KLETVA je zloupotreba tradicijskih verovanja

Колективна духовност: стара српска вера и "сујеверје", фузија православља и старе религије, за и против српске народне религије, праслике: Видовдан -> Световид Свети Сава -> Дабог, архетипи, аутентична самоникла духовност

Re: KLETVA je zloupotreba tradicijskih verovanja

Порукаод Svetovid » Чет Нов 25, 2010 1:26 am

Стигла их клетва цара Лазара

Због тога што се из 700 кућа у селу Тополи код Јагодине у бој на Косово одазвало само седам мушкараца, цар Лазар је проклео село да никада нема више од седам кућа

Слика

Јагодина – Топола, некада једно од највећих села у јагодинској општини, више нема чак ни путоказ. Остало је и без уличне расвете, јер се покварила. Оно нема ни месну канцеларију, јер припада суседном Медојевцу. Али, најжалосније је то што је ове године остало са само седам кућа и 20 становника. Некада је, кажу, имало 700 домова, али су стари умирали, а млади одлазили у градове. Али, то није једини разлог што је ово село опустело.

– Мој деда Мирко испричао ми је предање које се преносило с колена на колено. Иако је у селу некада било 700 кућа, у бој на Косово одазвало се само седам војника. Цар Лазар је проклео да у селу никад не буде више од седам кућа. И, ето, ове године се потпуно испунила његова клетва – наводи за „Политику“ Живомир Андрејић.

Он додаје да је његова фамилија увек била најбројнија, јер су потомци седморице браће. Некада их је било 45, а сада су остали само он и његов стриц Миленко, који је са 78 година и најстарији мушкарац у селу. Његова супруга Славка, која има 80 година, најстарији је мештанин Тополе. Најмлађи становник је Живомиров унук Иван (13), који нема с ким да се игра, јер су његова браћа у хранитељским породицама. У селу нема више деце, јер је последња свадба била пре скоро три деценије.

– Педесетих година прошлог века био сам делегат у комуни. Изборио сам се да добијемо камен за пут. Сећам се како су деца заједно са одраслима ручно развлачила 2.000 кубика камена. Тада је у селу било 120 кућа, а у последњих десетак година једва 13–14 домова. И ја, као и моје малобројне комшије, верујем да се испунила клетва цара Лазара – каже деда Миленко за наш лист.

И председник месне заједнице Медојевац и Топола Горан Вукадиновић верује у клетву цара Лазара.

– Стари су причали да се Топола одмах настављала на Драгошевац, село испред ње, и да се простирала до Урсула у рековачкој општини. Готово 10 километара у пречнику. Село је било толико велико да је мачка могла да пређе с крова на кров густо саграђених кућа – прича Горан и додаје да у селу живе четири пензионера, три особе у радном односу, док су остали пољопривредници.

З. Глигоријевић

----------------------------------------

Ниоткуда помоћи

Иако је тек изашао из болнице, деда Миленка смо затекли на трактору.

– У болници сам био 120 дана, јер сам имао инфаркт. Требало је да ми оперишу брух и чир на желуцу, али сам побегао. Иде зима, а нема ко да довуче дрва из шуме. Ето, Славка мора да вози и пакује дрва да се не бисмо смрзли зимус – каже деда Миленко.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: KLETVA je zloupotreba tradicijskih verovanja

Порукаод talican » Чет Нов 25, 2010 10:46 am

Слична прича везана је и за Кулич код Смедерева. По предању, место не може да има више од 100 кућа, јер нису учествовали у изградњи смедеревске трвђаве, па их Јерина проклела...
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: KLETVA je zloupotreba tradicijskih verovanja

Порукаод Коњаник » Чет Нов 25, 2010 4:32 pm

Један народ мора чувати митологију, али дистинкција између митологије и вјеровања у митологију се мора јасно истаћи. Једини начин да народ истовремено очува традицију и напредује јесте разликовање тих поимања митологије. То значи да ми морамо учити нашу митологију, али само на нивоу митологије, а никако да се са том митологијом поистовјећујемо у смислу да вјерујемо у исте ствари у које су вјеровали у наши преци. Нама ти словенски богови требају бити узор према којем се треба равнати, а словенска митологија и митолошка бића лијепа подлога за стварање богате колекције народних легенди. Једном ријечју, као религија старих Грка или шинтоизам у Јапану. То су два народа која најбоље чувају своју митологију, иако су једни прихватили православље, а други помијешали народна вјеровања с будизмом. Ако упаднемо у домен догме и слијепог вјеровања, нећемо се нимало разликовати од хришћана које толико критикујемо јер слијепо вјерују у нешто што нема доказа. Правило многобоштва је да се увијек оно мора прилагођавати природним законима, за разлику од монотеизма, који крши природне законе и подређује их својим догмама. У супротном многобоштво се сведе на исто што је и хришћанство, уз једину разлику плурализма. Слијепо вјеровање је иманентно назадним народима и племенима, а многобоштво као скуп богате колекције легенди и у симболично вјеровање у богове је идеално за човјека.
Коњаник
 
