Ђаво

Колективна духовност: стара српска вера и "сујеверје", фузија православља и старе религије, за и против српске народне религије, праслике: Видовдан -> Световид Свети Сава -> Дабог, архетипи, аутентична самоникла духовност

Ђаво

Порукаод Svetovid » Пон Дец 28, 2009 9:44 pm

Ђаво

"Пре него што је почео Бог стварати свет, створи своје помагаче, слуге, који ће му помагати при стварању, а то су анђели, који се разделе на разне групе, и поделе у разне степене по старешинству и послу, који имају извршавати. Један од тих верних слугу Божјих - ђаво, пошто је некако докучио тајну Божију, да може и сам нешто стварати, одметне се од Бога и почне за себе стварати свет, а све уз пркос Богу. Тако: Бог створи човека, а ђаво - жену; Бог - овцу, а ђаво -козу; Бог створи псето, а ђаво - мачку; Бог зеца - а ђаво - лисицу: Бог створи свирајку - дудук - а ђаво гајде мале - карабе; Бог, да би надвисио ђавола, створи велике гајде. а ђаво, уз пркос - бубањ; Бог створи вола, а ђаво - коња; Бог створи пчелу, а ђаво осу; Бог - свилену бубу, а ђаво - гусеницу".
А. Васиљевић. 1894

Ова прича има и своју другу варијанту:

"Бог створио од свога сјена брата и надио му име Микаило, па му допустио све знање, што зна Господ да зна и он. Пошто му све знање допустио и он дознао све што Господ зна, онда стио (хтео) више нешто преправљати него и Бог што је знао. Рече му Господ - Брате, Микаило, немој више тако! Он га не хтедне слушати, но и више чуда ствара. Господ пошто виђе ђе га неће слушати, рече овако - Доселе био мој брат Мпкаило, а оселе ђаво Сатанаило! И тада кажу да су постали ђаволи"
Шаулић 1931: 51.

Ова прича, међутим, има и своју трећу варијанту у скаски о Дабогу, о чему ће касније бити више речи. Дакле, ђаво је, нема сумње, веома сложен митолошки лик. Подсетимо се става неких наших митолога да је врховни српски бог имао својства хтоничног божанства, тако да се и митски лик ђавола доводи у најближи однос са поменутим српским божанством. Сматрало се да ни један други демон није преоптерећен толиким наследством из старе вере као ђаво. Према Чајкановићу "ђаво (diabolos, Сотона, Луцифер) из хришћанске догматике је противник Божји, непријатељ људски, персонификација греха и зла". Отуда у скаскама. посебно на динарском простору, често наилазимо на примере да се жена доводи у везу са ђаволом. Према народној имагинацији, ђаво је створио жену. У питалицама са динарског простора наћићемо више таквих потврда. "Зашто има више женских него мушких? - Јер сваког зла има више" (СНЗ. 1877: 248). Али ту је и занимљиво следеће питање и одговор на њега: "Које је зло потребито на свиту? - Жена" (СНЗ, 1877: 253).
1. Атрибути који се приписују ђаволу. На ђавола, онако како га замишља наш народ, подсећа Чајкановић, пренесене су функције и митови из наше старе вере који су се раније везивали за нашег старинског врховног бога. Зашто је дошло до ове замене функција у лику ђавола, и како је портретиран лик новозаветног ђавола? Он је противник Божји и извор свакога зла; ђаво је ''крвник људски од почетка", али у исто време је и веома моћан; речју, ђаво је "кнез овога света" или чак "Бог овога света"; он је Бог на земљи, док је онај "Бог истинити" - владалац Неба. Таква представа дошла је цркви, вели Чајкановић, као поручена. Наиме, будући да није могла сасвим искоренити веру у старинског врховног бога, она је на ђавола пребацила све функције тога бога, и на тај га начин ликвидирала и онемогућила. Нешто слично догодило се и са германским Воданом и словенским Црнобогом. И по својој спољашности, по природи и функцијама својим - које нису увек негативне, ђаво је, доиста, верна слика некадашњег нашег врховног бога. Ђаво је демон доњега света. Дакле, он има исту основну црту као и наш некадашњи врховни бог, па је због тога ђаво црне боје. Поред тога, ђаво је, као и древни српски бог, хром. О томе говори део из једне наше скаске Св. Сава и грјешник. Реч је о томе да су ђаволи дошли једне ноћи да воде са собом једног неверника.

