Драган Јовановић, колумниста НИН-а

Колективна духовност: стара српска вера и "сујеверје", фузија православља и старе религије, за и против српске народне религије, праслике: Видовдан -> Световид Свети Сава -> Дабог, архетипи, аутентична самоникла духовност

Драган Јовановић, колумниста НИН-а

Порукаод Svetovid » Уто Дец 29, 2009 7:28 pm

Džipovi, snajperi i konji

(ili: ako Srbi snajperima ubijaju i poslednje divlje konje na Suvoj planini, da li je onda čudno što je i srpska koža tako jevtina u Hagu i što će, uskoro, srpski danak u krvi da ubire i - NATO, a srpski, po školama, izgleda da će nam, ukinuti?)

Слика

Znao sam! Znao sam, još onda, kada nije došla Brižit Bardo. Znao sam da će Srbi pobiti krdo divljih konja na Suvoj planini, “jedino krdo divljih konja u jugoistočnoj Evropi.” Bilo ih je, prvo, pedesetak, pa dvadesetak, a onda ubijaj do poslednjega...”Gotovo, muljafte, načisto!” Tako, na Veliki petak, javlja Srđa Ciganin iz sela Mokre pod Suvom planinom.
Neće više biti njihovog trka i topota, neće se više čuti huk njihovih kopita kao onda kada su Pomoravljem tutnjali Kelti, kada je Atila, “Bič božiji”, navaljivao na Panoniju i kada smo mu doakali kod Tise...Koliko da se zna ko su potomci tračkih konjanika, ko su potomci Asiraca koji su na konjima harali od Tigra i Eufrata do Save i Dunava...
Krenuo jorgovan pod mojim prozorom, ali krenulo i zlo. Eeej, da nema više NIJEDNOG divljeg konja pored sela DIVLjANE, pored divljanskog manastira?! Da Srbi tako, sami sebi, odseku noge pa se još čude što su se sveli na Beogradski pašaluk. Pucaju mučki iz zasede na konje, ubijaju svoja mitska bića, Divljanu i Divljana, pa onda; jaoj, šta nam se to dešava? A pre Save i Isusa, Srbin se kleo u svoga konja. Konja je i sveti Vid jahao. A onda Srbi ubiše boga Vida u sebi, a sada za Veliki petak i divlje konje Vidove. Eto, šta Srbi rade sebi pa im čudno što ih kao stoku dvonožnu teraju u Hag, što ih spremaju za janičare u NATO-u, što im ukidaju srpski jezik po školama i uvode - KOMUNIKACIJU!?
Nego, ono sa Brižit Bardo, bilo je 1996. godine. Rat je još besneo u Bosni, a besnele su i konjoubice na Suvoj planini. Sa karabinima i noćnim snajperima čekaju po celu noć u zasedi. I kada konji, sa divljanima i divljanama, siđu oko ponoći, na mesečini u moje Ravnište, na čistinu, tamo kod divljanskog manastira, a ovi, na gotovs, pa raspali! Onda ih čereče, tranžiraju, tu, na licu mesta, čereče i vile i vilenjake, pa trpaj u gepek, i razlaz kućama, svako sa svojim zločinom, svako sa svojim xipom ili frezom! Svako sa svojom lošom karmom od koje će mu prokukati i seme i pleme... Jer, šta je čovek bez konja? NIŠTA! I ako ti nije dato da budeš konj, možeš li da budeš čovek? Pitagora se sećao da je u jednom od minulih života bio beli konj i, eno, dokle je dogurao. Smatrali su ga polubožanskim bićem. Aristotel je, bre, rekao da je “Pitagora nešto između čoveka i boga”!
A dovoljno je da sanjaš konja pa da ti svane u životu. Dvaput sam, recimo, sanjao belog konja jednoroga. I, posle prvog sna rodio mi se sin, a posle drugog, primljen sam u NIN.
Noćas sam, pak, sanjao pokojnog ispisnika Ivana Đurića, vizantologa i znam šta će biti; ostaćemo ne samo bez divljih konja, ostaćemo bez IDENTITETA. Jer, ako nisi bio nakonjče na svadbi, da li si, uopšte, bio dete? Ako nisi jahao dedinu kobilu, da li si se ti, prikane, uopšte zamomčio? I ako te kobila nije ritnula, ako se za konjsku grivu nisi držao, ako ga u štali nisi timario, ako mu zob iz šake nisi davao, ako mu sedlo nisi skidao, ko si ti onda, u stvari, Srbine?
