Зарожја поново код кметове куће по истом питању. Измире се уз ракују, али кад поче дискусија око воденице, све крене као и на ранијем скупу. И баш кад ситуација постане критична, наиђе кршни момак Страхиња из суседног села Овчиње. Страсти се за тренутак смире, а потпуно се све умири његовом понудом да им буде воденичар.
Страхиња је заноћио у воденици. Кад се појавио вампир, запуцао је на њега из две пушке и тако се спасио. После Зарожани сазнају од бабе Мирјане из Овчиње где се налази гроб повампиреног Саве Савановића. Откопају га и у сандуку нађу црвеног човека са две готово зарасле ране на грудима. По народном веровању, вампиру се може доскочити само ако се прободе глоговим коцем и уста му се залију водом аџијазмом (освећена богојављенска вода). Они то и ураде.
Глогов колац припремио је, добро га зашиљио и њиме пробио вампиров трбух снажни Видоје Ђилас. Рашко Ћебић имао је задатак да вампиру у уста саспе воду аџијазму, али се он збуни и полије га по лицу. Из вампирових уста излетело је нешто налик на лептирицу.

НОВИ БРЕНД
На крају приповетке, писац Милован Глишић казује да то није много шкодило Зарожанима. Истина, још неколико година лептирица је давила децу по њиховом селу и Овчињи па је нестала.
Кад се наврши 100 година од како се Зарожани решише вампира Саве Савановића, око њега почеше да се ломе копља свом жестином, као некад кад су они заратили међусобно приликом већања у воденици. Овај пут Зарожани се сложише као никад, па кренуше у вербални окршај са Ваљевцима зато што су они покушали да украду и присвоје зарошког вампира, направе труристички бренд и тако дођу до добре зараде.
- Јок море, то не може бити. Неће проћи ваљевска подвала. Сава је наш и божији, а Ваљевци нека нађу свог вампира и праве туристички бренд - једнако је понављао један чичица из Прокића идући од куће до куће.
Узбуни се цело село. Окупе се сељани у кафани код „сеоског кмета“ Мије са Гниле Присеке да виде шта им је чинити. Падали разни предлози, а мудри Мијо, као некад кмет Пурко, посаветова их да случај крађе и присвајања Саве Савановића пријаве полицијској станици из Бајине Баште. Урадише то одмах, јер кметовска се не пориче. Отуда дежурни потврди Зарожанима да су примили њихову пријаву и да ће колико сутрадан доћи два полицајца задужена за тај терен да испитају случај.
Да би показали да је вампир нихов, Зарожани на Гнилој Присеци поставише билборд са ликом Саве Савановића, означише куда се иде до воденице где је давио воденичаре и почеше да се ту окупљају празничним данима. Договорише се, да кад је већ вампир њихов, они од њега направе туристички бренд и узму коју парицу.
Године пролазе, договори трају и дан данас, али никако да се заврше па се стоји на почетку.

СТИГЛО ПИСМО
Дознао вампир Сава за жеље својих Зарожана. Кажу да се и сам обрадовао, чекао да нешто буде од наума, а кад виде да од тога нема ништа, реши да их опомене. На још неразјашњен начин вампирово писмо стигло је до Благојице Ристића из села Раче код Бајине Баште. Не беше Благојици баш пријатно, премишљао неко време шта да чини па реши да оде на Сретењске сусрете у Рогачицу и да у препуном Дому културе прочита оно што му је стигло од вампира Саве Савановића. Како наумио, тако и учинио, али не до краја. Дође у Рогачицу. На улазу у Дом културе пред почетак манифестације љубазни домаћини скували пун казан ракије па чашћавају госте. Попије и он једну чашу, па другу и трећу. Кад дође време да изађе на позорницу, он то и учини, одржи слово о историји рачанског краја и Рогачице, а заборави да прочитати писмо.
- Криво ми што се то тако десило. За све је крива кувана ракија. Да бих некако ствар поправио, паде ми на памет да писмо дам једном од уредника ББ гласа с надом да ће бити објављено па да се са његовом садржином упознају Зарожани, а и други. Тако се реших тешких мисли које су се врзмале по мојој глави - каже Благојица Ристић.
А у писму вампир Сава Савановић Зарожане овако опомиње: „Драги моји земљаци, ово писмо и ове речи треба нешто за вас да значе, а послао сам их по оном Благојици из Раче. Видим да одавно не сејете кукуруз, овас и пшеницу, а запустили сте и моју воденицу. У Зарожју све је мање сељака, дичите се што Београд за председника има нашег земљака. Од како сте ме у гробу глоговим коцем пробили, пут за Ваљево сте добили и ништа више. До душе, добијате и подоста кише. Око моје из гроба често на „кмета“ Мију мигне, јер желим да ми се споменик дигне. Искористите мене и моје име да се туризам ствара, то ће вам донети пуно пара. Пазите добро, Зарожани, ако се нећете туризмом бавити, моја лептирица опет ће вас давити. У кафани код Мије баш вам прија, крените на посао, не седите до поноћи, јер бих вам могао као некад, за врат доћи. Немојте мислити да је ово шала. Није, то је истина права. Поздравља вас ваш вампир Савановић Сава.“