"Замотају га у поњаву [...] па ш њиме фију у најдубљи вир у Корани. Ћапега два међу се: један за руке, други за ноге; па све неколико пута забури га у воду: а онда опет извади. У томе дошао најстарпји, шепави враг; који намјести велик усијан наковањ крај воде. Замахнувши над наковњем тешкијем гвозденим батом, центењаком; заповједи онима што га шмурају, да му га донесу" (Бубало. 1936:60).

Како видимо, ђаволи живе у води, у виру, међу њима постоји најстарији, криви, шепави ђаво; најзад, они се баве ковачким занатом. Поред воде им је наковањ, а ту је и тежак бат. Полазна је теза В. Чајкановића да митски лик "ђавола" носи све супстанцијалне црте српског врховног Бога. "Ђаво се нарочито разуме у лекарство /.../ исто онако као Водан и Хермес и као наши свеци за које смо раније видели да су заменили Дабога (свети Аранђео, свети Сава, кума Смрт); ђаволи најчешће лече од очију, и у вези с овим занимљиво је да се једна вода у околини Ђевђелије, којом се ('пре сунчева изласка') лече очи, назива ђавучком водом [...] док се иначе такве лековите воде обично називају или именом познатог Дабоговог заменика, светога Саве [...] или именом Видовим". Да је ђаво доиста наследио тога "старинског бога, доказ су и заједнички атрибути. Споменута је већ интимна веза између ђавола и вука, а вук је познати атрибут Воданов, и позната хипостаза Дабогова" (Чајк., Ш, 1994: 126). Све води томе "да се иза ђавола и овде крије Дабог, већ и због тога што је Дабог по превасходству бог проналазач. Ствар ће постати још вероватнија када додамо да је, према другој традицији, воденицу доиста пронашао не ђаво него свети Сава или Бог: а ми смо већ видели да је свети Сава, доиста, друго издање Дабога, а да Бог у традицији често очевидно означава бога из старинске религије" (Чајк., 1973: 404-405).
Као и врховно божанство, и ђаво је вечити путник. Брзина којом ћаво путује изванредно је велика, као и код Хермеса и Водана. Уз све то "ћаво има неизмерна блага, и он је, по својој вољи, давалац тога блага [...] а то је била главна функција и нашег врховног бога. Такође је позната особина ђаволова да зна и разуме све, и да је проналазач многих ствари, а такав је био и наш врховни бог, и њему сродна божанства, Хермес и Водан. Нарочито се ђаво разуме у лекарству". Тај наш "бог, и ђаво, имају и заједничке атрибуте: то су вук, пас, петао, коњ, капа, опанци. Ђаво је први начинио воденицу, и вечито се интересује за њу, као што је то случај и код нашег врховног бога; он је у вези и са ковачким занатом, који је такође био један од послова нашег врховног бога. Најзад, врло је важно да се ђаво још и дан-данас назива именом, или епиклезом, некадашњег нашег врховног бога: то је име Даба, које је хипокористика од имена Дабог". Ђаво, каткада, може бити и добар демон или бар, према једној Вуковој пословици, ђаво "није онако црн као што људи говоре".