Kažem, ‘96. godina je bila. Istrebljuju divlje konje na Suvoj planini, a pomoći niotkuda. Baš briga i nevladine organizacije za konje. Sve se to bori za ljudska prava, a leševa sve više...
I, stupim, nekako, u vezu sa Brižit Bardo. I, xa ovamo, xa onamo, obeća ona da će da dođe u Srbiju da spasavamo divlje konje sa Suve planine. Kad, ‘oćeš! Tada se aktiviraju nevladine organizacije. I ubede ti oni Brižitu da sam “srpski četnik”, takoreći,”ljudožder”. Slali joj faksom u Pariz i moju fotografiju!? A na slici, “pljunuti Kosta Pećanac”!
I, ne dođe Brižit Bardo u Srbiju, na Suvu planinu.
Veliki je petak, vrcam kačamak za večeru.
Onda zvoni telefon. Zove jug, zavičaj. Javljaju mi za divlje konje; “pobijeni do poslednjeg”. I tu mi padne suza u kačamak. Pa druga, treća... Kažu da je Aleksandar ridao za Bukefalom.
A kako je bilo? Kako se doznalo za konjocid na Suvoj planini?
Elem, “pošo Srđa Ciganin iz Mokru sa konja da tera drva za jednog krečara iz Donju Koritnicu, naravski, iz državno, el, nemoj se zajebavamo, otkude na Ciganji šuma”.
Iiiiiiiiiiii?
“I, naš Srđa, dal je zadremal el cvrcnul od rakijku, tek, konj se odmakne od rabotu pa umesto za Mokru zapuca za Donju Koritnicu i tamo štukne, nestane, ko da je konj dugme, lebac ti posan. E, sad, jedni kazuju da je Srđa za konja dao samo kaparu na gazdu iz Donju Koritnicu. Al, oćeš! Nema ga konj ni kod gazdu! Izgleda da je i Srđino kljuse otišlo u mleveno meso el je sarma od konjsko meso mlogo ukusna. Nego u mleveno meso, izgleda, da su otišli i SVI DIVLjI KONjI!!!”
Kako, bre, svi?
“Teka ubavo. El Srđa Ciganin prošo kroz celu planinu, kroz svaku stazu i bogazu, kroz svaku vrvinu i puteljicu i nit je našo svoje kljuse, nit je vido divlji konji. Muljafte, gotovo, sve je pobiveno!”
Tu se setim da sam, prošle subote, u “Večernjim novostima” pročitao da je “policija iz Bele Palanke uhapsila dve osobe, (čuj, osobe!?) koje su prodale jednog konja za sto evra”.
Ali, GLAVNE OSOBE nisu uhvaćene. One osobe što “iz Nišku Banju dolazu sa xipovi i sa SNAJPERI”!!?
Za jedne se zna da su “penzionisani oficiri, al s nji dolazu i nekakvi inxinjeri što su radeli delovi za tenkovi, za vojsku”.
Zovem Vlastu milicajca da proverim informacije.
Dobro veče! “Dobro veče!” Ima li ga Vlasta milicajac?
“Nema ga. Kuj traži?” Spustim slušalicu. Neću, tek tako, da se ofiram Službi.
I ko zna kada ću više na tu stranu, ko zna kada ću na Suvu planinu. Zbogom zemljaci, zbogom konjoubice moje, rode moj!
Na “Eurosportu” konjička takmičenja u Leksingtonu, (Kentaki,SAD). Pobednik Engleskinja Pipa Fanel na “Primors prajdu”. Setim se i trka u Askotu...Zato Englezi još vladaju svetom, zato što su zadržali KULT KONjA. Još se sećaju da su Kelti, a Srbin se ne seća ni šta je juče ručao, a kamoli da je bio trački konjanik.
Ponoć je. Sedim na prozoru. Nailazi komšija, onaj ljotićevac stomatolog, što već trideset godina živi u Švajcarskoj. “Šta radite, komšija?” Jedem kačamak. “Je l’ posan?” Ne, ne postim, staroverac sam. Slavim boga Vida, svetog konjanika. Nego, komšo, kakvo je vreme u Švajcarskoj? Da li je gužva za vize?

DRAGAN JOVANOVIĆ
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Драган Јовановић, колумниста НИН-а

Порукаод Svetovid » Уто Дец 29, 2009 8:46 pm

Нови тотеми

(или: ако Срби страсно убијају вукове, српске тотемске животиње, значи ли то да раде здушно на својој пропасти, јер није ли Србин, без вучје природе, тек празна лименка пива?)