Поруке: 130
Придружен: Суб Авг 28, 2010 12:49 am

Re: KLETVA je zloupotreba tradicijskih verovanja

Порукаод talican » Суб Нов 27, 2010 4:33 pm

Коњаник пише:а многобоштво као скуп богате колекције легенди и у симболично вјеровање у богове је идеално за човјека.

Како је то идеално за човека? Је л' човек тим поспешује себе?
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: KLETVA je zloupotreba tradicijskih verovanja

Порукаод Svetovid » Суб Нов 27, 2010 9:48 pm

talican пише:
Коњаник пише:а многобоштво као скуп богате колекције легенди и у симболично вјеровање у богове је идеално за човјека.

Како је то идеално за човека? Је л' човек тим поспешује себе?


Све зависи како Коњаник дефинише многобоштво.
Кад посматрам ислам и хришћанство закључујем да је хришћанство = многобоштво.
Мислим да Словени нису имали толико митских бића колико хришћани имају светаца.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: KLETVA je zloupotreba tradicijskih verovanja

Порукаод Глогов Колац » Суб Нов 27, 2010 10:15 pm

Коњаник пише:Један народ мора чувати митологију, али дистинкција између митологије и вјеровања у митологију се мора јасно истаћи. Једини начин да народ истовремено очува традицију и напредује јесте разликовање тих поимања митологије. То значи да ми морамо учити нашу митологију, али само на нивоу митологије, а никако да се са том митологијом поистовјећујемо у смислу да вјерујемо у исте ствари у које су вјеровали у наши преци. Нама ти словенски богови требају бити узор према којем се треба равнати, а словенска митологија и митолошка бића лијепа подлога за стварање богате колекције народних легенди. Једном ријечју, као религија старих Грка или шинтоизам у Јапану. То су два народа која најбоље чувају своју митологију, иако су једни прихватили православље, а други помијешали народна вјеровања с будизмом. Ако упаднемо у домен догме и слијепог вјеровања, нећемо се нимало разликовати од хришћана које толико критикујемо јер слијепо вјерују у нешто што нема доказа. Правило многобоштва је да се увијек оно мора прилагођавати природним законима, за разлику од монотеизма, који крши природне законе и подређује их својим догмама. У супротном многобоштво се сведе на исто што је и хришћанство, уз једину разлику плурализма. Слијепо вјеровање је иманентно назадним народима и племенима, а многобоштво као скуп богате колекције легенди и у симболично вјеровање у богове је идеално за човјека.


Доста широка тема.

Постоје различити нивои човекове свести.Нижи нивои су увек присутни, и када са вишим човек не постиже циљ, он се окреће нижим.
`Слепа вера` је увек присутна тамо где нема информација.
А нико не може да зна све.
Тако просечан, паметан, школован човек, по мом мишљењу бар 80% свих одлука у животу донесе на основу фикција
које су други са намером пројектовали, бесмислица о којима не зна ништа или не размишља, сујеверја за које мисли да су објективна
истина..
Организовани друштвени свет је `Матрикс` и никада другачији није ни постојао.

Хришћанство по мени није ништа друго него државна служба.
Оно историјски представља обједињене разнородне култове, позитивна духовна искуства многих људи, као и глупаву јефтину пропаганду и гомилу будалаштина.
Све је то Хришћанство.
Као и остале религије, које су све наравно специфичне.
А многобоштво, као што каже Световид, је данашње Хришћанство.
Грчка митологија, као и грчка античка историја је већим делом измишљена у новом веку, а остало и није изворно Грчко, него је за време Римљана преведено на грчки и погрчено.
Све у свему, већином гомила глупости, које су покушали да оживе `психолози` у својим такође већином гомилама глупости.
То је била индустрија забаве 17.,18. и 19. века.