У народним веровањима, ђаволи су често инкарнације предака и идентификују се са њима. Отуда када са стола падне залогај, не треба га дизати, јер то припада ђаволу. А тако се ради управо на даћама, а све у славу умрлих предака. Уопште узев, ђаволи се хране отпацима јела. Места на којима се сматра да ђаволи бораве или се на њима скупљају су: бунар, раскршће, гробље, воденице, ћуприје, огњиште и оџак, огледало, тестија с водом, и сама вода. Све су то истовремено и места на којима бораве душе предака. или манистички демони. Видели смо како у воденицу долазе вампири. Присетимо се Кочићеве Лептирице. Због тога се и каже да ђаволи крстаре ноћу, нарочито за време некрштених дана, будући да је добро познато да је то време када су душе мртвих у покрету.
Како смо видели, ђаво се често јавља и као водени демон, он живи на дну воде, у дубоким вировима и језерима, и назива се "водени ђаво". Према неким спољашњим одликама код ђавола запажамо следеће атрибуте: козје ноге и јарчеву браду, уши као у вола, затим, ђаво се често појављује са свирком и налазимо га тамо где се игра. У бити ђаво подсећа на Сатире из грчке митологије. Ни за једног другог демона не постоји толики број еуфемизама као за ђавола: он носи имена негативних демона из хришћанства, каква су Сотона, антихрист, или из богумилства - Сатанаило. Каткада добија имена према његовим телесним особинама: "куси", "репати", "рогати", "копитар", "брадаило", "онај с црвеном кожом", "у црвеним чакширама", "онај из јаме", "шепави". Ђаво је имао и свој култ. Пословица: „Ужди свецу једну свијећу, а ђаволу двије", као да указује на чињеницу да се свећа палила и ђаволу.
2. Да ли је ђаво један од ликова дуалистичке вере Словена? Постоји резерва код појединих научника, пре свих код Мирча Елијадеа, према хипотези да је код Словена постојао "дуализам Бог-Сатана. Неки научници су ову концепцију о Богу који је створио свет уз помоћ Ђавола протумачили као израз богумилских веровања. Међутим, та претпоставка се тешко може бранити. Пре свега, тај мит се ни у једном богумилском тексту не може наћи. Штавише, он није утврђен ни на подручјима на којима се богумилство одржало вековима (Србија, Босна, Херцеговина, Мађарска). С друге стране, његове варијанте су налажене и у Украјини, Русији и балтичким областима, до којих богумилска веровања никада нису допрла. На крају, [...] он је најубедљивије посведочен код народа средње и северне Азије. Претпоставља се да је иранског порекла".
Мирча Елијаде сматра да је овај дуалистички мит: Добро - Зло, Бог - Ђаво, у основи својој "прастари мит". "Његов велики оптицај у Евроазији и средњој и југоисточној Европи показује да је одговарао дубокој потреби народне душе. Указујући на несавршеност Света и постојање Зла, овај мит је, с једне стране, оставио Бога по страни од највећих мана створене Васељене, а с друге, откривао је оне видове Бога који су већ опседали религиозну уобразиљу архаичног човека: својство које поседује као deus otiosus (нарочито изражено у балканским легендама); тиме се објашњавају противречност и патње људског живота, а и друговање, или чак пријатељство Бога са Ђаволом" (Елијаде, Ш, 1991: 36-37).
Зашто је овај мит потпун? Прича о стварању Света, осим што објашњава порекло смрти и Зла, указује и на процес јачања дуалистичких схватања. Проучавање овог мита омогућава нам да појмимо начин на који је обичан народ стварао своје религиозне представе. Још дуго после свог преобраћења у хришћанство, народи источне Европе су оправдавали, путем мита, актуелно стање света и нашу људску судбину. Једном речи, хришћанство никада није оспорило постојање ђавола.