Слика

На кабловској, у “Националној географији”, Швеђани се сетили да им фале - вукови. Па их гаје ко бројлере. На цуцлу расту мали вучићи, на вучјим фармама Шведске. Не може северни братац, Хиперборејац без вука. Има шведски стандард, али му фали тотем. А шведски стандард, бато мој, знаш ли шта је то?
И Срби имају стандард па се, и ове зиме, острвили, окомили на вукове, на своје тотеме. Гоне их на Златибору, по Рашкој, на Сувој планини. И, опет, у џиповима, са снајперима. Опет, “ноћна оптика”. Заседа, сачекуша. Дижу Срби хајке на вукове до у рано пролеће, дижу хајке кратковиде. По сто, по двеста ловаца на једног вука. У хајци, једни арлаучу ко Турци, а други као потурице чекају у заседи. Када, најзад, улове неког јадног вују, оматорелог и можда већ рањеног, онда се сликају сви чопоративно с мртвим тотемом. И то вам је поуздани знак да су Срби решили да нестану са лица Земље. Јер, може ли народ без тотема? Шта је Србин без вучје природе? Вук Бранковић, Вук Мандушић, Вук Караџић, а што да не споменем и Вука Драшковића, да ли би били то што јесу да нису носили вучје име? Да се Караџић није звао Вук да ли би остао жив поред књаза Милоша? Да се Драшковић није звао Вук да ли би претекао и на Ибарској магистрали и у Будви? Дај детету име Вук и не бери бригу! А ако ћеш у хајку на вукове онда, куку теби, домаћине! Навалићеш себи на врат и Светог Саву, предводника вучјег чопора, а тај је био гадан, брале мој!
Ловци, хајкачи, арлаучу, а сељаци потпомажу. Као вукови им стадо проређују. А колико ти је, сељо мој, Божа Ђелић оваца заклао, а да ниси ни приметио? И што и на њега, јадо мој, не упериш танџару? Што за њим не арлаучеш? Него дај Божи Божино, а вуцима вучје! И ћути ди си, јер ни за ди си ниси! Немој да рачунамо, колико је само јагњади страдало и за овај Ђурђевдан! То вукови Србије не потамане за сто година!
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Драган Јовановић, колумниста НИН-а

Порукаод Svetovid » Уто Дец 29, 2009 10:53 pm

Слика
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Драган Јовановић, колумниста НИН-а

Порукаод Svetovid » Сре Окт 06, 2010 1:35 am

Какав цар! :zurka
Из најновијег НИН-а, први пут објављено на бадњак форуму!
Ово би требало копирати и делити по школама! :detel :detel :detel

Слика

Гадна брошурица Живка Топаловића
(или: ако су још Немањићи били немачког порекла, значи ли то да Европа нема алтернативу, већ мора одмах да пригрли Србију?)