Али као што сам рекао, свака цивилизација је `матрикс` и састоји се од низа пројектованих фикција.
Некада су то радили египатски свештеници, касније хришћански, а сада медији, индустрија забаве, и такозване `друштвене науке`.
Циљ тог матрикса је да људе усмери да раде оно што је замишљено међу владарима.
И то је цивилизација.
Поздрав...
Стара Троја,
никад није пала,
свето тројство,
вечна српска слава!
Корисников грб
Глогов Колац
 
Поруке: 131
Придружен: Уто Дец 08, 2009 9:16 pm

Re: KLETVA je zloupotreba tradicijskih verovanja

Порукаод Svetovid » Пон Авг 15, 2011 12:02 pm

:kafa

http://www.svevlad.org.rs/predanje_files/orao.html

Живан Ј. Грујичић, археолог

ПРОКЛЕТСТВО ЈЕ УБИТИ ОРЛА

На брдско-планинском подручју западне Србије, у Колубарском и Мачванском округу постоји староставно веровање, и данас изражено у планинарским селима понад Ваљева, Осечине, Љубовије, Крупња и Лознице, да је велико проклетство убити орла. У митологији јужно-словенских народа, нарочито у племенским заједницама Сербоа, Серба или Срба, орао симболизује слободу и дуговечан живот. Сматра се да је орао под заштитом врховног Бога Перуна, што подкрепљује и археолошки артефакт минијатурног орла од печене керамике, пронађен половином осамдесетих година 20 века на локалитету Перунковац у селу Горњем Црниљеву (општина Осечина, Колубарски округ), приликом ископавања словенског храма посвећеног Богу Перуну. На храстовим таблицама древног словенског писмена из 8. века, пронађеним у зиду словенског храма у Кијеву, испред којег се до 12. века налазио монументални дрвени кип Бога Перуна са златним роговима, наглашава се забрана устрела орла, уз опаску: "Ко устрели орла, устрелио је себе", што вероватно, назначава проклетство и казну, односно, опомену да се не подиже рука на орла.

Учествујући више година на археолошком рекогносцирању локалитета западне Србије, забележио сам више казивања о проклетству и казни која је стигла убице орлова, од којих ћу само нека навести.

У селу Царини, општина Осечина, Миломир Перић, приликом печења креча у лето 1954. године, запазио је орла крсташа како је слетео на оближњи поток да пије воде. Дограбио је неку мотку, ударио орла, док је из напрслих орлових леђа шикнуо млаз некакве зелене воде и попрскао му очи. Ослепео је одмах, и поред брзо указане лекарске помоћи, издахнуо је истог дана. Тодор Илић из околине варошице Крупањ, оштина Крупањ, убио је орла из ловачке пушке у јесен 1957. године, али истог дана, на истом месту испод куће, убио га је гром, Никола Ристивојевић из села Дренајића на планини Медведник, општина Ваљево, отровао је три орла крсташа из страха да му не однесу јагњад, али је истог дана, на истој ливади, погинуо од арумног коња. Ристивој Поповић са Гучева, понад Бање Ковиљаче, општина Лозница, убио је орла каменом у лето 1967. године, и после тога, залагајући снопове у доб вршилице, изгубио је обе руке до лаката и услед јаког крварења издахнуо...

Низ је сличних, трагичних случајева који су задесили убице орлова. На нашу велику жалост, и поред тога, поред веровања у проклетство и казну која стиже убицу те прелепе птице, данас готово да су ишчезли са простора западне Србије.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: KLETVA je zloupotreba tradicijskih verovanja

Порукаод talican » Пет Авг 19, 2011 7:19 am

МУШТИШКЕ КЛЕТВЕ

Затра ве затрла да Бог да.
Бог те оћореја.
Беја д`н не видеја.
Бољест те утепаја.
Бољест те наша.
Пуста ти глава останала.
Стрела те утепала.
Стрела те нашла.
Беја д`н не видеја.
Чесан те крс утепаја.
Враг ти главу изеја.
Кукавће закукавено.
Кољера те утепала.
Кољера те узела.
Бог ти скршија врат.
Нана те немала да Бог да.
Црн ти д`н доша.
Сила те утепала (убила).
Враг те кукубајко изеја.
Душа ти мајке искоћила.
Враг те Љаскурице изеја.
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: KLETVA je zloupotreba tradicijskih verovanja

Порукаод talican » Уто Окт 11, 2011 2:49 am

KLETVA je zloupotreba tradicijskih verovanja


Баш се надовезује на наслов теме...

Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: KLETVA je zloupotreba tradicijskih verovanja

Порукаод Svetovid » Нед Нов 13, 2011 10:00 pm

:knjige

Sekirom na sveto drvo!
08.11.2011. - 2:22
Prokletstva – mit ili stvarnost

Слика

Piše Golub Lazarević

Božja kazna brzo je stigla one koji su se drznuli da poseku drvo – zapis, amajliju žitelja šumadijskih sela

Prastari običaj da se, na dan seoskih litija, odlazi do određenih stabala, obično hrastova, a u nekim selima do krušaka i lipa, i da se na njima prave zarezi u obliku krsta koji se prelivaju vinom, održao se do danas. Vernici, uz prigodne crkvene pesme, jelo i piće, tog dana urezuju krstove na ovom drveću, pa mu otuda ostade ime “zapisi”. Zahvaljujući tom verovanju, “preživelo” je brojno drveće, neretko i više od tri veka staro. Prema mišljenju starijih meštana, ova stabla predstavljaju svetinje i nije preporučljivo da im se otkine čak ni list. U mnogim selima, trase novih puteva su zaobišle zapise zato što niko nije želeo da zamahne sekirom na ove relikvije. Priče vremešnih meštana u šumadijskom selu Vlakči, Rogojevcu i još nekima, uveriše nas da sve to u vezi sa zapisima nisu samo puka verovanja i običaji. Postoji na desetine primera kako je Božja kazna stigla sve one koji su posekli ove svetinje.

STRELAC .

Na veru je zaboravio i Svetomir N. iz sela nadomak grada na Lepenici. Da bi pokazao kako je raščistio sa verom i religijom, “uperio” je cev puške ka krstu na kubetu seoske crkve i opalio. Nije oštetio hram, ali ga je, kažu žitelji njegovog sela, Božja kazna stigla posthumno.
Noć uoči sahrane, njegovu kućicu “potleušu” pogodio je grom. Tada su se zapalile električne instalacije i zahvatile krov, a komšije su jedva uspele da ugase požar i spreče da dom izgori zajedno sa vlasnikom-pokojnikom!
Obaranje u Vlakči
U brdovitom selu podno Rudnika, 1960. godine meštani odlučiše da, posle “uvođenja” struje i zidanja zgrade Doma kulture, izgrade i igralište za male sportove u dvorištu osnovne škole. Dogovor je lako učinjen, ali su problemi nastali kad je valjalo da se raščisti teren skloni tri veka stara kruška koja je, kažu od pamtiveka, služila žiteljima Vlakče i okolnih sela kao zapis. Niko nije želeo da sekirom “nasrne” na sveto drvo. Kad je već izgledalo da od gradnje neće biti ništa, seoski učitelj Milivoje Milojević, čijom zaslugom su u brdovito šumadijsko selo stigla brojna moderna obeležja, na jedvite jade je pronašao još dvojicu ljudi spremnih za ovaj posao. Tako su se seoski učitelj i Vlakčani Todor Mojsilović i Milutin Jovanović Rus latili sekira i počeli da obaraju zapis.
- Pobogu, ljudi, šta bi Uči, Milutinu i Todoru da “udare” na zapis? Vala, ovo na dobro neće da izađe. Jer, ko god je sek‘o sveto drveće, kad-tad ga je stigla Božja kazna! - govorili su Vlakčani.