ЛЕПТИРИЦА УЗВРАЋА УДАРАЦ
Зарожани тврде да актуелни градоначелник Београда, Драган Ђилас, потиче из овог краја и веле да је он потомак оног Видоја Ђиласа, који је глоговим коцем пробио вампира Саву Савановића. Кажу да је долазо у посету школи из Зарожја 2005. године са поклонима, да је после тога доживео нагли успон у политици, послу и љубави. Постао је потпредседник Демократске странке, први човек Београда, оженио се по други пут, добио треће дете.... Више није долазио у „завичај“, чак је у једном дневном листу демонтовао да има везе са овим селом. Нови избори су за који дан па Зарожани опомињу Ђиласа да их под хитно посети, у противном, она лептирица могла би од заштитника да се претвори у његовог великог противника.

http://www.treceoko.novosti.rs/code/nav ... icleId=502
Корисников грб
Јакобог
 
Поруке: 281
Придружен: Уто Апр 05, 2011 7:45 pm

Re: Српски вампири - једини Срби који су ушли у светске језике

Порукаод Svetovid » Пон Сеп 03, 2012 11:28 pm

Јакобог пише:ЛЕПТИРИЦА УЗВРАЋА УДАРАЦ
Зарожани тврде да актуелни градоначелник Београда, Драган Ђилас, потиче из овог краја и веле да је он потомак оног Видоја Ђиласа, који је глоговим коцем пробио вампира Саву Савановића. Кажу да је долазо у посету школи из Зарожја 2005. године са поклонима, да је после тога доживео нагли успон у политици, послу и љубави. Постао је потпредседник Демократске странке, први човек Београда, оженио се по други пут, добио треће дете.... Више није долазио у „завичај“, чак је у једном дневном листу демонтовао да има везе са овим селом. Нови избори су за који дан па Зарожани опомињу Ђиласа да их под хитно посети, у противном, она лептирица могла би од заштитника да се претвори у његовог великог противника.


:hoho :kiki
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Српски вампири - једини Срби који су ушли у светске језике

Порукаод talican » Чет Сеп 06, 2012 3:50 am

Vatrom protiv vampira

Sahranjivanje mrtvih u rake i grobnice nije bio ni prvi, ni jedini običaj u balkanskoj starini. Kod mnogih indoevropskih naroda, od civilizovanih Grka i Rimljana do varvara poput Germana, Kelta i Slovena, postojao je običaj spaljivanja i on se u novije vreme vratio. Ukoliko je živima stalo da se obezbede od povratka pokojnika, onda je spaljivanje sasvim pouzdano sredstvo za to, jer je samo vatra, zapravo, u stanju da demona potpuno uništi.

Kada je jedan od najvećih antičkih junaka Herakle napao ogromnu zmiju, hidru, koja je imala mnogo glava, nije mogao da joj učini ništa, jer su njoj namesto jedne odsečene glave nicale dve nove. Tek kada je ugarcima iz vatre, čim bi koju glavu odsekao, ispekao isečen vrat hidri, uspeo je da je uništi.

Živim ugarkom ubija se, dakle, svako zlo. Početkom prošlog veka zabeleženo je da je neki radnik u Strugi našao na njivi ogromno leglo otrovnih zmija, pa ih je najpre pobio, a onda još bacio i u vatru. Tada je, naime, još bio živ običaj da se zmija mora spaliti, jer će inače oživeti.