Много сам слаб на мог марљивог сарадника Мићу Данојлића. Штооо? Ех, што! Песник је, брале, то! И, то какав! Сломио ме оваквог, крутог и курчевитог, сломио ме је, лане, једном песмом. "Смрт перунике". Умало ме није сгрефио нервни слом због погибије те једне перунике коју је смртоносно погодила кап кише из једног летњег пљуска. О, небеса. како ме је то тронуло, покосило! Ах, како сам посрнуо пред тим Данојлићевим стиховима као Ниче пред посрнулим кљусетом под бичем суровог кочијаша, на Тргу Карла Алберта у Торину, а дана 3. јануара 1889. године.
Елем, због Данојлића сам се нашао у просторијама „Српске књижевне задруге" на додели награде „Живко Топаловић" овогодишњем лауреату, овом, бре, власнику Мокре Горе, мислим, Емиру, алијас Немањи Кустурици. Ах, како ми је та церемонија тешко пала! Јер, унапред сам знао, бајо, да ће на додели "Топаловића" бити и Воја Коштуница, а њега кад видим три дана среће немам, а нема ни Србија. Још када сам видео да фарба косу као Вук Драшковић, па још да црта и обрве, е, ту ми се стомак преврне! Али, шта ћеш! Ћути, трпи, јер песник Данојлић држи почасно слово Кустурици и ређа све сама славна имена, их, ко је све добио "Топаловића"— те поменуше и Харолда Пинтера, првог комшију моје секе из Челзија. Чуј, Харолд Пинтер и Коштуница, звучи као нека кафанска зајебанција!
Слушам Данојлића како кити Емира пробраним, красним речима, а кроз главу ми пролази живот Живка Топаловића, социјалисте, али не из Дачићевог СПС-а. Овај предратни социјалиста Топаловић знао је какав је сатрап Тито био, да је све угледне српске социјалисте и комунисте у Москви побио, па ослобођење земље није ни дочекао него је за Берлин на време побегао и тамо се науком бавио. Е, сад, пази, мој роде, шта је о Немањићима у Универзитетској библиотеци Берлина, Топаловић ишчачкао! Да су Немањићи, у ствари, НЕМАЧКОГ ПОРЕКЛА! И да су као рудари, гастарбајтери, дошли из Византије, па и у Србију, и, миц по миц, од рудара постали су и властела која су, по налогу византијске коминтерне, срушили српске династије и засели на српско престоље! Да, та мала, али разорна брошура Живка Топаловића зове се "Властела и Серби*.
К. Г. Јунг стоји поред мене, дува ми дим из сребрнасге, патаренске луле и на уво шапуће "А зашто мислиш да је толико страшно што су Немањићи били Германи? Сети се, када је Фридрих Барбароса кроз Србију пролазио и када га је Немања изнад Ниша дочекао, чак су се и војске, Барбаросине и Немањине, готово, на истом језику споразумевале!"
Ту ми сине да је српски бог грома био Герман, у Понишављу му још додолске песме певају, све док Германа ти исти Немањићи нису забранили и, уместо њега, старозаветног нам пророка Илију наметнули, ваљда зато што нам је, око двеста наших паганских свештеника, поклао.
Песник Данојлић још чита у СКЗ пригодну беседу, а ја зурим у Немању, мислим. у Кустурицу. И са сетом се сећам када се као млад, а већ успешан режисер, уочи последњих балканских клања, изјашњавао јавно као - богумил! Ох, како ме је то обрадовало, како ми је ово срце богумилско заиграло што, ето, нисам црна овца у овом православном српском гету, то јест, стаду. И када је, једном приликом, у редакцију дошао, поклонио сам му моје богумилско „Житије Савино" у нади да ће по мом роману снимити филм о „српском Рубљову„. Али, авај, прођоше године и богумил Емир се покрсти и узе - Немањино име!? Него, заврши се церемонија, поче у СКЗ да се служи Данојлићева ракија, а Кустурицу новинари окружили, не можеш му прићи. А све и да сам му пришао; шта бих му рекао, шта честитао? Поганог "Топаловића" који је Немањиће једном брошурицом раскринкао, светосавље у парампарчад разбио...
Кломпарaм кроз Ташмајдан, као облак у кломпама, са главом међу аријским боговима, а са табанима међу Србима. Опослим и у корпорацији, па ајд, са Биљаном ка Богословији, али не да им јавим да су Немањићи немачког порекла, већ да на тениским теренима ТК "Црвена звезда" гледам како Сашка шамара лоптицу. Нисам је дуго гледао: форхенд јој је, баш, ојачао, на бекхенду је, још увек, спорија, а "петља" за сервис још мало, па пристојна. Али, ко ће Сашку на турнире пратити, ко старе тениске тајне откривати, ако њен тениски гуру запали ка богу Виду на Суву планину...
Дуго сам се те ноћи, на тераси, у лигештулу на пуној месечини грејао, пркосио хиперборејској кошави, еееј, мој Србине, су чим ћеш пред Европу и Америку када су ти и Немањићи били - Германи? Николино вино сам на празан стомак пио, а када ме је омамило, успавало, јасно сам глас моје Црне чуо: „Видим да те, изнова, погодило то што су, по Топаловићу, Немањићи немачког порекла. А шта ти вреди што су, данас. у Србији на власти, шатро, Срби, кад пред туђинима пузе као црви..."
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Драган Јовановић, колумниста НИН-а

Порукаод Caliburn » Чет Окт 07, 2010 7:58 am

Svetovid пише:Džipovi, snajperi i konji

(ili: ako Srbi snajperima ubijaju i poslednje divlje konje na Suvoj planini, da li je onda čudno što je i srpska koža tako jevtina u Hagu i što će, uskoro, srpski danak u krvi da ubire i - NATO, a srpski, po školama, izgleda da će nam, ukinuti?)