Struja, grom, pa udes!
Nažalost, kako su vremešni ljudi proricali, tako je i bilo. Još istog leta krenula je Božja kazna. Dok je povezivao žice na električnom stubu u centru Vlakče, poginuo je od struje učitelj Milivoje Milojević. Na mermernom spomeniku ispred školske zgrade i novoizgrađenog igrališta, meštani uklesaše Njegoševe stihove: “Blago tome ko dovijek živi, imao se rašta i roditi”. Potom su ovome dodali da je neumorno radio za napredak sela do zadnjeg časa 9. avgusta 1960. godine.
Dve godine kasnije, kazna je stigla i Todora Mojsilovića. Na dan 23. juna 1962. godine, ovaj poljoprivrednik je sa kćerkom i zetom skupljao seno na livadi pokraj Jasenice. Olovni oblaci su iznenada doleteli sa obližnje planine Rudnik, “spustili se na zemlju” i opasno zapretili radnicima. Bojeći se nepogode, skupljači sena su napustili posao i požurili kući. Provala oblaka ih je zadesila na pola puta. Sa još 13 zemljaka koji su, takođe, pobegli od oluje, potražili su utočište u tremu meštanina Ljubivoja Radosavljevića. Tek što su se našli u “suvoti” i stali da prepričavaju gde je koga zateklo iznenadno nevreme, žestoko je zagrmelo, sevnula je munja i Todor, jedini među šesnaestoro u zaklonu, padne na zemlju i ostane nepomičan. Prisutni su pokušali da ga vrate u život, ali bez uspeha. Narednog dana je ovaj čovek sahranjen na seoskom groblju.
Selom su, još jednom, počele da kolaju priče kako je Božja kazna nastavila da se ostvaruje. Tada su seljani stali da prognoziraju koliko je još trećem sekaču zapisa ostalo ovozemaljskog života. Prepričavali su ove događaje i na njih gotovo i zaboravili. Prisećali su se toga jedino u vreme komišanja kukuruza, seoskih moba i drugih prilika u kojima su se okupljali meštani podrudničkog sela.
Kad su već pomislili da se Milutin Jovanović Rus nekako “provukao”, ovaj 38-godišnji radnik je 13. avgusta 1968. godine, vozeći motocikl, naleteo na zaprežna kola na samom ulasku u varošicu Stragare, gde je bio zaposlen. Udarac je bio toliko žestok da je nesrećnom motociklisti “srčanica” zaprežnih kola probola grudni koš, pa je izdahnuo u najvećim mukama. Tako je nepisano pravilo, još jednom, potvrđeno.


Gradimirova tragedija
Euforija seče zapisa nije mimoišla ni selo Rogojevac na razmeđi Šumadije i Gruže. Talasu seče svetog drveća opirali su se ljudi koji su vekovima poštovali veru i tradiciju i nije bilo lako pronaći nekoga ko bi bio spreman da se, sa sekirom, ustremi na zapis. Zahvaljujući tome je stara kruška-zapis u seoskoj porti, na ulasku u selo, dugo odolevala zubu vremena. Danima su ljudi iz Mesnog narodnog odbora uzalud ubeđivali seljake da obore zapis. Svaki put su ljudi iz odbora nalazili na odgovor:
- Vlas’ poštujemo. Odredite da učinimo šta god ‘oćete, ali sa zapisom se nije šaliti! Ovde u Šumadiji se više puta pokazalo da onoga ko poseče zapis, ubrzo sustiže Božja kazna!... Na nesreću, u većini sela pronađeni su neki “savremeniji” ljudi, koji su pristajali da urade ovaj posao. Tako je na kraju bilo i u Rogojevcu. Kad su ponudili Gradimiru Jovanoviću, imućnom seljku koji je imao nekoliko hektara okućnice, da poseče ogroman zapis i drva otera svojoj kući, jedva je dočekao:
- Ma, ljudi, šta se nećkate?! Ako niko neće da se lati ovog posla, ja ću to da uradim. Moramo da se ponašamo u duhu novog vremena i da raskrstimo sa starim navikama i običajima!
Narednih dana prolaznici su zapazili kako je u zaseoku Brod nestala ogromna kruška koja je pamtila mnoge vekove, seoske događaje i verske običaje. Sveto drvo je završilo u Gradimirovom dvorištu. Znajući za prgavu narav svog meštanina, žitelji Rogojevca nisu smeli da prigovaraju osionom četrdesetogodišnjaku, ali su se, u međusobnim razgovorima, pitali da li će počinioca da stigne kazna. Nagađanje je potrajalo više od decenije i po, a onda je potvrđena izreka kako je pravda spora, ali dostižna. Kad je Gradimir krenuo da se svojim “tristaćem” provoza po okolini, predviđanje se ispunilo. Škripa kočnica, zveket polomljenog stakla i strahovit tresak, narušili su ponoćnu tišinu kod mosta na Uglješnici u Petrovcu. U smrskanom automobilu, ostalo je beživotno Gradimirovo telo. Jedno od najimućnijih domaćinstava u okolini počelo je da propada, a oko kuće je izrastao korov.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

ПретходниСледећа

Повратак на ДУХ СРПСТВА - словенска религија и српско православље

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Bing [Bot] и 2 госта