Srbi još iz 14. veka imaju dokumenta da su sumnjivi mrtvaci, oni koji bi mogli da se povampire, iskopavani i naknadno spaljivani. U Dušanovom zakoniku se taj čin smatrao opasnim sujeverjem, pa mu je posvećena odredba "O vračarima, koji tela mrtvih spaljuju" koja glasi: "I ljudi, koji vradžbinama uzimaju iz grobova, te ih spaljuju, to selo, koje to učini, da plati vraždu, a ako bude pop na to došao, da mu se uzme popovstvo."

Iako zabranjen još u srednjem veku, poslednji zabeleženi slučaj naknadnog spaljivanja mrtvaca, a da nije današnja namerna kremacija, dogodio se tridesetih godina 20. veka u bosanskoj Vlasenici, i opisan je u beogradskom predratnom listu "Vreme". Iz činjenice da se vampiri spaljuju jasno je da su balkanski narodi doista verovali da se mrtvac može spaljivanjem učiniti potpuno bezopasnim, a od tog pojedinačnog spaljivanja, pa do opšteg spaljivanja nedostajao je samo jedan korak.

Vampiri, po pravilu, postaju nepošteni, nevaljali ljudi, grabljivci, haramije, ali se i pošten čovek može povampiriti ako preko njegovog tela preleti ptica ili pređe mačka. Može se to dogoditi i onom ko je umro, a da mu nije upaljena sveća, ili nije okađen tamjanom, ili ga je ubio grom, ili je umro nasilnom smrću. Drugim rečima, povampiriti se može svaki čovek.

http://www.vesti-online.com/Riznica/Rus ... v-vampira-
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Српски вампири - једини Срби који су ушли у светске језике

Порукаод talican » Чет Дец 20, 2012 9:22 pm

Srpski vampir Sava oživljava staru slavu

Слика

Posle skorašnjih dešavanja oko rušenja Savine vodenice u Zarožju, svetski stručnjaci pozabavili su se pitanjem vampira…

Beli luk se manično kupuje. Drveni krstovi se ostavljaju ispred kuće. Sve to upućuje na jednu jedinu stvar: Vampiri su među nama.

Rušenje vodenice u kojoj je, veruje se, živeo vampir Sava Savanović u selu Zarožje, nije samo podstaklo domaće medije da se pozabave ovom temom, već i brojne svetske. Interesovanje je dodatno pobudilo i reagovanje opštinskih zvaničnika koji su poslali upozorenje građanima da pripaze, jer Sava, sada beskućnik, slobodno luta ulicama. Nema sumnje, ova priča je privukla brojne turiste u ovo malo mesto pokraj Bajine Bašte i oživelo legendu o vampiru ovekovečenu u priči Milovana Glišića, kao i filmu „Vampirica“.

Savom se pozabavio i National Geographic koji je o vampirima i najnovijoj pometnji u zapadnoj Srbiji, razgovarao sa dvojicom stručnjaka - Markom Kolinsom Dženkinsom, autorom knjige Vampire Forensics i forenzičkim arheologom i antropologom Mateom Boriniijem. Evo šta oni kažu.
Da li je ova vampirska uzbuna pokušaj da se privuku turisti ili moderna manifestacija starog sujeverja?

MKDž: Ne znam, mada bih mogao da sumnjam u prvo. Pristupio bih toj temi veoma pažljivo. Legende o vampirima su duboko ukorenjene na Balkanu, ali sumnjam da ćete danas pronaći bilo kakvo „staro sujeverje“ koje nije podleglo uticaju modernih priča o vampirima. Očnjaci i ispijanje krvi nisu bili prisutni u starim predanjima. Žrtve su obično bivale pretučene ili ugušene.
Da li je suludo to što su opštinski zvaničnci izdali javno upozorenje?

MKDž: Istorijski gledano, nije suludo. U prošlim vekovima, naleti vampirske histerije, naročito u centralnoj i istočnoj Evropi, obično su se događali baš u vreme širenja tuberkoloze ili kuge. Narod je teško mogao da pronađe drugi način da objasni zašto svuda naokolo ljudi padaju mrtvi, pa je krivac pronađen u vešticama, vampirima i drugim natprirodnim stvorenjima. U Novoj Engleskoj devetnaestog veka, tuberkoloza je odnosila čitave porodice, jednu za drugom. Ljudi su počeli da veruju da se prva preminula osoba u porodici kasnije zapravo hrani preživelim članovima.
Zašto su ljudi počeli da veruju u vampire?