Слика

Te izrode srpskog roda bi trebalo povešati, da ukrase drveće po raskrnicama.
Bolje da ovo nisam pročitao.
Stvarno bi ih sve likvidirao!
Caliburn
 
Поруке: 806
Придружен: Чет Окт 01, 2009 2:26 pm

Re: Драган Јовановић, колумниста НИН-а

Порукаод Caliburn » Чет Окт 07, 2010 8:18 am

Čovek je genijalan!
Moram da nađem i ostale njegove tekstove!
Caliburn
 
Поруке: 806
Придружен: Чет Окт 01, 2009 2:26 pm

Re: Драган Јовановић, колумниста НИН-а

Порукаод Милица » Нед Окт 10, 2010 4:37 pm

Аааааааааа, Световиде, одлична идеја!!! Супер, овај човек је геније, само качи његове текстове!!! :)
Корисников грб
Милица
 
Поруке: 340
Придружен: Чет Окт 29, 2009 2:08 pm

Re: Драган Јовановић, колумниста НИН-а

Порукаод Svetovid » Нед Окт 10, 2010 7:10 pm

Милица пише:само качи његове текстове!!! :)


"А, данас, Србину намећу нове тотеме. Елитни војник не носи сардонску вучицу око врата него му на раме зашили “кобру”. Зашто “кобру” бога му пољубим! Ако се вук изанђао као тотем, зашто га не замени наша змија “шарка”? Откуд кобра у српског војника? Није то његов тотем, људи моји! Кобру нека славе тамо где она живи; у Индији, у Тексасу. И дође ми да пишем господину Борису Тадићу. Мада, психолог је, морао је да чита Јунга, Мирчеа Елијадеа. Морао да студира тотеме и архетипове. Сем ако улазак у НАТО значи и раскид са тотемима, са митском прошлошћу, са националним идентитетом.
Јер, шта ће ти нација кад уђеш у НАТО? Јер, кад уђеш у НАТО онда си, једно време НЕКО, а онда и не осетиш да си постао НИКО! Ево, пољски војник, већ, брани интересе Пољске у Багдаду, а и да не зна. Мит, традиција, нација, то само може да оптерећује, да фрустрира пољског војника у Ираку. Много си лежернији у америчкој униформи, много си више кул када знаш да си нико. Још кад се навикнеш на “кока-колу” и хамбургер, Американац ти дође, некако, као брат. И просто се радујеш ако се потврде вести да ће 50 000 америчких војника из Немачке, ускоро доћи у Ниш. Шта ако вам силују ћерку, пребију сина а због тога им се суди у Јужној Дакоти? Не ситничарите; можете, ваљда, толико да се жртвујете за општу ствар, за нове тотеме.
Ваљда психолог Тадић зна шта ради у Бриселу. А референдуми су скупи. Колико би само коштао референдум на коме би се Срби изјашњавали за улазак у НАТО. Боље да те паре потрошимо на кречење нишких касарни. Да НАТО уђе и чисто, да се не брукамо.
И шта је па толико важно што кобра не живи у Србији? У Србији је и вукова све мање. А коме је толико до њих, пут под ноге па и Шведску, на вучје фарме хиперборејске."

ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Драган Јовановић, колумниста НИН-а

Порукаод Svetovid » Нед Нов 14, 2010 9:08 pm

Драган Јовановић, писац и новинар НИН-а

Враћам се у староверце

Слика

Познати писац и новинар недељника НИН Драган Јовановић (недавни гост Самоуправе Срба у Мађарској) у текстовима и књигама које објављује, покушава да демистификује многе табуе и догме које су, како сматра, довеле српски народ на ивнцу (само) уништења. Не обазирући се на нападе Цркве и многих „национално свесних" интелектуалаца, он наставља да другачијим тумачењем наше историје, које поткрепљује и чињеницама, доказује исправност својих ставова.

Другачија слика Немањића

- Новија српска несрећа потиче од Немањића и православља. Јер, као што је Тито на силу народима на јужнословенским просторима наметнуо комунизам, тако су Немањићн српском народу на силу наметнулн православље. Та династичка лоза порушила је све споменике словенског бога Вида, тако да данас нема ниједног његовог обележја, осим оног који су сачували свештеницн глагољаши на острву Вису, бежећи у то време из Србије.

Немањићи су уништавали богумиле који су тврдили да Исус није безгрешно зачет, него да је пророк као што су Мојсије, Буда или Мухамед. То није било довољно. Сви су на силу морали да прихвате оно што је решено на Никејском сабору, тако да су Немањићи уништавали и богумиле и староверце.
Србија је у време Немањића имала око 600.000 становника, од чега су према руским изворима Немања и његови потомци побили 200.000 старовераца и богумила. Продавали су их на дубровачкој и сплитској пијаци робова, и то младиће Венецији као будуће галиоте, а жене и децу као бело робље за Блиски Исток. У архиви дубровачког музеја, према његовим речима, о томе постоје прецизни подаци, са именима продатих робова. Када су Анту Павелића на самрти питали ко му је био узор од државника, он је одговорио да је то био Немања, који је дао рецепт како да се истребљују Срби. Једна нова духовна елита Србије мора да рашчивија тај српски рубикон, а то су примање хришћанства и Немањићи.