Постоји неколико топонима са основом: "враг", односно "ђаво", у Словенији "худо". У Србији: Ћаволачка страна, Ђаволски п., Ђаволска пећ., Ђавоља варош; Враговац, Врагодо, Врагодол, Враголија, Враголије, Враголови, Врагочаница, Вражја глава, Вражји камик, Вражја црква, Вражогрнци, Врагочанска р., Врач, Врачевић, Врачево, Врачевац; у Македонији: Ђават, Ђавато, Ђавков крст, Ђаволов дол; Вражја чука, Вражји рид, Вражји вир, Вражин дол, Вражанска река, Вражогрнце, Враготурци, Вражија воденица, Вражале; у Црној Гори: Врагодо, Вражје јез., Вражегрмци; у Босни: Врачаревац, Вражовци, Вражји витли, Вражија коса, Вражићи, Вражић, Вражале, Вражалице, Враголово, Д. Г. Вражићи; у Словенији: Вражји пролаз, Вражји долци, Вражји вртец, Вражја Печ; Худо, В.М. Худо брдо, Худе стена, Худеж, Худеј; Худи, Худи Конец, Худа Полица, Худи п., Худи Рогатец, Худа Јама, Худа Лукња, Худа печ, Худа равен; Худичев Мост, Худиња, Шп. Худиња, Худење, Худињска долина, Худичев п., Худења р., Худичев боршт; у Хрватској: Вражић, Вражји врти, Врагашев Мост, Вражје корито, Враштица, Вражски долац. У Бугарској: Дяволска р. Дяволско блато, Дяволски зал., Вража глава, Вражи дупки.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Ђаво

Порукаод Svetovid » Сре Јан 13, 2010 1:57 pm

Свети Сава и ђаво у воденици

Гледао Свети Сава како се људи муче и злопате туцајући жито у ступи или мељући га на жврњу, па се сажали и одлучи, да измисли какву бољу и лакшу справу. Дуго мислио, па на једно смислио и то како да нарави воденицу, коју остави да меље на реци. Ну није могао да измисли чекетало и кош, већ су људи за дуго рукама сипали жито из врећа у рупу од камена. То је било доста незгодно, дангубно, па и опасно; јер је, тако, камен закачињао помељаре, те их мрцкарио. Једном дође ђаво у воденицу Светом Сави, и видећи како је то незгодно сипати жито, рукама из врећа у рупу од камена, покаже Светом Сави како ће да направи кош и чекетало, али под погодбом, да му Свети Сава за то да један дан у години да буде његов у воденици. Свети Сава му одреди Бадњи Дан; те за то тога дана ретко који воденичар чува воденицу, нити ће до тога дана у њој млети, јер се верује, да би и воденичар и помељари тада зло прошли.

http://www.rastko.rs/knjizevnost/usmena ... c473119108
:knjige
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Ђаво

Порукаод Undina » Чет Мај 26, 2011 4:13 pm

Svetovide, odusevljavas me! e,ove legende o svetom Savi i djavolu su nastale na osnovu Domentijanovog Zitija svetog Save ^^ ima nekoliko epizoda gde djavo zabiberi stvar
inace, djavo u Starom i Novom zavetu nije isti :knjige
"I have loved the stars too fondly to be fearful of the night."
Корисников грб
Undina
 
Поруке: 198
Придружен: Нед Мај 22, 2011 7:03 pm
Место: Hladne vode Skotske i Severne Irske

Re: Ђаво

Порукаод Svetovid » Чет Мај 26, 2011 5:09 pm

Undina пише:Svetovide, odusevljavas me!


Хвала.
И ти си прави форумски ђаволак. :vamp
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Ђаво

Порукаод Svetovid » Уто Јан 17, 2012 8:33 pm

:kafa
http://www.tvprogram.rs/dokumentarni/dj ... a4397.html
Đavo kog znamo

Kanadski dokumentarac iz 2011. godine

Priča o raznim manifestacijama đavola u umetnosti i popularnoj kulturi, od Biblije do rokenrola.