MB: Naročito između 16. i 18. veka, malo toga je bilo poznato o sudbini tela posle smrti. Za vreme kuge i drugih epidemija, masovne grobnice su neprekidno otkopavane kako bi se sahranila nova tela. Ljudi bi povremeno otkopavali tela bolesnika da bi potražili moguće uzroke smrti. Ekshumacije tela nekoliko nedelja posle smrti, u fazi raspadanja, mogle su da pruže puno povoda za priču o vampirima.

MKDž: Tela trunu, da budem potpuno iskren, na mnogo različitih, ali jednako užasavajućih načina. Ako gomila ljudi u selu počne da umire na misteriozan način, otkopa se onaj prvi u nizu i otkrije da njegovo telo ne izgleda kako bi se očekivalo. Tipična pretpostavka je da krv i dalje teče kroz telo, zbog procesa izbacivanja tečnosti, što navodi ljude da pomisle da sahranjena osoba i dalje živi. Telo se spali i vampiru je kraj.
Sava Savanović prema legendi živi u obličju leptira. Koji još zaokreti postoje u klasičnoj priči o vampiru?

MB: Ponekad se verovalo da se telo pretvara u vuka ili psa, jer su tragovi ovih životinja viđani u blizini groba. Zapravo, lešinari i gladni psi bi raskopali grob, privučeni mirisom tela u raspadanju.
Zašto beli luk deluje protiv vampira?

MKDž: Ljudi imaju običaj da veruju da stvari snažnog mirisa imaju moć da odbiju zle duhove. Povezanost belog luka i vampira dobila je popularnost krajem 19. i u 20. veku, zahvaljujući romanima i filmovima. Za jednu vrstu vampira, na primer, veruje se da je imuna na beli luk i da može biti oterana samo paljenjem kurkume.
Na koji način se moderne interpretacije vampira razlikuju od starih?

MB: Stari zapisi govore o vampirima kao naduvenim leševima običnih ljudi, sa krvlju oko usta. U filmovima, mrtvaci su šarmantni, zavodljivi, često i aristokrate, a imaju i nadljudske moći.

MKDž: Moderna fascinacija vampirima pothranjena je knjigama i filmovima. Od početka 19. veka tome je dodat i veo zabranjene ljubavi. Bilo je nekako uzbudljivo preći granicu i zaljubiti se u vampira, ili biti zaveden od strane jednog. Teško da je bilo šta od toga bilo zastupljeno i u folkloru.
Da li postoji ikakav dokaz da su vampiri zaista postojali?

MB: Ne. Svi zapisi svedoče o realnim događajima i realnim otkopavanjima tela, ali verovanje da su ona pripadala realnim vampirima, ipak je u domenu sujeverja. Bilo je dakle puno pogrešnih tumačenja fenomena transformacije kroz koju prolazi mrtvo telo. Svaki vampir čiji je grob otkopavan, zapravo je bilo uobičajeno telo u fazi raspadanja.
Zašto verovanja o vampirima i dalje opstaju?

MKDž: Zbog straha od smrti. Iz istog razloga se ljudi, duboko u sebi, i dalje plaše duhova. Vampir je mrtvo telo vraćeno u život, možda od strane đavola ili nekog zlog duha.

MB: Mislim da je to povezano sa dva duboka aspekta ljudske misli: smrću i krvlju. Smrt je naša neizbežna sudbina. Krv je tečnost koja znači život. Vampir povezuje ta dva aspekta na paradoksalan način – to je leš koji izmiče smrti tako što pije krv.

Izvor: National Geographic News

http://www.nationalgeographic.rs/vesti/ ... slavu.html
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Српски вампири - једини Срби који су ушли у светске језике

Порукаод Svetovid » Сре Јан 16, 2013 12:35 pm

:kafa

Неки нови литерарни вампири

Дракула је као јунак био изразито еротичан, али све се завршавало на елегантном пољупцу-уједу. Данас се мала чудовишта жене и удају

Слика

Нови вампири: сцена из филма „Сумрак сага”

Човек је амбивалентно биће које се плаши само онога што уопште не познаје и не разуме, и које се истовремено диви и обожава управо ону тајну која је највећа. Најчешће се плаши самога страха.