Сумња у свеце

- Ја на исти начин тврдим да су територије Старог и Новог завета биле од Дунава до Вардара, као што писци Библије тврде да се све то десило баш у Јерусалиму. Подсетићу вас да је захваљујући исказима пар чобаница да су виделе Госпу, Међугорје после двадесет година жестоког маркетинга постало пето католичко ходочашће у свету. А замислите шта може да уради маркетинг који делује две хиљаде година.
Света Јелена, мајка цара Константина, моја земљакиња из Ниша, у намери да шири Источно римско царство на исток, одлази у Јерусалим и наводно проналази дрво на којем је Исус разапет, клинове итд. Онда долази Никејски сабор 325. године коме председава њен син и доноси догме о безгрешном зачећу, васкрсењу итд. Ако нећеш у то да верујеш, имаћеш посла са хришћанском милицијом која је палила, жарила и убијала. као што су то чинили бољшевици. Написао сам „Житије Савино" где сам рекао да су Немањићи по налогу „византијске Коминтерне" побили 200.000, исто толико протерали у Босну, а осталих 200.000 покрстили.

Заблуде о кукастом крсту

- Десница у целој Европи јача, а то само говори о кризи идентитета свих националннх држава. Све озбиљне државе почињу да се окупљају око националне идеје и оснаживања свог идентитета. Европљани више не верују у ЕУ, и све је више евроскептика.
Усудио сам се да отворим тему кукастог крста, јер волим да се бавим табу темама. Ту тему нико не сме ни да пипне јер је кукасти крст Хитлеров симбол. Проучавајући српску историју пре православља и Немањића (којој се морамо што внше враћати ако хоћемо да утврдимо свој српски идентитет), пронашао сам у винчанском писму, на грнчарији Винче кукасти крст. Он се налази на ћилимима, на богумилским стећцима, јер је то древни српски и дунавски симбол који је одавде однет са аријевском сеобом народа ка Тибету и на запад.
Данашња српска ретроградна десница која не види даље од православља и Немањића не може да обави тај посао редефинисања пренемањићке српске културе и цивилизације која досеже до Винче и Лепенског вира.

Повратак старој вери

- Чуо сам да се у САНУ спремају на проучавање Српске историје од Берлинског конгреса, јер је на том конгресу 1878. донета одлука како су С'рби на ове просторе стигли са простора иза Карпата у 6. и 7. веку, а о томе где су до тада били нико ништа не спомиње. Кажу, нема историјских података. Претпостављам да је то идеја Добрице Ћосића, Драгослава Михајловића, можда и Крестића. Типујем на те људе, али проверићу.
Већ сам рекао да ћу у суду регистровати Српску староверску заједницу која ће славити бога Вида и вратити се старој религији. Зашто? У Европи влада тренд повратка неопаганизму. Она се разочарала у хришћанство, у католичанство и враћа се својим паганским коренима. Зашто онда то и ми Срби не бисмо урадили? Ако већ постоје сатанисти, Харе кришне, Јеховини сведоци итд. зашто не би постојали и староверци?
Моја крсна слава је свети Јован и ја је нећу угасити, пре свега због мојих предака. Староверци држе и до култа предака. Важнији су ми мој отац и деда од Мојсија, Исуса, светог Павла и Петра заједно. Али од овог лета почињем да славим Видов-дан на мојој Сувој планини. Тамо ћу дићи кип бога Вида који има четири лица и гледа на све четири стране света.

Гажење на жуљ

- Министар одбране Драган Шутановац ме је тужио што сам написао да је био Јуловац и телохранитељ Зорана Кундака и да је захваљујући свом тасту „славују из Мрчајеваца" постао то што је постао, а и да је унапредио војску тако да она данас има силу и моћ белопаланачког ловачког друштва. Ја сам му поручио да ћу му тако узвратити да не само што неће бити министар одбране, него неће смети да изађе ни на улицу. Пописом који је вршен у војсци установљено је да му фали шест тенкова, једанаест хаубица итд. Поручио сам му да се смири, јер ко је заратио с Јовановићем, тај није добро прошао.