Kakvo je poreklo uvrežene predstave i slike o đavolu Šta ona znači Zašto nas ona u isto vreme privlači i odbija Ovo je priča o raznim manifestacijama đavola u umetnosti i popularnoj kulturi, od Biblije do rokenrola i interneta. Razgovaramo sa stručnjacima iz oblasti teologije, umetnosti, kulture i muzike, koji u svojim svakodnevnim istraživanjima svakodnevno sreću „Princa tame“.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Ђаво

Порукаод Aнa » Пет Мар 21, 2014 6:47 pm

I đavo drži reč


Srpski đavo se skoro sve do današnjih dana nazivao Daba, od imena Dabog. Odatle ime Hromi Daba nekadašnjem glavnom zlikovcu iz stripova i humoreski.
Srpski đavo se skoro sve do današnjih dana nazivao. Đavo ponekad može da bude i dobar, ili bar "nije onako crn kao što ljudi govore"


Zajedničko slovensko ime za đavola čort prvobitno se odnosilo baš na Daboga, koji je bio i slovenski bog čaranja. Zato je razumljiva i jedna osobina koju narod povremeno pripisuje današnjem đavolu, a koja bi, da je srpskog đavola pravila samo hrišćanska tradicija, inače bila nemoguća: đavo ponekad može da bude i dobar, ili bar "nije onako crn kao što ljudi govore", navodi i Vuk Karadžić.



Srpski đavo, kažu narodna predanja, velikodušno leči bolesnu ženu, uči ljude lekarstvu, osuđuje na vešala mlađeg đavola jer je pokrao čoveka, nagrađuje čoveka koji mu je spasao život, održava datu reč čak i kad ne mora, a i kada je to vrlo teško za njega. Koliko je đavo mogao da bude dobar demon, najbolje se pokazuje kod Rusa, kod kojih mu je pravljen čak i kult.


Đavoli inače u svim ostalim prilikama ljudima čine sitne, prolazne pakosti i imaju kratku pamet. Iz zabave oblače ljudsku odeću, jašu putnike namernike, bude petlove u pola noći, ili lovcu, iz čistog šeretluka, odapinju zapete gvozdene zamke. Oni žive i kreću se po šumama, u virovima, pod mostovima, navraćaju u vodenice i dosađuju ljudima, naročito noću. Oni su daleko od Satane iz Biblije jer su zapravo nastali od običnih šumskih demončića kojima je najveće zadovoljstvo da prave sprdnju s ljudima, ali koji u osnovi i nisu stvarno i iskonski zli.


U narodu su đavoli često otelotvorenje predaka. Srbi zato veruju da prvi zalogaj i prvi gutljaj vina ili rakije treba baciti đavolu, ali se isto tako zna da se sve prvo i svaki prvi prinos i inače žrtvuje dušama pokojnika i predaka. Tu su, na primer, prvine od voća koje Srpkinje dele za dušu ili prve izrađene čarape, koje se bacaju u vodu.


Postoji i verovanje da kada sa stola slučajno padne prvi zalogaj, ne treba ga dizati, jer i on pripada đavolu, a nekad je pripadao precima. Iz istog razloga su i srpski seljaci dugo držali običaj da, kad piju rakiju, pre no što će je okusiti odasipu malo na zemlju. Đavoli se i inače hrane ostacima i otpacima od jela. Rado se okupljaju i vrzmaju na mestima kao što su bunar, raskršće, groblje, vodenice i mostovi, ognjište i odžak, ogledalo, testija sa vodom ili voda kojoj nije nazvan bog kad je zahvaćena, sve su to mesta na kojima, zapravo, borave duše predaka.
vestionline
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4085
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Ђаво

Порукаод Фундаменталиста » Чет Апр 10, 2014 8:36 pm

Корисников грб
Фундаменталиста
 
Поруке: 1612
Придружен: Сре Јул 25, 2012 4:11 pm
Место: Градац Моравски


Повратак на ДУХ СРПСТВА - словенска религија и српско православље

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 2 госта

cron