Уметност је својим изражајним средствима, временом дочаравала ову двојност људске природе – да се плаши и да воли страх, посредством симболике и алегорије. На основу фолклора, народних веровања, и вечите застрашености пред мистеријом смрти, створена су нека од највреднијих уметничких дела.

Од времена готског романа Ен Редклиф и Хораса Волпола, преко изобиља романтичарске „маглуштине” и брисања разлика између стварног и сновидног; „Франкенштајна” Мери Шели, прича Е.Т.А. Хофмана, Едгара Алана Поа, новела Ги де Мопасана, „Дракуле” Брам Стокера, „Доктора Џекила и мистер Хајда” Роберта Луиса Стивенсона, до уврнутих дела мутаната Лавкрафта, (чије дело је Ранко Мунитић назвао „сновидним мултиуниверзумом Луиса Керола”), хорор жанр, потпомогнут фантастиком и класичним крими заплетима, имао је своје преображаје.

Све до савремених романа као што су „Розмарина беба” Ајре Левина, „Истеривач ђавола” Вилијема Питера Блатија, па култног Стивена Кинга (кога, као и претходно навeдене писце, благосиљају филмаџије), изузетно „плодног” Џејмса Патерсона, генијалног Јапанца Рју Муракамија и наставака „Сумрак саге” Стефани Мајер („Евро-ђунти”).

Међутим, каквим су најчешћим жанровским кретањима сада сведоци они који воле хорор и фантастику, који преферирају да се плаше како би одагнали страх од још чудније свакодневице?

Од 18. века и готских романа у којима су атмосфера и архитектура „учиниле већину посла”, сазданих од хронотопа мистериозних замкова са чудним станарима, често опседнутим наследним гресима и мраком грешно стеченог иметка, до данас, видимо да се савремени аутори махом враћају не сувише мотивисаном и „профињеном” страху.

Раније је хорор био инспирисан „креативним злом”, демоном који је, као у Фаусту, нудио сазнање о свемиру и сопственој природи, стварањем чудовишта, сјајним психолошким мотивацијама Е.Т.А. Хофмана и Поа.

Сада је, забављен модерним вампирима и вукодлацима тинејџерима, клинцима – турбо вештицама и вешцима, који се боре против тоталитарног система посебним талентима („Дар”, Џејмс Патерсон, „Евро-ђунти”). Све сама деца као протагонисти у новијим хорор романима, и у антологији прича „Паклене матурске вечери”, ауторки – Стефани Мајер, Мег Кабот, Мишел Џафи, Ким Харисон, Лорен Миракл („Евро-ђунти”), па и у „Изгубљеном свецу” Бри Деспејн, „Прождљивцу” Лоренце Гинели и „Времену ужаса” Ненси Холдер (исти издавач).

Ништа у хорор филму, па и у књизи, не може бити страшније од деце, и знамо то по „Омену”, „Кери” и „Истеривачу ђавола”, малишанима из Кингових дела, али ови нови клинци романа фантастике и хорора на чудан начин су активни. Мали вампири се чак и заљубљују, венчавају и добијају децу, што је прилично људски. У новом цртаћу „Хотел Трансилванија”, злостављана чудовишта беже од људи.

Куда иде овај свет?

Дракула је као књижевни и филмски јунак био изразито еротичан, али никада „дослован”, све се завршавало на елегантном пољупцу – уједу за врат. Али, када је реч о малој Бели Свон из серијала „Сумрак саге”, читалац пре свега прати степене „забављања” са њеним вампирским дечком Едвардом Каленом. Вампири више нису само грешници осуђени на вечити живот, они су изједначени са нама. Чак су и раније интервјуисани, као код Ен Рајс у „Интервјуу са вампиром”.

Код Поа и Мопасана, јунак са своје рационалне позиције приповеда о језивим стварима, а ипак не може да објасни натприродно. Данас литерарни клинци олако склапају пакт са чудовиштима, да би били „фаце” пред разредом, као код шведског писца Јона Ајвидеа Линдквиста у причи „Пусти правог да уђе“ (Евро-ђунти).

„Нема више фантастике, ни чудесних веровања, све што није протумачено биће једнога дана објашњиво. Оно што нам се још чини надземљаским или натприродним, бива свакога дана све мање, док једнога дана не пресахне попут језера које је исцрпио канал.