Невесели сценарио

- Мој сценарио о будућности Србије је доста мрачан, а моја предвиђања се, нажалост, увек обистињују. Мислим да ће бити барем симулације грађанског рата у Србији. Али не Косово и Србија, већ ће југ Србије кренути на Београд. У Белој Палании имају плате по 6.000 динара (око 75 евра), и тако је од Ниша па на југ. Београђани не знају шта се дешава у Србији. Млади новинари НИН-а не знају шта је Србија. Кажем им нека сиђу бар до железничке станице, јер тамо почиње Србија. Уђите у неки од локалних возова па ћете видети шта је Србија. Не би требало да дозволе да их Србија тако тресне по глави, да не знају где су.

Слепило метрополе

- Узбудила ме је вест да Срби поседују милион комада регистрованог наоружања, а према проценама МУПА-а има барем још толико непријављеног. Значи од 100 грађана, 32 је наоружано, с тим што су међу тих сто и деца, жене, старци... Значи, сваки Србин држи нешто и нешто чека.
Мој сценарио о будућности Србије је доста мрачан, а моја предвиђања се, нажалост, увек обистињују. Мислим да ће бити барем симулације грађанског рата у Србији. Али не Косово и Србија, већ ће југ Србије кренути на Београд. Често одлазим у родни крај, у околину Ниша и људи ми доле кажу: ,Долази ти полако овамо јер када кренемо на Београд, нећемо да гледамо ко је горе".
У Белој Паланци имају плате по 6.000 динара (око 75 евра), и тако је од Ниша па на југ. Борис Тадић јесте мобилан и можемо га срести на многим местима, али мало ко од њих горе осећа живот. Београђани не знају шта се дешава у Србији. Млади новинари НИН-а не знају шта је Србија. Кажем им нека сиђу бар до железничке станице, јер тамо почиње Србија. Уђите у неки од локалних возова па ћете видети шта је Србија. Не би требало да дозволе да нх Србија тако тресне по глави да не знају где су.
Иначе, министар одбране Драган Шутановац ме је тужио што сам написао да је био Јуловац и телохранитељ Зорана Кундака и да је захвањујући свом тасту „славују из Мрчајеваца" постао то што је постао, а и да је унапредио војску тако да она данас има силу и моћ белопаланачког ловачког друштва.
Ја сам му поручио да ћу му тако узвратити да не само шго неће бити министар одбране, него неће смети да изађе ни на улицу. Пописом који је вршен у војсци установљено је да му фалн шест тенкова, једанаест хаубица итд. Поручио сам му да се смнри, јер ко је заратио с Јовановићем, тај није добро прошао. Ја сам као Гари Купер: не потежем први, али ако потегнеш, онда си готов.

Драган Јаковљевић
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Драган Јовановић, колумниста НИН-а

Порукаод Svetovid » Нед Нов 14, 2010 9:19 pm

најновије
:kafa

Слика

ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ

ПОСТЕКОЛОГИЈА

Кромпир у капуту

(или: ако је Тесла експериментом у бараци направио земљотрес на Нијагариним водопадима, да ли онда и поноћно четовање два друида може да буде узрок краљевачког земљотреса?)

На сав ужас који собом носи, земљотрес и нешто корисно доноси: очас те подсети да, за трен, можеш да изгубиш све што си стекао, па и сам тај живот који си, не лажимо се, бадава добио, а да га ничим ниси ни заслужио. Земљотрес ти стави до знања, мој бајо, да си обична вашка на овој планети Земљи, да ниси ништа вреднији од црва, да си нешто као кишна глиста чији живот не вреди ништа, поготово ако си, по убеђењу, нихилиста и не верујеш да старо јато аријских богова још увек на Авали дрема. А имају, бре, и бога задуженог за земљотресе, имају Хермеса, и, кад се он промешкољи, ето ти кермеса. Хермес је сравнио са земљом и неосвојиву дунавску Троју, тако да су Ахејци победу добили на тацни. Дакле, није било никаквог Одисејевог тројанског коња, чуо се само потмули топот земљотреса који је долазећи од Карпата рушио све до дунавског ушћа, па су Тројанци пошли у велике сеобе ка западу. Једни су са Енејом стигли у Етрурију, ка данашњем Риму, други су са Парисом основали у Француској град Сорбону, а трећи су, на ушћу Темзе, основали нову Троју. Да, тако се Лондон, некад, звао...