Наука свакога часа помера границе чудесних појава и веровања...Да, машта је лишена своје хране откако смо укинули оно што је невидљиво. Наша ми се земља чини данас као напуштен свет, празан и го. Нестало је веровања која су је чинила тако поетичном”, писао је још у 19. веку Ги де Мопасан у новели „Страх”.

Ипак, код нас има и литературе трилера и хорора за одрасле, и у том духу „Booka” објављује романе Рју Муракамија „У мисо супи”, и скорашњи „Аудицију”. Негативни јунаци у поменутим књигама уобличени су савршено и психолошки мотивисани метафизичким злом, које је истовремено објашњиво породичним и друштвеним разлозима.

То су оне старе дилеме – да ли је неко само болестан или је демонски зао по свом бићу? „Алнари”, који објављује дела Стивена Кинга, најављује да ће познати писац 24. септембра ове године објавити нови роман „Доктор Слип”, тридесет шест година после његовог култног романа „Исијавање”.

Из кратког увида у нову причу, који је Кинг дао обожаваоцима прошле године, у први план избија потомак Џека Торенса (У Кјубриковом филму играо га је Џек Николсон), који се бори са од оца наслеђеном депресијом, алкохолизмом и насиљем. За Ен Редклиф, „страх је ширење душе и буђење духовних способности за више степене живота”, тако да остаје нада да је Кинг тајну и страх оставио за крај.
Марина Вулићевић
објављено: 13/01/2013
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Српски вампири - једини Срби који су ушли у светске језике

Порукаод Svetovid » Суб Мар 23, 2013 10:12 am

:vamp :vamp3 :vamp0010 :vamp009
Glogov kolac novi suvenir Valjeva
20.03.2013

http://www.vamedia.info/index.php?optio ... &Itemid=59

Povodom 20. marta, Dana grada Valjeva, u Narodnom muzeju danas je promovisana nova serija valjevskih suvenira, a među njima ubedljivo najupečatljiviji je autentični srpski glogov kolac. Autor ovog suvenira je Beograđanin Branko Knežević, koji je uz glogov kolac, napravio i makete Kule Nenadovića, Narodnog muzeja i Tešnjarske kuće, kao i suvenire magnete sa motivima grbova Valjeva, Kule, muzeja i Tešnjara.

Autentični srpski glogov kolac Knežević je, kako je objasnio, napravio „iz ljutnje i razočarenja“. „Naše komšije Rumuni su od svog vampira grofa Drakule napravili svetski brend i turističku atrakciju poznatu i posećenu od turista iz svih delova sveta, a mi se godinama sporimo da li je naš najpoznatiji vampir Sava Savanović iz Valjeva ili okoline Bajine bašte! Suština je da priča o Savi Savanoviću može biti i naš originalan turistički potencijal, pa je u tu svrhu i nastao suvenir glogovog koca, kao najefikasnijeg mitološkog oružja protiv vampira“, objasnio je Knežević, ističući da su glogov kolac već mogli da pazare strani turisti u njegovoj suvenirnici u Beogradu.

Слика

„Najpre uopšte ne obraćaju pažnju na njega, ali kada čuju zanimljivu priču o Savi Savanoviću i srpskim vampirima, odmah ga kupuju“, kaže Knežević koji suvenir pravi od glogovog drveta sa Avale, u veličini od oko 30 centimetara, ali i modelu na uklapanje iz dva dela, koji je dug skoro pola metra.

Govoreći o ostalim suvenirima iz autentične serije koje je promovisao danas, Knežević kaže da je imao težak izbor jer je kulturno-istorijsko nasleđe Valjeva autentično i ogromno. „Za sledeće serije suvenira planiram da napravim makete Protine i Desankine škole, kao sobrašnica iz Brankovine. Čitav Tešnjar sa svojim kućama može biti izuzetan motiv za posebnu seriju ovakvih suvenira“, smatra Knežević.

Слика

Beogradski autor, inače, sem glogovog koca, proizvodi i druge neobične suvenire koji motiv imaju srpsku mitologiju, od vrbovog klina do homoljske zamze.

VAmedia
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

ПретходниСледећа

Повратак на ДУХ СРПСТВА - словенска религија и српско православље

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Bing [Bot] и 2 госта