И, док, сам о томе електронски ћаскао са Артуром Пендрагоном, духовним вођом британских друида из Стоунхенџа. дрмнуо је, усред четовања, земљотрес у Витковцу код Краљева! И, одмах, сам, у магновењу, увртео себи у главу да сам, друидским четовањем, срушио Авалу. Излетео сам као суманут на терасу, онако у гаћама, да видим да ли пада Авала, а она спава ли спава сном древног светилишта. Тек тада сам затражио помоћ Јавног сервиса, и, чујем дрмнуло код Краљева. Целе ноћи нисам заспао, гризла ме савест да сам учествовао у прављењу краљевачког земљотреса.

Е, сад, најлакше је рећи да сам, коначно, пролупао, али, полако, Срби, слушај овамо! Епицентар земљотреса био је у ВИТКОВЦУ, а ту ти је, одмах, и ВИТАНОВАЦ! Још мало даље, код Чачка, је и ВИДОВО, родно село Иринејево, мислим, Патријархово, а и моје имање на Сувој планини, одскора, зову, такође, ВИДОВО због Видовог храма кога сам, летос, подигао. И како да не помислим да сам бога Вида пробудио, а он се, ето, Србима земљотресом огласио... Шта!? Блесаво вам!? Добро, идемо даље: вођа британских друида, рекох, зове се Артур ПЕНДРАГОН, то јест Писац Драгон, а он ми је, по лику, сличан као јаје јајету. Баш као и наша имена. Нису ли ДРАГОН и ДРАГАН синонимне речи за - ЗМАЈА.

Ах, змајеви, змајеви! У време бога Вида била их је пуна Србија! Авала се, бре, од змајева није видела, изнад авалонског светилишта су летели, кружили и верно га чували... И, шта ако су се и они пробудили и у земљотресу у Витковцу учествовали!?

Него, лепо видим да је моја друидска хипотеза о земљотресу и К. Г. Јунга завела, али и очински забринула: "Ах. мој луди дечаче, много си се грижом савести оптеретио! Твоје четовање са Артуром Пандрагоном крајње је безазлено. Пре ће бити да краљевачки земљотрес има везе са - БонстиломГ? Шта ако се, рецимо, неко из Бонстила са Теслиним оружјем поиграва!? То би, и по Цици Павићу, била унутрашња страна краљевачког земљотреса..." Јунгова теорија звучи ми још блесавије. Али, где то да кажеш неком ко ти је гуру...

Субота. Од раног јутра зевам са терасе у Авалу, и, тражим погледом, бар, једног змаја. Али, око авалског торња само прљава измаглица, ах, прошло је неповратно време змајева, време драгона или драгана, како вам воља. Сада је, бајо, време гмазова без крила и без ватре у ноздрвама.

Кад, из дневне собе, чујем пуцкетање фитиља који у кандилу догорева. Елем, и кандило ме упозорава да је крајње време да кренем на Ново гробље јер Митровске су задушнице у суботу биле, мој Србине. И, већ, кломпарам Грочанском, једва да сам стигао до Војислава Илића, кад, тирули. тирули, пишти мучки морбидни. Зове Гага, сва успаничена. „Знаш ли да су Дејана Лучића привели на информативни разговор зато што је на Фејсбуку написао да је земљотрес у Краљеву припрема за рат у Ирану!!!?" Ту ми се кефало скроз блокира, а Јунг се само потуљено смешка. И као да сам опаљен мокром чарапом, чујем Гагу: "Узми неку мапу и прати линију земљотреса, од Бањалуке, преко Краљева, до грчких острва, и, видећеш да је линија земљотреса неуобичајсно - геометријски права!"

Са Новог гробља свратим са Биљом на Ђерам пијацу, али само због мекика, а онда шибај код Цветка јер тамо је, брале, пијаца јефтинија. Е, тамо се натоварим са џаком праве шиље, а накитим се и цегерима са купусом, љутом паприком, белим луком и кромпиром... Такву мазгу тешко ћеш данас наћи, слатка сестро, али још теже ћеш је и нахранити. Те Биљино пикантно јело, мислим на њен „кромпир у капуту", не може моју алу да закрпи без рамстека и бећарца, и, наравно тепсијом туфахија, а Николино вино се, јел да, подразумева.

Тако ождран закоњошем у лигештулу са Хајдегером у крилу, и, чујем са седмог неба моју Црну: ,Држи се ти само Артура Пендрагона, ваша удружена друидска сила моћнија је од Бондстила! Као што је и Биљин кромпир у капуту моћнији од њиног хамбургера."
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Следећа

Повратак на ДУХ СРПСТВА - словенска религија и српско православље

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 2 госта

cron